Preporuka za slušanje
Za žene dajem glas
Rosa za suze, Redžepova za dert
Predlaže: Bojan Đorđević, direktor "Ring-ring" festivala
Da li ste skoro plakali? Da li vam muzika može neku suzu isterati? Sudbina portugalske pevačice Dona Rose je tako nestvarno životna i tužna. Zbog bolesti je izgubila vid u svojoj četvrtoj godini. Roditelji, ubogi siromasi i prosjaci, ipak su pokušali sve da joj ne uskrate osnovno obrazovanje. Međutim, ubrzo je shvatila da je za svoju porodicu preveliki teret i uputila se u Lisabon da tamo pokuša da preživi. I uspela je uz pomoć njoj sličnih, slepih i beskućnika. Prodavala je srećke, novine, prosila, snalazila se. Sve dok je neko nije izmolio da svoj divni glas podari i drugima da ga čuju. Tako su Dona Rosa i njen glas postali nezaobilazni deo zvučnog pejsaža lisabonskih ulica. Pevala je pesme natopljene tugom zbog preteškog života i saznanja da bolji dani neće nikada doći. Pratnja joj je bio samo triangl. Slučajno ju je otkrio umetnik i impresario Andre Heller, koji je, kao turista, slušao Dona Rosu na ulicama Lisabona i par godina kasnije je za potrebe TV programa zatražio da je nađu. Tako je počela njena internacionalna karijera. "Historias da rua" je njen prvi album, objavljen za nemački JARO ove godine. Ulične pesme i tužan, pretužan glas. Evo i jedne veselije ploče – "Chaje Shukarije" ciganske kraljice Esme Redžepove. Jedan drugačiji život: još pre dvadesete je postala popularna, i ubrzo ušla u legendu. No, nije svoje bogatstvo potrošila samo na skupocene materijalne vrednosti. Sa svojim mužem Stevom Teodosievskim je usvajala i odgajala decu. Zato je svi njoj bliski ne zovu Kraljicom Cigana već samo Mama. Sa porastom interesa za etno muziku i posebno cigansku muziku vraćena je na mesto koje joj pripada. Svet joj se poklonio. Njen ovogodišnji album je sniman u Skoplju, za holandski World Connection, a producent je bio Frank London, vođa Klezmaticsa, koji nije dozvolio da se zvuk klavijatura čuje tamo gde mu nije mesto. Nekoliko ključnih hitova njene karijere su tu ponovo: "O Ketano", "Čaje šukarije", vesele pesme za dobro raspoloženje, ali i za dert.
Meridijani
Portland: "Špijun" se vraća kući
Edmond
Poup, prvi amerikanac osuđen za špijunažu u Rusiji u poslednjih 40
godina, pušten je na slobodu prošle nedelje – jedan dan nakon što ga
je ruski predsednik Vladimir Putin pomilovao. Bivši obaveštajac Poup
boluje od retke vrste raka kostiju i njegovo zdravlje se znatno pogoršalo
nakon boravka u moskovskom zatvoru Lefortovo, gde je boravio od aprila
meseca zbog optužbe da je kupovao poverljive planove konstrukcije ruskog
torpeda velike brzine. Neposredno po oslobađanju, Poupa su pregledali
lekari američke vojne baze u Nemačkoj, a zatim je odleteo u SAD. Pedesetčetvorogodišnjeg
američkog biznismena, bivšeg pripadnika američke mornaričke obaveštajne
službe, na portlandskom aerodromu dočekala je supruga Čeri. "Ne
mogu da opišem kako se izvanredno osećam", izjavio je Poup kada su
ga novinari upitali kakav je osećaj biti na američkoj teritoriji nakon
osmomesečnog pritvora u Rusiji.
Povodom oslobađanja Edmonda Poupa, Kremlj je izdao saopštenje u kome se kaže da je Putin oslobodio Poupa zbog njegovog lošeg zdravlja, i zbog velikog značaja američko-ruskih trgovinskih relacija. "Mislim da je njegovo oslobađanje na neki način poklon novoizabranom predsedniku Džordžu Bušu", izjavio je bivši ruski ambasador u SAD Vladimir Lukin. Ruski sud je 6. decembra ove godine osudio Poupa na 20 godina zatvora sa maksimalnim obezbeđenjem zbog špijunaže. Poup je tokom četvoronedeljnog suđenja uporno poricao krivicu tvrdeći da nema nikakve veze s prikupljanjem tajnih informacija o ruskom torpedu velike brzine. Rekao je zapravo da ti planovi nisu nikakva tajna i da je tehnologija izrade tih podmornica već prodata u inostranstvu i objavljena. Međutim, državni tužilac i ruska oživljena tajna služba, koja je podnela tužbu protiv Poupa, insistirali su na tome da su planovi tajni.
Upitan za iskustvo iz zatvora, Poup je novinarima rekao: "U ovom trenutku o tome ne želim da pričam. U narednih nekoliko nedelja održaću konferenciju za novinare, a već sam počeo i knjigu da pišem." Poup je objasnio novinarima da je većinu vremena proveo u izolaciji bez svesti o tome šta se dešava napolju, te da se zbog toga uzdržava od komentara. "...Žao mi je što se ovako desilo, nisam imao nameru da remetim rusko-američke odnose", izjavio je Poup na ruskoj televiziji. "Ja nisam Džems Bond, već samo penzionisani američki mornarički oficir."
Milano: Bomba u katedrali
Italijanska
policija je u ponedeljak demontirala tempiranu bombu postavljenu na krovu
Milanske katedrale, i do sada niko nije preuzeo odgovornost za njeno
postavljanje. Zvaničnici italijanske vlade iznose sumnje da ova akcija moće
biti povezana sa politiĺkim razmiricama uoĺi opătih izbora koji ńe se
odrćati u naredna ĺetiri meseca. Na osnovu policijskih izvora saznaje se
da je bilo predviđeno da bomba eksplodira u utorak u 15 ĺasova.
Eksplozivnu napravu su pronaăli pripadnici obezbeđenja na stepenicama
kojima dnevno prolazi hiljade turista diveńi se statuama.
Pietro Graso, tužilac iz Palerma, izjavio je da ova akcija podseća na kampanju mafije iz 1993. godine u kojoj je poginulo 10 ljudi, a oštećene su umetnička galerija u Milanu, galerija Ufici u Firenci i dve rimske katedrale. "Danas su ponovo nacionalne umetničke tekovine na udaru terorista", rekao je Grasi. Gerardo D’ Ambrosio, sudija za prekršaje koji se bavio istraživanjem terorizma u prošlosti, pretpostavlja da je postavljanje bombe povezano sa predstojećim izborima i nezdravim odnosima vladajućeg levog centra i opozicionog desnog centra. "Nadali smo se da je pribegavanje bombama kao političkom sredstvu deo političke prošlosti. Nažalost, izgleda da nismo u pravu", kaže sudija, izražavajući nadu da je postavljanje bombe u katedrali ipak delo nekog ludaka radije nego neke političke grupacije. Političari levog i desnog bloka jednoglasno su osudili ovakvo nasilje kao vrstu političkog sredstva.
Kabul: Embargo na oružje
Ujedinjene nacije i Rusija planiraju da uvedu embargo na oružje i druge sankcije talibanskim vlastima dok ne predaju Osama bin Ladena, rečeno je na sednici održanoj u Savetu bezbednosti UN-a. Diplomate očekuju da će Kina i Malezija ostati uzdržani prilikom glasanja. Zvaničnici UN-a najavljuju povlačenje humanitarnih organizacija iz Afganistana zbog staha od odmazde lokalnog stanovništva koje bi moglo da reaguje nasilno na dodatne sankcije UN-a. Tokom poslednjih 20 ratnih godina osiromašeno stanovništvo uveliko je zavisilo od strane pomoći u vidu hrane i drugih potrepština, te će povlačenje humanitarnih organizacija najviše pogoditi narod.
Cilj ovih mera je prisiljavanje talibana da zatvore kampove za obuku terorista u roku od 30 dana i predaja bin Ladena. Osama bin Ladena su optužile SAD za spremanje zavere i izvođenje bombaških napada na dve američke ambasade u Keniji i Tanzaniji u kojima je poginulo 225 ljudi, a više od 4000 ih je ranjeno. Nove mere znače i pooštravanje već postojećeg embarga na letove, zamrzavanje talibanskih računa u inostranstvu i zabranu prodaje hemikalija koje se koriste u konvertovanju opijuma u heroin. Ukoliko talibani ne pristanu na usvajanje rezolucije, zabrana će nastupiti mesec dana posle njenog usvajanja i trajaće narednih godinu dana. Ovaj jednostrani embargo na oružje može da bude problematična stavka u rezoluciji, slažu se američki zvaničnici, istovremeno izražavajući nadu da će Pakistan shvatiti poruku i prestati da naoružava Afganistan. Ako bude usvojen, embargo na oružje pogodovaće opozicionom Severnom savezu na čijem je čelu general Ahmed Šah Masud, bivši avganistanski ministar odbrane. General Masud kontroliše područje na severu blizu Tadžikistana, bivše sovjetske republike za koju se veruje da učestvuje u naoružavanju Afganistana, zajedno sa Rusijom.
Internet News
Selo moje malo
Dvadesetšestogodišnja Britanka Kler Svajri imala je ovih dana priliku da utvrdi koliko je veliko to globalno selo o kojem teoretičari medija raspredaju već decenijama. Elem, malo je, zaključila je ovih dana nakon što joj je pošlo za rukom da pomoću obične e-mail poruke uništi svoj život, makar privremeno.
Sedmog decembra, tada potpuno anonimna Kler, inače zaposlena u eminentnoj advokatskoj firmi "Norton Rouz", dobila je poruku od svog kolege, ujedno i dečka. Poruka, inače poslata na još par adresa na lokalnoj mreži unutar firme, sadržala je vic, uslovno rečeno, seksualne tematike. Kler je odgovorila dečku (samo njemu) na vic nekom vrstom komplimenta na njegov račun, spominjući detalj iz njihovog intimnog života (neka vam asocijacija bude Monika Luinski). Naravno, ovaj se našao polaskan te je osetio potrebu da to osećanje podeli sa još nekoliko kolega u firmi, te im je prosledio pismo sve skupa sa identitetom i e-mail adresom svoje devojke, a njihove koleginice. Jedan od kolega poželeo je da taj sadržaj podeli sa još nekim drugarima pravnicima, te je i on prosledio pismo na nekoliko adresa, ali van "Norton Rouza". Tu se stvar konačno otela kontroli, pismo je krenulo da se razmnožava kao virus gripa, i u narednih nekoliko dana pročitalo ga je preko milion ljudi širom sveta.
Mnogi među njima poželeli su da stupe u kontakt sa Kler, te su serveri "Norton Rouza" iznenada zatrpani elektronskim porukama upućenim njoj (sa citatima iz pisma, naravno), što je primoralo tehničare u firmi da alarmiraju gazde. Treba li reći da gazde nisu našle ništa zabavno u ovoj spontanoj promotivnoj kampanji, pogotovo kada je ona prerasla njusgrupe i postala tema za razmatranje velikih medija, uključiv i BBC.
Epilog se još ne zna, ali petorici drugara preti otkaz, dok se sirota Kler krije, što kažu, i od Boga i od ljudi.
Ovaj slučaj desio se u zanimljivom trenutku, baš u jeku rasprave o privatnosti službene elektronske pošte u Britaniji. Javnost je podeljena između onih koji smatraju da šefovi imaju pravo da čitaju sve elektronske poruke pisane na poslu, kako privatne tako i službene, i onih koji smatraju da privatnost poruke određuje njen autor.
Teško da bi se neko odavde usudio da kritikuje pravni sistem Velike Britanije, no biće da i kod njih kadrovski škripi. Kako drugačije objasniti to da se neki pravnik odlučio da prosledi poruku bez prethodnog dogovora sa njenim autorom i da se pri tom ni u jednom trenutku ne zapita krši li on na taj način nečiju privatnost?
Kako god tumačili ovaj događaj, budite oprezni sa porukama koje pišete i tretirajte ih kao razglednice, a ne kao dobro zapečaćene koverte. Što se tiče Kler, koja je napustila "Norton Rouz", ponude za posao pljušte sa svih strana.
Prednjače tabloidi koji bi da kupe njenu priču (koju priču?) ili da je angažuju da odgovara na pisma čitalaca kojima škripi u seksu. Još samo da je nađu.
Zoran Stanojević
Forum
Jovan Buturović: Nagodbe tužilaca su protivzakonite
Bila bi protivzakonita svaka nagodba kojom bi se dala uslovna osuda u zamenu za informacije, ma kakvog značaja one bile. Tužilac nema nikakva ovlašćenja da pravi nagodbe u pogledu kvalifikacije krivičnog dela, niti u pogledu kazne. Kad bi to učinio, zloupotrebio bi službeni položaj.
Takvom vrstom nagodbe bila bi narušena samostalnost suda. Tužilac jeste ovlašćen da ukazuje na olakšavajuće i otežavajuće okolnosti, ali njegove predloge sud može a i ne mora da prihvati. Sud obavezuje samo ono što je činjenično opisano u optužnici.
(Autor je advokat iz Beograda)
Danijel Cvetičanin: Značaj ministara
Za pohvalu je neuobičajen gest DOS-a da javnost upozna sa ličnostima iz Vlade koja će biti formirana ako ta koalicija pobedi na izborima 23. decembra. Istovremeno, ovaj gest otvara pitanje koliko je značajan personalni sastav vlade za realizaciju programa stranaka ili koalicija?
Često sam slušao da su ekonomski programi značajniji od kadrovskih rešenja. Ipak su kadrovska pitanja skoro uvek bila u prvom planu. Ozbiljnija analiza ekonomskih programa političkih stranaka pokazuje iznenađujuće visok stepen sličnosti. Možda je baš zalaganje za slične programe omogućilo našim političkim funkcionerima da bez velikih teškoća prelaze iz stranke u stranku, ali je u tom slučaju teško objasniti visok nivo netrpeljivosti između političkih partija, osim ako se personalni razlozi uzmu u obzir.
Sa stanovišta opštijih interesa, poželjno bi bilo da kandidati za funkcionere poseduju brojne pozitivne osobine, a pre svega političko poštenje, stručnost i dobre kontakte sa svetom, iz koga je naša zemlja poslednjih deset godina grubo ekskomunicirana. U opisu ličnosti političara i drugih nosilaca javnih poslova poštenje se obično podrazumeva, baš kao i izvesna sklonost privilegijama. Skoro bez izuzetka, vlast i korupcija idu zajedno, ali je od presudnog značaja pitanje intenziteta.
(Autor je redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu)
Boško Živković: Prestrukturiranjem do privatizacije
Privatizacija velikih banaka u narednih tri do pet godina treba da bude završni potez njihovog restrukturiranja. Bilo bi poželjno na srednji rok prodati najmanje jednu ili dve banke poznatim stranim partnerima koji poseduju neophodan know-how.
Glavni problem izbora strategije restrukturiranja bilansa banaka je dubina poremećaja u njegovoj strukturi u smislu odnosa ukupne i nenaplative aktive. Učešće nenaplative aktive u jugoslovenskim bankama je ekstremno visok u poređenju sa ostalim zemljama koje su primenjivale neku od procedura restrukturiranja bilansa.
(Autor je profesor finansija na BK Univerzitetu i
konsultant
u Centru za ekonomske studije CES MECON)
Fenomeni
Ekologija: Opasno širenje pustinja
Četvrtina kopna ili 3,6 milijardi hektara ugroženo je širenjem pustinja koje dovodi u pitanje opstanak milijardu ljudi, a već je 135 miliona moralo da se preseli u druge krajeve, saopšteno je ovih dana na
Četvrtoj međunarodnoj konferenciji o širenju pustinja, koja se pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija održava poslednje dve sedmice u Bonu.
Sednica je otvorena pozivom industrijskim zemljama da ne izbegavaju problem uništavanja zemljišta i ojačaju pomoć za razvoj. Nemački predsednik Johanes Rau je u pozdravnom govoru pred 2000 predstavnika 170 zemalja, koji bi trebalo da usvoje strategiju borbe protiv širenja pustinja u svetu, prebacio industrijskim zemljama da ne poštuju ciljeve koje su za rešavanje tog poblema same utvrdile. Rau je upozorio da se uništavanje životne sredine suviše često zanemaruje, iako su činjenice alarmantne, jer širenje pustinja povećava broj siromašnih u svetu. Direktor sekretarijata UN-a za probleme u vezi sa pustinjama Hama Arba Dialo je upozorio da se tim fenomenom smanjuju raspoložive količine hrane, pa se ljudi iseljavaju u druge zemlje, i pozvao bogate zemlje da povećaju svoju finansijsku pomoć jer više nema vremena za gubljenje.
Medicina: Plodno proleće
Medicinsko istraživanje koje su izraelski lekari obavili nad više od 600 pacijentkinja pokazalo je da su žene najplodnije u proleće, piše dnevnik na engleskom jeziku "Džeruzalem post" (Jerusalem). U istraživanju je učestvovalo 675 žena koje su se, u periodu od četiri godine, podvrgle tretmanu veštačkog oplođavanja in vitro, od kojih jedna od pet uspešno. Zaključeno je da je kvalitet embriona koje jajnici stvaraju u proleće bolji u odnosu na druga godišnja doba, kao i da su izgledi za uspešnu oplodnju tada najveći. "Ima raznih teorija o plodnosti u proleće. Ima onih koji tvrde da je, tokom leta, muška plodnost slabija zbog manjeg procenta spermatozoida, kao i da ljudi u tom periodu, zbog visokih temperatura, ređe stupaju u seksualne odnose. Najbolji način da se to proveri je oplodnja in vitro", smatra jedan od istraživača univerzitetske bolnice Hadašah iz Jerusalima Nejtan Rojanski (Nathan Rojansky). Po njegovom mišljenju, "ženski biološki časovnik nudi optimalne uslove za oplodnju u proleće", što je u skladu sa najstarijim mitovima o plodnosti. Radovi izraelskih ekperata objavljeni su u poslednjem broju časopisa "Fertility and Sterility", koji objavljuje američko lekarsko udruženje za reproduktivnu medicinu.
Beta
