Preporuka za slu�anje
Za �ene dajem glas
Rosa za suze, Red�epova za dert
Predla�e: Bojan �or�evi�, direktor "Ring-ring" festivala
Da li ste skoro plakali? Da li vam muzika mo�e neku suzu isterati? Sudbina portugalske peva�ice Dona Rose je tako nestvarno �ivotna i tu�na. Zbog bolesti je izgubila vid u svojoj �etvrtoj godini. Roditelji, ubogi siromasi i prosjaci, ipak su poku�ali sve da joj ne uskrate osnovno obrazovanje. Me�utim, ubrzo je shvatila da je za svoju porodicu preveliki teret i uputila se u Lisabon da tamo poku�a da pre�ivi. I uspela je uz pomo� njoj sli�nih, slepih i besku�nika. Prodavala je sre�ke, novine, prosila, snalazila se. Sve dok je neko nije izmolio da svoj divni glas podari i drugima da ga �uju. Tako su Dona Rosa i njen glas postali nezaobilazni deo zvu�nog pejsa�a lisabonskih ulica. Pevala je pesme natopljene tugom zbog prete�kog �ivota i saznanja da bolji dani ne�e nikada do�i. Pratnja joj je bio samo triangl. Slu�ajno ju je otkrio umetnik i impresario Andre Heller, koji je, kao turista, slu�ao Dona Rosu na ulicama Lisabona i par godina kasnije je za potrebe TV programa zatra�io da je na�u. Tako je po�ela njena internacionalna karijera. "Historias da rua" je njen prvi album, objavljen za nema�ki JARO ove godine. Uli�ne pesme i tu�an, pretu�an glas. Evo i jedne veselije plo�e � "Chaje Shukarije" ciganske kraljice Esme Red�epove. Jedan druga�iji �ivot: jo� pre dvadesete je postala popularna, i ubrzo u�la u legendu. No, nije svoje bogatstvo potro�ila samo na skupocene materijalne vrednosti. Sa svojim mu�em Stevom Teodosievskim je usvajala i odgajala decu. Zato je svi njoj bliski ne zovu Kraljicom Cigana ve� samo Mama. Sa porastom interesa za etno muziku i posebno cigansku muziku vra�ena je na mesto koje joj pripada. Svet joj se poklonio. Njen ovogodi�nji album je sniman u Skoplju, za holandski World Connection, a producent je bio Frank London, vo�a Klezmaticsa, koji nije dozvolio da se zvuk klavijatura �uje tamo gde mu nije mesto. Nekoliko klju�nih hitova njene karijere su tu ponovo: "O Ketano", "�aje �ukarije", vesele pesme za dobro raspolo�enje, ali i za dert.
Meridijani
Portland: "�pijun" se vra�a ku�i
Edmond
Poup, prvi amerikanac osu�en za �pijuna�u u Rusiji u poslednjih 40
godina, pu�ten je na slobodu pro�le nedelje � jedan dan nakon �to ga
je ruski predsednik Vladimir Putin pomilovao. Biv�i obave�tajac Poup
boluje od retke vrste raka kostiju i njegovo zdravlje se znatno pogor�alo
nakon boravka u moskovskom zatvoru Lefortovo, gde je boravio od aprila
meseca zbog optu�be da je kupovao poverljive planove konstrukcije ruskog
torpeda velike brzine. Neposredno po osloba�anju, Poupa su pregledali
lekari ameri�ke vojne baze u Nema�koj, a zatim je odleteo u SAD. Pedeset�etvorogodi�njeg
ameri�kog biznismena, biv�eg pripadnika ameri�ke mornari�ke obave�tajne
slu�be, na portlandskom aerodromu do�ekala je supruga �eri. "Ne
mogu da opi�em kako se izvanredno ose�am", izjavio je Poup kada su
ga novinari upitali kakav je ose�aj biti na ameri�koj teritoriji nakon
osmomese�nog pritvora u Rusiji.
Povodom osloba�anja Edmonda Poupa, Kremlj je izdao saop�tenje u kome se ka�e da je Putin oslobodio Poupa zbog njegovog lo�eg zdravlja, i zbog velikog zna�aja ameri�ko-ruskih trgovinskih relacija. "Mislim da je njegovo osloba�anje na neki na�in poklon novoizabranom predsedniku D�ord�u Bu�u", izjavio je biv�i ruski ambasador u SAD Vladimir Lukin. Ruski sud je 6. decembra ove godine osudio Poupa na 20 godina zatvora sa maksimalnim obezbe�enjem zbog �pijuna�e. Poup je tokom �etvoronedeljnog su�enja uporno poricao krivicu tvrde�i da nema nikakve veze s prikupljanjem tajnih informacija o ruskom torpedu velike brzine. Rekao je zapravo da ti planovi nisu nikakva tajna i da je tehnologija izrade tih podmornica ve� prodata u inostranstvu i objavljena. Me�utim, dr�avni tu�ilac i ruska o�ivljena tajna slu�ba, koja je podnela tu�bu protiv Poupa, insistirali su na tome da su planovi tajni.
Upitan za iskustvo iz zatvora, Poup je novinarima rekao: "U ovom trenutku o tome ne �elim da pri�am. U narednih nekoliko nedelja odr�a�u konferenciju za novinare, a ve� sam po�eo i knjigu da pi�em." Poup je objasnio novinarima da je ve�inu vremena proveo u izolaciji bez svesti o tome �ta se de�ava napolju, te da se zbog toga uzdr�ava od komentara. "...�ao mi je �to se ovako desilo, nisam imao nameru da remetim rusko-ameri�ke odnose", izjavio je Poup na ruskoj televiziji. "Ja nisam D�ems Bond, ve� samo penzionisani ameri�ki mornari�ki oficir."
Milano: Bomba u katedrali
Italijanska
policija je u ponedeljak demontirala tempiranu bombu postavljenu na krovu
Milanske katedrale, i do sada niko nije preuzeo odgovornost za njeno
postavljanje. Zvani�nici italijanske vlade iznose sumnje da ova akcija mo�e
biti povezana sa politi�kim razmiricama uo�i op�tih izbora koji �e se
odr�ati u naredna �etiri meseca. Na osnovu policijskih izvora saznaje se
da je bilo predvi�eno da bomba eksplodira u utorak u 15 �asova.
Eksplozivnu napravu su prona�li pripadnici obezbe�enja na stepenicama
kojima dnevno prolazi hiljade turista dive�i se statuama.
Pietro Graso, tu�ilac iz Palerma, izjavio je da ova akcija podse�a na kampanju mafije iz 1993. godine u kojoj je poginulo 10 ljudi, a o�te�ene su umetni�ka galerija u Milanu, galerija Ufici u Firenci i dve rimske katedrale. "Danas su ponovo nacionalne umetni�ke tekovine na udaru terorista", rekao je Grasi. Gerardo D� Ambrosio, sudija za prekr�aje koji se bavio istra�ivanjem terorizma u pro�losti, pretpostavlja da je postavljanje bombe povezano sa predstoje�im izborima i nezdravim odnosima vladaju�eg levog centra i opozicionog desnog centra. "Nadali smo se da je pribegavanje bombama kao politi�kom sredstvu deo politi�ke pro�losti. Na�alost, izgleda da nismo u pravu", ka�e sudija, izra�avaju�i nadu da je postavljanje bombe u katedrali ipak delo nekog ludaka radije nego neke politi�ke grupacije. Politi�ari levog i desnog bloka jednoglasno su osudili ovakvo nasilje kao vrstu politi�kog sredstva.
Kabul: Embargo na oru�je
Ujedinjene nacije i Rusija planiraju da uvedu embargo na oru�je i druge sankcije talibanskim vlastima dok ne predaju Osama bin Ladena, re�eno je na sednici odr�anoj u Savetu bezbednosti UN-a. Diplomate o�ekuju da �e Kina i Malezija ostati uzdr�ani prilikom glasanja. Zvani�nici UN-a najavljuju povla�enje humanitarnih organizacija iz Afganistana zbog staha od odmazde lokalnog stanovni�tva koje bi moglo da reaguje nasilno na dodatne sankcije UN-a. Tokom poslednjih 20 ratnih godina osiroma�eno stanovni�tvo uveliko je zavisilo od strane pomo�i u vidu hrane i drugih potrep�tina, te �e povla�enje humanitarnih organizacija najvi�e pogoditi narod.
Cilj ovih mera je prisiljavanje talibana da zatvore kampove za obuku terorista u roku od 30 dana i predaja bin Ladena. Osama bin Ladena su optu�ile SAD za spremanje zavere i izvo�enje bomba�kih napada na dve ameri�ke ambasade u Keniji i Tanzaniji u kojima je poginulo 225 ljudi, a vi�e od 4000 ih je ranjeno. Nove mere zna�e i poo�travanje ve� postoje�eg embarga na letove, zamrzavanje talibanskih ra�una u inostranstvu i zabranu prodaje hemikalija koje se koriste u konvertovanju opijuma u heroin. Ukoliko talibani ne pristanu na usvajanje rezolucije, zabrana �e nastupiti mesec dana posle njenog usvajanja i traja�e narednih godinu dana. Ovaj jednostrani embargo na oru�je mo�e da bude problemati�na stavka u rezoluciji, sla�u se ameri�ki zvani�nici, istovremeno izra�avaju�i nadu da �e Pakistan shvatiti poruku i prestati da naoru�ava Afganistan. Ako bude usvojen, embargo na oru�je pogodova�e opozicionom Severnom savezu na �ijem je �elu general Ahmed �ah Masud, biv�i avganistanski ministar odbrane. General Masud kontroli�e podru�je na severu blizu Tad�ikistana, biv�e sovjetske republike za koju se veruje da u�estvuje u naoru�avanju Afganistana, zajedno sa Rusijom.
Internet News
Selo moje malo
Dvadeset�estogodi�nja Britanka Kler Svajri imala je ovih dana priliku da utvrdi koliko je veliko to globalno selo o kojem teoreti�ari medija raspredaju ve� decenijama. Elem, malo je, zaklju�ila je ovih dana nakon �to joj je po�lo za rukom da pomo�u obi�ne e-mail poruke uni�ti svoj �ivot, makar privremeno.
Sedmog decembra, tada potpuno anonimna Kler, ina�e zaposlena u eminentnoj advokatskoj firmi "Norton Rouz", dobila je poruku od svog kolege, ujedno i de�ka. Poruka, ina�e poslata na jo� par adresa na lokalnoj mre�i unutar firme, sadr�ala je vic, uslovno re�eno, seksualne tematike. Kler je odgovorila de�ku (samo njemu) na vic nekom vrstom komplimenta na njegov ra�un, spominju�i detalj iz njihovog intimnog �ivota (neka vam asocijacija bude Monika Luinski). Naravno, ovaj se na�ao polaskan te je osetio potrebu da to ose�anje podeli sa jo� nekoliko kolega u firmi, te im je prosledio pismo sve skupa sa identitetom i e-mail adresom svoje devojke, a njihove koleginice. Jedan od kolega po�eleo je da taj sadr�aj podeli sa jo� nekim drugarima pravnicima, te je i on prosledio pismo na nekoliko adresa, ali van "Norton Rouza". Tu se stvar kona�no otela kontroli, pismo je krenulo da se razmno�ava kao virus gripa, i u narednih nekoliko dana pro�italo ga je preko milion ljudi �irom sveta.
Mnogi me�u njima po�eleli su da stupe u kontakt sa Kler, te su serveri "Norton Rouza" iznenada zatrpani elektronskim porukama upu�enim njoj (sa citatima iz pisma, naravno), �to je primoralo tehni�are u firmi da alarmiraju gazde. Treba li re�i da gazde nisu na�le ni�ta zabavno u ovoj spontanoj promotivnoj kampanji, pogotovo kada je ona prerasla njusgrupe i postala tema za razmatranje velikih medija, uklju�iv i BBC.
Epilog se jo� ne zna, ali petorici drugara preti otkaz, dok se sirota Kler krije, �to ka�u, i od Boga i od ljudi.
Ovaj slu�aj desio se u zanimljivom trenutku, ba� u jeku rasprave o privatnosti slu�bene elektronske po�te u Britaniji. Javnost je podeljena izme�u onih koji smatraju da �efovi imaju pravo da �itaju sve elektronske poruke pisane na poslu, kako privatne tako i slu�bene, i onih koji smatraju da privatnost poruke odre�uje njen autor.
Te�ko da bi se neko odavde usudio da kritikuje pravni sistem Velike Britanije, no bi�e da i kod njih kadrovski �kripi. Kako druga�ije objasniti to da se neki pravnik odlu�io da prosledi poruku bez prethodnog dogovora sa njenim autorom i da se pri tom ni u jednom trenutku ne zapita kr�i li on na taj na�in ne�iju privatnost?
Kako god tuma�ili ovaj doga�aj, budite oprezni sa porukama koje pi�ete i tretirajte ih kao razglednice, a ne kao dobro zape�a�ene koverte. �to se ti�e Kler, koja je napustila "Norton Rouz", ponude za posao plju�te sa svih strana.
Prednja�e tabloidi koji bi da kupe njenu pri�u (koju pri�u?) ili da je anga�uju da odgovara na pisma �italaca kojima �kripi u seksu. Jo� samo da je na�u.
Zoran Stanojevi�
Forum
Jovan Buturovi�: Nagodbe tu�ilaca su protivzakonite
Bila bi protivzakonita svaka nagodba kojom bi se dala uslovna osuda u zamenu za informacije, ma kakvog zna�aja one bile. Tu�ilac nema nikakva ovla��enja da pravi nagodbe u pogledu kvalifikacije krivi�nog dela, niti u pogledu kazne. Kad bi to u�inio, zloupotrebio bi slu�beni polo�aj.
Takvom vrstom nagodbe bila bi naru�ena samostalnost suda. Tu�ilac jeste ovla��en da ukazuje na olak�avaju�e i ote�avaju�e okolnosti, ali njegove predloge sud mo�e a i ne mora da prihvati. Sud obavezuje samo ono �to je �injeni�no opisano u optu�nici.
(Autor je advokat iz Beograda)
Danijel Cveti�anin: Zna�aj ministara
Za pohvalu je neuobi�ajen gest DOS-a da javnost upozna sa li�nostima iz Vlade koja �e biti formirana ako ta koalicija pobedi na izborima 23. decembra. Istovremeno, ovaj gest otvara pitanje koliko je zna�ajan personalni sastav vlade za realizaciju programa stranaka ili koalicija?
�esto sam slu�ao da su ekonomski programi zna�ajniji od kadrovskih re�enja. Ipak su kadrovska pitanja skoro uvek bila u prvom planu. Ozbiljnija analiza ekonomskih programa politi�kih stranaka pokazuje iznena�uju�e visok stepen sli�nosti. Mo�da je ba� zalaganje za sli�ne programe omogu�ilo na�im politi�kim funkcionerima da bez velikih te�ko�a prelaze iz stranke u stranku, ali je u tom slu�aju te�ko objasniti visok nivo netrpeljivosti izme�u politi�kih partija, osim ako se personalni razlozi uzmu u obzir.
Sa stanovi�ta op�tijih interesa, po�eljno bi bilo da kandidati za funkcionere poseduju brojne pozitivne osobine, a pre svega politi�ko po�tenje, stru�nost i dobre kontakte sa svetom, iz koga je na�a zemlja poslednjih deset godina grubo ekskomunicirana. U opisu li�nosti politi�ara i drugih nosilaca javnih poslova po�tenje se obi�no podrazumeva, ba� kao i izvesna sklonost privilegijama. Skoro bez izuzetka, vlast i korupcija idu zajedno, ali je od presudnog zna�aja pitanje intenziteta.
(Autor je redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu)
Bo�ko �ivkovi�: Prestrukturiranjem do privatizacije
Privatizacija velikih banaka u narednih tri do pet godina treba da bude zavr�ni potez njihovog restrukturiranja. Bilo bi po�eljno na srednji rok prodati najmanje jednu ili dve banke poznatim stranim partnerima koji poseduju neophodan know-how.
Glavni problem izbora strategije restrukturiranja bilansa banaka je dubina poreme�aja u njegovoj strukturi u smislu odnosa ukupne i nenaplative aktive. U�e��e nenaplative aktive u jugoslovenskim bankama je ekstremno visok u pore�enju sa ostalim zemljama koje su primenjivale neku od procedura restrukturiranja bilansa.
(Autor je profesor finansija na BK Univerzitetu i
konsultant
u Centru za ekonomske studije CES MECON)
Fenomeni
Ekologija: Opasno �irenje pustinja
�etvrtina kopna ili 3,6 milijardi hektara ugro�eno je �irenjem pustinja koje dovodi u pitanje opstanak milijardu ljudi, a ve� je 135 miliona moralo da se preseli u druge krajeve, saop�teno je ovih dana na
�etvrtoj me�unarodnoj konferenciji o �irenju pustinja, koja se pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija odr�ava poslednje dve sedmice u Bonu.
Sednica je otvorena pozivom industrijskim zemljama da ne izbegavaju problem uni�tavanja zemlji�ta i oja�aju pomo� za razvoj. Nema�ki predsednik Johanes Rau je u pozdravnom govoru pred 2000 predstavnika 170 zemalja, koji bi trebalo da usvoje strategiju borbe protiv �irenja pustinja u svetu, prebacio industrijskim zemljama da ne po�tuju ciljeve koje su za re�avanje tog poblema same utvrdile. Rau je upozorio da se uni�tavanje �ivotne sredine suvi�e �esto zanemaruje, iako su �injenice alarmantne, jer �irenje pustinja pove�ava broj siroma�nih u svetu. Direktor sekretarijata UN-a za probleme u vezi sa pustinjama Hama Arba Dialo je upozorio da se tim fenomenom smanjuju raspolo�ive koli�ine hrane, pa se ljudi iseljavaju u druge zemlje, i pozvao bogate zemlje da pove�aju svoju finansijsku pomo� jer vi�e nema vremena za gubljenje.
Medicina: Plodno prole�e
Medicinsko istra�ivanje koje su izraelski lekari obavili nad vi�e od 600 pacijentkinja pokazalo je da su �ene najplodnije u prole�e, pi�e dnevnik na engleskom jeziku "D�eruzalem post" (Jerusalem). U istra�ivanju je u�estvovalo 675 �ena koje su se, u periodu od �etiri godine, podvrgle tretmanu ve�ta�kog oplo�avanja in vitro, od kojih jedna od pet uspe�no. Zaklju�eno je da je kvalitet embriona koje jajnici stvaraju u prole�e bolji u odnosu na druga godi�nja doba, kao i da su izgledi za uspe�nu oplodnju tada najve�i. "Ima raznih teorija o plodnosti u prole�e. Ima onih koji tvrde da je, tokom leta, mu�ka plodnost slabija zbog manjeg procenta spermatozoida, kao i da ljudi u tom periodu, zbog visokih temperatura, re�e stupaju u seksualne odnose. Najbolji na�in da se to proveri je oplodnja in vitro", smatra jedan od istra�iva�a univerzitetske bolnice Hada�ah iz Jerusalima Nejtan Rojanski (Nathan Rojansky). Po njegovom mi�ljenju, "�enski biolo�ki �asovnik nudi optimalne uslove za oplodnju u prole�e", �to je u skladu sa najstarijim mitovima o plodnosti. Radovi izraelskih ekperata objavljeni su u poslednjem broju �asopisa "Fertility and Sterility", koji objavljuje ameri�ko lekarsko udru�enje za reproduktivnu medicinu.
Beta
