Predizborna muzika
Srpska istorija, kao što suviše dobro znamo, predstavlja neprestanu
borbu. To smo učili u školi, to su nam govorili i Tito i Sloba, i tu činjenicu
smo dobro utuvili i u glave i u stomake. Međutim, još od prvih srpskih
masmedija (a to su naravno – gusle), svi važni događaji pretočeni su
– u muziku, odnosno pesme. Poslednjih deset godina smo na televiziji i
trgovima čuli kako pevaju ovdašnji radikali i levičari. Potencirala se
patriotska orijentacija, bogata orkestracija, sa obaveznim etno motivima.
SPO je muzički identitet pronašao u pojanju, i tom žanru ostao veran do
danas. JUL je, uglavnom neuspešno, pokušao da podiđe ukusu mlađe
publike svojim izletima u dens produkciju, računajući na popularnost
Pink ikonografije.
Pošto je predizborna trka u toku, ponovo je vreme za pesmu. DOS je za
sada u vidljivoj muzičkoj prednosti, koju je stekao koncertima pred
savezne izbore. Posle numere "Vreme je", sada imamo volume 2 u
vidu pesme "Gotovo je", gde je među brojnim izvođačima
zablistala Bisera Veletanlić. Dobra strana ove kampanje jeste činjenica
da se konzumentima (čitaj biračima) ne soli pamet i ne sugeriše
direktno za koga da glasaju.
Prvi su se, međutim, spotakli, upravo radikali i to, gle čuda, na
polju autorskih prava jer su pokrali Simjanovićevu melodiju iz serije
"Grlom u jagode". U zemlji u kojoj smo godinama slušali
pokradene obrade hrvatskih, turskih i ko zna čijih pesama, konačno se poštuje
(doduše posle sudske odluke) intelektualna svojina. Na zabranu emitovanja
spornog radikalskog spota oglušio se samo TV Pink. To je potpuno
razumljivo, jer ako počnemo da trebimo originale i falsifikate, ostade
City records bez posla.
Socijalistima su izgleda presušili i fondovi i inspiracija – pa vrte
poznate pesme. Računaju ljudi da je ukus publike ostao isti i da su neke
melodije večite.
Tu dolazimo do pitanja evergrina, kojim se pozabavio gospodin Čanak.
Mnoge je iznenadio njegov novi materijal, a još više spot za Sinatrinu
numeru "My way". Od vojvođanskog buntovnika i motocikliste očekivao
sam obradu sličniju verziji Sida Viciousa iz Sex Pistolsa. Umesto toga,
čovek je prihvatio mefistofelovsku ponudu Željka Mitrovića, koja uključuje
golišave devojke i ružičastu scenografiju kao kontrast tamnim tonovima
današnje Srbije sa zadahom gladi i (za mnoge nasušnih) kontejnera. U
razgovoru za City, kritikovao je model bivših političara, a osvrnuo se
na neke što drže mačke ili se slikaju dok kuvaju (zlobnici bi rekli Koštunica).
Pitam se da li će DOS pući po muzičkim šavovima, jer već primećujem
novoromantičarski stajling Vuka Obradovića, duh Leonarda Koena kod Batića,
Džonija Keša kod gospodina Perišića, a čuo sam da predsednik voli
Igija Popa. Stvar se komplikuje sa nevladinim organizacijama tipa G17, jer
je guverner izgleda neizlečivo vezan za zlatne osamdesete i novi talas.
Rešenje je naravno – kompilacija, koja bi bila šarolika koliko i članice
DOS-a. Jedina pesma koja trenutno ima svoje moralno opravdanje jeste
humanitarni album kojim će Kolibri uz pomoć prijatelja ZAISTA pomoći
Domu za decu ometenu u razvoju. Sve druge političarske pesme estradnog
tipa podsećaju me na poslovicu kojom se objašnjavala fasciniranost
komunističkih rukovodilaca baletom nakon završetka rata: "Sad je doš'o
na nas red da j...mo balerine."
Druga stvar koja je obeležila televizijski program protekle nedelje
jeste jedan srećan kraj. Na TV Politici se, nakon bezbrojnih peripetija,
Alisija, udovica Blankovih, konačno udala za svog Dijega. On je naravno
usvojio njene sinove (koji imaju parapsihološke sposobnosti), a svi
negativci, uključujući i bivšeg muža, završili su u zatvoru. Vrlina
se u sapunicama isplatila, uz nepredvidljivu igru sudbine (ili uprkos
njoj). U sapunicama jedni druge lažu do poslednje epizode, gde kao pod
dejstvom seruma istine odjednom otvore dušu. Tada saznamo ko je krao,
koje je čije dete, ko koga mrzi ili voli. Ovi što mrze polude, a ovi što
se vole – uzmu se. Protekle nedelje se odvojeno pred kamerama pojavio
bračni par Milošević, samo što serum istine još nije počeo da
deluje. Doduše, Kertesa je zatvorilo, Šifera nije uprkos opasnosti da
preobučen u plavu haljinicu ponovo usklikne: "Šifeo Slobodan Milošefić!"
Saznali smo ko ih mrzi (DOS, Hag...), ali ne znamo gde su parapsihološki
nadarena deca i ko je krao tašnice, cipelice, fondove, vile,
devize-devize, cigare, pare, žvake...
Sapunica u kojoj živimo poslednjih deset godina zaslužuje mnogo
grandioznije finale...
Dragan Ilić
