Vreme broj 520, 20. decembar 2000.

Mada nije definitivno saop�teno ko je kandidat za ministra unutra�njih poslova Srbije, postoji na�elna saglasnost o profilu budu�eg ministra policije kao civilu koji je u stanju da razume i reformi�e tu slu�bu

Za�to je toliko va�no ko �e u budu�oj vladi Srbije biti ministar policije? Prema onom �to je doprlo do javnosti, produ�ene rasprave vo�ene su jedino oko tog resora, kandidat DOS-a za premijera Zoran �in�i� od svih va�nih ministarskih mesta jedino nije saop�tio ko �e biti na �elu Ministarstva unutra�njih poslova. Predsednik Demokratske stranke je u vi�e navrata govorio o "vi�e kandidata" za to mesto  i najavljivao da �e "za nekoliko dana" biti saop�teno ime budu�eg ministra � ali se to ni do nekoliko dana pred izbore nije dogodilo.

PO�ELJAN PROFIL: Neko vreme se pominjalo da bi �ef policije mogao biti Du�an Mihajlovi�, predsednik Nove demokratije, ali je onda odlu�eno da on bude potpredsednik �in�i�eve Vlade. Biv�i general Mom�ilo Peri�i�, predsednik Pokreta za demokratsku Srbiju, bio je zainteresovan za to mesto, kao mogu�a li�nost pominjao se funkcioner DS-a �edomir Jovanovi�, a onda se kao najozbiljniji kandidat � na predlog predsednika SRJ Vojislava Ko�tunice � pojavio advokat iz Beograda, izvr�ni direktor Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava Gradimir Nali�.

On se uklopio i u �in�i�evu nedavnu definiciju po�eljnog ministra policije: da je pravnik, da nije previ�e poznat i politi�ki profilisan, neko za koga se ne vezuje partijska aktivnost, ve� "neko ko �e sa pozicija pravne dr�ave pristupiti tom mandatu". Nali� je prihvatio kandidaturu, ali ona ipak nije ozvani�ena na na�in kako je to u�injeno sa ostalim �lanovima budu�e �in�i�eve vlade � ako, u skladu sa op�tim o�ekivanjima, DOS pobedi na republi�kim izborima 23. decembra.

Ne ulaze�i sad u to za�to pojedini politi�ari vi�e vole da ministar policije bude jedna, a drugi druga li�nost � za dr�avu i gra�ane je va�no: a) da li u DOS-u postoji politi�ka saglasnost da se slu�ba unutra�njih poslova u Srbiji korenito reformi�e i b)u kom pravcu �e budu�i �ef MUP-a usmeravati tu reformu.

PRIRODA SLU�BE: Posle svih iskustava koje gra�ani imaju sa policijom � posebno u Milo�evi�evo vreme, ali i ranije � nije potrebno predugo obja�njavati kakva je bila priroda te slu�be.

Ukratko, policija je u poslednjoj deceniji funkcionisala kao li�na paravojna komponenta bezbednosti vlasti, a ne dr�ave. Kriminalci � posebno oni ve�eg kalibra � manje su se bojali te policije od gra�ana koji su u sve ve�em broju obele�avani kao "unutra�nji neprijatelji". Ta slu�ba je brojala neverovatnih sto ili vi�e hiljada (valjda �e se i to jednom saznati) pripadnika � aktivnih, rezervnih, op�tinskih, republi�kih... �to ih je bilo vi�e, bezbednost je bila gora od one na ulici do one na granici: dr�ava se sistematski raspadala, a sigurnost gra�ana bila je maltene nepostoje�a.

To i nije nelogi�no ako se zna da je Milo�evi� punio tu slu�bu mimo svih razumnih kriterijuma � ne da bi �titio dr�avu i gra�ane od stvarnih opasnosti po njenu bezbednost, nego da bi od nje stvorio svoju vojsku. Podse�amo da je Ustav Srbije, pisan dok je SFRJ jo� postojala, koncipiran kao Ustav zasebne dr�ave, te su predsedniku Republike (Milo�evi�u) data ogromna ovla��enja � izme�u ostalog � u komandovanju oru�anim snagama. U to vreme Milo�evi� nije imao oru�ane snage, pa je zato policija usmeravana u tom pravcu. U skladu sa broj�anim sastavom, policija je opremana i te�kim naoru�anjem, i u bud�etu Srbije stavka za unutra�nje poslove znatno je prevazilazila izdvajanja za obrazovanje i zdravstvo.

POLUVEKOVNI PROBLEM: Imid� policije kao slu�be koja nadzire gra�ane i obezbe�uje njihovu bespogovornu lojalnost vlastima, koja prislu�kuje telefonske razgovore, otvara po�iljke, preti, bije i maltretira one koji se usu�uju da ne�to prozbore protiv predsednika ili nekog njemu bliskog je ovde u�vr��ivan od 1945. godine.

Problem dr�avne bezbednosti ovde, dakle, postoji vi�e od pola veka, i zato se �ini nere�iv. Odatle proizilaze i bojazni od kozmeti�kih promena, jer je njena mo� uvek bila toliko velika da je mogla zaobi�i svaki zakon. Kako �e se to promeniti, i koliko to zavisi od ministra?

"Teoretski, zna se �ta bi trebalo uraditi da se od policije napravi moderna i efikasna slu�ba koja �e, u skladu sa njenom definicijom, osiguravati bezbednost zemlje, njenih gra�ana i rukovodstva kako bi se nesmetano mogle odvijati privredne i vanprivredne aktivnosti", rekao je, odgovaraju�i na pitanje "Vremena", jedan pripadnik Slu�be. Me�utim, tu pri�u treba smestiti me�u slede�e koordinate: stanje u dr�avi i dru�tvu, stanje u DOS-u i stanje u biv�oj vlasti. Zato bi bilo bolje da se prvo raspitate da li je DOS na�isto s tim �ta treba uraditi u policiji, poseduje li koncept reforme policije kao dr�avnog organa i postoji li bar inicijalna saglasnost o takvoj reformi? Da li se pitanja bezbednosti stavljaju na prvo, drugo ili ko zna koje mesto � s obzirom na to da svi kukaju na stanje elementarne bezbednosti, od bezbednosti dece na ulicama do op�te kriminalizacije, pri �emu se sve to de�ava u sred nesre�e i bede najve�eg broja ljudi?

VELIKO �E�LJANJE: Krenimo redom. Za po�etak bi, o�igledno, trebalo pre�e�ljati celokupno policijsko zakonodavstvo � zakone o unutra�njim poslovima, dr�avnoj bezbednosti, no�enju oru�ja, kretanju i boravku stranaca, dr�avljanstvu, li�noj karti, putnim ispravama... Posebno bi trebalo preispitati re�enja koja se odnose na prislu�kivanje, kontrolu po�te i druge metode i sredstva koje se u Slu�bi koriste.

Ukoliko se ho�e druga�ija policija, budu�a vlast u Srbiji mora�e da preispita zadatke oba resora u MUP-u, dakle javne i dr�avne bezbednosti, pa u skladu s tim njihovu organizaciju, kvantitet, kvalitet i opremljenost. Morala bi kona�no, aktom pravne dr�ave, da otvori i uni�ti dosjee "unutra�njih neprijatelja" i uspostavi sasvim nova pravila vo�enja policijskih dosjea.

Prema izvoru iz policije koji tra�i da mu se ime ne pominje, "reformu treba usmeriti na koncentraciju snaga na bazi decentralizacije", �ime bi se obezbedila efikasnost i ukinula dosada�nja mogu�nost koncentracije mo�i na relaciji MUP � predsednik Srbije, odnosno Jugoslavije. Koncept upravljanja svime sa jednog mesta pokazao se katastrofalnim i po unutra�nju i po spoljnu bezbednost.

ZASEBAN DB: Konkretno, potrebno je reorganizovati MUP izdvajanjem dr�avne bezbednosti i kontraobave�tajne slu�be iz Ministarstva � �to je re�enje poznato u mnogim demokratskim i dobro organizovanim dr�avama. U protekloj deceniji je iz Slu�be oti�lo mnogo ljudi, dovo�eni su drugi sa manjkom znanja a vi�kom udvorni�tva, upleteni su u izborne kra�e... Resor dr�avne bezbednosti bi se, dakle, morao broj�ano ograni�iti i popuniti visokostru�nim kadrom kako bi se dobila mala slu�ba verziranih i iskusnih ljudi.

Prema na�em izvoru, trebalo bi ukinuti policijsku akademiju i pri akademiji kopnene vojske �kolovati jednu generaciju od tridesetak ljudi godi�nje za oficire policije. �inove bi u dr�avnoj bezbednosti trebalo ukinuti, dok bi u javnoj bezbednosti mogli ostati, s tim da maksimalni �in za aktivnog oficira bude pukovnik. Postoje�e generalske �inove bi trebalo oduzeti, zbog na�ina na koji su dodeljivani.

(Drugi sagovornici, me�utim, veruju da policijsku akademiju ne treba ukidati, ali da zato �inove treba ukinuti i u javnoj i u dr�avnoj bezbednosti, s obzirom na to da je ta praksa nastala u periodu kad je Milo�evi� forsirao policiju na ra�un vojske, odnosno od policije pravio unutra�nju vojsku).

Miliciju bi, dalje, trebalo postaviti kao javni servis koji brine o li�noj bezbednosti gra�ana, o kriminalu, o oru�ju. Razume se, odmah se mora uspostaviti parlamentarna kontrola nad policijom i ministar mora imati jasnu obavezu da redovno izve�tava Skup�tinu o radu njegovog resora.

Sve �e to, naravno, ko�tati. Sagovornik iz policije ka�e da su silna ulaganja u policiju u vreme biv�eg re�ima po efikasnosti bila ravna, recimo, ulaganju u Sartid.

�TA KA�E DOS: Mada ne postoji javno verifikovani koncept reforme policije u Srbiji, neke ideje o tome cirkuli�u u DOS-u.

Prvo, tu slu�bu treba smanjiti na razumnu meru � ali postepeno, bez naglog masovnog otpu�tanja, jer bi ve�i potresi u tako osetljivoj slu�bi bili krajnje nepo�eljni po stabilnost dr�ave. Drugo, skoro vojne formacije � one koje se u Francuskoj nazivaju �andarmerija, a u Rusiji unutra�nja vojska � treba ili rasformirati, ili postaviti kao deo Vojske, ali u svakom slu�aju skloniti iz MUP-a Srbije. Tre�e, i u relevantnim krugovima u DOS-u misle da od dr�avne bezbednosti i kontraobave�tajne slu�be treba stvoriti posebnu slu�bu. �etvrto, op�tinama treba prepustiti javnu bezbednost ni�eg nivoa, a u MUP-u ostaviti borbu protiv kriminala, pograni�ne poslove, saobra�aj na magistralnim putevima i mo�da jo� pone�to. Ka�u, zatim, da je neophodno ozbiljno poraditi na obrazovanju pripadnika policije i ukupnoj modernizaciji Slu�be, uspostaviti civilnu kontrolu nad radom policije i osloboditi slu�bu korupcije.

POLITI�KA SAGLASNOST: Posao je, dakle, veliki. Da bi se obavio, za po�etak je potrebna politi�ka saglasnost u novoj vlasti. Sagovornici iz DOS-a ka�u da u redovima te koalicije postoji spremnost da se policija reformi�e, ali nije dogovoreno kojim �e se metodama i kojim tempom taj posao raditi.

U krugovima bliskim predsedniku SRJ ka�u da Ko�tunica smatra da reforma policije mora biti ozbiljna i temeljna, da sama promena rukovodstva MUP-a ne bi mnogo zna�ila ako se ne uspostavi civilna kontrola nad tom Slu�bom. Bojazan od �i��enja sekirom umesto metlom je na liniji strahovanja da bi bu�ne najave hap�enja pripadnika biv�eg re�ima �im pro�e 23. decembar � ako se ostvare � mogle dovesti do sudskih procesa nalik na ono tragikomi�no su�enje Klintonu i drugim zapadnim vo�ama zbog NATO bombardovanja koje je organizovano pred septembarske izbore. Izvori u kabinetu predsednika Ko�tunice ka�u da to, naravno, ne zna�i da �e bilo ko iz biv�e vlasti biti oslobo�en odgovornosti � zna�i samo da se u pravnoj dr�avi mora pravno postupati.

Mada se u javnosti sticao utisak da u DOS-u postoje ozbiljna sporenja o budu�em ministru policije, pouzdani izvori u toj koaliciji ka�u da nije bilo ve�ih lomova, odnosno da je postojala na�elna saglasnost o profilu budu�eg ministra policije kao civilu koji je u stanju da razume i reformi�e. Ukratko � da je potreban reformator policije.

Uostalom, razlike koje su se pojavile i po ovom pitanju ne moraju obavezno imati negativan predznak. "Nije lo�e �to me�u mno�tvom razli�itih stranaka koje �ine novu vlast postoje razli�iti interesi", ka�e za "Vreme" Dragor Hiber, potpredsednik Gra�anskog saveza Srbije koji se u jednom trenutku pominjao kao kandidat za funkciju ministra policije. "To me�usobno zaziranje spre�ava nastajanje ne�ijih realnih ambicija da uzme svu kontrolu u svoje ruke."

Roksanda Nin�i�

Odgovaraju�i na pitanje "Vremena" Gradimir Nali�, kandidat za ministra policije u Vladi Srbije, ka�e da dosad nije video da postoji koncept promena u policiji, ali da postoje politi�ke izjave u kom bi pravcu policiju trebalo reformisati.

"Mislim da je osnovno da se MUP kao administrativni organ zakonodavnom reformom uskladi sa Evropskom unijom. Ako mnogo budemo insistirali na svom putu, bojim se da �emo se opet razi�i sa Evropom. Mislim da ne�e biti problem promeniti zakon, odnosno da �e politi�ka volja svih u tom pravcu brzo biti iskazana u Parlamentu. Posle toga �e, me�utim, tako osetljiv sektor morati da do�ivi potres i u kadrovskom i organizacionom smislu.

MUP treba da bude administrativni organ. Kad je re� o unutra�njoj organizaciji, promene u dr�avnoj bezbednosti imaju prioritet. Ona mora prestati da bude politi�ka policija i prvi �ovek tog resora mora biti promenjen bukvalno prvog dana. Ta slu�ba se mora baviti za�titom teritorije i dr�avnog suvereniteta, a u radu se mora dr�ati zakona. Dosad ni postoje�i lo� zakon nisu po�tovali. Pravilnici koji su regulisali rad dr�avne bezbednosti dosad su bili dr�avna tajna, tako da je sve nezakonito �to su radili bilo daleko od o�iju javnosti. To se odnosi na paravojne jedinice, ali i na posebne jedinice, na brigade milicije koje su tukle demonstrante. U njih su ulazili novoregrutovani policajci od 25-30 godina koji su dotad bili bez posla. Nisu uzimani u stalni radni odnos, ve� su primani na osnovu ugovora, bez obrazovanja i obuke. To im i nije bilo potrebno, jer im je posao bio samo zastra�ivanje � i to �to ve�e.

Gde su oti�le silne pare koje su davane za policiju? Uglavnom na nezakonite poslove MUP-a, na skupo opremljene pretorijanske garde raznih, �ak i ni�erangiranih funkcionera. Treba ustanoviti kako su fondovi zloupotrebljavani i to mora biti jedan od prvih poslova novog ministra policije, ko god on bio.

Tako�e je potrebno otvoriti rad slu�be, otvoriti MUP i prema javnosti i prema svetu, kako bi ksenofobija definitivno ostala u vremenima balkanskog �pijuna.