Jaje u "prestonici"
Kampanja se uglavnom odvija na lokalnim televizijama i "po kućama",
jedino se Vuče usudio da izađe na trg, bar u svojoj
"prestonici", ali i sam se mogao uveriti da sve to "davno
beše"...
Reklo
bi se da pred ove republičke izbore stranke samo odrađuju posao. Kao da
su svi svesni da je DOS, sa nosiocem liste na čelu, apsolutni favorit, pa
su tome prilagodili i svoj angažman. Čak i DOS rutinski šipči Srbijom.
Nema rata plakatima, izrazito je manje plaćenih termina na televizijama,
retka su stranačka sučeljavanja, svi učesnici izborne trke izrazito su
tolerantni, izrazito jedinstveni, i svi kandidati za republičke poslanike
klonirano izjavljuju da će, ako budu izabrani, uraditi sve za dobrobit,
prosperitet, suverenitet... Koliko je domoljublje poslaničkih kandidata,
malo je stolica u skupštini Srbije.
Malo više, utisak je, mrdaju socijalisti. Načisto transformisani i načisto jedinstveni. Bar ovi valjevski. Pred kongres za predsednika predložili svoga druga Milomira Minića, onda na kongresu svi glasali za druga Miloševića. Iako je u sadržajnoj i kongresnoj diskusiji učestvovalo preko 200 delegata, nijedan Valjevac se nije čuo, tako su principijelno branili svoje stavove. I ostali načisto jedinstveni, iako i Vučelić i Lilić na svojim listama imaju viđenije valjevske socijaliste. Onda formirali listu kandidata za poslanike na kojoj su ministar prosvete u prelaznoj vladi Mihailo Jokić, direktor Direkcije za obnovu i razvoj Kolubarskog okruga Ljubomir Mucić, i narodnih drugova još kao što je, recimo, Dragan Marković iz Lajkovca. Krenulo se u svaku mesnu zajednicu, svima puna usta doprinosa i brige za svoj narod, za svoj kraj. Čuveni Dragan Marković je najviše ušao u narod, nigde se ne pojavljuje javno, kažu, poslanički imunitet juri na najneposredniji način, po kućama.
Na lokalnoj televiziji se pojavio sami Milomir Minić. Emisija kasnila čitav sat, drug Milomir hit’o iz Bujanovca. I stig’o, sav nekako državnički i predsednički zabrinut. Izreče da se prelaznog predsednikovanja republičkom vladom, iako je to ranije odbio tri puta, prihvatio jer je osetio da će da padne krv. I još, sav mudar i tolerantan, poveri da štiti građane, obezbeđuje mir, preduzima mere, dežura danonoćno. I jošte reče da je njihova politika jasna, agrar, energetika, građevinarstvo, treba to nastaviti, vidi veliku budućnost SPS-a. A odgovornost, prvi je za to, svak treba da odgovara za ono što je radio, on samo doprinosio. Od izbora očekuje da zadrže biračko telo i ostanu najjača partija u parlamentu, jer treba nastaviti kontinuitet borbe za bolji i srećniji život ljudi. A lista, prava narodna, sve izuzetni ljudi, njemu se bar može verovati.
GURANJE KARTONA: I SPO rešio da zadrži biračko telo, da drugima ne da nijedan glas. U tu svrhu sami kralj trgova se pojavio na trgu, gde će nego u svojoj prestonici, u Valjevu. Dan baš bio bogomdan. Lokalni vukovci se baš organizovali, od podne udarili da čekaju lidera. Sve na nivou, sve isplanirano. Drašković pred prostorije stranke stiže iza dva popodne, sve sa Spasojem Krunićem i Čotrićem. Kako izađe iz automobila to ga dočekaše, udariše da se rukuju i ljube. Lider uze soli i ’leba i sede da sa saborcima učvrsti poljuljano jedinstvo. Rečito i iz sedećeg položaja objasni da onima koji su otišli i nije mesto u SPO-u, da je preživeo osam hitaca sa tri metra, da su bili malo dezorijentisani, ali da bez njih nema Srbije. Uz aplauze jedinstvo bi učvršćeno.
Na Gradskom trgu tri sata, vreme početka mitinga. Razapete zastavice, razglas, pano "Razmisli", ljudi takoreći jok. Gde su mase, jedan će, seireći. Tri sata prošlo, tek grupice, rasprava, treba sve očistiti, što se ne može, pobiti. Šajkača u godinama, sa brkovima, snebivajući se, otkud zna, videćemo. Nema nešto naroda, razlog postoji, mnogo je pogrešio što se upustio sa socijalistima, ma uvek je bio za Vuka, prosto mu žao. prilazi natučen platneni šešir, upozorava šajkaču da se ne ogreši. Šajkača odgovara da nema šta da se ogreši, samo priča ono što jeste. Šešir se slaže, da nije tako Vuk bi bio ojha, on je najzaslužniji što se klupko odmotalo, al’ pogreši. Uvek glasov’o za njega, ovo sad ne zna da protumači, pita brku, ko svog, da l’ je Vuk mandrkn’o pare dok je bio sa socijalistima, i sam odgovara, jeste, jeste...
Sa dobrih pola sata zakašnjenja od glavne ulice pojaviše se zastave SPO-a. Sve po protokolu i organizaciji. Vuk se primiče bini, ne može da omaši nijednog koji mu je na putu, to su poljupci, to je rukovanje. Trg se, ajde da kažemo, ispuni, ’iljada, da ne budemo škrti, dve ’iljade ljudi, ali sve nekako raštrkano. Stranačke zastave čak od Šapca. Vuk sa bine izda naređenje saradnicima da se to prikupi, da se sabije, da izgleda impresivnije. Jok, ne sluša narod. Pustiše himnu, izađoše kandidati za poslanike, predstaviše se u dve reči. Pozvaše, preko mikrofona, narod da priđe, jok. Vuk, nemoćno li, raširi ruke, raščistiše kamere i stalke ispred njega, skide mantil, zakopča sako na jedno dugme i do’vati mikrofona komada dva. Vikači viknuše "Od Topole...", Vuk dade minut ćutanja za sve žrtve SPO-a, i uze da reče. Izbori pred nama su prvi bez tiranina, pre svega zahvaljujući borbi i žrtvama SPO-a, zato u skupštinu mora da uđe snažna poslanička grupa SPO-a, da jedno jednoumlje ne bi bilo zamenjeno drugim. I kad je prešao na dečje dodatke, stočni fond, izbeglice, gladne majke, pola metra od lidera pade jaje. Šta je jedno jaje, pokazalo se zdravo, lider se i ne okrenu, nastavi, da beda i demokratija ne idu zajedno. Al’, uzmuva se obezbeđenje, dade se u trku, u’vati ženu u crvenom kaputu. Vuk se dade na Kosovo i Crnu Goru, al’ ne da se jaje. Glavni organizator lično pokupi ostatke razlivenog jajeta, poslanički kandidati iza Vuka uzeše programski i diskretno da guraju kartončić na mrlju od jajeta. Guraše dok ga ne naguraše. Drašković pređe na, po njemu, tzv. slobodne medije, kamion peska na Ibarskoj magistrali, Miloševićeve teroriste koji su ga sa manje od tri metra gađali osam puta... I reče još, i još, i o golgoti, i o vaskrsu, i o tome da ovi sada nisu dostojni nijednog njihovog glasa, da ne treba zabadati trn u zdravu nogu... Kad završi uze da autogramiše, i Danine slike. Povlačenje bi izvršeno grupno i po protokolu.
ŽENSKA MREŽA: Ni DOS se ne ubija od kampanje. Lideri obilaze veće gradove, kandidati za poslanike manja mesta. Očekuje se da rejting završi posao na republičkim izborima. Primera radi, DOS je, i u Valjevu, ubedljivo dobio, i u lokalu i gore. Između koalicionih partnera podeljena opština, direktorska mesta, upravni, nadzorni i ostali odbori. Funkcija bilo za sve one koji su partijskim članstvom, a naročito osnivanjem odbora raznih socijaldemokratija, hrabro i odlučujuće anticipirali promene. Velika koalicija je donekle uskratila Valjevu broj kandidata za republičke poslanike. Dok SPS, SPO i radikali imaju u bivšoj izbornoj jedinici po sedam kandidata, na listi DOS-a su samo tri Valjevca. Ako se ne računaju novodemokratski svetski šampion u rediotelegrafiji Radivoje Lazarević koji je, zbog brzog uspostavljanja veza sa svetom, visoko na listi, i poznati i bivši radikal Aleksandar Stefanović, koga je Batić, Aca zna zbog čega, stavio na 249. mesto zajedničke liste.
Kampanja se svodi na obilazak susednih varošica. Sedne se u autobus i ode recimo u Pecku. Namesti se scenografija, ozvučenje, dođe autobus meštana, poslanici kažu šta imaju, seljaci da su patriote, da su glasali za Miloševića, sad će za Koštunicu. Onda, završno, dođe karavan DOS-a sa velikim liderima. U Valjevo došli u ponedeljak, kasno, na čelu sa budućim mandatarom Đinđićem. Prvo obišli proizvodne pogone, pa došli na tribinu u Dom kulture. Dom kulture pun, scenografija, ozvučenje, svima zastavice, sve "normalno". Jedna, gospođa li je, pita gde su novinari, iz Ženske političke mreže. Ima materijal, a ima šta i da kaže, pita čija je kamera, ’oće u kameru, Ženska mreža je u okviru DOS-a. Uto pustiše himnu, na binu izađoše lideri, prvo PDS-a general Perišić, pa novodemokratski savezni ministar Vojislav Andrić, pa novodemokrata koji još nije ministar Milun Babić, pa novodemokrata koji više nije novodemokrata Svetozar Krstić, pa poslanički kandidati. Mandatar Đinđić malo okasni, ali se pope i stade ispred generala. General ode za voditeljski mikrofon i reče da granice nisu rešene, obeća da će kao poslanik, i ako eventualno dobije neku funkciju, sve učiniti.
Đinđić iz prve pogodi pripadajući mikrofon, nastaše aplauzi i ovacije. Reče da je cilj izbora da se završi sa prethodnim režimom, nema više mrljavljenja, da neće biti revanšizma, ali ni amnestije. Sudovi ima da rade, posle bagera na red dolazi metla. Srbija je sve prošla, jedino nikada nije imala poštenu vlast. Kad mandatar izađe na bis, voditelj objavi dosta. Lideri siđoše sa bine, prisutni ostaše uskraćeni za informaciju čiji li je lider novodemokrata koji više nije novodemokrata Krstić imena Svetozar.
Dragan Todorović
