Vreme broj 520, 20. decembar 2000.

Budu�i da DOS ne mo�e samostalno da odlu�i o sudbini i izgledu Jugoslavije, bi�e primoran da do kona�ne odluke prihvati kohabitaciju sa nasle�enom vojskom. Nakon izbora u Srbiji, mo�e se o�ekivati da DOS zapo�ne dozirane personalne promene u vojnom vrhu 

Tokom 5. i 6. oktobra generalske elite Vojske Jugoslavije i policije Srbije prepot�inile su se novim vlastima. Postoje ozbiljne indicije da su one taj potez povukle u iznudici, jer je pod pritiskom gra�ana ve�ina vojnika i policajaca odbila da silom odr�i Slobodana Milo�evi�a na vlasti. Nakon toga, vojni su generali krenuli u politi�ku kapitalizaciju svoje nove lojalnosti. Nagla�enom odano��u novim vlastima oni �ele da prikriju svoje predizborno pretorijanstvo. Generali policije su se, nasuprot tome, povukli sa javne scene. Osnovano se sumnja da se ve�ina njih posvetila uni�tavanju dokaza o pre�a�njim zloupotrebama policije i razmerama njene kriminalizovanosti.

Izvan je pa�nje analiti�ara ostala korist koju su gra�ani imali od uzdr�anosti Vojske i policije u kriti�nim trenucima. Zahvaljuju�i tome otklonjena je opasnost od re�imske upotrebe paravojnih i parapolicijskih grupacija koje bi potencijalni unutra�nji sukob nu�no prevele u krvav uli�ni teror.

Delimi�nim instaliranjem nove vlasti otpo�ela je pacifikacija dru�tva i politi�kog prostora u Srbiji/SRJ. Uslove za delatnu kontrolu nad oru�anim snagama DOS �e, me�utim, ste�i tek ako svoju pobedu overi na izborima u Srbiji. Njegov nominalni reformizam dozvoljava i pretpostavku da �e oru�ane snage Srbije/SRJ potom biti podvrgnute demokratskoj kontroli.

Uzdr�anost u proceni, me�utim, nala�e manjak javnih dokaza o privr�enosti DOS-a i/ili njegovih �lanica konceptu demokratske kontrole. Izostanak valjanog programa za izmenu civilno-vojnih i civilno-policijskih odnosa mo�e biti pak znak i njihovog nedovoljnog znanja o ovom modelu. Dozvolimo ipak da DOS ovaj hendikep mo�e relativno lako i brzo da nadoknadi. Mnogo �e mu te�e biti da izmeni prirodu nasle�enih oru�anih snaga i stvori nu�ne pretpostavke za demokratsku kontrolu nad njima.

Prvu liniju prepreka tvore centralne odrednice novonastalog konteksta. Do donje su ta�ke smanjeni ekonomski i socijalni kapaciteti Srbije/SRJ za proevropsku modernizaciju. Simultanim ukidanjem Jugoslavije u Crnoj Gori i na Kosovu, njena je demokratska rekonstitucija postala skoro nemogu�a i/ili izli�na. Upadom pre�evskog krila U�K-a u ju�nu Srbiju novim je vlastima upu�en ratni izazov, na koji one u nu�di mogu da odgovore i oru�anom silom. Da bude gore, u ovaj su paralelogram razornih silnica ugra�ene i sve civilizacijske manjkavosti triju Jugoslavija, koje su tokom prelivaju�ih YU ratova izvedene do bestijalnih konsekvenci.

Utoliko se i trenutna uzdr�anost DOS-ove vlasti prema VJ i policiji vi�e ne mo�e obja�njavati samo njenom iznu�enom koalicijom sa crnogorskim saveznicima Milo�evi�a ili pak manjkom njene mo�i u Srbiji. Pre bi se reklo da je oklevanje DOS-a, koje mo�e dugo da potraje, rezultat saznanja da su va�ni faktori od kojih zavise opstanak i bezbednost savezne dr�ave izvan njegovog dometa.

Nova vlast, na primer, ne sme autonomno da odgovori na akcije U�K-a a da time ne rizikuje novi sukob sa evro-atlantskom zajednicom. Ovu pak zajednicu ona ne mo�e da privoli na ispunjenje rezolucije 1244 i Kumanovskog sporazuma. Tim vi�e su joj sku�eni izgledi za delatan uticaj na re�avanje budu�eg statusa Kosova. Mali su izgledi i da �e DOS uskoro prona�i obostrano prihvatljivo re�enje za o�uvanje ikakve zajednice Srbije i Crne Gore. Istini za volju, DOS je taj problem izgleda, kao i mnoge druge, odlo�io za vreme posle izbora u Srbiji. Upravo zato rastu izgledi da se DOS uskoro suo�i sa "uzmi ili ostavi" ponudom crnogorskih vlasti. Evro-atlantske ambivalencije spram budu�e nezavisnosti Crne Gore kao i latentna raspr�enost crnogorskih glasa�a ne�e ni�ta umanjiti tegobe DOS-a.

Name�e se pretpostavka da pri ovakvim okolnostima DOS lako mo�e da odlo�i stavljanje oru�anih snaga pod demokratsku kontrolu. Naime, za tu svrhu on bi prvo morao da doradi ili usvoji nove ustave u SRJ i Srbiji. I to uz punu svest da onaj savezni ne�e biti priznat u Crnoj Gori a da ne mo�e biti primenjen na Kosovu. Ukoliko pak ishitreno uskladi ustav Srbije sa saveznim ustavom, DOS se izla�e riziku da Srbiju u slu�aju iznenadnog ukidanja Jugoslavije ostavi bez dovoljno dr�avnih atributa. Povrh svega, DOS bi uporedo morao da se upusti u radikalan preobra�aj oru�anih snaga. Za taj posao on sad nema dovoljno vremena i para, ali izgleda ni valjanog programa. Reformsku mu volju mo�e da umanji strah od sukoba sa nasle�enim generalskim elitama, ali i strah od otpora promenama dela oficirskog kora.

Napravi�emo, stoga, kratak popis rizika s kojima �e se DOS suo�iti u reformi oru�anih snaga. Od spremnosti DOS-a da se upusti u te rizike i sposobnosti da ih neutrali�e zavisi�e i tempo uspostave demokratske kontrole nad njima. Iz metodskih razloga po�etne �emo uvide grupisati po komponentama oru�anih snaga. Krenu�emo od ve�ih ka manjim rizicima.

(a) Paravojne i parapolicijske snage

Srbija i Jugoslavija ne mogu postati demokratske dokle god ne budu ukinute i razoru�ane sve, a pogotovo partijske, paravojne i parapolicijske grupacije. Da bi to ostvarile, nove bi vlasti prvo trebalo da imaju pouzdana znanja o njihovom poreklu, broju, rasporedu, snazi, komandnim linijama i me�usobnim vezama.

Put saznanja direktno vodi u "sivu zonu" YU ratova. U toj �e se zoni pak neizbe�no nai�i na sprege parasnaga i tajnih policija i podzemlja. To �e nalo�iti otkrivanje tokova proizvodnje rata i na�ina uterivanja gra�ana biv�e Jugoslavije u sveop�ti me�usobni rat. Time bi bile na�ete zvani�ne interpretacije o stvarnim uzrocima i ciljevima YU ratova. Sledila bi potom obaveza utvr�ivanja odgovornosti javnih politi�kih aktera za ratovanje. U istom bi se paketu na�la i potreba merenja udela parasnaga, ali i njihovih skrivenih naredbodavaca u ratnim zlo�inima. I tako redom.

Veli�ina rizika intervencije u "sivoj zoni" upravo je srazmerna pretpostavljenom u�e��u parasnaga u izbijanju i prelivanju YU ratova. Rizik bi rapidno rastao i �irio svoj zahvat pri nameri krivi�nog gonjenja za indicirana zlodela ovih snaga. Time bi rasla i spremnost parasnaga na odsudnu odbranu svim sredstvima. Odbrana bi bila postavljena po dubini, a na prvoj bi se liniji na�le politi�ke i dr�avne ratovo�e. Ovima �e pak le�a �uvati vojni i policijski vrhovi, za�ti�eni poslenicima znanih i neznanih tajnih slu�bi. Ne treba isklju�iti ni skrivenu prekograni�nu saradnju i me�usobnu ispomo� udru�enih ratnih rastura�a druge Jugoslavije.

Lako je dokazati da za ovaj posao Srbiji/SRJ, te time i DOS-u, nedostaju takore�i sve pretpostavke. Od nove se vlasti, stoga, u ovom trenutku mo�e o�ekivati da radi unutra�nje bezbednosne stabilizacije bar blokira ili stavi pod policijsku kontrolu paravojne i parapolicijske grupacije.

(b) Policija Srbije

Ulaskom u polje civilno-policijskih odnosa smanjuje se koli�ina rizika a raste interes DOS-a za ure�enje ove sfere. Realnu mo� nad policijom, odnosno njenom upravnom strukturom, DOS mo�e da stekne tek nakon izbora u Srbiji. U prilog mu ide proreformska nastrojenost ve�ine pripadnika javne bezbednosti, ispoljena tokom kriti�nog transfera vlasti. Ohrabruje i tada�nja uzdr�anost specijalnih jedinica MUP-a. Ne zna se, me�utim, koliku �e cenu za to morati da plati DOS. Nepoznato je, po�to je to interno dogovoreno, i u kojoj �e je "valuti" platiti. Blizu je pameti pomisao da �e u cenu lojalnosti biti ura�unata i delimi�na za�tita pojedinaca ili grupa od odgovornosti.

Prave �e se razmere privr�enosti ovog dela policije reformama saznati tek kad nove vlasti pristupe izmenama koncepta i strukture �itave slu�be. Mada DOS jo� nije obznanio celovit plan, razumno je o�ekivati da se me�u strate�kim ciljevima na�u broj�ano smanjenje i demilitarizacija MUP-a. Ovaj pak posao ne mo�e biti valjano ura�en bez sistematske dekriminalizacije policije. Srazmerno dubini budu�eg zahvata ra��e i pojedina�no-grupni otpor promenama. Tim vi�e �to reformski zahvat podrazumeva internu preraspodelu mo�i, kao i disciplinsko i krivi�no utvr�ivanje pojedina�ne odgovornosti. A sve to u uslovima pove�anja radne i egzistencijalne nesigurnosti velikog broja policajaca.

Kriti�nu ta�ku budu�e reforme predstavlja�e ulaz DOS-a u zabran dr�avne bezbednosti. U ovom �e se prostoru meriti i stvarna spremnost DOS-a za demokratske promene. On se mo�e dokazati jedino ugradnjom parlamentarnih instrumenata za izvo�enje dosada�njih ra�una DB-a, ali i za budu�u kontrolu nad njom. Dodatni garant u tom poslu treba i mora da bude javnost.

Unapred je te�ko izra�unati kakav �e i koliki otpor promenama pru�iti pripadnici DB-a, ali �e ga bez sumnje biti. Jo� je te�e predvideti kojim �e se sredstvima neki od njih braniti, jer im je raspolo�ivi arsenal bezobalan. Tim pre �to je ova slu�ba, po uzoru na svoju komunisti�ku prethodnicu, funkcionisala prvenstveno kao politi�ka policija. Povrh svega, ona se poslednjih godina izvrtala u privatni servis vladala�kog para, te je time nu�no bila uklju�ena u politi�ki teror, finansijske i ostale malverzacije.

I u ovom poslu DOS �e se suo�iti sa dilemom oko dubine reformskog zahvata. Radikalna reforma zahteva rez u korenu, a on se nalazi u ratnoj proizvodnji mo�i Milo�evi�evog re�ima. Izglednijim se, stoga, �ini da �e se DOS zbog politi�kog oportuniteta usmeriti na promene u policiji Srbije po meri svojih projektovanih (vlastovoljnih) potreba.

(c) Vojska Jugoslavije

Na skali reformskih rizika VJ se nalazi na poslednjem mestu. Ali, ona zato na skali slo�enosti i tro�kova promena zauzima ubedljivo prvo mesto. Dostupna evidencija upozorava i na to da se reforma vojske na DOS-ovoj skali prioriteta izgleda nalazi pri dnu. Eventualne promene u civilno-vojnim odnosima i vojno-politi�kom bi�u VJ mogu dodatno biti odlo�ene pod pritiskom pre�evskog krila U�K-a. U istom pravcu deluje i namera aktuelne vlasti u Crnoj Gori da �to pre zaokru�i svoj dr�avni suverenitet.

Na tempo promena presudno �e ipak uticati �injenica da DOS do sada nije iskora�io izvan na�elne re�enosti da stvori modernu, profesionalnu i broj�ano smanjenu vojsku. Ostalo je nepoznato po kom planu, kojim sredstvima i po kojoj ceni DOS namerava da dostigne ove ciljeve. Nezavisno od toga, DOS mora iz ruku generala �to pre da preuzme rukovo�enje transformacijom vojske i prenese ga u parlament i vladu.

Klju�ni problem za nove vlasti bi�e kako i gde da odrede startnu ta�ku. Da bi stavile VJ pod demokratsku kontrolu, one bi prvo trebalo da spreme delatne ustavne instrumente i procedure. To podrazumeva znanje o izgledu dr�ave kojoj �e se sameravati vojska. Spram veli�ine i nadle�nosti dr�ave odre�iva�e se struktura i obim potrebne vojske. Tek se na osnovu jasnih dr�avnih (odbrambeno-bezbednosnih) parametara mo�e pristupiti planskom preobra�aju, redukciji i modernizaciji zate�ene vojske.

Utoliko je te�ko predvideti raspon i veli�inu rizika koji �e pristizati iz civilno-vojnog polja. Sa sigurno��u se jedino mo�e tvrditi da �e u po�etnoj fazi vojni otpori promenama ostati u ravni inherentne odbojnosti birokratskog mastodonta. Iskustva zemalja u tranziciji govore da se prva bre�a mo�e probiti skra�ivanjem vojnog roka. Jer iz tog akta, po principu domino efekta, nu�no sledi restrukturacija i smanjenje vojske, kao i tro�kova za njeno odr�avanje.

Budu�i da DOS ne mo�e samostalno da odlu�i o sudbini i izgledu Jugoslavije, bi�e primoran da do kona�ne odluke prihvati kohabitaciju sa nasle�enom vojskom. Nakon izbora u Srbiji, mo�e se o�ekivati da DOS zapo�ne dozirane personalne promene u vojnom vrhu. Verovatno �e to biti izvedeno u formi koja garantuje izbegavanje vru�ih tema vezanih za politi�ku i ratnu odgovornost vojnog vrha i njegovih klju�nih pojedinaca. Ali, isto tako, i njihovih politi�kih naredbodavaca i podr�avalaca.

Po�etni uvidi dozvoljavaju generalnu pretpostavku da �e se DOS, nakon osvajanja vlasti u Srbiji, usredsrediti na institucionalno osiguravanje svoje politi�ke kontrole nad oru�anim snagama. Od tempa socijalno-ekonomskih reformi dru�tva i stvaranja demokratske infrastrukture direktno �e zavisiti i izgledi za neopozivo stavljanje oru�anih snaga pod demokratsku kontrolu. Sve to pak ne�e biti mogu�e valjano obaviti bez dre�enja srpskog i YU ratnog prtljaga. A u tom �e trenutku DOS i njegove �lanice morati da se pozabave i merenjem sopstvenog udela u YU ratovima.

(Autor je saradnik Instituta dru�tvenih nauka)

prethodni sadr�aj naredni