Vreme broj 520, 20. decembar 2000.

Budući da DOS ne može samostalno da odluči o sudbini i izgledu Jugoslavije, biće primoran da do konačne odluke prihvati kohabitaciju sa nasleđenom vojskom. Nakon izbora u Srbiji, može se očekivati da DOS započne dozirane personalne promene u vojnom vrhu 

Tokom 5. i 6. oktobra generalske elite Vojske Jugoslavije i policije Srbije prepotčinile su se novim vlastima. Postoje ozbiljne indicije da su one taj potez povukle u iznudici, jer je pod pritiskom građana većina vojnika i policajaca odbila da silom održi Slobodana Miloševića na vlasti. Nakon toga, vojni su generali krenuli u političku kapitalizaciju svoje nove lojalnosti. Naglašenom odanošću novim vlastima oni žele da prikriju svoje predizborno pretorijanstvo. Generali policije su se, nasuprot tome, povukli sa javne scene. Osnovano se sumnja da se većina njih posvetila uništavanju dokaza o pređašnjim zloupotrebama policije i razmerama njene kriminalizovanosti.

Izvan je pažnje analitičara ostala korist koju su građani imali od uzdržanosti Vojske i policije u kritičnim trenucima. Zahvaljujući tome otklonjena je opasnost od režimske upotrebe paravojnih i parapolicijskih grupacija koje bi potencijalni unutrašnji sukob nužno prevele u krvav ulični teror.

Delimičnim instaliranjem nove vlasti otpočela je pacifikacija društva i političkog prostora u Srbiji/SRJ. Uslove za delatnu kontrolu nad oružanim snagama DOS će, međutim, steći tek ako svoju pobedu overi na izborima u Srbiji. Njegov nominalni reformizam dozvoljava i pretpostavku da će oružane snage Srbije/SRJ potom biti podvrgnute demokratskoj kontroli.

Uzdržanost u proceni, međutim, nalaže manjak javnih dokaza o privrženosti DOS-a i/ili njegovih članica konceptu demokratske kontrole. Izostanak valjanog programa za izmenu civilno-vojnih i civilno-policijskih odnosa može biti pak znak i njihovog nedovoljnog znanja o ovom modelu. Dozvolimo ipak da DOS ovaj hendikep može relativno lako i brzo da nadoknadi. Mnogo će mu teže biti da izmeni prirodu nasleđenih oružanih snaga i stvori nužne pretpostavke za demokratsku kontrolu nad njima.

Prvu liniju prepreka tvore centralne odrednice novonastalog konteksta. Do donje su tačke smanjeni ekonomski i socijalni kapaciteti Srbije/SRJ za proevropsku modernizaciju. Simultanim ukidanjem Jugoslavije u Crnoj Gori i na Kosovu, njena je demokratska rekonstitucija postala skoro nemoguća i/ili izlišna. Upadom preševskog krila UČK-a u južnu Srbiju novim je vlastima upućen ratni izazov, na koji one u nuždi mogu da odgovore i oružanom silom. Da bude gore, u ovaj su paralelogram razornih silnica ugrađene i sve civilizacijske manjkavosti triju Jugoslavija, koje su tokom prelivajućih YU ratova izvedene do bestijalnih konsekvenci.

Utoliko se i trenutna uzdržanost DOS-ove vlasti prema VJ i policiji više ne može objašnjavati samo njenom iznuđenom koalicijom sa crnogorskim saveznicima Miloševića ili pak manjkom njene moći u Srbiji. Pre bi se reklo da je oklevanje DOS-a, koje može dugo da potraje, rezultat saznanja da su važni faktori od kojih zavise opstanak i bezbednost savezne države izvan njegovog dometa.

Nova vlast, na primer, ne sme autonomno da odgovori na akcije UČK-a a da time ne rizikuje novi sukob sa evro-atlantskom zajednicom. Ovu pak zajednicu ona ne može da privoli na ispunjenje rezolucije 1244 i Kumanovskog sporazuma. Tim više su joj skučeni izgledi za delatan uticaj na rešavanje budućeg statusa Kosova. Mali su izgledi i da će DOS uskoro pronaći obostrano prihvatljivo rešenje za očuvanje ikakve zajednice Srbije i Crne Gore. Istini za volju, DOS je taj problem izgleda, kao i mnoge druge, odložio za vreme posle izbora u Srbiji. Upravo zato rastu izgledi da se DOS uskoro suoči sa "uzmi ili ostavi" ponudom crnogorskih vlasti. Evro-atlantske ambivalencije spram buduće nezavisnosti Crne Gore kao i latentna raspršenost crnogorskih glasača neće ništa umanjiti tegobe DOS-a.

Nameće se pretpostavka da pri ovakvim okolnostima DOS lako može da odloži stavljanje oružanih snaga pod demokratsku kontrolu. Naime, za tu svrhu on bi prvo morao da doradi ili usvoji nove ustave u SRJ i Srbiji. I to uz punu svest da onaj savezni neće biti priznat u Crnoj Gori a da ne može biti primenjen na Kosovu. Ukoliko pak ishitreno uskladi ustav Srbije sa saveznim ustavom, DOS se izlaže riziku da Srbiju u slučaju iznenadnog ukidanja Jugoslavije ostavi bez dovoljno državnih atributa. Povrh svega, DOS bi uporedo morao da se upusti u radikalan preobražaj oružanih snaga. Za taj posao on sad nema dovoljno vremena i para, ali izgleda ni valjanog programa. Reformsku mu volju može da umanji strah od sukoba sa nasleđenim generalskim elitama, ali i strah od otpora promenama dela oficirskog kora.

Napravićemo, stoga, kratak popis rizika s kojima će se DOS suočiti u reformi oružanih snaga. Od spremnosti DOS-a da se upusti u te rizike i sposobnosti da ih neutrališe zavisiće i tempo uspostave demokratske kontrole nad njima. Iz metodskih razloga početne ćemo uvide grupisati po komponentama oružanih snaga. Krenućemo od većih ka manjim rizicima.

(a) Paravojne i parapolicijske snage

Srbija i Jugoslavija ne mogu postati demokratske dokle god ne budu ukinute i razoružane sve, a pogotovo partijske, paravojne i parapolicijske grupacije. Da bi to ostvarile, nove bi vlasti prvo trebalo da imaju pouzdana znanja o njihovom poreklu, broju, rasporedu, snazi, komandnim linijama i međusobnim vezama.

Put saznanja direktno vodi u "sivu zonu" YU ratova. U toj će se zoni pak neizbežno naići na sprege parasnaga i tajnih policija i podzemlja. To će naložiti otkrivanje tokova proizvodnje rata i načina uterivanja građana bivše Jugoslavije u sveopšti međusobni rat. Time bi bile načete zvanične interpretacije o stvarnim uzrocima i ciljevima YU ratova. Sledila bi potom obaveza utvrđivanja odgovornosti javnih političkih aktera za ratovanje. U istom bi se paketu našla i potreba merenja udela parasnaga, ali i njihovih skrivenih naredbodavaca u ratnim zločinima. I tako redom.

Veličina rizika intervencije u "sivoj zoni" upravo je srazmerna pretpostavljenom učešću parasnaga u izbijanju i prelivanju YU ratova. Rizik bi rapidno rastao i širio svoj zahvat pri nameri krivičnog gonjenja za indicirana zlodela ovih snaga. Time bi rasla i spremnost parasnaga na odsudnu odbranu svim sredstvima. Odbrana bi bila postavljena po dubini, a na prvoj bi se liniji našle političke i državne ratovođe. Ovima će pak leđa čuvati vojni i policijski vrhovi, zaštićeni poslenicima znanih i neznanih tajnih službi. Ne treba isključiti ni skrivenu prekograničnu saradnju i međusobnu ispomoć udruženih ratnih rasturača druge Jugoslavije.

Lako je dokazati da za ovaj posao Srbiji/SRJ, te time i DOS-u, nedostaju takoreći sve pretpostavke. Od nove se vlasti, stoga, u ovom trenutku može očekivati da radi unutrašnje bezbednosne stabilizacije bar blokira ili stavi pod policijsku kontrolu paravojne i parapolicijske grupacije.

(b) Policija Srbije

Ulaskom u polje civilno-policijskih odnosa smanjuje se količina rizika a raste interes DOS-a za uređenje ove sfere. Realnu moć nad policijom, odnosno njenom upravnom strukturom, DOS može da stekne tek nakon izbora u Srbiji. U prilog mu ide proreformska nastrojenost većine pripadnika javne bezbednosti, ispoljena tokom kritičnog transfera vlasti. Ohrabruje i tadašnja uzdržanost specijalnih jedinica MUP-a. Ne zna se, međutim, koliku će cenu za to morati da plati DOS. Nepoznato je, pošto je to interno dogovoreno, i u kojoj će je "valuti" platiti. Blizu je pameti pomisao da će u cenu lojalnosti biti uračunata i delimična zaštita pojedinaca ili grupa od odgovornosti.

Prave će se razmere privrženosti ovog dela policije reformama saznati tek kad nove vlasti pristupe izmenama koncepta i strukture čitave službe. Mada DOS još nije obznanio celovit plan, razumno je očekivati da se među strateškim ciljevima nađu brojčano smanjenje i demilitarizacija MUP-a. Ovaj pak posao ne može biti valjano urađen bez sistematske dekriminalizacije policije. Srazmerno dubini budućeg zahvata rašće i pojedinačno-grupni otpor promenama. Tim više što reformski zahvat podrazumeva internu preraspodelu moći, kao i disciplinsko i krivično utvrđivanje pojedinačne odgovornosti. A sve to u uslovima povećanja radne i egzistencijalne nesigurnosti velikog broja policajaca.

Kritičnu tačku buduće reforme predstavljaće ulaz DOS-a u zabran državne bezbednosti. U ovom će se prostoru meriti i stvarna spremnost DOS-a za demokratske promene. On se može dokazati jedino ugradnjom parlamentarnih instrumenata za izvođenje dosadašnjih računa DB-a, ali i za buduću kontrolu nad njom. Dodatni garant u tom poslu treba i mora da bude javnost.

Unapred je teško izračunati kakav će i koliki otpor promenama pružiti pripadnici DB-a, ali će ga bez sumnje biti. Još je teže predvideti kojim će se sredstvima neki od njih braniti, jer im je raspoloživi arsenal bezobalan. Tim pre što je ova služba, po uzoru na svoju komunističku prethodnicu, funkcionisala prvenstveno kao politička policija. Povrh svega, ona se poslednjih godina izvrtala u privatni servis vladalačkog para, te je time nužno bila uključena u politički teror, finansijske i ostale malverzacije.

I u ovom poslu DOS će se suočiti sa dilemom oko dubine reformskog zahvata. Radikalna reforma zahteva rez u korenu, a on se nalazi u ratnoj proizvodnji moći Miloševićevog režima. Izglednijim se, stoga, čini da će se DOS zbog političkog oportuniteta usmeriti na promene u policiji Srbije po meri svojih projektovanih (vlastovoljnih) potreba.

(c) Vojska Jugoslavije

Na skali reformskih rizika VJ se nalazi na poslednjem mestu. Ali, ona zato na skali složenosti i troškova promena zauzima ubedljivo prvo mesto. Dostupna evidencija upozorava i na to da se reforma vojske na DOS-ovoj skali prioriteta izgleda nalazi pri dnu. Eventualne promene u civilno-vojnim odnosima i vojno-političkom biću VJ mogu dodatno biti odložene pod pritiskom preševskog krila UČK-a. U istom pravcu deluje i namera aktuelne vlasti u Crnoj Gori da što pre zaokruži svoj državni suverenitet.

Na tempo promena presudno će ipak uticati činjenica da DOS do sada nije iskoračio izvan načelne rešenosti da stvori modernu, profesionalnu i brojčano smanjenu vojsku. Ostalo je nepoznato po kom planu, kojim sredstvima i po kojoj ceni DOS namerava da dostigne ove ciljeve. Nezavisno od toga, DOS mora iz ruku generala što pre da preuzme rukovođenje transformacijom vojske i prenese ga u parlament i vladu.

Ključni problem za nove vlasti biće kako i gde da odrede startnu tačku. Da bi stavile VJ pod demokratsku kontrolu, one bi prvo trebalo da spreme delatne ustavne instrumente i procedure. To podrazumeva znanje o izgledu države kojoj će se sameravati vojska. Spram veličine i nadležnosti države određivaće se struktura i obim potrebne vojske. Tek se na osnovu jasnih državnih (odbrambeno-bezbednosnih) parametara može pristupiti planskom preobražaju, redukciji i modernizaciji zatečene vojske.

Utoliko je teško predvideti raspon i veličinu rizika koji će pristizati iz civilno-vojnog polja. Sa sigurnošću se jedino može tvrditi da će u početnoj fazi vojni otpori promenama ostati u ravni inherentne odbojnosti birokratskog mastodonta. Iskustva zemalja u tranziciji govore da se prva breša može probiti skraćivanjem vojnog roka. Jer iz tog akta, po principu domino efekta, nužno sledi restrukturacija i smanjenje vojske, kao i troškova za njeno održavanje.

Budući da DOS ne može samostalno da odluči o sudbini i izgledu Jugoslavije, biće primoran da do konačne odluke prihvati kohabitaciju sa nasleđenom vojskom. Nakon izbora u Srbiji, može se očekivati da DOS započne dozirane personalne promene u vojnom vrhu. Verovatno će to biti izvedeno u formi koja garantuje izbegavanje vrućih tema vezanih za političku i ratnu odgovornost vojnog vrha i njegovih ključnih pojedinaca. Ali, isto tako, i njihovih političkih naredbodavaca i podržavalaca.

Početni uvidi dozvoljavaju generalnu pretpostavku da će se DOS, nakon osvajanja vlasti u Srbiji, usredsrediti na institucionalno osiguravanje svoje političke kontrole nad oružanim snagama. Od tempa socijalno-ekonomskih reformi društva i stvaranja demokratske infrastrukture direktno će zavisiti i izgledi za neopozivo stavljanje oružanih snaga pod demokratsku kontrolu. Sve to pak neće biti moguće valjano obaviti bez drešenja srpskog i YU ratnog prtljaga. A u tom će trenutku DOS i njegove članice morati da se pozabave i merenjem sopstvenog udela u YU ratovima.

(Autor je saradnik Instituta društvenih nauka)

prethodni sadržaj naredni