�udesni svet Bracike Kertesa
Bracika je ve� godinama vadio i grebao sa dna
kace, �erupao savezni bud�et, potkradao �ta je stigao, a sve u ime
Slobodana Milo�evi�a Vanzemaljca i Partije. A onda je do�ao 5. oktobar,
pa za njim 6. oktobar
"Paja
Patak srpske politike" re�io je da za�uti posle dvanaest godina �
pred istra�nim sudijom. Prekasno: no�en svojim odu�evljenjem za
Slobodana Milo�evi�a, Mihalj Kertes je od 1988. do danas ne samo uradio
sva�ta nego je o svemu tome jo� i pri�ao svakome ko je hteo da �uje.
Taj ribokradica iz Ba�ke Palanke pre�ao je put od kuvanja fi�-paprika�a
za "drugove iz komiteta" do snabdevanja gotovinom Partije i Slu�be
milionima maraka, otetih od putnika namernika. Glasan i odu�evljen, lutao
je od Ba�ke do Nik�i�a i od Iloka do Knina, dizao Srbe na bunu, obe�avao
im dr�ave, delio oru�je, preuzimao ministarstva. �ove�anstvo je delio
na "nas" i "njih": od "njih" je otimao, a
"nama" velikodu�no delio. Svoju rodnu Ba�ku Palanku je
nahranio bananama i zaposlio u carini, tu�e automobile delio je �akom i
kapom, tu�e pare tako�e. Za njega nije bilo zakona, samo efikasnosti.
Kad je svemu do�ao kraj, re�io je da u�uti. Ali tek po�to se po�alio
"kako su ljudi bliski nesigurnoj vlasti bili u ve�oj opasnosti od
onih koji su se protiv te vlasti borili"...
"Sa mesta direktora Savezne uprave carina ide se ili u zatvor ili u ludnicu", izjavio je Mihalj Kertes jula 1996. Odmah se opredelio za ludnicu, ali je zbog ne�ega pro�le nedelje dospeo u zatvor. Opet je zakasnio: septembra 1992. sve�ano je obe�ao da "ako Milo�evi�a smaknu sa vlasti, ja �u da idem u �umu, u hajduke". Mo�da je trebalo odmah 5. oktobra da ode u �umu; u me�uvremenu je savladao zanat, a i Miri Markovi� bi bilo lak�e da zna kako u �umi ipak ima partizana.
Taj "poludeli socijalni radnik" (sam o sebi) iz Ba�ke Palanke (ro�en 29. avgusta 1947. od oca Ma�ara i majke Hrvatice) kasnio je od po�etka. Njegovi sugra�ani ka�u da se posle istorijske 8. sednice Kertes "diferencirao" na pogre�nu stranu i da je kasnije bilo muke da se to zata�ka i zaboravi. U politiku je u�ao preko ribljih �orbi i paprika�a koje je rado spremao "drugovima iz komiteta i visokim gostima". Ribe nije falilo: "Ja, recimo, izuzetno volim da ukradem ribu: i mre�om i sa�mom (i dinamitom; pr. autora)... Volim da maznem", obja�njavao je svoju jedinu manu u jednom intervjuu aprila 1990. Tako je do�ao i do Op�tinskog komiteta SK-a Ba�ke Palanke.
Karijera ga je zaista krenula tek oktobra 1988, tokom "jogurt revolucije" u Vojvodini - na jednom mitingu izgovara re�enicu koja �e ga daleko odvesti: "Za�to se vi kao Srbi pla�ite Srbije, kad se ja kao Ma�ar ne pla�im?" Nije se, jadan, ni toga sam setio: to mu je na cedulju bio napisao Jovo Rado�, tada�nji aktivista... Kertes je bez prestanka mitinga�io, sve do pada vojvo�anskog rukovodstva u jesen 1988. Posle je pri�ao kako je bio tako va�an da su mu nudili jo� 1987. godine "petosoban stan u Beogradu, samo da postane izvr�ni sekretar CK umesto Lon�ara", ali on nije pristao. Zna�aj "jogurt revolucije" objasnio je ovako: "Oktobarski doga�aji 1988. u Vojvodini i Crnoj Gori otvorili su put narodima Isto�ne Evrope".
Dok se okrenuo postao je �lan tada�njeg Predsedni�tva SR Srbije, zadu�en za �albe i predstavke i od milo�te nazvan "ministar za narod". Udvori�ki novinari objavili su �ta je narod pisao svom ministru: "Vratili ste o�ima sjaj, re�ima smisao; vratili ste nam nadu!", i u tom pravcu. Pri�ao je, pri�ao i pri�ao... "Nosim kravatu samo zbog Ivice Ra�ana, da nas ne me�aju." "Ne �ini mi se da Tu�man predstavlja neku posebnu snagu." Slobodan Milo�evi� je, me�utim, ne�to drugo: "Drugi nemaju vo�u i to im smeta... On je vanzemaljac." Geostrate�ke analize su mu bile kreativne: sve se to radi "u ime �est vekova jedinstvenog rukovodstva Srbije"; "Ako i ostanemo sami, ipak �emo biti srednjeevropska zemlja... Ko ne�e da �ivi s nama � ne mora." Vojislava �e�elja optu�io je da je "od svojih poslodavaca iz Amerike dobio 750.000 dolara, a 180.000 potro�io na ku�u u Batajnici; verujem da �e ga �etni�ka emigracija likvidirati zbog toga". Novembra 1990. objavio je da "smo na pragu novog investicionog ciklusa". Nije mu uvek bilo lako: tokom kampanje za prve vi�estrana�ke izbore, septembra 1990. u �upriji morao je da be�i od pet-�est stotina opozicionara koje je iznervirao na nekom skupu. Za narodnog poslanika u Skup�tini Srbije izabran je 1990. u Grockoj, od svih mesta; opozicija je tvrdila da je bilo kra�e glasova, ali ni�ta nije dokazano.
Njegovi talenti dolaze do izra�aja 1991, kada se povla�i iz javnog opticaja i postaje "ministar za naoru�avanje naroda", to jest Milo�evi�ev poverljivi �ovek za organizovanje, snabdevanje i podbunjivanje Srba van Srbije. Uz Radovana Stoji�i�a Bad�u, Franka Simatovi�a i ostale operativce SDB-a deta�irane za taj posao, Mihalj Kertes putuje po Hrvatskoj i po Hercegovini i deli prvo trofejno (iz Drugog svetskog rata), a zatim i moderno oru�je. Za Bracikom je ostao trag od "Thompsona" i "�pagina" od Iloka do Trebinja, od Tenje do Karina, ka�u Srbi izbeglice. Polovinom jula meseca 1991. daje u Nik�i�u svoju istorijsku izjavu: "Ovde �emo napraviti veliku srpsku dr�avu sa granicom na levoj obali Neretve i sa glavnim gradom Dubrovnikom." Tada (i nadalje) sara�uje sa Branom Crn�evi�em i to ne�no prijateljstvo potraja�e do danas. Bracika i Brana, ka�u kom�ije s Banovog Brda, vi�ani su kako pijani puze uz stepenice, a za Crn�evi�a se spremala posebna hrana u dana�njoj carinskoj marini u starom zimovniku na Savi.
Kad
je sve to obavio, Mihalj Kertes, po prirodi stvari, kvalifikovao se za
pomo�nika saveznog ministra unutra�njih poslova u vladi Milana Pani�a,
pokojnog Pavla Bulatovi�a. Za svog mandata Bracika je uspeo da preda
Savezni MUP u ruke MUP-a Srbije, u skandaloznoj akciji oktobra 1992, kada
su policajci pre�li ulicu Kneza Milo�a i oteli kompletnu arhivu � u
kojoj ima jako zanimljivih dosijea od 1944. pa do 1990. U tom svom
svojstvu Kertes je uspeo da napravi skandal i u Londonu, prilikom posete
tada�njeg predsednika SRJ Dobrice �osi�a i premijera Milana Pani�a.
Naime, tokom razgovora iza zatvorenih vrata sa premijerom Mejd�orom, u
sobu je u�ao jedan gospodin iz MI-5 (britanske slu�be bezbednosti) i
rekao da mu je neprijatno, ali mora da upita prisutne ima li ko na sebi be�i�ni
prislu�ni ure�aj, jer da su kolege uhvatile direktan prenos sastanka.
Onda je Vladislav Jovanovi�, tada ministar spoljnih poslova, pocrveneo i
predao slu�beniku ure�aj, za koji je tvrdio da ga je Kertes naterao da
ga ponese. Kertes je � navodno � sedeo u obli�njem hotelu sa
prijemnikom i slu�ao �ta se divani, jer da Milo�evi� nije verovao toj
delegaciji. Milan Pani� je pobesneo i oterao Kertesa prvim avionom natrag
za Beograd.
Kertes je, me�utim, politi�ki nad�iveo i Pani�a i �osi�a.
Ako je Braciku Kertesa ikad krenulo, bilo je to 4. maja 1994. kada je postavljen za direktora Savezne uprave carina. Re� je o drugoj godini sankcija iz maja 1992, kada je carina bila klju�na slu�ba u dr�avi � i kada se ve� uveliko otima, mulja i �vercuje. Uskoro direktor Kertes uvodi "stimulaciju" za carinike: dopu�ta im da za sebe oduzmu boks cigareta i fla�u viskija nedeljno. Tada se hvali: "Svake no�i li�no obilazim grani�ne prelaze." Ve� septembra 1994. Kertes u Kragujevcu formuli�e svoju dr�avno-pravnu teoriju: "Ne interesuje me da li je to po zakonu ili ne, va�no je da donosi korist." Tokom jedne polemike u Skup�tini Srbije on �e pojasniti stvar: "Ja ipak odgovaram saveznoj vladi, ali vi ste me delegirali i va� sam kadar i dok god sam tamo, ne brinite, bi�e para za dr�avu koliko treba."
Da bi se "para koliko treba" obezbedilo, valjalo je prvo "uvesti red" u Saveznu upravu carina � pre svega u kadrovskom smislu. Uskoro je dotada�nji �kolovani i profesionalni sastav SUC ustupio mesto pouzdanim ljudima iz Ba�ke Palanke, najurenim policajcima i udba�ima i Bracikinim brojnim prijateljima. Sve ih je primio li�no, na "do�i" i u redu je, bez konkursa i sitni�arenja. Tako su uniformu carine obukli: radnici obezbe�enja (portiri) koji su postajali savetnici, kelneri, trgovci, semenkari, muzikanti... Odmah su bili raspore�eni na "liniju", tj. grani�ni prelaz, gde se najlak�e krade i najvi�e... Kad je otpu�tao, na re�enjima je svojom rukom pisao: "Isterati iz slu�be!", "Napolje!", "Surovo kazniti!", "Premestiti u carinarnicu Dimitrovgrad da �isti li��e u krugu!", "Prebaciti u Ni� na najgore mesto!" Nikakva prava iz radnog odnosa, nikakva sindikalna prava nisu postojala. Disciplinski postupci vodili su se tek ako se neki carinik prevari i o�erupa nekoga ko je pod Kertesovom za�titom ili neku uglednu li�nost. Mnogo ljudi je primio u slu�bu, ali ih je mnogo i najurio; carina je bila jedna od proto�nijih dr�avnih slu�bi, ali i centar prave mo�i: "Gde sam ja � tu je vlast", kako je to Bracika objasnio jula 1998. Vlast je izvirala iz novca, a u propaloj dr�avi najvi�e je para u �vercu.
Otima�ina je tako uvedena kao svrha postojanja carine, a carinici su bili "stimulisani"; kako bi ina�e neko sa 3500 dinara plate za tri meseca rada "na liniji" stekao kafi� i "Golf 3"? Prva linija plja�ke je na grani�nom prelazu, gde putuju sirotinja raja i "bizmismeni": udarena je norma po smeni i ra�unalo se na toliko i toliko po putniku i autobusu. Torba "krma�a" je donosila 200 maraka reketa; ko se buni, ocarine ga sa mnogo vi�e � ili oduzmu. U zemlji gde je privreda mrtva, a repromaterijal i potro�na roba sti�u �vercom, to je bila najpropulzivnija industrija. Bracika Kertes je tako do�ao dotle da odlu�uje o uvozu vitalnih repromaterijala, kao �to je �eli�ni lim, oko �ega je bilo skandala i sva�a. Akcizna roba � nafta, derivati, cigarete i alkoholna pi�a � bila je posebno slatka, jer je re� o kontroli nad monopolima. Zna se za slu�aj jednog beogradskog direktora hotela, koji je investirao u cigarete pozajmljenim novcem, pa ga je Kertes "pre�ao", oteo �lepere i izvezao ih u Republiku Srpsku; pod pritiskom nezgodnih poverilaca, zlosre�ni direktor se na kraju ustrelio.
Najsla�e pare bile su one stranih dr�avljana i doma�ih poslovnih ljudi koje su jedni i drugi nosili preko granice, jer nije bilo platnog prometa. Metod je bio slede�i: putnici nisu upozoreni da pri ulasku u zemlju prijave devize, pa im pri izlasku oduzmu; ili samo oduzmu, daju potvrdu, ali potvrda ne vredi u kasnijem postupku, jer druge dve kopije nisu poslane Saveznoj deviznoj inspekciji i Saveznoj upravi carina. Kertes je naredio da Uprava ne odgovara na slu�bene dopise Savezne devizne inspekcije i o�te�enih. Po zakonu, me�utim, o�te�ena stranka ima pravo na prekr�ajni postupak (koji pokre�e Savezna devizna inspekcija, pred Saveznim ve�em za prekr�aje) u kom slu�aju mu novac biva vra�en po�to plati prekr�ajnu kaznu u odre�enom procentu od sume sa kojom ga je carina uhvatila (5-15 odsto). Carini na pamet nije padalo da zaplenjeni novac uplati u trezor Narodne banke Jugoslavije � kako zakon nala�e � jer je Bracika tako naredio. O�te�eni su tra�ili pomo� preko suda i diplomatskih predstavni�tava, �ime je savezna vlada u vi�e navrata dovo�ena u veoma neprijatan polo�aj. Ali, kako ka�e jedan od radnika SUC-a: "Kertes je dao nalog da se tako radi i niko nije smeo druga�ije..." Oduzete pare zavr�avale su u sefu Mihalja Kertesa, njima je on raspolagao po naho�enju � i dogovoru sa drugovima.
Mla�an
Dinki� ka�e da mu je posle 6. oktobra predato dva miliona maraka u
gotovom, na�enih u sefu Bracike Kertesa... Jednom doma�em poslovnom �oveku
tako je oduzeto 130.000 maraka; kad je po�eo da se tu�aka oko toga, do�la
su mu dva radnika dr�avne bezbednosti na vrata i objasnili mu da je to
"dao srpskom narodu u Bosni" i je l' jasno? Takva otima�ina
bila je najizra�enija izme�u 1995. i 1998. Sam Kertes hvalio se kako iz
godine u godinu "prema�uje plan" sa barem 104 odsto. Jednom
prilikom, ka�u zaposleni u Upravi, rekao je Lazaru �arcu, svom
poverljivom saradniku, da do ve�eri stvori milion maraka u ke�u; �arac
je obi�ao grani�ne prelaze i uve�e "stvorio" pare. Tako je
Bracika razmazio i saveznu vlast i svoje drugove: novembra 1999. javno se
po�alio kako "nam je savezna vlada razrezala onoliko prihoda koliko
joj para treba..." "Do januara 2000. ostvari�emo jedva 75-80
odsto od toga... A i �verc cigareta je na izdisaju."
Nisu se samo carina i dr�ava bogatili na �vercu: povla��eni trgovci i �verceri mogli su � u dogovoru sa Bracikom, naravno � da uvezu �ta ho�e bez carine i ostalih da�bina. Carinici i o�evici pri�aju da su konvoji �lepera sa cigaretama i cisterni sa naftom i derivatima no�u prelazili granice bez ikakve kontrole. Po pisanju "Intervjua" iz juna 1997, ma�arska carina izradila je analizu iz koje proizlazi da Savezna uprava carina namerno propu�ta da ocarini pola robe koja se uvozi u Jugoslaviju. Ima tri kategorije �lepera: oni koji ulaze regularno, oni koji su vlasni�tvo velikih firmi ulaze brzo i bez mnogo formalnosti i pla�aju upadljivo manje carine i ostalo, i oni koji ne pla�aju ni�ta, nema ih u evidenciji i "prele�u preko granice". Kome je ta roba i�la dade se pretpostaviti; jo� ne znamo kako je ku�a "Politika" imala povla��eni polo�aj u maloprodaji stranih cigareta, na primer... Kertes se mesecima sva�ao sa Duvanskom industrijom iz Ni�a, optu�uju�i je za mahinacije, pa je na kraju i Smiljko Kosti�, direktor DIN-a, dopao zatvora, ali ostaje �inejnica da je najve�i deo �vercovanih cigareta na crnom tr�i�tu bio stranog porekla.
Posebna su pri�a bescarinske prodavnice, "fri-�opovi". Jedan primer: u jednom trenutku Mihalj Kertes izdaje naredbu da se u roku od 24 sata sravni sa zemljom (doslovno tako!) najluksuzniji "fri-�op" na grani�nom prelazu Pre�evo (jedan od najprometnijih prelaza, gde padaju najve�e pare); radnja je imala sve dozvole. Niko nije verovao da �e to biti u�injeno, ali do�li su buldo�eri i uni�tili objekat i svu robu u njemu: televizori su pucali, a viski je tekao potocima... Kertes je li�no helikopterom do�ao da proveri je li njegova naredba izvr�ena. Na istom mestu je u rekordnom roku izgra�en novi "fri-�op" � u vlasni�tvu firme "Interspeed" Vlade Kova�evi�a Trefa i, ka�u, Marka Milo�evi�a (od oca Slobodana i majke Mire). Vlasnik prethodno sru�enog objekta bio je Du�an Zabunovi�, koji je 6. oktobra sa naoru�anim ljudima upao i preuzeo Saveznu upravu carina od zgranutog Mihalja Kertesa; ko bi mu zamerio... Monopol na "fri-�opove" bio je slatka lova i bio je bratski podeljen izme�u funkcionerske dece i zaslu�nih gra�ana. Neki su kupovali robu, a neke je Bracika Kertes snabdevao zaplenjenom robom.
Pitanje motornih vozila drugo je va�no poglavlje u karijeri Mihalja Kertesa kao direktora Savezne uprave carina. I tu je postojao modus operandi: carina zapleni ukradeno ili sumnjivo vozilo (�to skuplje � to sumnjivije); onda Bracika izda nalog svom kumu i najbli�em saradniku Josipu Rajdi: "Dati neko dobro malo auto Banetu Ivkovi�u za FONAS" i tako dalje. Na taj na�in Bracika je snabdeo motornim vozilima mnoge; re� je o stotinama skupih automobila koji su jednostavno bili poklonjeni stubovima i osloncima re�ima, od ministara do episkopa SPC-a. Na spisku samo dela poklonjenih vozila pominju se i: predsednik suda u Valjevu Nikoli� A., dr Jovan Strikovi�, Dragan voza�, Goran Mati�, �ika �or�evi�, Toma Nikoli�, Brana Crn�evi�, Milanovi� � RTS, Jovan Krkobabi�, Slobodan Grahovac, Lazar �arac (poslednja dvojica Bracini su bliski saradnici), Gorica Gajevi�, Vladan Kutle�i�, Milo� Aleksi�, Frenki (valjda Franko Simatovi�), Radovan Pankov, Jago� Puri�, Nedeljko �ipovac, Dragan Radevi� ("Dnevnik", Novi Sad), neki �in�i� (nema kr�tenog imena, ali je "Pe�o 306", registarski broj BG-442-425), "direktor" (sam sebi poklonio bar dva vozila), Milorad Babovi�, "dekan" itd. Navodno je re� o ukupno 10.800 motornih vozila, pa vi vidite. Neka od tih vozila oduzeta su uz punu svest da je re� o kradenim kolima �ija kra�a je prijavljena, ali vlasnici nisu o tome bili obave�teni. Istini za volju, to se radilo i pre Bracike: "Vreme" je 1993. pisalo o slu�aju kada je ukradeno vozilo ambasade Indonezije na�eno na parkingu savezne skup�tine, pa je ispalo da je u vozni park saveznih organa do�lo iz Savezne uprave carina, oko �ega je ispao diplomatski skandal. Uostalom, veliko je pitanje koliko od tih vozila sme da pre�e granicu; zna se za slu�ajeve kada su policajci u Ma�arskoj i Austriji ljubazno molili putnike u vozilima koja su dobili od Bracike Kertesa da nastave pe�ke, jer su vozila sporna.
Prvi ozbiljni neuspeh Mihalja Kertesa bio je kada je Crna Gora odbila da ga slu�a. Taj sukob tinjao je ve� neko vreme, da bi kulminirao po�etkom 1999, kada je crnogorska vlada glatko odbila da primi 76 carinika koje je Bracika prekomandovao tamo. Time je Crna Gora prakti�no preuzela grani�ne prelaze na svojoj teritoriji od Savezne uprave carina. Sukob vodi poreklo od Kertesovog prepada na Auto-moto savez Jugoslavije 1995; tada je predsednik AMSJ bio Milo �ukanovi�, a generalni sekretar Vuka�in Mara�. Uskoro je Savezna uprava carina bila sasvim istisnuta sa teritorije Crne Gore, a carinski prihodi sa crnogorskih prelaza skrenuti u kasu te republike.
Sve to vreme Bracikina se zvezda penjala: postao je po�asni gra�anin vi�e gradova, uklju�uju�i i svoju Ba�ku Palanku u koju su se slivale zaplenjene banane i automobili; dobio je �ak i jednu oktobarsku nagradu tamo. Postajao je sve arogantniji u Upravi: otpu�tao je s posla za samo jedan prek pogled ("�ta me gleda� tako, pi�ka ti materina, uzmi radnu knji�icu i mar� napolje!"). Znao je � istini za volju � da bude i velikodu�an, pa da nekoj nesre�noj �eni u Upravi pokloni stan. A stanove je delio �akom i kapom, tu�e, naravno, jednom svojom re�ju. Podelio je za svog vakta na stotine stanova, sve sam, ne pitaju�i nikog. Momak od 19 godina, sin gen. Neboj�e Pavkovi�a, tako je primljen u redovni radni odnos kao pripravnik u carinarnici Pan�evo, pa je preme�ten na aerodrom Beograd i dobio stan na Banovom brdu posle nekoliko dana. Neki biv�i diplomata zaposlio se u Upravi, postao pomo�nik Mihalja Kertesa i posle desetak dana mu je kupljen stan. Umeo je Bracika da za Novu godinu obe�a 100 stanova i 100 kredita i da ih do maja meseca i dodeli...
Voleo
je oru�je: u leto 1991. slika se u Iloku sa automatom "Heckler und
Koch MP-5SD" sa prigu�iva�em; H.u.K. je ostao njegovo omiljeno oru�je.
Imao je punu ku�u oru�ja, od �ega se kom�iluk prepadao. Nije
preterivanje re�i da je bio drugi �ovek u dr�avi � posle prvog �oveka.
Rade Markovi� mu se pred svima snishodljivo klanjao izlaze�i iz Savezne
uprave carina, ka�u zaposleni. Njih dvojica � kao i Jovica Stani�i�
pre Markovi�a � dru�ili su se na brodovima na reci. Onda je Bracika
dao sagraditi carinsku marinu u starom zimovniku na levoj obali Save, sa
sve luksuznim apartmanima, "Ktitorovim" name�tajem i svim mogu�im
ku�nim aparatima (�ije poreklo nije te�ko naslutiti). Servirke u
restoranu te marine dobijale su otkaz za jednu fleku na stolnjaku; kada
Gorici Gajevi� nije bio poslu�en pomfrit nego pire, kuvar (koji je bio
legenda) otpu�ten je. Objekat je strogo �uvan, a slu�i i sidrenju
carinske flote od nekoliko skupih velikih brodova, od kojih su neki i
naoru�ani. Pecaro�i su se �alili da se Bracika sa dru�tvom leti �esto
vozio Savom i Dunavom tako brzo da im je prevrtao �amce. Uobi�ajena tura
bila je Beograd � Slankamen i natrag, a i�la su po tri brza glisera sa
jakim obezbe�enjem.
Zadu�io je mnoge; vladika Irinej Bulovi� zahvalio mu je slede�im re�ima: "Dragi na� Braco, ti si za ovaj hram u�inio vi�e nego svi mi zajedno...". Ne zna je li za sebe uzeo vi�e ili mnogo vi�e nego ostali; ne deluje kao �ovek kome je stalo do li�ne dobiti � koliko se za sada vidi.
Njegova je sudbina donekle tragi�na; podse�a na one pronevera�e iz "Zlatnog teleta" koji kradu, vide da �e propasti, ali im neki lopovski �avo ne da mira, pa kradu i dalje i sve su tu�niji i sve im manje prija ban�enje. Tako se i Bracika pred hap�enje �ali: "Kad je dr�ava preko mene otkrila mogu�e kapije novca, moja je ostavka postala nemogu�a... Uvek su tra�ili jo�: za vojsku, za policiju, za socijalni mir, za Hilandar..." Priznao je da je finansirao septembarsku izbornu kampanju SPS daju�i gotovinu u torbama Uro�u �uvakovi�u; za ostavku je zaista bilo kasno. Bracika je ve� godinama vadio i grebao sa dna kace, �erupao savezni bud�et, potkradao �ta je stigao, a sve u ime Slobodana Milo�evi�a Vanzemaljca i Partije.
A onda je do�ao 5. oktobar, pa za njim 6. oktobar. Umesto da ode u �umu u hajduke i "do poslednje kapi ma�arske krvi" brani Vanzemaljca, Bracika je u svojoj kancelariji do�ekao interventnu ekipu DOS-a na �elu sa Du�anom Zabunovi�em i podr�kom ljudi kapetana Dragana. Ne zna se da li je na�ena famozna crna ta�na od koje se nikada nije odvajao, ali je na�eno mnogo papira, od kojih neki u rezancima, ispod ure�aja za uni�tavanje dokumenata. Bracika je priznao � d�entlmenski � da ga nisu tukli tom prilikom. Ne zna se ni da li su "oslobodioci" neke papire odneli... Posle intervjua "Nedeljnom telegrafu" od 6. decembra, Kriminalisti�ka policija MUP-a Srbije privela je Bracu na du�i informativni razgovor u nastavcima, koji se pretvorio u zadr�avanje, pa u privo�enje de�urnom istra�nom sudiji, sa krivi�nom prijavom, gde mu je odre�en pritvor od mesec dana � za po�etak. Zanimljivo je da se ni Bracika Kertes, ni njegov advokat Predrag Milovan�evi� nisu setili jednog detalja: da je Bracika narodni poslanik i ima imunitet; izgleda da su obojica na to zaboravili, a istra�ni sudija nije du�an da ih na to podse�a. Ka�u da mu je pozlilo, da mu je sko�io �e�er i da se lo�e ose�a. Za sada okrivljenog Kertesa terete za zloupotrebu slu�benog polo�aja, od �ega je dr�ava o�te�ena za nekih �etiri miliona maraka i 40 miliona dinara; pored toga postoji i osnovana sumnja za krivi�no delo protivzakonite naplate i isplate, tako �to je tokom ove godine nalo�io protivzakonitu naplatu da�bina u iznosu od 2,8 miliona maraka i 31 milion dinara. O�igledno je da je dr�avi bilo opasno ponestalo gotovine ove godine.
Milo� Vasi�, Jovan Dulovi� i Davor Konjiku�i�
