Napetost u mirnoj varoši
Dvojica Srba izgubila život posle panične reakcije belgijskih
vojnika. Nepopravljivu štetu pokušaće da poprave vojnici iz Grčke
Bilo
je samo pitanje vremena kada će se na severu Kosova desiti nešto poput
onoga što se zbilo u subotu (16. decembar) u Leposaviću. U sukobima
pripadnika belgijskog bataljona KFOR-a i oko tri stotine žitelja Leposavića
metkom u leđa ubijen je Bojan Joković (20), a posle gušenja suzavcem
koji su vojnici bacili na okupljene Srbe od infarkta je umro Trifun
Mladenović (42). Mladen Obradović (21), student fakulteta za fizičku
kulturu iz Kruševca, teško je ranjen u grudi i posle operacije u
kosovsko-mitrovačkoj bolnici uspešno se oporavlja.
Sve je počelo u subotu poslepodne, kada je patrola UNMIK-a uhapsila
Vladimira Tomovića iz Leposavića zbog brze vožnje i “pokušaja da
autom pregazi policajca”, kaže se u saopštenju KFOR-a, dok lokalni
Srbi tvrde da je Tomović uhapšen jer "nije vezao sigurnosni pojas i
nije imao 50 nemačkih maraka da plati kaznu". Tačno je da su kazne
za saobraćajne prekršaje na Kosovu drakonske i to stoga da bi se smanjio
ogroman broj nesreća u kojima ljudi ginu kao muve, ali je činjenica i to
da je 50 maraka pravo malo bogatstvo za tamošnje Srbe, s izuzetkom onih
koji se bave švercom i drugim delatnostima iz takozvane sive zone. KFOR
tvrdi i da je “ustanovljeno da uhapšeni poseduje nedozvoljenu opremu za
komunikaciju”. Reč je, po svemu sudeći, o tome da je Tomović jedan od
“čuvara mosta” na prelazu iz južnog u severni deo Kosovske
Mitrovice, ljudi koji imaju motorole koje i ne kriju iako “dežuraju”
svega nekoliko metara udaljeni od francuskih vojnika koji most obezbeđuju.
ČUDNI RIKOŠET: Posle hapšenja Tomovića, koji je priveden u pratnji vojnika iz belgijskog kontingenta KFOR-a, oko dvesta Srba okupilo se ispred policijske stanice u Leposaviću. Žitelji severnog Kosova i inače su ljuti na Srbe, njih oko tridesetak, koji su posle kratke obuke u Gnjilanu postali policajci UNMIK-a i u “jednonacionalnim” patrolama raspoređeni na severu Kosova. Nazivaju ih isključivo “izdajnicima” i “prodanim dušama”, a često su bili i na meti predstavnika bivših vlasti iz Beograda kao "izdajice srpskih nacionalnih interesa na Kosovu". Meštani su kamenicama zasuli policijsku stanicu i vozila parkirana ispred nje. Potom je druga grupa Srba blokirala ulaz u kasarnu i kao taoce uzela belgijske vojnike i vozila kojima su se oni vraćali iz policijske stanice. Bez mnogo teškoća razoružali su vojnike i oduzeli im ključeve od vozila. Činjenica da su lako razoružali kforovce može se tumačiti neiskustvom vojnika jer je belgijski kontingent nedavno zamenjen “svežim snagama”. Pregovori sa belgijskim komandantom bili su tek delimično uspešni – vojnici su pušteni, a oružje je zadržano.
Srbi su oko ponoći pokušali da osvoje policijsku stanicu, što im je
pošlo za rukom, a potom su je i zapalili. Upravo u tim neredima došlo je
do pucnjave u kojoj je Joković ubijen, a Mladenović umro od infarkta
izazvanog gušenjem od suzavca. Portparol KFOR-a potpukovnik Anri de
Lestapi rekao je sutradan (nedelja 17. decembar) da KFOR “ne zna ko je
pucao na demonstrante", da bi istog dana zvanični predstavnik
belgijske vojske potvrdio u Briselu da je belgijski vojnik pucao na učesnike
protesta, ali da “nije reč o namernom ubistvu”, već o “rikošetu
jer je metak ispaljen u znak upozorenja". Jedan od novinara sa
velikim iskustvom sa Kosova cinično će to prokomentarisati rečima da su
“Srbi kao ptice, puca se u vazduh, a oni padaju mrtvi”, aludirajući
na gotovo nikakvu mogućnost da na otvorenom prostoru metak ispaljen u
vazduh rikošetira i usmrti čoveka. Da zvanična verzija baš i ne drži
vodu potvrđuje i stepen uzbuđenja u Briselu gde je održana hitna
sednica kriznog štaba belgijske 
armije
kojoj je prisustvovao i ministar odbrane Andre Flao. Belgijski vojnici već
danima ne izlaze iz svoje baze, Leposavićem patroliraju Grci, a nema ni
pripadnika UNMIK policije kojima je, kako kaže jedan od poznavalaca tamošnjih
prilika – ”sada bezbednije u Vučitrnu nego u Leposaviću”!
KO PODGREVA ATMOSFERU: Na vanrednoj sednici Skupštine opštine, čije je rukovodstvo zbog neučestvovanja Srba na lokalnim izborima na Kosovu postavio administrator Kušner, odbornici su "najoštrije osudili nasilničko ponašanje pripadnika KFOR-a i policije UNMIK-a". "Na u jednom trenutku možda nepromišljene poteze pojedinaca vojnici KFOR-a nisu smeli da intervenišu oružjem, jer u opštini Leposavić nijednom vojniku KFOR-a i policajcu UN-a život nije bio ugrožen", saopštili su tamošnji opštinski poslanici. Poznavaoci prilika u srpskim enklavama na Kosovu slažu se u tome da je Leposavić mesto u kome tenzije ni izdaleka nisu bile tako visoke kao u Mitrovici, na primer, da je reč o sredini koja je bila među najkooperativnijim kada je reč o saradnji sa predstavnicima međunarodnih snaga. "Čini mi se da je napravljena nepopravljiva šteta za odnose između UNMIK-a i KFOR-a i lokalnog stanovništva, i bojim se da će dugo potrajati da se ti odnosi usklade”, rekao je predsednik Izvršnog Odbora Srpskog nacionalnog veća Oliver Ivanović.
Biće ipak da su dvojica Srba životom platili atmosferu napetosti koja
se poslednjih meseci intenzivirala zbog svega što se dešava na jugu
Srbije. Uz to, “predizborne aktivnosti” nekih stranaka uključuju i
“podgrevanje atmosfere na Kosovu”. Predsednik Koštunica je ocenio da
“tenzije u Leposaviću i na jugu Srbije povećavaju oni kojima ne
odgovara mirno rešenje problema na Kosovu i demokratizacija u regionu”,
saopšteno je iz njegovog kabineta. "Kad god umirimo napetosti u
jednom kriznom području, one izbiju na drugom. Nije slučajno što se ovo
dešava baš sad, pred izbore u Srbiji, na kojima demokratske snage treba
da zaokruže septembarsku pobedu, niti posle jačanja uticaja umerenijih
struja među kosovskim Albancima", tvrdi Koštunica.
“Lonac je morao da eksplodira” i zbog odnosa KFOR-a prema Srbima, ne samo na severu Kosova već i inače. Naime, od dolaska međunarodne vojske u pokrajinu strani vojnici ne samo da su dočekani kao okupatori, što je generisala i tadašnja vlast bez obzira na činjenicu da je sa “okupatorima” upravo ona potpisala Kumanovski sporazum, već su se vojnici KFOR-a umnogome baš tako i ponašali. Došavši na Kosovo da “zaštite” Albance koje su smatrali “žrtvama”, prema kosovskim Srbima odnosili su se kao prema isključivim i jedinim krivcima. Ako uz to, kao što je to bilo u Leposaviću, dođe i novi kontingent vojnika bez iskustva sa lokalnim stanovništvom, eto uslova za brzopletu i paničnu reakciju sa tragičnim epilogom.
Dušan Radulović
