Slučaj pištolj
Pokretač valjevskog "narodnog otpora" Bogoljub Arsenijević
Maki tvrdi da pištolj bez dozvole nosi zato što mu stalno neko preti
Kada
je u nedelju 17. decembra uhapšen slikar Bogoljub Arsenijević Maki,
jedni su lakonski prokomentarisali da "svaka revolucija jede svoju
decu", drugi da bi ga "umesto u zatvor sada trebalo smestiti u
ludnicu", a treći (najveći idealisti, kako će se pokazati) da je
"sudstvo konačno počelo da radi svoj posao".
Arsenijević je uhapšen pošto su policajci koji su ga legitimisali
utvrdili da je za njim raspisana poternica i da nosi pištolj za koji nema
dozvolu. Na inicijativu Vojislava Koštunice on je pušten, poternica će
po svoj prilici biti i zvanično povučena, a za sada još nije poznato da
li će biti problema u vezi sa spornim oružjem (posebno ako se ima u vidu
da, kako saznajemo, pištolj potiče iz policijske stanice Stari grad).
"Pištolj nosim od 5. oktobra, od kad mi konstantno stižu pretnje
onih koji se predstavljaju kao Šešeljevi, Markovi ili Mirini ljudi.
Nekoliko puta su mi i prišli, ali kada smo moji prijatelji i ja izvukli
pištolje, oni su se udaljili. Nisam fobičan i nikad nisam nosio oružje,
a sada sam bio prinuđen da ga nosim", objašnjava Arsenijević za
"Vreme". Što se tiče oružja koje je ranije imao, odnosno
"snajpera na čijem je nišanu imao glavu Slobodana Miloševića",
Arsenijević tvrdi da ga se "još ranije oslobodio tako što ga je
bacio u Dunav".
Već poznat kao pokretač postratnih protesta u Valjevu, Arsenijević
je prošlog novembra osuđen na tri godine zatvora zbog ometanja
"ovlašćenih lica u vršenju službenih dužnosti", odnosno
zbog toga što je "teže povredio jednog, a lakše dvojicu
policajaca". Slavu borca za "opštu stvar" definitivno stiče
pošto je, u noći između 7. i 8. marta ove godine, umakao zatvorskim
stražarima iskočivši kroz prozor beogradske Klinike za maksilofacijalnu
hirurgiju gde se nalazio na lečenju. Posle toga mediji su prenosili
njegove izjave dobijene "preko tajnih kanala", a on sam bio je u
dubokoj ilegali – živeo je kod jednog privatnika u Borči, dok se u
javnosti pojavljivao maskiran. A javnost, željna nekog ko ima petlju da
im "i jednima (vlasti) i drugima (opoziciji) j... sve po
spisku", naslađivala se pričama o tome gde je Maki i šta sve
sprema. Mit o "srpskom Robespjeru" bio je stvoren.
U međuvremenu, Krivično veće Vrhovnog suda Srbije ukinulo je
prvobitnu presudu i predmet je vraćen na ponovno razmatranje Okružnom
sudu u Valjevu. Poternica koja je ranije raspisana nije povučena, čak ni
posle petog oktobra. "To je verovatno Koštuničin propust. Čujem da
se on začudio kad je saznao da poternica još važi. Ne znam da li je to
tačno ili ne, ali sam siguran da će uskoro sve biti u redu", kaže
Arsenijević.
Mnogi, međutim, tvrde da je posle oktobarskih događaja i konačnog
izlaska u javnost Arsenijević dao obilje materijala za pokretanje novih
sudskih postupaka po najrazličitijim osnovama – od pomenute priče o
snajperu i Miloševićevoj glavi, preko detaljnog scenarija upada u
saveznu skupštinu, do teorija o tome šta bi trebalo raditi sa
predstavnicima bivše vlasti. Pokretanje krivične odgovornosti kada je u
pitanju čovek koga javnost uglavnom doživljava kao "heroja narodnog
otpora" sasvim sigurno bi izazvalo burne reakcije – ignorisanje
nekih njegovih izjava stoga se može donekle razumeti. Previđanje nečega
što je javno rečeno ipak se ne može i opravdati, jer pravna država ne
podrazumeva postojanje povlašćenih – bili oni heroji ili predsednici
lično.
Što se tiče Arsenijevića, on za "Vreme" kaže da stoji iza
svih svojih izjava i postupaka: "Ja uvek govorim i radim ono što
mislim i ne lažem nikog drugog osim žena. Razlog za moje dosadašnje
ponašanje bio je Slobodan Milošević – njega više nema, pa ću i ja
početi da se bavim svojim poslom i nestaću iz vaših života." U
tom trenutku, međutim, postaviće se pitanje koliko je još makija među
nama...
Tamara Skroza
