Kako dr�ati Ko�tunicu za re� (a ne ostati praznih �aka)
Slu�aoci
Radija B92 svakodnevno slu�aju, u najavnom d�inglu Dnevnika, kako
predsednik SRJ Vojislav Ko�tunica "daje re�" da ga "vlast
ne�e promeniti"... Dosta zgodna stvar, taj d�ingl: slu�i kao
svakodnevni podsetnik slu�aocima na jedno va�no obe�anje najvi�eg dr�avnog
slu�benika, a i samog g. Ko�tunicu opominje da u ovom slu�aju ne mo�e
da ra�una na blagotvorno dejstvo
zaborava... No, kad pogleda�, ima u tom obe�anju ne�eg
"utopijskog", neprirodnog, nepromi�ljenog: svako novo iskustvo
nu�no menja �oveka, u ovom ili
onom pravcu. Naravno, ono �to je govornik hteo da ka�e je da ga vlast ne�e
pokvariti, da se ne�e prozliti
i prokrasti kao njegovi autoritarni prethodnici. Ho�e li to doista
biti tako ili ne, ne zavisi samo od li�nih osobina dr�avnika, nego i od
"sistemskih pretpostavki": odavno je poznato da "svaka
vlast kvari, a apsolutna vlast kvari apsolutno".
U ovom smislu, imam neprijatnu du�nost da izvestim javnost kako je g.
predsednik po�eo da upra�njava jedan obi�aj koji se savr�eno uklapa u
one lo�e tradicije ovda�njeg "dr�avnikovanja": ne umeju�i,
valjda, da odoli raznima koji ga vuku za rukav da svojim prisustvom
"uveli�a" ovaj ili onaj skup, i da pri tome prozbori neku o
temi sa doti�nim skupom neposredno povezanoj, Ko�tunica je poslednjih
dana nanizao nekoliko bisera tipi�nog politi�arskog
praznoslovlja, te orgije
banalnosti kakvom nas razni va�ni likovi u ovoj zemlji masiraju otkad
znamo za sebe (a i za nju). Li�no me je neprijatno �acnula lako�a i
elegancija s kojima Ko�tunica izvodi te svoje ta�ke, prete�i da postane
jo� jedan u nizu majstora op�tih
mesta, dilera i distributera Prazne Slame. No, sve to, opet ne bi
zaslu�ivalo toliko pa�nje � prigodni�arsko
praznoslovlje je danas globalna pojava, sastavni deo jednog
mediokritetskog duha vremena i
njemu primerenog �lifa � da
nekim svojim frazama Ko�tunica ne potpoma�e perpetuiranje u lo�u
beskona�nost kojekakvih (para)mitova, legendi i zabluda koje su nas
uvalile u ovo po �emu se godinama valjamo.
Predsednik svetski originalne federacije izme�u dr�ave Srbije i
partije SNP nedavno je, valjda kao po�asni gost, prisustvovao jednom
velikom romskom skupu; ovo je veoma lep gest, jer predsednik treba da poka�e
brigu prema manjinama, a naro�ito onoj najzapostavljenijoj i
najpotcenjenijoj, duboko "autsajderskoj"; hote�i da nekako
naglasi neku, odnekud, posebnu
bliskost izme�u Srba i Roma � kao da obi�na, normalna me�uljudska
bliskost odjednom nije dovoljna? � Ko�tunica je, u autenti�nom
"kusturi�inskom" maniru, konstatovao kako su Srbima i Romima
"zajedni�ki sevap, inat i patos"... i �to�ta drugo, u tom
stilu. E sad, �ta bi ovo uop�te imalo da zna�i, osim da je V. K. hteo
da odobrovolji doma�ine i da ka�e ne�to "prigodno i lepo",
ama nije znao �ta? Otkud i otkad to narodi imaju osobine (zajedni�ke ili oba�kaste, sad svejedno)? I za�to ba�
sevap � bar da je �evap, pa
ajde de � i ostalo, i za�to ba� Srbi i Romi? Za�to ne Litvanci i Tad�ici?
Zulukaferi i Gagauzi? �ta je ovo ako ne proizvoljno,
"benigno-rasisti�ko" naklapanje i jedno praznore�ivo
svekoje�ta? Pamtim da se rahmetli Nikola Koljevi�, pred rat, na sli�an
na�in udvarao bosanskim Muslimanima koji su, re�e �ekspirolog, ba�
nekako po osnovu "sevdaha, sevapa i merhametluka" srodni Srbima,
a razli�iti od Hrvata (tada ih je jo� vabilo u "krnju
Jugoslaviju"). Valjda ih nije dovoljno dobro uverio, pa su ih poslali
na prevaspitavanje u Manja�u i Srebrenicu. Ne ka�em, daleko bilo, da Ko�tunica
sprema ne�to sli�no; samo apelujem da se � zar je to tako mnogo, bre?!
� kona�no prekine s pripisivanjem
osobina etni�kim (i ostalim "rodnim", neizabranim) kolektivitetima,
jer ta vrsta praznoslovlja nikada nije u potpunosti benigna, �ak ni kada
naizgled "afirmativno" zvu�i. Na stranu to �to Ko�tunica
ovakvim (�uture) definisanjem ovda�njih ljudi podilazi jednom
"imperijalizmu ma�te" (po Vesni Golsvordi) koja
"balkanskog �oveka" � kao evropskog
Drugog � vidi kao po definiciji nezrelo, neodgovorno, hirovito �eljade
koje slabo odgovara za svoje postupke. Pa mu treba odrediti tutora, da ne
zabrlja.
Neki dan pre svog sevap-�evap istupa, g. Ko�tunica je sve�ano
otvorio me�unarodnu konferenciju "Mediji za demokratsku
Evropu", izrekav�i pri tom nekoliko svojih neobi�no neinspirativnih
misli glede uloge i polo�aja medija u savremenom dru�tvu. Avaj, bolje da
nije: da je �utao, ostali bismo spokojno uskra�eni za saznanje da
predsednik srpsko-esenpeovske federacije smatra kako "mediji mogu
biti dobri i nezavisni samo ako su i finansijski samostalni, a da bi bili
takvi oni ne smeju biti ni na dr�avnim ni na stranim jaslama". Ovu
misao, da je za medije idealno kada mogu da se u potpunosti
samofinansiraju, mogu�e je � po njenom smelom otkrivala�kom naboju �
uporediti, recimo, s konstatacijama kako je "bolje biti zdrav nego
bolestan", ili kako je "bolje dobiti premiju na lutriji nego
slomiti nogu". Ma �ta mi napri�a! Problem s ovim iskazom jeste to
�to je istovremeno banalan u svojoj
prvolopta�koj "istinitosti" i � u datim okolnostima �
savr�eno neta�an! Ako, naime, primenimo Ko�tuni�in recept na aktuelne
srpske prilike, do�i �emo do turobnog otkri�a da su najnezavisniji, te
otud i najbolji srpski mediji TV Pink i TV Palma; njima, naime,
definitivno ne trebaju ni "dr�avne" ni "strane" pare,
jer para imaju sasvim dovoljno, a imaju ih zato �to je prosta�tvo
najbolji finansijer, jer je tako masovno (�to je, da se razumemo,
globalni fenomen)! Dakle, ni�ta dr�avna "Politika" (ili dr�avni-javni
BBC, uostalom), ni�ta nezavisno "Vreme" (ili "Le
Monde", ili "The Guardian") � �eljkovi nogataju�i
puleni su prava stvar! Svakako, Ko�tunica nije ba� to �eleo da ka�e;
ali, to je rekao samo �to toga nije svestan. Kada jedna utopijska
situacija postane uputstvo za prakti�no delovanje, nu�no se do�e u
blizinu ili zlo�ina � videti gornji slu�aj � ili banalnosti i ki�a.
Naime, na tr�i�tu koje je em malo i sku�eno, em siroma�no, em, da
prostite, slabo pismeno, samo fascinantno neznanje mo�e misliti da �e "tr�i�te regulisati
sve". Odnosno, mo�e i tako, ali tada �e sve, ba� sve, biti Pink i
Palma � samo �e se razli�ito zvati. Ovda�njim medijima �e jo� dugo,
procesom tranzicije, biti nasu�no potrebna svakovrsna pomo� i dr�ave, i
doma�ih i stranih fondacija, i investicije stranog kapitala � ali
"kvalitetnog", onog koji se medijima bavi i kod ku�e, a ne
kojekakvih pera�a novca. U onim
dr�avama u tranziciji koje su to prepustile stihiji bilo je radikalnog uprosta�enja
i varvarizacije medija, a �teta �e se sanirati jo� decenijama. Sli�no
se zbilo i s pozori�tem, filmom, izdava�tvom etc. Ko�tunica time o�igledno
nije zamarao glavu, a verovatno nije ni trebalo: on je samo hteo da ka�e
ne�to i otvori jedan skup. Sve �to mu je trebalo je malo samokontrole,
malo snage volje da ne podlegne jednom vi�edecenijskom maniru
praznoslovlja. Jer, ne zaboravite, �ovek nam je svima Dao Re�!
Teofil Pan�i�
