Vreme broj 520, 20. decembar 2000.

"Imao sam sre�e da moj prethodnik bude predstavnik Jugoslovenske levice, pa sam nasledio veoma lepo sre�en kabinet, ko�ne garniture, zidove u drvetu, dobar muzi�ki stub, televizor. Bolje upu�eni tvrde da su se rasko�ni prostori podrazumevali kad su predstavnici JUL-a u pitanju. Uz kabinet su, naravno, i�li i slu�benici julovske provenijencije" 

Sada je ve� izvesno da �e, ukoliko na subotnjim republi�kim izborima pobedi DOS, novi ministar prosvete u vladi Srbije biti dr Ga�a Kne�evi�, profesor Pravnog fakulteta Beogradskog univerziteta. U protekla dva meseca vodio je u me�upartijski podeljenoj administraciji i "usitnjenom" sektoru prosvete vi�e i visoko �kolstvo i, kako sam ka�e, osim lepo ure�enog kabineta, sve ostalo je bilo poprili�no neprijatno: "Imao sam sre�e da moj prethodnik bude predstavnik Jugoslovenske levice, pa sam nasledio veoma lepo sre�en kabinet, ko�ne garniture, zidove u drvetu, dobar muzi�ki stub, televizor. Bolje upu�eni tvrde da su se lepi i rasko�ni prostori podrazumevali kad su predstavnici JUL-a u pitanju. Uz kabinet su, naravno, i�li i slu�benici julovske provenijencije. Ose�ao sam se u po�etku nelagodno, a pojavio se i problem pomanjkanja poverenja. Niko sa posla nije otpu�ten, a ve�a kadrovska pomeranja ostavljena su za posle izbora."

Van zgrade u Nemanjinoj 22-24 (sedi�tu republi�ke administracije) na Beogradskom univerzitetu stvari stoje ne�to druga�ije: siroma�tvo visokog �kolstva doseglo je dno, a nezadovoljstvo zaposlenih � primenom pogubnog Zakona o univerzitetu kojim je, uzgred budi re�eno, najmanje 200 istaknutih profesora i saradnika proterano sa beogradskih fakulteta, a univerzitet izba�en iz �lanstva Evropske rektorske konferencije � gotovo je onemogu�ilo normalno funkcionisanje nastave. Na ispolitizovanom univerzitetu sve je bilo podre�eno pripadnosti SPS-u, JUL-u i radikalima. Partijsko �lanstvo podrazumevalo je rukovode�a mesta, napredovanje i sticanje akademskih titula preko reda.

"VREME": �ta se danas doga�a na univerzitetu?

KNE�EVI�: Univerzitet jo� egzistira u dvovla��u starih i novih struktura. Ipak, polako se stvari dovode u red, a dosta se promenila i atmosfera. Ljudi su nekako �ivnuli posle promena i prethodnog perioda u kome je bilo samo pitanje vremena kada �emo svi mi biti otpu�teni. Otpu�teni i oterani nastavnici vra�aju se na mati�ne fakultete, a telohranitelja i obezbe�enja vi�e nema. Poslednjih godina je, da tako ka�em, promenjena krvna slika univerziteta. U poslednje dve posebno: re�im je intenzivno po partijskoj pripadnosti dovodio nov kadar, daju�i zvanja mimo ustaljene procedure. Bila su im puna usta depolitizacije, ali su to shvatili kao uvo�enje jednopartijskog sitema na univerzitet, �to je podrazumevalo i progon svakog druga�ijeg mi�ljenja. Umesto profesionalizma, visokim �kolstvom dominirala je politika. I to je nesre�a. Ukoliko �elimo normalan univerzitet, onda na njemu nema mesta za politiku.

S obzirom na to da je partijska pripadnost zna�ila automatski i univerzitetska napredovanja, da li razmi�ljate o preispitivanju ste�enih titula i zvanja?

Naravno, to je neophodno. Svi koji su na univerzitet do�li po politi�koj liniji a ne ispunjavaju zakonske uslove za radno mesto na kome se trenutno nalaze mora�e da odu. Prema mom saznanju, ima ih dosta na mom Pravnom fakultetu, na Medicinskom, na Politi�kim naukama, na Filolo�kom fakultetu. Na Medicinskom fakultetu su ve� preduzeti prvi koraci da se to sredi. Prvo imate prijem pripravnika, dovo�enih vi�e po partijskim nego po stru�nim sposobnostima. Postojale su stroge regule za njihov prijem: visoka prose�na ocena, znanje jezika i sposobnost za nau�no-pedago�ki rad. De�avalo se da su primani mladi ljudi slabijeg proseka u odnosu na druge kandidate ukoliko su pripadali odre�enoj politi�koj strukturi. Drugi problem je brzo napredovanje u vi�a zvanja. Ranije se i tu znao red, koji je garantovao stabilnost univerziteta. Na Pravnom fakultetu, na primer, sin Vlajka Stoiljkovi�a, ministra policije, napredovao je iz zvanja u zvanje u jednom mandatu. To se nikad nije radilo na Pravnom fakultetu. I ne bih imao ni�ta protiv da su tu �ansu imali i ostali kandidati. Ali nisu. Bilo je i opstrukcija. Dr Marija Dra�ki�, vanredni profesor na porodi�nom pravu, samo zato �to partijski nije pripadala vladaju�oj nomenklaturi, uprkos dvema objavljenim knjigama, nije mogla u vi�e zvanje. Oni koji su odlu�ivali o tome �ak su uspeli da na�u �lanove komisije koji su napisali da koleginica Dra�ki� nije zaslu�ila redovnu profesuru. To su nedopustive stvari. I to nije univerzitet. Ili, na fakultete su dovo�eni ljudi bez prosvetnog i pedago�kog iskustva. To je slu�aj koji se vezuje za prof. dr Milovana Boji�a na Medicinskom fakultetu. To je i slu�aj gospodina dr Vojislava �e�elja na Pravnom fakultetu.

Po�etkom ove godine, vi ste po dolasku gospodina �e�elja napustili Pravni fakultet. Vratili ste se nedavno, a on je jo� na fakultetu?

Da. Moja �elja je bila da me moj fakultet primi nazad ne kao ministra nego kao profesora, i zbog toga sam pristao na njihov poziv, i na jo� jedan kompromis. Ta�no je da je gospodin �e�elj i dalje na fakultetu. Da li �e on tu biti i dalje, odlu�i�e njegove kvalifikacije. Ideja je da za sve tzv. sporne slu�ajeve fakulteti formiraju komisije od uglednih nastavnika koje bi pro�le kroz te knjige prijema i otpu�tanja s posla i kroz konkurse kako bi se identifikovali sporni slu�ajevi. U novi zakon o visokom �kolstvu, �ija je priprema u toku, unele bi se prelazne i zavr�ne odredbe za re�avanje statusa takvih slu�ajeva. Svi drugi na�ini re�avanja bez zakonskog osnova bili bi opasni.

Resorno ministarstvo je dekretom postavljalo dekane, mimo �elje i odluke kolektiva. Ko �e ubudu�e to raditi?

Prema novom Zakonu, prve ljude fakulteta bira�e sami kolektivi. Jo� nije re�ena dilema da li �e ministar ubudu�e samo deklarativno verifikovati taj izbor. To se ve� radi na univerzitetu, posle 5. oktobra. Odlukama zaposlenih na fakultetima su izabrani novi dekani ili je potvr�en ostanak dosada�njih.

Sti�e se utisak da su smene u privredi, bar �to se vlade ti�e, i�le lagodnije nego na univerzitetu i zdravstvu. Za�to prelazna vlada ne �eli na dnevni red da stavi verifikaciju izbora dekana i direktora bolnica?

Problem je prelazna vlada u kojoj ve�inu �ini SPS, a oni jednostavno ne �ele to da stave na dnevni red. Opstrukcija tih ljudi je apsolutna. �ak je gospodin Milomir Mini� dozvolio sebi, na po�etku rada prelazne vlade, i jednu nesmotrenost, rekav�i da smatra da ne�e biti kadrovskih problema, osim u obrazovanju. Oni su se ve� tada pla�ili da ne iskoristim mogu�nosti koje mi kao ministru otvara sada va�e�i zakon o univerzitetu, i ne uti�em na smenu rektora i dekana. Ja sam predlog koji je stigao sa fakulteta predao u vladu, i oni tamo stoje ve� mesec dana. Ali je nemogu�a zvani�na verifikacija. Nadam se da �e to biti ura�eno odmah posle ove subote 23. decembra. Ovakvo pona�anje samo govori koliko je biv�em re�imu stalo da do kraja ima uticaj na obrazovanje.

Za�to?

Tu je budu�nost, i SPS to s pravom smatra jako va�nim segmentom dru�tva. Oni bi sad najvi�e voleli da dete od sedam godina mo�e da uzme SPS knji�icu i da celog �ivota razmi�lja na njihov na�in. Naravno, i na sre�u, to je nemogu�e.

Za sada su u prilici samo da opstruiraju, kao �to ustalom rade i sa svim stvarima koje vode normalnom �ivotu.

Susre�e li se nova v.d. univerzitetska i fakultetska vlast sa opstrukcijama na fakultetima?

Na Veterinarskom fakultetu, zahvaljuju�i biv�em dekanu, koji sebe i dalje smatra funkcionerom fakulteta, zaposleni nisu primili plate puna dva meseca, iako je za to vreme obavljeno pet isplata na univerzitetu. �ovek je imao deponovan potpis u Privrednom sudu i nije dozvolio nikome da podigne novac, po cenu da bez plata ostanu dva meseca. Bilo je jo� takvih slu�ajeva. Mogao bih re�i da univerziteti, s obzirom na okolnosti, ipak funkcioni�u.

Izuzetak je Univerzitet u Pri�tini o kome � raseljenom po Blacu, Leposavi�u, Kraljevu i Mitrovici � nemam dovoljno pravih informacija. �ini mi se da ta stvar ipak ne funkcioni�e. Primam iz tih redova veliki broj denuncijacija, anonimnih ili poluanonimnih pisama zaposlenih u kojima jedni druge optu�uju.

�ini mi se da je situacija tragi�na, �ak sam obave�ten i o krivi�noj prijavi za silovanje. Tamo se de�avaju najgore stvari, kao �to je prodaja ispita.

To nije specifi�nost samo Pri�tinskog univerziteta?

Na�alost. Imao sam iluzije u pogledu dostojanstva i po�tenja profesora. Sada ih vi�e nemam, i ta saznanja su ne�to najgore �to mi se dogodilo dolaskom na ovu funkciju. Ali to je moj li�ni problem. Te stvari �emo sankcionisati, a pove�anjem plata poku�a�emo da uti�emo na pojedince da zaborave taj dosada�nji ne�asni izvor primanja.

Prema onome �to se mo�e �uti u javnosti, nova vlada DOS-a, ako dobije izbore, ima nameru da objedini obrazovanje u jedno ministarstvo. Da li se i ovoga puta razmi�lja o reformi celokupnog obrazovnog sistema?

Naravno, a o �emu �ete drugom kad smo po zate�enom stanju u obrazovanju, grubo govore�i, na po�etku ovog veka. Ve�ina nas ima decu u osnovnim, srednjim �kolama ili na fakultetima, i svakodnevno se kao roditelji sudaramo, kao sa zidom, sa problemom obrazovanja. Mnogi moji prijatelji sate provode dr�e�i �asove sopstvenoj deci, zavr�avaju�i sa njima i osnovnu �kolu. Deca se neselektivno zasipaju gradivom. Nesporno je, naravno, da ne�to od toga mora biti zapam�eno. Dete, ne znaju�i �ta je najva�nije, pamti sve, �to zna�i da ne pamti ni�ta. Mislim, tako�e, da je broj predmeta u osnovnoj �koli nedopustivo veliki, i moglo bi se razmi�ljati o uvo�enju fakultativnih predmeta u vi�im razredima osnovne �kole. Time bi se deci dala mogu�nost da biraju dodatno obrazovanje prema �eljama i sklonostima. Naravno, univerzitet �ekaju reforme u skladu sa evropskim.

U�itelji, nastavnici i profesori danas imaju sve manje volje da valjano obavljaju i osnovni posao. Kako mislite da �e imati snage i �elje da reformi�u �kolstvo?

Uslovi u kojima danas rade ljudi u obrazovanju tragi�ni su, pogotovu ekonomski. Njihove plate se kre�u od 50 DEM, koliko dobija u�itelj, do 103 DEM, koliko prima profesor univerziteta. To je i razlog negativne selekcije u prosveti. Iskreno se nadam da �e se stvari promeniti, kao i na� odnos prema tome.

Problem postavljanja univerziteta na noge jeste i mentalni problem. Mora se ra��istiti da studenti nisu na univerzitetu zbog profesora, nego da je obrnuto; mora se shvatiti potreba za spajanjem sa Evropom, kao i �injenica da je cilj univerziteta znanje koje se mo�e primeniti. Ti procesi su, na�alost, dugotrajni.

Branka Kaljevi�

Javnost je ovih dana preokupirana i podeljena oko ideje o uvo�enju veronauke u �kole. Kao budu�i ministar sigurno ste uklju�eni u tu stvar?

Mi smo lai�ka dr�ava i da bi se veronauka uvela u �kole potrebno je menjati na�e ustavno i zakonsko ure�enje. Mi smo i multikonfesionalna zemlja pa, ako se i odlu�imo za uvo�enje veronauke, onda bi ona morala pokrivati bar tri osnovne religije na ovim prostorima: pravoslavnu, katoli�ku i muslimansku. Naravno da bi protestanti mogli re�i "a �ta je sa nama". I to bi bilo legitimno pitanje. Tre�i problem je u koncipiranju predmeta. Ako bi on bio vi�e istorija religije, to bi bilo apsolutno prihvatljivo, jer je to pitanje kulture. Ako ne, onda bi veronauka mogla biti samo izborni predmet. Znam da je gospodin Ko�tunica prvi potegao to pitanje. Veoma po�tujem njegov odnos prema crkvi i stav da se ova zemlja mora vratiti vrednostima, me�u kojima je i crkva. Me�utim, sve se zakomplikovalo kada je ministar vera oti�ao tri koraka dalje od Ko�tunice i proglasio to gotovom stvari, a crkva to svesrdno prihvatila. Sve se mora vratiti na po�etak.

prethodni sadr�aj naredni