Izjava nedelje
Ja i moja deca jedva smo čekali da istekne mantat mom mužu.
dr Mira Marković supruga bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića
u intervjuu bečkom listu "Kurier"
S. Ranković
iz Svilajnca u "Otvorenom pismu Vuku Draškoviću", između
ostalog kaže:
"... Pre 24. septembra nisam mogao da vidim kakva se zavera sprema.
Govorili ste da je izlazak na izbore priznavanje nakaradnog Miloševićevog
ustava i da će to biti kobno za odnose Srbije i Crne Gore. Govorili ste
da dobitna kombinacija (DOS) zaudara na nešto, na zaveru. Ja to tada
nisam mogao da vidim, ali sam intuitivno osećao da ste u pravu, kao i čitavih
deset godina pre toga. Gutajući suzavac ispred Skupštine, a iza
zastavnika SPO-a, setio sam se vaših reči i bio sam pokoleban. Cele noći
petog i celog dana šestog oktobra umišljao sam da konačno niste u pravu
i bilo mi je drago da ste konačno jednom omanuli. Ali, već 6. oktobra
uveče kada je onaj otišao da na sat vremena razgovara sa Miloševićem
iza zatvorenih vrata, shvatio sam, na moju i na vašu žalost, na žalost
cele Srbije, da ste opet prokleto u pravu. Od te večeri počinje najveći
cirkus u istoriji Srbije. Paradiranje i slikanje pred celom planetom. Pred
međunarodnim organizacijama, fondovima itd...
... Da li još ima nade boriti se, Vuče?"
("Srpska reč")
Dragomir
Antonić
u knjizi"Običaji i bonton", u poglavlju "Rođendan"
objašnjava:
"Slavljenje rođendana je novi običaj koji se kod Srba raširio
posle Drugog svetskog rata, u doba socijalizma. Veliki zamah uzeo je posle
1965, u vreme jeftinih kredita, ekonomsko-potrošačkog prosperiteta i
ideološke tvrdoglavosti. Taj običaj su najviše čuvali Srbi ateisti.
Kako nisu želeli da slave krsno ime, a izaziva podsmeh slaviti, na
primer, 47. rođendan, došli su na spasonosnu ideju – slaviće dečje
rođendane. Najpre su zloupotrebili roditelje, a sada i sopstvenu decu, a
sve zbog toga da bi, tobož, bili napredni..."
("Glas")
Aleksandar Đaja,
nekada komentator "Borbe", na istom zadatku, ali na novom radnom
mestu, piše: "'Alien' je u Srbiji – i to je više nego jasno!
Razlike kod građanstva postoje samo u gledanju na tu realnost. Dok jedni
od ovog 'vanzemaljca' očekuju 'bolje sutra', oni drugi, bojim se, na budućnost
pod takvim okolnostima uopšte i ne računaju.
U međuvremenu, nastavljaju se obračuni sa bivšom vlašću, kao i
neprekidni napadi na atribute države: vojsku, policiju, Narodnu banku,
carinu, sudstvo... Nemajući ideju o tome šta da građanima Jugoslavije
ponudi za sutra, DOS zamajava beskrajnim, gotovo sklerotičnim,
vivisekcijama prošlosti i svih njenih grehova..."
Jovan Šurbatović,
vođa "delija", a sada i gradski ministar za sport i omladinu,
govori o izjašnjavanju sportista protiv bivšeg režima:
"Ruku na srce, ni Savo
Milošević to nije učinio za vreme trajanja Miloševićeve vlasti. On je
istupio protiv njega tek onda kada je postalo jasno da je Milošević
izgubio izbore. Sportistima jako zameram što su promovisali njegov nesrećni
režim. Neki od njih su sebi dozvolili da reklamiraju Elektrodistribuciju,
a mnogi su za vreme rata, zadizali dresove da bi pokazivali majice na
kojima su bile one glupave mete..."
("Svet")
Saša
Zimonjić,
fudbaler "Obilića", govori o karantinu: "To nije problem
već obaveza, isto kao i utakmica. Moje mišljenje je da profesionalcima
ne treba karantin, ili da bi ta izolacija trebalo da bude posle utakmice.
"
O popularnosti fudbalera kod devojaka: "Nisam primetio da je to
devojkama preterano bitno, to što se bavim fudbalom, ali ima i onih
kojima je to primarno jer znaju da uz to slede izlasci, automobili,
karantini, odnosno – sloboda za njih..."
("Svet")
Maja
Nikolić,
pevačica, o politici i emocijama: "Pevam svakome ko može da me
plati, a pogotovo ako su u pitanju nastupi pred petnaest-dvadeset hiljada
ljudi. Meni je čast i zadovoljstvo da se pojavim pred tolikim ljudima, pošto
u našoj zemlji nema puno takvih prilika.
Moje pesme nisu politički obojene, a ja zbog nastupa na skupovima koje je
organizovao SPS nisam počela da pevam ni bolje ni gore nego inače..."
("Svet")
Stoja,
folk zvezda: "... Mogla bih i sama da se oprobam kao glumica. Čini
mi se da imam dara, jer i privatno često glumatam, imitiram i šalim se.
Ne bih prihvatila da igram u filmu ili seriji neku pevačicu, ali komični
lik – rado! Znači, reditelji, javite se, slobodna sam i jedva čekam
angažman pred kamerama!"
("Sabor")
Nikola
Rajković
iz Velikog Trnovca sa Kosova prepričava događaj iz jeseni 1999:
"Oprezno sam pomerio orman i provirio: vladao je potpuni mir i tišina.
Popeo sam se uz par stepenika i polako stigao do dnevne sobe. A tamo sam
zatekao iznenađujući prizor – razbacana po podu, ležala su nepomična
tela do zuba naoružanih terorista! Nije mi odmah bilo jasno šta se dešava,
pa sam pažljivije sve osmotrio. Nisu bili mrtvi iako su tako izgledali,
ali to i nije bilo ono glavno što mi je privuklo pažnju. Posmatrajući,
shvatio sam da prostor sobe paraju misteriozni zraci, poput laserskih,
koji su dopirali ravno iz očiju ikone svete Petke koja je visila na
zidu... U istom trenutku, četvorica bandita su počela da se meškolje,
da se mrdaju, da otežu ukočene udove. Očekivao sam tada sudnji čas, pa
sam prestao da razmišljam o svetlosti i ikoni. Čekao sam da probuđeni
banditi skoče, iskoriste svoju brojčanu prednost i da me ubiju. Ništa
od toga se nije desilo. Oni su se probudili, ali, onako unezvereni, nisu
obratili pažnju na mene. Skočili su i zatim preplašeno, u teškoj
agonoji straha istrčali iz moje kuće da se više nikada ne vrate!"
("Zona sumraka")
Nikola Stojanović,
profesor astrologije, upoznaje nas sa horoskopom novog guvernera Mlađana
Dinkića: "Rođen je u znaku Strelca, sa podznakom Riba, pa otuda
stalno govori da moramo da radimo brzo. U svom desetom polju ima Sunce, pa
je prirodno da je zauzeo vrhovno mesto u svojoj struci – postao je
guverner. Položaj Jupitera u poilju novca, već je samo po sebi odličan
položaj koji obećava pozitivne rezultate njegovog rada... Jupiter u
trigonu sa Uranom simboliše modernizaciju, pa bi Dinkić morao da uloži
državni novac u modernizaciju proizvodnje...
... Jedini loš aspekt koji njegov Jupiter ima jeste opozicija sa
Neptunom. Ovaj aspekt nosi sa sobom opasnost od bankrota i inflacije. Godišnji
horoskopi 2001, 2002, 2003, i 2004. su fantastični i to su godine velikog
Dinkićevog uspeha. Godina opasnosti je 2005, što donosi mogućnost
velike inflacije. Zaključak: izbor g Dinkića za guvernera je odličan
izbor, ali samo do 2005. godine."
("Glas")
Ivan
Gavrilović,
tinejdžerska pop zvezda, priča o jednom svom gostovanju: "... Kao
momku u najboljim godinama posebno mi godi činjenica da me devojke
gotive. Nedavno me na jednom gostovanju umalo nisu 'rastrgle'. Pružio sam
ruke da se pozdravim sa brojnim pripadnicama lepšeg pola koje su stajale
u prvom redu, a one su me bukvalno oborile sa bine. Obezbeđenje me je
jedva spasilo razgoropađenih tinejdžerki..."
("Sabor")
Vladan
Batić,
predsednik Demohrišćanske stanke, kaže o levici: "U Srbiji i SRJ
ne postoji opasnost od povratka levice na vlast. Za razliku od nekih
zemalja istočne Evrope, u kojima se 'našminkana' i upristojena, levica
vratila, to ovde nije moguće. Jer, levica ovde nije bila politička
organizacija već interesna grupa, razbojnička banda. Nije poštovala ni
Boga, ni istoriju, ni narod. U zemlji je sve bilo naopako.
Kad je reč o SRS četnicima sa petokrakom, ni oni se ne mogu
"povampiriti". Posle 23. decembra očekujem političku sahranu
SPS-a, JUL će nestati, a SRS će opstati još neko vreme."
("Večernje novosti")
Nikola
Kusovac,
kistos Narodnog muzeja, osvedočeni Srbin, o umetničkim delima koja su
"na privremenom čuvanju u Srbiji", kaže: "Tu nema ništa
sporno. Koliko ja znam, sporan je jedino vukovarski materijal, da
preciziramo – materijal iz Istočne Slavonije. Taj materijal je sporan
jer je spasavan iz ruševina, a to nije radio tim stručnjaka iz Beograda.
Osim nešto malo arheologije, to je bilo povereno stručnjacima iz
Vojvodine, iz Novog Sada, što je i prirodno. Jer bilo je bliže,
jevtinije... ja nisam povlačio AVNOJ-evske granice, a prema broju Srba u
Vukovaru, to je bio više srpski nego hrvatski grad. Za njim sam plakao
kao za Pakracom kad su ga rušili, devastirali Dvor, uništili i spalili
biblioteku... Zato, čim se restauriraju zdanja, ne vidim ni jednog
razloga da se taj materijal ne vrati odakle je došao – to se odnosi na
muzej i na Bauerovu zbirku."
("Borba")
