Vreme broj 520, 20. decembar 2000.

Duhovna klackalica izme�u megalomanije i ose�aja bezvrednosti upravo i jeste problem na�e kulture. Deo tog problema le�i u desetogodi�njem sistematskom slu�ivanju kome su �itava kultura, njeni potro�a�i, ali i stvaraoci, bili izlo�eni

"Mi smo egzotizam, mi smo politi�ki skandal, mi smo, u najboljem slu�aju, lepe uspomene sa Marne i savest starih poilus d'Orient i �lanova pokreta otpora. Mi smo, uz to, jo� i lepi sun�evi zalasci na jadranskoj obali, blaga turisti�ka se�anja na lepe i spokojne sun�eve zalaske na Jadranu... uspomene zalivene �ljivovicom. I to je sve. I mi jedva da smo deo evropske kulture... Politika, to da! Turizam, tako�e! Slivovitz (u nema�koj ortografiji), i to svakako! Ali ko �e, do�avola, da tra�i knji�evnost u toj zemlji! I ko bi bio u stanju da se razabere u tim njihovim nacionalisti�kim govnarijama i u svim tim jezicima i dijalektima tako bliskim a tako razli�nim (ka�u), u svim tim religijama i regijama!", pisao je pre dvadeset godina Danilo Ki� o evropskoj prisutnosti kulture jedne balkanske dr�ave od 22 miliona stanovnika, koja se u me�uvremenu raspala po svim svojim �avovima, i koja je osim �ljivovice kolektivnoj svesti Evrope u amanet jo� ostavila upe�atljivu sliku poslednjeg evropskog rata XX veka u svoj njegovoj bestijalnosti, besmislenosti, mizeriji i grozoti. Naposletku, izgleda da je op�ta tendencija da ova slika bude oka�ena oko vrata jednom bezna�ajnom ("Uspon bezna�ajnosti") bankarskom �inovniku, i zajedno sa njim bude pu�tena u kloaku kraja veka.

KRIV JE PEDRO: Danas, kada je voda povu�ena a poklopac samo �to nije spu�ten, ostavi�emo se za sada zapitanosti nad ovim ne tako retkim istorijskim fenomenom prebacivanja istorijske krivice na Pedra, ve� �emo pitati �ta je trenutno sa prisutno��u aktuelne srpske kulture u zapadnom svetu.

Posle svega �to nam se desilo, da li je vreme da se podvu�e crta i da se slika koju negujemo o sopstvenom planetarnom zna�aju temeljno preispita i oslobodi megalomanije i mitomanije koja izvesno nije izum isklju�ivo prethodnog re�ima, pitali smo Vladimira Pi�tala, pisca koji trenutno �ivi i radi u Americi. "Moju generaciju su stra�no mnogo lagali, po�ev od jugoslovenske najrazru�enije obale do nadaleko poznate jugoslovenske kulture. Nekakav ruski patrijarh je svojevremeno rekao da la� ubija du�u. Megalomanija u kojoj smo odrasli duboko je nezdrava. Li�no mislim da je za stvaraoca dobro da ima visoke ciljeve, ali je tragi�no ako te ciljeve smatra unapred ostvarenim. Kad na� mlad �ovek ode na zapad pa otkrije da sve nije onako kako su mu kod ku�e govorili, on onda ima tendenciju da padne u drugu krajnost pa da po�ne da govori o potpunoj bezvrednosti ili nepostojanju kulture iz koje dolazi. Duhovna klackalica izme�u megalomanije i ose�aja bezvrednosti upravo i jeste problem na�e kulture. Deo tog problema le�i u desetogodi�njem (a na volju vam je da taj rok i znatno produ�ite) sistematskom slu�ivanju kome su �itava kultura, njeni potro�a�i, ali i stvaraoci, bili izlo�eni."

Problem i pitanje koje se logi�no name�e jeste pitanje nacionalnog identiteta i politi�ki kontekst koji nas za zapad dominatno odre�uje, protiv �ega se jo� Ki� i bunio u eseju citiranom s po�etka teksta. "Politi�ka situacija jedne zemlje i percepcija njene kulture nu�no su blisko vezane", ka�e Pi�talo. "Zamislite pisca koji je pre petnaest godina dolazio iz Argentine. Prvo �to bi ga u inostranstvu upitali je: 'A vi sigurno pi�ete kako tamo kod vas ljudi nestaju bez traga?' Ako bi argentinski pisac odgovorio da on o tome ne pi�e, upitali bi ga: 'A za�to ne pi�ete?' I kod nas su ljudi nestajali. Stra�ne stvari su se de�avale na na�im prostorima u zadnjih deset godina. �ovek se ne mo�e praviti da je superioran u odnosu na sopstveni problem koji nije ni oslovio. Ne mo�emo se praviti da na� problem nije na� problem i da mi nismo mi. Onaj ko odbija da se suo�i sa sopstvenim problemom odbija da se suo�i sa sopstvenim identitetom. A bez identiteta nema ni uspeha."

POJEDINA�NI SLU�AJEVI: Iako su obave�tenoj zapadnoj kulturnoj javnosti poznata imena Andri�a, Pavi�a, Ki�a, Ti�me, Paskaljevi�a, Kusturice, Bregovi�a, Biljane Srbljanovi�, to samo po sebi ne zna�i da je ovda�nji kulturni prostor va�an �inilac na kulturnoj mapi Evrope, ba� kao ni druge tzv. male kulture i mali jezici.

Milutin Petrovi�, koji je nedavno na manhajmskom festivalu za svoj film Zemlja istine, ljubavi i slobode dobio nagradu "Rajner Verner Fasbinder", skre�e pa�nju da bez obzira na uspeh njegovog filma retroaktivno pravljenje slike o srpskoj kulturi od �injenice da je njegov film dobio nagradu jeste kontraproduktivno za mi�ljenje o samome sebi. Svaka ozbiljna zemlja, od Velike Britanije do �ilea i Irana, imala je u Manhajmu u svojim festivalskim ekipama desetine ljudi iz sveta filma koji su radili na promociji svojih nacionalnih kinematografija i kultura, dok su nas zastupala dva �oveka, od kojih je jedan bio autor filma. "Ti si na festivalu mogao da vidi� da postoji slika o �e�koj, belgijskoj kulturi ili veoma jaka slika o iranskom ili tajvanskom filmu npr., a �to se ti�e slike o Srbima to je bio pojedina�an slu�aj � pojavio se neki �ovek sa �udnim filmom."

KUSTURICA LAND: Fama da se ceo svet bavi nama i da je bogzna kako odu�evljen demokratskim promenama u Srbiji naprosto nije ta�na, ka�e Petrovi�: "Kada sam kretao za Manhajm, mesec dana posle onih doga�anja 5. oktobra, pravili smo viceve da je dovoljno da si iz Srbije, da nema� dve leve noge i da se samo pojavi� na izboru za Mis sveta � bi�e� sigurno jedna od dve pratilje. Mislio sam da �e kad se pojavim tamo svi sko�iti na mene sa onim: 'Jao Ko�tunica, demokratija...' Ali ljudi koje sam sretao na festivalu, koji su izuzetno obrazovani i obave�teni za zapadni svet, imali su svi do jednog slede�u re�enicu: "Kako je sad kod vas posle ovoga �to se desilo? Ovaj novi, kako se ono zva�e, K...", onda ja ka�em � "Ko�tunica", a oni �e tada: "E, taj! Je li on O.K.?". To je njihova slika o nama. A zahvaljuju�i svemu �to se de�avalo poslednjih godina slava imena na�eg naroda je sli�na onoj koju imaju Kozaci, Zului ili Huni npr., a ona te�ko da ima veze sa kulturom. Ono �to je njima srpska kultura, to je slede�a re�enica: "So, you came from Kusturica land." U inostranstvu je slika kulture Srbije pri�a o Bregovi�u i Kusturici, �to je za mene li�no tragedija. Za mene su srpska kultura "Free your mind" Otporu i Radiju B92, d�inglovi Sr�ana An�eli�a, Eyesburn, a sebe vidim kao nekoga ko ima direktan intelektualni i emotivni link sa ljudima kao �to su Vorhol, Bouvi ili Lu Rid, a nikako sa svetom Bregovi�a i Kusturice", ka�e Milutin Petrovi�.

S druge strane, Goran Bregovi� je definitivno napravio veliki uspeh napolju, a ovde je, kao i tokom cele svoje karijere istovremeno voljen i omra�en. Nedavno je na pitanje da li se slika o nama promenila posle politi�kih promena odgovorio: "Stvari se mijenjaju, naravno. Ta pu�tena slika o nama nije mogla dugo da stoji. Moglo se na osnovu te slike misliti da ovdje samo idu ljudi okolo i kolju jedni druge, ali naravno da to nije tako jednostavno kao i nigdje drugdje na svijetu. I ovdje postoje ljudi koji pi�u, komponuju, glume, slikaju. U sklopu svoje generalne znati�elje svijet je znati�eljan da otkrije i na ovome mjestu stvari koje su otkrivene svuda u svijetu. U tu neku op�tu znati�elju spadam i ja. Osim toga, ovo �to ja radim su refleksije jedne male muzi�ke kulture u kojoj onaj ko je znati�eljan mo�e prona�i ne�to... U tom smislu ja sam veoma lokalan tip. Ja sam va� mali lokalni kompozitor."

NEINFORMISANOST: Vule �uri�, pisac koji je uklju�en u projekat asocijacije Ar�i koja ima za cilj predstavljanje italijanskoj kulturnoj javnosti knji�evnost biv�eg jugoslovenskog prostora u okviru kojeg upravo treba da se u Italiji pojavi prevod romana Prislu�kivanje Zorana �iri�a, ka�e da je srpski kulturni prostor za Italijane misterija. "Oni sve nas ex-Jugoslovene nazivaju Slovenima, i u to njihovo Slavo ulaze i Srbi i Hrvati i Slovenci. Postoji op�ta neinformisanost o ovom prostoru, zato �to se u medijima daju trenutne informacije o pojedina�nim doga�ajima bez �ak ni najosnovnijeg konteksta u kojem su se oni desili. Tako da, iako uvijek postoje oni koji �ele ne�to da saznaju, do informacija se te�ko sti�e. Dobronamerni ljudi naravno pretpostavljaju da ne�to kao kultura ovdje postoji, ali sa na�e strane nema nikakvog organizovanog nastupa niti pristupa komercijalnom tr�i�tu koji je neophodan, da bi se oni sa tim upoznali", ka�e Vule �uri� i zaklju�uje da je ono �to je preko potrebno je da se promeni odnos dr�ave prema kulturi, da se uspostave �iri kontakti, da se anga�uju ljudi koji znaju jezike i da se osmisli organizovani nastup, dakle sve ono �to je propustila da uradi prethodna vlast u poslednjih 50 godina. Sa svim tim mi bismo mogli vrlo brzo da se, bar u ovom smislu, pribli�imo i predstavimo Evropi.

Neboj�a Gruji�i�

Jedno od siro�adi ovda�nje kulturne scene je strip, po kojem smo, naro�ito u oblasti autorskog stripa, svetski poznati i priznati. Proboji na�ih autora na svetsku strip scenu bili su pojedina�ni, ali kako se to sve �e��e de�avalo najva�niji list za teoriju stripa The comics journal je u nekoliko navrata veoma afirmativno pisao o srpskoj strip sceni. Sa�a Rakezi� (Aleksandar Zograf) jedan je od na�ih najpriznatijih strip autora u svetu, kada je autorski strip u pitanju. Za "Vreme" on ka�e da je poseban uspeh doma�ih autora u tome �to smo stripom uspeli da ostvarimo ne�to �to je aktuelno na svetskoj sceni, i da budemo prihva�eni kao takvi. Dakle, ne u smislu da se kopiraju dostignu�a stranih autora, ve� da se ostvari autenti�an pristup i kvalitet. "Srpski strip je svetska stvar, koje ovda�nji ljudi nisu svesni. Sigurno je da je svih ovih godina Srbija bila ljudima napolju intrigantna jer se ovde de�avala drama. Kao kad mi gledamo zemljotres u Turskoj, pa se naprosto interesujemo �ta je bilo sa tim ljudima. Ali ovda�nji strip autori kao �to su Danilo Milo�ev Wostok, Sa�a Mihajlovi�, Ivan Grobanov, Nikola Vitkovi� u svetu autorskog stripa ili u komercijalnom stripu Janjetov, Kerac i drugi � nisu poznati napolju po tome �to dolaze odavde, ve� po onome �to rade.

prethodni sadr�aj naredni