Vreme broj 520, 20. decembar 2000.

Autori o�ekuju da �e ovaj projekt biti upe�atljiv simboli�an �in povratka srpske kulture u Evropu: izlo�ba je prva srpska produkcija koja predstavlja Srbiju kao zemlju s vizijom

Kakva veza postoji izme�u kardinala Ri�eljea, tvorca nekih od najzna�ajnijih institucija francuske dr�ave, i ex�predsednika Slobodana Milo�evi�a, ru�itelja gotovo svih institucija srpske dr�ave? Odgovor glasi: zemni ostaci njihove nekada�nje slave �uvaju se, da ne ka�emo sahranjeni su, na istom mestu. Ova veza izme�u dvojice dr�avnika, me�usobno toliko razli�itih po zna�aju i dometu svoje politike, traja�e, na Ri�eljeovu sre�u, samo od 16. do 23. decembra, koliko traje i "Srbija, originalna verzija", izlo�ba postavljena u Kapeli Sorbone u Parizu, u kojoj se nalazi kardinalov grob.

U vodi�u kroz pariski kulturni �ivot, "Srbija, originalna verzija" najavljena je u rubrici "izlo�be"; s druge strane, u programu ovog umetni�kog projekta stoji odrednica "medijska opera". �ta je zapravo "Srbija, v.o."?

Najta�niji odgovor bio bi da je re� o izuzetno ambiciozno zami�ljenom multimedijalnom projektu, umetni�koj instalaciji koju ravnopravno grade video�projekcije, prostorni koncept i scenografija, kao i "klasi�ni" izlo�beni eksponati � predmeti kori��eni u demonstracijama protiv Milo�evi�evog re�ima (zve�ke, bed�evi, propagandni materijali, itd.). Iz ovog poslednjeg podatka postaje jasnije i �ta je svrha ove instalacije: da se na originalan na�in, imanentan samom predmetu projekta, prevashodno prika�u medijska, marketin�ka i paraumetni�ka sredstva koja su kori��ena u procesu ru�enja nedemokratskog re�ima, ali, s druge strane, i sredstva medijske torture samog re�ima. Na brojnim televizijskim ekranima me�usobno se sukobljavaju prizori sa demonstracija i javna obra�anja (biv�ih) opozicionih politi�ara sa govorima lidera (biv�eg) re�ima, oslikavaju�i tako mukotrpan put koji je trebalo pre�i do promena.

Ipak, i pored upe�atljivih video�zapisa i �ivopisnih rekvizita sa demonstracija, su�tina celokupnog koncepta ove slo�ene instalacije koncentri�e se u odli�nom re�enju prostora; ono se inteligentno izvodi iz arhitekture same Kapele, ina�e presti�nog prostora, u kome se samo u retkim slu�ajevima organizuju izlo�be i sli�ni projekti. Prate�i tlocrt upisanog krsta, koji se nalazi u osnovi Kapele, autori postavljaju glavne punktove instalacije: desno grade pozori�nu scenu gde se izla�u predmeti sa demonstracija, levo providni izlaz za spasavanje sa materijalom Otpora, pravo ki� zlatni ikonostas sa televizijskim ekranima umesto ikona, gde se emituju govori biv�ih lidera, na sredini, u liniji sa Ri�eljeovim, "grob medija" sa koga se obra�a li�no Milo�evi�, a gore, u vidu monta�ne kupole, portreti rudara.

Pojedina�no posmatrana, sva ova ma�tovita re�enja imaju upe�atljivo metafori�ko zna�enje: re�im koji sam sebe kanonizuje u jednom ki� ambijentu, Otpor kao put u spas, demonstracije kao ludi�ki, parateatarski �in, rudari kao "sveci" u borbi za novi poredak, itd. Me�utim, kada se sva ta zna�enja prvo me�usobno pove�u, a zatim pove�u sa simbolikom koju sobom nosi arhitektura sakralne gra�evine, onda se donekle dobija utisak "komunikacijskog �uma", zna�enjske kakofonije koja nije primerena umetni�kim instalacijama (setimo se samo purizma i ubojitosti sjajnih radova Kristijana Boltanskog, vode�eg evropskog autora instalacija). Drugim re�ima, autori su izabrali odli�no polazi�te � arhitekturu Kapele i njen zna�enjski potencijal � a onda su ga, u izvesnoj meri, nepotrebno relativizovali.

Ovo bi ujedno bila jedina primedba ovom ma�tovito zami�ljenom i tehni�ki dobro izvedenom projektu, iza kog stoji veliki entuzijazam organizatora i autora (Maje Tasi�, Sr�ana �apera, Borisa Miljkovi�a, Miodraga Taba�kog i drugih), kao i svesrdna pomo� brojnih institucija, prevashodno Ministarstva spoljnih poslova Francuske. Pored umetni�kog, a mo�da i pre njega, projekt "Srbija, originalna verzija" ima zna�aj i u oblasti komunikacija, pa i politike; o�ekuje se da �e najve�u pa�nju u francuskoj javnosti, iako se ve� i sad pojavljuju prve pozitivne kritike, izlo�ba imati kada je budu posetili najvi�i francuski i jugoslovenski zvani�nici u okviru njihovog predstoje�eg bilateralnog pariskog susreta. Autori o�ekuju da �e na planu komunikacija ovaj projekt biti upe�atljiv simboli�an �in povratka srpske kulture u Evropu: izlo�ba je prva srpska produkcija iz perioda posle Milo�evi�a, koja predstavlja Srbiju kao zemlju s vizijom, s kreativnim potencijalom i ona �e biti referenca za druge srpske produkcije pri njihovom izlasku u svet.

Inauguracioni karakter projekta "Srbija, originalna verzija" direktno nam ukazuje na jedan bitan problem s kojim se na�a kultura susretala u poslednjoj deceniji ali, u izvesnoj meri, i pre Milo�evi�a: problem predstavljanja u inostranstvu. Iako se u �irem civilizacijskom kontekstu svi pravi, zna�ajni umetnici "probijaju" pojedina�no, zahvaljuju�i univerzalnim vrednostima svog dela, u na�im promenjenim politi�kim okolnostima trebalo bi ozbiljno povesti ra�una i o podr�ci dr�avnih institucija. Do oktobarskih promena, na�e zvani�ne kulturne misije u svetu imale su aktivnosti minornog zna�aja, predstavljale su podobne i naj�e��e ne mnogo relevantne umetnike. Nadajmo se da �e na odgovorna            mesta do�i kompetentni ljudi koji �e biti u stanju da nastave izuzetno va�nu (diplomatsku) aktivnost predstavljanja na�e kulture, aktivnost koju je dinami�no, odlu�no i ve�to zapo�ela jedna neformalna grupa stvaralaca okupljenih oko projekta "Srbija, originalna verzija".

Ivan Medenica

prethodni sadr�aj naredni