Vreme broj 520, 20. decembar 2000.

Kako �e se u Beloj ku�i sna�i D�ord� Bu� Junior, koji ima manje politi�kog iskustva od svih svojih prethodnika? Bu� kriti�arima odgovora da on zna �ta ne zna i da �e anga�ovati � najbolje

Posle svih prebrojavanja izbornih listi�a i sudskih sporova, D�ord� V. Bu� je ipak pobedio demokratskog konkurenta Ala Gora i tako postao 43. predsednik SAD. Gor je imao oko 300.000 glasova vi�e od Bu�a, ali je Vrhovni sud Amerike odlu�io da je Bu� pobednik u Floridi, i tako je republikanski kandidat zahvaljuju�i minimalnoj elektorskoj prednosti od samo jednog glasa progla�en za predsednika SAD.

Neki analiti�ari tvrde da mu se jednostavno posre�ilo: jednog dana �e, mo�da, neki doktorant ili istori�ar, dokumentovano dokazati da D�ord� V. ipak nije pobedio u Floridi 2000. godine. Posle ma�inskog brojanja Bu� je imao 537 glasova vi�e. Ponovimo da je odlukom Vrhovnog suda obustavljeno ru�no brojanje vi�e od 10.000 spornih bira�kih listi�a. �Njujork tajms� podse�a da su ovo prvenstveno glasovi Afroamerikanaca koji su listom (92:8) glasali za demokratu Gora.

DINASTIJA: Bilo kako bilo, D�ord� V. Bu� (54), sin biv�eg ameri�kog predsednika i unuk biv�eg republikanskog senatora Preskota Bu�a, dakle pravi �ameri�ki princ�, voljom Vrhovnog suda u jednoj bez presedana izbornoj utakmici � progla�en je pobednikom. Njegovi biografi tvrde da je oduvek imao sre�e: bio je osrednji djak, ali je do�ao do diplome presti�nih univerziteta Jela i Harvarda; dok su neki, poput Klintona i Gora, od malih nogu sanjali da se popnu na vrh politi�ke piramide veruju�i da �svaki de�ko u Americi mo�e da postane predsednik�, kako to poru�uje popularna ameri�ka pesmica, pa su, da bi do�li do cilja, preskakali mnoge lak�e i te�e politi�ke prepone, D�ord� �Dabl Ju�, kako ga zovu, do 46. godine uop�te nije bio zainteresovan za politiku. Ni naju�a porodica, ni najbolji prijatelji nisu u njega polagali velike nade. Verovali su da �e, kao tipi�an tatin sin, udobno �iveti do kraja �ivota. Hroni�ari tvrde da �e sada�nji ameri�ki predsednik biti �ovek sa najkra�im politi�kim sta�om od doba Vudroa Vilsona 1912, koji je takodje bio politi�ki �utokljunac. Pakosnici ka�u da nije ni �udo �to �Dabl Ju� Grke naziva Grkljanima, �to ne zna ni imena lidera nekih od najmnogoljudnijih zemalja na svetu� Na svoj otvoreni teksa�ki na�in, koji se o�igledno Amerikancima dopada, on se hvali svojim antiintelektualizmom, pa otvoreno priznaje da u novinama obavezno preska�e spoljnu rubriku i politi�ku hroniku i da najradije �ita sport.

Bizaran detalj iz biografije novog ameri�kog predsednika je i podatak da je ovaj izdanak mo�ne i bogate ameri�ke politi�ko-poslovne dinastije samo tri puta u �ivotu bio u inostranstvu. I to, odmah tu, �preko grane,� u Meksiku! �Njujork tajms�, koji je otvoreno podr�avao Gora, otvoreno je komentarisao da �svaki prose�an pilot zna vi�e o svetu od D�ord�a V. Bu�a�.

Prvi je ovu slabu ta�ku Bu�a mladjeg poku�ao da za vreme predizborne kampanje raskrinka njegov partijski rival D�on Makejn, republikanski senator, ratni heroj i dugogodi�nji ratni zarobljenik u Vijetnamu: ��ovek se pita, �ta �e se, ne daj bo�e, desiti ako se on zatekne sam, usred no�i, u Ovalnom kabinetu, a nama zapreti opasnost od nuklearnog rata!? Kakvu odluku on mo�e da donese?�

DILEME: Takve dileme o li�nosti, neiskustvu, pa i povr�nosti i, u krajnjoj liniji, nekompetentnosti D�ord�a V. Bu�a pojavile su se ve� kada se kandidovao za guvernera Teksasa: �ak su i mnogi republikanci otvoreno govorili da su njegovi jedini kvaliteti prezime i pare koje je napravio kao suvlasnik �Rend�era�.

Kriti�ari Bu�ovog lika i dela ka�u da je uz Bu�ov predizborni slogan �ose�ajni konzervativizam� lansirana i najmo�nija ma�ina za pravljenje para (money machine) u modernoj politici: dok dlanom o dlan, D�ord� V. Bu� je za predizbornu kampanju imao kasicu-prasicu te�ku gotovo 100 miliona dolara: dakle, on to nije �zaradio� svojim politi�kim anga�manom, on je nasledio ime slavnog oca, a bogati i mo�ni su bili tu, spremni da pomognu da sin nastavi tamo gde je otac stao. Kona�no, ni pare koje je napravio ne bi do�le tako brzo i tako lako da nije sve i�lo uz malu pomo� tatinih prijatelja.

Londonski �Ekonomist� ka�e da nije zlo�in �to Bu� ne voli operu i �to vi�e voli kantri muziku, nije stra�no ni �to su krimi�i njegova omiljena literatura. Onespokojava, pi�e list, �to se D�ord� V. Bu� hvali da ne �ita debele materijale koje mu pripremaju saradnici: to pokazuje ravnodu�nost prema detaljima politi�kog delovanja, pa �ak i nedostatak �intelektualne radoznalosti�, �to jedna tako prominentna politi�ka funkcija ipak podrazumeva. Neke je �okirao odgovorom na pitanje ko mu je omiljeni filozof. Bu� je izjavio: �Hrist, promenio je moju du�u.� Naime, on je i new born Christian: ka�e da je 1986. godine �do�iveo religijsko prosvetljenje i u�ao u drugi �ivot, dostojan ugleda njegove porodice�. Ostavio je alkohol i ostao uz �enu i �erke bliznakinje.

Bu� se osobito ne isti�e u izra�avanju: njegovi verbalni i gramati�ki gafovi zabavljaju novinare i popularne TV komi�are. Na sve ove �aoke upu�ene na njegov ra�un Bu� odgovara karakteristi�no smu�enom re�enicom: �Ko god misli da, ovaj, nisam, ovaj, dovoljno inteligentan za posao predsednika � potcenjuje me.�

Pakosnici za Bu�a juniora ka�u da je kombinacija �razma�enog bogatog de�ka� i kauboja. Mnogi su verovatno doista potcenili �injenicu da Bu� mladji ima �arma, da je komunikativan, da �ume s ljudima�, da govori �panski, �to je svakako doprinelo njegovoj popularnosti u Teksasu. Optimisti veruju da �e posle velike postizborne traume istinski poku�ati da republikanci i demokrati saradjuju i u Kongresu i u Senatu, gde su snage vrlo izjedna�ene. Uostalom, to mu je u Teksasu u prili�noj meri po�lo za rukom.

U jednom delu ameri�kih, ali i evropskih medija uporno se nagla�ava da su i republikanaci i demokrati iskreno upitani da li Bu� Junior ima intelektualne kapacitete da bude predsednik, da li je dorastao da bude vrhovni komandant najve�e vojne sile na svetu i da stavlja veto na predloge zakona koji odlu�uju u kom �e pravcu i�i Amerika.

POLITIKA: Na sve ovo republikanski kongresmen J.C. Vots glatko je odgovorio predstavljaju�i Bu�a juniora na jednom predizbornom politi�kom skupu: �Ne mora� da bude� inteligentan da bi bio predsednik! �ta je falilo Ronaldu Reganu!?�

Bu� je kriti�arima poru�io da ga ne potcenjuju, da on zna �ta ne zna i da �e anga�ovati � najbolje. Mnogi misle da je u tome do sada bio veoma uspe�an: u tim svojih najbli�ih saradnika i savetnika uzeo je proverene �tatine ljude� � Ri�arda �ejnija, Kolina Pauela, D�ord�a �ulca, D�ejmsa Bejkera, Henrija Kisind�era, a novi savetnik za nacionalnu bezbednost je �armantna Koldoliza Rajs. Bu� se mudro, za razliku od svog oca, distancirao od radikalnog desnog krila svoje stranke. Njegova poruka je da je on �nova vrsta republikanca� ili, jo� bolje, da zastupa �ose�ajni konzervativizam�, po kome �dr�ava mo�e biti i efikasna i energi�na� (Bu�ove re�i). Republikancima se dopala kovanica: u�inilo im se da �e se dopasti i multietni�koj Americi. Tu je i Bu�ova ideja da ve�u pa�nju treba pokloniti obrazovnom sistemu, osobito najsiroma�nijima. Ali, Bu� je i ovde izveo prili�no lukav manevar: jeste, on �e drasti�no smanjiti poreze najbogatijima, deo svojih poreza mo�i �e direktno da daju raznim humanitarnim, dobrotvornim i verskim organizacijama.

Neke analize potvrdjuju da je ovakva vrsta pomo�i siroma�nijima efikasnija od klasi�ne �d�avne� socijalne pomo�i kakvu zagovaraju demokrati: verske �kole u najsiroma�nijim �etvrtima daleko su bolje od dr�avnih �kola.

Naravno, �ose�ajni konzervativizam� tako otvara jo� jednu izuzetno va�nu temu: o odnosima crkve i dr�ave. Bu� �esto nagla�ava da veruje u �veru�, �moralnu snagu� i poru�uje da �e �vratiti i svojoj funkciji i zemlji i duh i moral�.

Bu� je, reklo bi se, vi�e konzervativan nego ose�ajan: on je protiv kontrole oru�ja, njegova dr�ava Teksas je ekolo�ki medju najzagadjenijima, a �to se ti�e smrtne kazne, tu Teksas ubedljivo vodi. Protivnik je pozitivne diskriminacije, prekida trudno�e...

Bu� je obe�ao da Amerika vi�e ne�e biti svetski policajac, da �ameri�ke trupe ne�evi�e biti neograni�eno zaglibljene na kriznim ta�kama u svetu�. U predizbornoj kampanji poru�io je da anga�ovanje na Balkanu takodje ne�e biti neograni�eno, a sve budu�e intervencije mora�e da imaju i �izlaznu strategiju�. Obe�ao je da �e vojsku modernizovati i mnogo bolje je platiti. Evropskim partnerima dato je do znanja, bar u kampanji, da bi trebalo da u zajedni�kim poduhvatima preuzimaju inicijativu i vi�e finansijski doprinose.

OTAC I SIN: Ka�u da je �uveni ameri�ki sudija Oliver Vendel Holmz kada je prvi put sreo Franklina Ruzvelta kratko rekao: �Ima drugorazrednu pamet i prvorazrednu narav!� Ispostavilo se da je Ruzvelt bio jedan od najve�ih ameri�kih predsednika. Cini�ni engleski komentatori ka�u da se ve� pokazalo da D�ord� V.Bu� ima �drugorazrednu pamet�. Kakva mu je narav? Tu ima razloga za izvesnu zabrinutost, jer je njegova li�nost, �ak i za porodi�ne prijatelje, velika enigma.

Do �etrdeset i neke pona�ao se kao adolescent, neodgovorno, vetropirasto, voleo je da se blesavi i da �okira. �ak je i posle rodjenja �erki nastavio da se ludira i �estoko da pije. Tek kada mu je �ena Lora zapretila da je medju njima sve gotovo, ostavio je �a�icu. Nije se ustru�avao da svakom odbrusi, pa i da opsuje, ali se svojevremeno javno izvinio novinaru koga je nazvao �ku�kinim sinom� kome �e on �...majku� samo zato �to je prognozirao da �e njegov otac te 1986. izgubiti na izborima. Neki ameri�ki novinari ka�u da je ova tamnija strana nasmejanog Bu�a Juniora izbijala na povr�inu i tokom predizborne kampanje ove godine. Ljudi koji dobro poznaju i Bu�a Seniora i Bu�a Juniora ka�u da sin za razliku od oca ipak �ume sa ljudima�. Stari Bu� je aristokrata i nema �veze sa �ivotom�. Mladji je jednostavan, neposredan, a �to je jo� va�nije, ume da raspodeli posao, odabere prave ljude i prepusti im inicijativu.

Slobodanka Ast

prethodni sadr�aj naredni