Razmaženi kauboj
Kako će se u Beloj kući snaći Džordž Buš Junior, koji ima
manje političkog iskustva od svih svojih prethodnika? Buš kritičarima
odgovora da on zna šta ne zna i da će angažovati – najbolje
Posle
svih prebrojavanja izbornih listića i sudskih sporova, Džordž V. Buš
je ipak pobedio demokratskog konkurenta Ala Gora i tako postao 43.
predsednik SAD. Gor je imao oko 300.000 glasova više od Buša, ali je
Vrhovni sud Amerike odlučio da je Buš pobednik u Floridi, i tako je
republikanski kandidat zahvaljujući minimalnoj elektorskoj prednosti od
samo jednog glasa proglašen za predsednika SAD.
Neki analitičari tvrde da mu se jednostavno posrećilo: jednog dana će, možda, neki doktorant ili istoričar, dokumentovano dokazati da Džordž V. ipak nije pobedio u Floridi 2000. godine. Posle mašinskog brojanja Buš je imao 537 glasova više. Ponovimo da je odlukom Vrhovnog suda obustavljeno ručno brojanje više od 10.000 spornih biračkih listića. “Njujork tajms” podseća da su ovo prvenstveno glasovi Afroamerikanaca koji su listom (92:8) glasali za demokratu Gora.
DINASTIJA: Bilo kako bilo, Džordž V. Buš (54), sin bivšeg američkog predsednika i unuk bivšeg republikanskog senatora Preskota Buša, dakle pravi “američki princ”, voljom Vrhovnog suda u jednoj bez presedana izbornoj utakmici – proglašen je pobednikom. Njegovi biografi tvrde da je oduvek imao sreće: bio je osrednji djak, ali je došao do diplome prestižnih univerziteta Jela i Harvarda; dok su neki, poput Klintona i Gora, od malih nogu sanjali da se popnu na vrh političke piramide verujući da “svaki dečko u Americi može da postane predsednik”, kako to poručuje popularna američka pesmica, pa su, da bi došli do cilja, preskakali mnoge lakše i teže političke prepone, Džordž “Dabl Ju”, kako ga zovu, do 46. godine uopšte nije bio zainteresovan za politiku. Ni najuža porodica, ni najbolji prijatelji nisu u njega polagali velike nade. Verovali su da će, kao tipičan tatin sin, udobno živeti do kraja života. Hroničari tvrde da će sadašnji američki predsednik biti čovek sa najkraćim političkim stažom od doba Vudroa Vilsona 1912, koji je takodje bio politički žutokljunac. Pakosnici kažu da nije ni čudo što “Dabl Ju” Grke naziva Grkljanima, što ne zna ni imena lidera nekih od najmnogoljudnijih zemalja na svetu… Na svoj otvoreni teksaški način, koji se očigledno Amerikancima dopada, on se hvali svojim antiintelektualizmom, pa otvoreno priznaje da u novinama obavezno preskače spoljnu rubriku i političku hroniku i da najradije čita sport.
Bizaran detalj iz biografije novog američkog predsednika je i podatak da je ovaj izdanak moćne i bogate američke političko-poslovne dinastije samo tri puta u životu bio u inostranstvu. I to, odmah tu, “preko grane,” u Meksiku! “Njujork tajms”, koji je otvoreno podržavao Gora, otvoreno je komentarisao da “svaki prosečan pilot zna više o svetu od Džordža V. Buša”.
Prvi je ovu slabu tačku Buša mladjeg pokušao da za vreme predizborne kampanje raskrinka njegov partijski rival Džon Makejn, republikanski senator, ratni heroj i dugogodišnji ratni zarobljenik u Vijetnamu: “Čovek se pita, šta će se, ne daj bože, desiti ako se on zatekne sam, usred noći, u Ovalnom kabinetu, a nama zapreti opasnost od nuklearnog rata!? Kakvu odluku on može da donese?”
DILEME: Takve dileme o ličnosti, neiskustvu, pa i površnosti i, u krajnjoj liniji, nekompetentnosti Džordža V. Buša pojavile su se već kada se kandidovao za guvernera Teksasa: čak su i mnogi republikanci otvoreno govorili da su njegovi jedini kvaliteti prezime i pare koje je napravio kao suvlasnik “Rendžera”.
Kritičari Bušovog lika i dela kažu da je uz Bušov predizborni slogan “osećajni konzervativizam” lansirana i najmoćnija mašina za pravljenje para (money machine) u modernoj politici: dok dlanom o dlan, Džordž V. Buš je za predizbornu kampanju imao kasicu-prasicu tešku gotovo 100 miliona dolara: dakle, on to nije “zaradio” svojim političkim angažmanom, on je nasledio ime slavnog oca, a bogati i moćni su bili tu, spremni da pomognu da sin nastavi tamo gde je otac stao. Konačno, ni pare koje je napravio ne bi došle tako brzo i tako lako da nije sve išlo uz malu pomoć tatinih prijatelja.
Londonski “Ekonomist” kaže da nije zločin što Buš ne voli operu i što više voli kantri muziku, nije strašno ni što su krimići njegova omiljena literatura. Onespokojava, piše list, što se Džordž V. Buš hvali da ne čita debele materijale koje mu pripremaju saradnici: to pokazuje ravnodušnost prema detaljima političkog delovanja, pa čak i nedostatak “intelektualne radoznalosti”, što jedna tako prominentna politička funkcija ipak podrazumeva. Neke je šokirao odgovorom na pitanje ko mu je omiljeni filozof. Buš je izjavio: ”Hrist, promenio je moju dušu.” Naime, on je i new born Christian: kaže da je 1986. godine “doživeo religijsko prosvetljenje i ušao u drugi život, dostojan ugleda njegove porodice”. Ostavio je alkohol i ostao uz ženu i ćerke bliznakinje.
Buš se osobito ne ističe u izražavanju: njegovi verbalni i gramatički gafovi zabavljaju novinare i popularne TV komičare. Na sve ove žaoke upućene na njegov račun Buš odgovara karakteristično smušenom rečenicom: ”Ko god misli da, ovaj, nisam, ovaj, dovoljno inteligentan za posao predsednika – potcenjuje me.”
Pakosnici za Buša juniora kažu da je kombinacija “razmaženog bogatog dečka” i kauboja. Mnogi su verovatno doista potcenili činjenicu da Buš mladji ima šarma, da je komunikativan, da “ume s ljudima”, da govori španski, što je svakako doprinelo njegovoj popularnosti u Teksasu. Optimisti veruju da će posle velike postizborne traume istinski pokušati da republikanci i demokrati saradjuju i u Kongresu i u Senatu, gde su snage vrlo izjednačene. Uostalom, to mu je u Teksasu u priličnoj meri pošlo za rukom.
U jednom delu američkih, ali i evropskih medija uporno se naglašava da su i republikanaci i demokrati iskreno upitani da li Buš Junior ima intelektualne kapacitete da bude predsednik, da li je dorastao da bude vrhovni komandant najveće vojne sile na svetu i da stavlja veto na predloge zakona koji odlučuju u kom će pravcu ići Amerika.
POLITIKA:
Na sve ovo republikanski kongresmen J.C. Vots glatko je odgovorio
predstavljajući Buša juniora na jednom predizbornom političkom skupu:
”Ne moraš da budeš inteligentan da bi bio predsednik! Šta je falilo
Ronaldu Reganu!?”
Buš je kritičarima poručio da ga ne potcenjuju, da on zna šta ne zna i da će angažovati – najbolje. Mnogi misle da je u tome do sada bio veoma uspešan: u tim svojih najbližih saradnika i savetnika uzeo je proverene “tatine ljude” – Ričarda Čejnija, Kolina Pauela, Džordža Šulca, Džejmsa Bejkera, Henrija Kisindžera, a novi savetnik za nacionalnu bezbednost je šarmantna Koldoliza Rajs. Buš se mudro, za razliku od svog oca, distancirao od radikalnog desnog krila svoje stranke. Njegova poruka je da je on “nova vrsta republikanca” ili, još bolje, da zastupa “osećajni konzervativizam”, po kome “država može biti i efikasna i energična” (Bušove reči). Republikancima se dopala kovanica: učinilo im se da će se dopasti i multietničkoj Americi. Tu je i Bušova ideja da veću pažnju treba pokloniti obrazovnom sistemu, osobito najsiromašnijima. Ali, Buš je i ovde izveo prilično lukav manevar: jeste, on će drastično smanjiti poreze najbogatijima, deo svojih poreza moći će direktno da daju raznim humanitarnim, dobrotvornim i verskim organizacijama.
Neke analize potvrdjuju da je ovakva vrsta pomoći siromašnijima efikasnija od klasične “džavne” socijalne pomoći kakvu zagovaraju demokrati: verske škole u najsiromašnijim četvrtima daleko su bolje od državnih škola.
Naravno, “osećajni konzervativizam” tako otvara još jednu izuzetno važnu temu: o odnosima crkve i države. Buš često naglašava da veruje u “veru”, “moralnu snagu” i poručuje da će “vratiti i svojoj funkciji i zemlji i duh i moral”.
Buš je, reklo bi se, više konzervativan nego osećajan: on je protiv kontrole oružja, njegova država Teksas je ekološki medju najzagadjenijima, a što se tiče smrtne kazne, tu Teksas ubedljivo vodi. Protivnik je pozitivne diskriminacije, prekida trudnoće...
Buš je obećao da Amerika više neće biti svetski policajac, da “američke trupe nećeviše biti neograničeno zaglibljene na kriznim tačkama u svetu”. U predizbornoj kampanji poručio je da angažovanje na Balkanu takodje neće biti neograničeno, a sve buduće intervencije moraće da imaju i “izlaznu strategiju”. Obećao je da će vojsku modernizovati i mnogo bolje je platiti. Evropskim partnerima dato je do znanja, bar u kampanji, da bi trebalo da u zajedničkim poduhvatima preuzimaju inicijativu i više finansijski doprinose.
OTAC I SIN: Kažu da je čuveni američki sudija Oliver Vendel Holmz kada je prvi put sreo Franklina Ruzvelta kratko rekao: ”Ima drugorazrednu pamet i prvorazrednu narav!” Ispostavilo se da je Ruzvelt bio jedan od najvećih američkih predsednika. Cinični engleski komentatori kažu da se već pokazalo da Džordž V.Buš ima “drugorazrednu pamet”. Kakva mu je narav? Tu ima razloga za izvesnu zabrinutost, jer je njegova ličnost, čak i za porodične prijatelje, velika enigma.
Do četrdeset i neke ponašao se kao adolescent, neodgovorno, vetropirasto, voleo je da se blesavi i da šokira. Čak je i posle rodjenja ćerki nastavio da se ludira i žestoko da pije. Tek kada mu je žena Lora zapretila da je medju njima sve gotovo, ostavio je čašicu. Nije se ustručavao da svakom odbrusi, pa i da opsuje, ali se svojevremeno javno izvinio novinaru koga je nazvao “kučkinim sinom” kome će on “...majku” samo zato što je prognozirao da će njegov otac te 1986. izgubiti na izborima. Neki američki novinari kažu da je ova tamnija strana nasmejanog Buša Juniora izbijala na površinu i tokom predizborne kampanje ove godine. Ljudi koji dobro poznaju i Buša Seniora i Buša Juniora kažu da sin za razliku od oca ipak “ume sa ljudima”. Stari Buš je aristokrata i nema “veze sa životom”. Mladji je jednostavan, neposredan, a što je još važnije, ume da raspodeli posao, odabere prave ljude i prepusti im inicijativu.
Slobodanka Ast
