Vreme broj 520, 20. decembar 2000.

"Ako nema krvavih obra�una, to ne zna�i da mafija vi�e ne postoji. �tavi�e, ona je na�la plodno tlo u mnogim drugim sferama i dobija nove oblike"

Borba protiv mafije i me�unarodnog organizovanog kriminala kre�e iz Palerma. U glavnom gradu Sicilije, �to naravno ima mnogo simbolike, u prisustvu Kofija Anana, delegati iz 121 zemlje, uklju�uju�i SR Jugoslaviju, potpisali su Konvenciju Ujedinjenih nacija o borbi protiv me�unarodnog organizovanog kriminala, prvi direktno obavezuju�i sporazum te vrste.

Novi traktat, koji �e stupiti na snagu nakon ratifikovanja u zemljama, defini�e i podi�e na me�unarodni nivo odre�ena dela poput organizovanja radi kriminalne delatnosti, pranja novca, korupcije i opstrukcije pravde (u smislu uticanja na svedoke) a sve to pod uslovom da se radi o internacionalnoj organizaciji od najmanje troje ljudi. Osim Konvencije, �iji je cilj uspostavljanje konkretne me�unarodne saradnje i koordinacije u suzbijanju ova �etiri velika kriminalna dela, deo u�esnika parafirao je i dva dodatna protokola koji daju okvire borbi protiv trgovine �enama i decom i borbi protiv krijum�arenja ljud . �ak 40-ak zemalja, odakle upravo poti�u najve�i talasi ilegalaca, odbilo je da potpise dva protokola tvrde�i da se radi o nametnutom re�enju koje limitira njihov suverenitet.

LAKO ORU�JE: �est navedenih dela Konvencijom postaje "ozbiljno kr�enje zakona" i za njih se predla�e zatvorska kazna od najmanje �etiri godine. Kao ni kod dva dodatna protokola, usvajanje nije i�lo glatko ni kod tre�eg aneksa o regulisanju proizvodnje i trgovine lakim oru�jem (podrazumeva, izme�u ostalog, evidentiranje svake pojedina�ne cevi kao i licenciranje trgovaca oru�jem), pa je njegovo potpisivanje u celini odlo�eno za drugu priliku.

Prvi efekat koji Ujedinjene nacije svojom novom konvencijom nameravaju da postignu jeste standardizacija nacionalnih normi radi efikasnije globalne borbe. Jedna od implikacija je da se zemljama u razvoju, koje se po prvi put susre�u s problemom organizovanog kriminala, prenesu iskustva za stvaranje adekvatnih politi�kih preduslova i zakona kao i da im se u tu svrhu pru�i tehni�ka i finansijska podr�ka. Glavni izvor finansiranja ovog projekta, osim donacija pojedina�nih zemalja (koje su ove godine bile pet puta ve�e nego u pro�loj) bi�e i novostvoreni fond pri UN-u u koji �e biti upla�ena �etvrtina ukupnih sredstava konfiskovanih od mafije.

Nakon sli�ne Konvencije o borbi protiv droge potpisane 1988, a usled globalizacije ekonomije i razvoja komunikacija, stvorene su nove mogu�nosti za kriminalce �ije je delovanje dobilo transnacionalnu i dobro organizovanu dimenziju. Ujedinjene nacije su stoga morale da stvore nove instrumente koordinisane borbe i konkretno da reguli�u pitanja ekstradicije, za�tite svedoka, zajedni�kih istraga, protekcije legalnih tr�i�ta od infiltracije organizovanog kriminala itd. Na primer, kad se radi o trgovini i krijum�arenju ljudi, Konvencijom su definisani standardi kakve moraju da zadovoljavaju paso�i i njihova kontrola. Kada je u pitanju spre�avanje pranja novca, zemlje potpisnice se obavezuju da �e svojim zakonima nametnuti ukidanje �ifrovanih i anonimnih bankarskih ra�una i da poslovna tajna ne sme biti kori��ena za prikrivanje kriminalnih dela.

�VERCOVANJE AMBASADORA: �elja je UN-a da se u �to vi�e zemalja primeni barem minimum mera da bi se suzbilo stvaranje brojnih "oaza" me�unarodnog kriminala. Upravo zbog toga �to me�u potpisnicima nema nijedne od mikroskopskih off-shore zemalja (tzv. poreskih rajeva), osim Lihten�tajna i Paname, Konferencija se ne mo�e oceniti kao potpuno uspe�na, iako su organizatori svesrdno tvrdili suprotno.

�uveni �panski sudija Baltazar Garzon (koji trenutno vodi me�unarodne istrage protiv Pino�ea i Berluskonija) uzaludno je tra�io generalno ukidanje poslani�kih imuniteta i formiranje me�unarodnog tu�ila�tva pod pokroviteljstvom UN-a koje bi koordiniralo sve me�unarodne istrage.

Ni italijanska �tampa nije potpuno zadovoljna konferencijom jer

jer je "mnogo delegata do�lo samo zbog �opinga, a u turisti�kom obilasku grada koji je bio predvi�en samo za supruge �vercovali su se jedan irski ministar i brojni afri�ki ambasadori".

Sama konferencija i pompezne izjave organizatora, u liku Italijana Pina Arlakija, koji diriguje Agencijom UN-a za borbu protiv droge, ostali su u senci brojnih polemika koje su pratile skup i Arlakija li�no.

Na samom otvaranju paradoksalno je izjavio da mafija u Italiji vi�e ne postoji kao i da "mafija� nije vi�e model za imitaciju, njegova popularnost je blizu nuli". Naravno, usprotivili su se brojni politi�ari, sudije, sve�tenici, rodbina poginulih i ostali koji svakodnevno ose�aju neuni�tivu mo� "hobotnice". Veliku buru izazvalo je i odsustvo Karle del Ponte, donedavno glavnog �vajcarskog javnog tu�ioca i velikog stru�njaka za borbu protiv mafije i pranja novca. Del Pontevoa smatra da nije pozvana na konferenciju jer bi njena poruka bila potpuno suprotna Arlakijevoj: "Ako nema krvavih obra�una, to ne zna�i da mafija vi�e ne postoji. �tavi�e, ona je na�la plodno tlo u mnogim drugim sferama i dobija nove oblike, manje koristi krate� a budu�nost gradi infiltracijom u nove politi�ke pokrete i biznise. Kamufla�a mafiju �ini opasnijom."

Prema brojnim studijama koje su dostavljene novinarima tokom konferencije, organizovani kriminal u svetu zamrznuo je mnoge unutra�nje sukobe (pax mafioza) kao i direktnu konfrontaciju s dr�avnim aparatima. U konkretnom italijanskom slu�aju, nova mafija je trenutno koncentrisana isklju�ivo na boga�enje, a klanovi su povereni na vo�enje iskusnim finansijskim menad�erima, �ime su nepismeni sicilijanski pastiri penzionisani. Prema jednom izvestaju FBI-a, u Njujorku je �ak do�lo do nedostatka "usko mafija�kog operativnog personala" dok je brokera u dvorednim odelima i previ�e.

O realnom stanju stvari na Siciliji i neta�nosti Arlakijeve izjave o porazu mafije govori i skandal koji je izbio usred konferencije: prema rimskoj Republici i anonimnim dojavama glavnom tu�iocu u Palermu Pijetru Grasu, novu palatu pravde, arhitektonsko �udo u kojem je odr�an veliki skup, izgradila je od temelja do krova upravo Koza nostra. Na dirigovanim tenderima obezbedila je gra�evinske radove na 37.000 kvadrata u vrednosti od 80 miliona maraka, a biv�i mafija�i koji sara�uju s policijom tvrde da je Toto Rina, bos nad bosovima, imao mapu zgrade i pre nego �to su bageri po�eli da kopaju.

SITUACIJA U ITALIJI: Italija ima poseban interes da se odredbe iz Konvencije zaista primene u doma�im zakonodavstvima zemalja potpisnica, a naro�ito deo koji se odnosi na spre�avanje ilegalne imigracije. Zbog poznate nemogu�nosti Italije da �titi obale svoje "�izme", svakodnevna iskrcavanja imigranata i njihovo brzo prodiranje u ostale zemlje �engena prouzrokuju brojne kritike dr�avi. Italijani su najzad shvatili da im je potrebna organizovana me�unarodna pomo�, a naro�ito aktivnija saradnja zemalja odakle brodovi s ilegalcima kre�u (Turska, Tunis, Albanija, Crna Gora), jer bilateralni sporazumi ostaju bez efekta.

Nedavno je, na predlog Italije, u Evropskom parlamentu doneta odluka da se stvori banka podataka o svim ilegalcima, sa sedi�tem u Briselu, a

koja �e �uvati u memoriji otiske, fotografije i podatke svih stranaca koji su ilegalno u�li u Evropsku uniju.

Usled nesumnjivih uspeha u suzbijanju doma�eg organizovanog kriminala u poslednjih osam godina, pa�nja javnosti i policije pre�la je na uvozne kriminalne grupe, prostituciju, pedofiliju itd. Naro�ito je �ustra borba protiv Albanaca koji su bukvalno zagospodarili Italijom, zbog �ega doma�e stanovni�tvo postaje ksenofobi�no, a desnica skoro sigurno pobe�uje na nastupaju�im izborima.

Jugovi�i naravno ne mogu da se slo�e i organizuju ni kad je kriminal u pitanju ve� se posve�uju manje rizi�noj "�ani" uz, �to bi sami rekli, "�ast izuzecima": letos je u Milanu uhap�ena deseto�lana banda Srba i Crnogoraca koji su �vercovali la�ni marlboro iz Kine.

Iako su pri�e o nestanku Koze nostre pusta ma�ta, na Siciliji se zaista mnogo toga promenilo i to ne samo zato �to je gradi� Korleone sada samo turisti�ka atrakcija. Nakon pada starog politi�kog sistema i �etrdesetpetogodi�nje vladavine partije Demokracije kristijane, pohap�ena je ve�ina kumova (ovo podudaranje naravno uop�te nije slu�ajno).

KAPETAN ULTIMO: Nakon sezone atentata iz 1992, u kojoj su �ivote izgubili �uveni borci protiv mafije Falkone i Borselino, dr�ava je usled pritiska stanovni�tva prekinula dugogodi�nju indiferentnost i prakti�no obezglavila organizovani sicilijanski kriminal. Usledilo je nekoliko dobrih poteza, poput uvo�enja zasebnog paketa strogih zakona kao i izrazito te�ak zatvorski re�im. Ipak, odlu�uju�i udarac mafija�kom sistemu dali su pentiti (pokajnici), uglavnom mla�i vojnici koji su po�eli da odaju imena i tajne organizacije u zamenu za za�titu i drasti�no smanjenje kazne.

Me�unarodne proklamacije i eufori�ne izjave pojedinaca trebalo bi uzeti s rezervom. U prilog tome ide i polemika oko legendarnog kapetana karabinjera s pseudonimom Ultimo (Poslednji), koji je li�no stavio lisice bosu nad bosovima Totu Rini, a nedavno je preba�en u ekolo�ku policiju!

Mladi kapetan Ultimo, �iji je izgled nepoznat javnosti ali o kome su ve�

snimljene TV serije, direktno je optu�io neke visoke pripadnike karabinjera da rade u interesu i pod kontrolom mafija�ke familije Bernarda Provencana, poslednjeg simbola stare mafije (one iz Kopolinih filmova), za kojim potera traje ve� 40 godina. Policija pri tom ne zna ni kako �ovek izgleda, jer nikad nije fotografisan.

Zoran Jevtovi�

Prema MMF-u, u svetu se godi�nje ukupno stvori 763 milijarde DM prljavog novca.

Dvesta miliona ljudi je u stanju ropstva ili je predmet trgovine s ukupnom godi�njom zaradom izme�u 11 i 14 milijardi DM, �to je drugi priliv na osnovu kriminala posle trgovine drogom.

Hiljadu DM ko�ta otvaranje anonimnog ra�una u dr�avi Belize, a sa dodatnih hiljadu dobijete i ime fiktivnog nosioca ra�una.

Otvaranje off-shore banke ko�ta samo 30.000 DM, a minimalan kapital je 200.000 DM.

prethodni sadr�aj naredni