Vreme broj 520, 20. decembar 2000.

"Ako nema krvavih obračuna, to ne znači da mafija više ne postoji. Štaviše, ona je našla plodno tlo u mnogim drugim sferama i dobija nove oblike"

Borba protiv mafije i međunarodnog organizovanog kriminala kreće iz Palerma. U glavnom gradu Sicilije, što naravno ima mnogo simbolike, u prisustvu Kofija Anana, delegati iz 121 zemlje, uključujući SR Jugoslaviju, potpisali su Konvenciju Ujedinjenih nacija o borbi protiv međunarodnog organizovanog kriminala, prvi direktno obavezujući sporazum te vrste.

Novi traktat, koji će stupiti na snagu nakon ratifikovanja u zemljama, definiše i podiže na međunarodni nivo određena dela poput organizovanja radi kriminalne delatnosti, pranja novca, korupcije i opstrukcije pravde (u smislu uticanja na svedoke) a sve to pod uslovom da se radi o internacionalnoj organizaciji od najmanje troje ljudi. Osim Konvencije, čiji je cilj uspostavljanje konkretne međunarodne saradnje i koordinacije u suzbijanju ova četiri velika kriminalna dela, deo učesnika parafirao je i dva dodatna protokola koji daju okvire borbi protiv trgovine ženama i decom i borbi protiv krijumčarenja ljud . Čak 40-ak zemalja, odakle upravo potiču najveći talasi ilegalaca, odbilo je da potpise dva protokola tvrdeći da se radi o nametnutom rešenju koje limitira njihov suverenitet.

LAKO ORUŽJE: Šest navedenih dela Konvencijom postaje "ozbiljno kršenje zakona" i za njih se predlaže zatvorska kazna od najmanje četiri godine. Kao ni kod dva dodatna protokola, usvajanje nije išlo glatko ni kod trećeg aneksa o regulisanju proizvodnje i trgovine lakim oružjem (podrazumeva, između ostalog, evidentiranje svake pojedinačne cevi kao i licenciranje trgovaca oružjem), pa je njegovo potpisivanje u celini odloženo za drugu priliku.

Prvi efekat koji Ujedinjene nacije svojom novom konvencijom nameravaju da postignu jeste standardizacija nacionalnih normi radi efikasnije globalne borbe. Jedna od implikacija je da se zemljama u razvoju, koje se po prvi put susreću s problemom organizovanog kriminala, prenesu iskustva za stvaranje adekvatnih političkih preduslova i zakona kao i da im se u tu svrhu pruži tehnička i finansijska podrška. Glavni izvor finansiranja ovog projekta, osim donacija pojedinačnih zemalja (koje su ove godine bile pet puta veće nego u prošloj) biće i novostvoreni fond pri UN-u u koji će biti uplaćena četvrtina ukupnih sredstava konfiskovanih od mafije.

Nakon slične Konvencije o borbi protiv droge potpisane 1988, a usled globalizacije ekonomije i razvoja komunikacija, stvorene su nove mogućnosti za kriminalce čije je delovanje dobilo transnacionalnu i dobro organizovanu dimenziju. Ujedinjene nacije su stoga morale da stvore nove instrumente koordinisane borbe i konkretno da regulišu pitanja ekstradicije, zaštite svedoka, zajedničkih istraga, protekcije legalnih tržišta od infiltracije organizovanog kriminala itd. Na primer, kad se radi o trgovini i krijumčarenju ljudi, Konvencijom su definisani standardi kakve moraju da zadovoljavaju pasoši i njihova kontrola. Kada je u pitanju sprečavanje pranja novca, zemlje potpisnice se obavezuju da će svojim zakonima nametnuti ukidanje šifrovanih i anonimnih bankarskih računa i da poslovna tajna ne sme biti korišćena za prikrivanje kriminalnih dela.

ŠVERCOVANJE AMBASADORA: Želja je UN-a da se u što više zemalja primeni barem minimum mera da bi se suzbilo stvaranje brojnih "oaza" međunarodnog kriminala. Upravo zbog toga što među potpisnicima nema nijedne od mikroskopskih off-shore zemalja (tzv. poreskih rajeva), osim Lihtenštajna i Paname, Konferencija se ne može oceniti kao potpuno uspešna, iako su organizatori svesrdno tvrdili suprotno.

Čuveni španski sudija Baltazar Garzon (koji trenutno vodi međunarodne istrage protiv Pinočea i Berluskonija) uzaludno je tražio generalno ukidanje poslaničkih imuniteta i formiranje međunarodnog tužilaštva pod pokroviteljstvom UN-a koje bi koordiniralo sve međunarodne istrage.

Ni italijanska štampa nije potpuno zadovoljna konferencijom jer

jer je "mnogo delegata došlo samo zbog šopinga, a u turističkom obilasku grada koji je bio predviđen samo za supruge švercovali su se jedan irski ministar i brojni afrički ambasadori".

Sama konferencija i pompezne izjave organizatora, u liku Italijana Pina Arlakija, koji diriguje Agencijom UN-a za borbu protiv droge, ostali su u senci brojnih polemika koje su pratile skup i Arlakija lično.

Na samom otvaranju paradoksalno je izjavio da mafija u Italiji više ne postoji kao i da "mafijaš nije više model za imitaciju, njegova popularnost je blizu nuli". Naravno, usprotivili su se brojni političari, sudije, sveštenici, rodbina poginulih i ostali koji svakodnevno osećaju neuništivu moć "hobotnice". Veliku buru izazvalo je i odsustvo Karle del Ponte, donedavno glavnog švajcarskog javnog tužioca i velikog stručnjaka za borbu protiv mafije i pranja novca. Del Pontevoa smatra da nije pozvana na konferenciju jer bi njena poruka bila potpuno suprotna Arlakijevoj: "Ako nema krvavih obračuna, to ne znači da mafija više ne postoji. Štaviše, ona je našla plodno tlo u mnogim drugim sferama i dobija nove oblike, manje koristi kratež a budućnost gradi infiltracijom u nove političke pokrete i biznise. Kamuflaža mafiju čini opasnijom."

Prema brojnim studijama koje su dostavljene novinarima tokom konferencije, organizovani kriminal u svetu zamrznuo je mnoge unutrašnje sukobe (pax mafioza) kao i direktnu konfrontaciju s državnim aparatima. U konkretnom italijanskom slučaju, nova mafija je trenutno koncentrisana isključivo na bogaćenje, a klanovi su povereni na vođenje iskusnim finansijskim menadžerima, čime su nepismeni sicilijanski pastiri penzionisani. Prema jednom izvestaju FBI-a, u Njujorku je čak došlo do nedostatka "usko mafijaškog operativnog personala" dok je brokera u dvorednim odelima i previše.

O realnom stanju stvari na Siciliji i netačnosti Arlakijeve izjave o porazu mafije govori i skandal koji je izbio usred konferencije: prema rimskoj Republici i anonimnim dojavama glavnom tužiocu u Palermu Pijetru Grasu, novu palatu pravde, arhitektonsko čudo u kojem je održan veliki skup, izgradila je od temelja do krova upravo Koza nostra. Na dirigovanim tenderima obezbedila je građevinske radove na 37.000 kvadrata u vrednosti od 80 miliona maraka, a bivši mafijaši koji sarađuju s policijom tvrde da je Toto Rina, bos nad bosovima, imao mapu zgrade i pre nego što su bageri počeli da kopaju.

SITUACIJA U ITALIJI: Italija ima poseban interes da se odredbe iz Konvencije zaista primene u domaćim zakonodavstvima zemalja potpisnica, a naročito deo koji se odnosi na sprečavanje ilegalne imigracije. Zbog poznate nemogućnosti Italije da štiti obale svoje "čizme", svakodnevna iskrcavanja imigranata i njihovo brzo prodiranje u ostale zemlje Šengena prouzrokuju brojne kritike državi. Italijani su najzad shvatili da im je potrebna organizovana međunarodna pomoć, a naročito aktivnija saradnja zemalja odakle brodovi s ilegalcima kreću (Turska, Tunis, Albanija, Crna Gora), jer bilateralni sporazumi ostaju bez efekta.

Nedavno je, na predlog Italije, u Evropskom parlamentu doneta odluka da se stvori banka podataka o svim ilegalcima, sa sedištem u Briselu, a

koja će čuvati u memoriji otiske, fotografije i podatke svih stranaca koji su ilegalno ušli u Evropsku uniju.

Usled nesumnjivih uspeha u suzbijanju domaćeg organizovanog kriminala u poslednjih osam godina, pažnja javnosti i policije prešla je na uvozne kriminalne grupe, prostituciju, pedofiliju itd. Naročito je žustra borba protiv Albanaca koji su bukvalno zagospodarili Italijom, zbog čega domaće stanovništvo postaje ksenofobično, a desnica skoro sigurno pobeđuje na nastupajućim izborima.

Jugovići naravno ne mogu da se slože i organizuju ni kad je kriminal u pitanju već se posvećuju manje rizičnoj "šani" uz, što bi sami rekli, "čast izuzecima": letos je u Milanu uhapšena desetočlana banda Srba i Crnogoraca koji su švercovali lažni marlboro iz Kine.

Iako su priče o nestanku Koze nostre pusta mašta, na Siciliji se zaista mnogo toga promenilo i to ne samo zato što je gradić Korleone sada samo turistička atrakcija. Nakon pada starog političkog sistema i četrdesetpetogodišnje vladavine partije Demokracije kristijane, pohapšena je većina kumova (ovo podudaranje naravno uopšte nije slučajno).

KAPETAN ULTIMO: Nakon sezone atentata iz 1992, u kojoj su živote izgubili čuveni borci protiv mafije Falkone i Borselino, država je usled pritiska stanovništva prekinula dugogodišnju indiferentnost i praktično obezglavila organizovani sicilijanski kriminal. Usledilo je nekoliko dobrih poteza, poput uvođenja zasebnog paketa strogih zakona kao i izrazito težak zatvorski režim. Ipak, odlučujući udarac mafijaškom sistemu dali su pentiti (pokajnici), uglavnom mlađi vojnici koji su počeli da odaju imena i tajne organizacije u zamenu za zaštitu i drastično smanjenje kazne.

Međunarodne proklamacije i euforične izjave pojedinaca trebalo bi uzeti s rezervom. U prilog tome ide i polemika oko legendarnog kapetana karabinjera s pseudonimom Ultimo (Poslednji), koji je lično stavio lisice bosu nad bosovima Totu Rini, a nedavno je prebačen u ekološku policiju!

Mladi kapetan Ultimo, čiji je izgled nepoznat javnosti ali o kome su već

snimljene TV serije, direktno je optužio neke visoke pripadnike karabinjera da rade u interesu i pod kontrolom mafijaške familije Bernarda Provencana, poslednjeg simbola stare mafije (one iz Kopolinih filmova), za kojim potera traje već 40 godina. Policija pri tom ne zna ni kako čovek izgleda, jer nikad nije fotografisan.

Zoran Jevtović

Prema MMF-u, u svetu se godišnje ukupno stvori 763 milijarde DM prljavog novca.

Dvesta miliona ljudi je u stanju ropstva ili je predmet trgovine s ukupnom godišnjom zaradom između 11 i 14 milijardi DM, što je drugi priliv na osnovu kriminala posle trgovine drogom.

Hiljadu DM košta otvaranje anonimnog računa u državi Belize, a sa dodatnih hiljadu dobijete i ime fiktivnog nosioca računa.

Otvaranje off-shore banke košta samo 30.000 DM, a minimalan kapital je 200.000 DM.

prethodni sadržaj naredni