Vreme broj 520, 20. decembar 2000.

Posebno zanimljivo pitanje u zemljama tranzicije uvek je bilo to kako treba da se odobravaju licence privatnim televizijskim kompanijama, jer je pretpostavka da se takva dozvola pribli�ava pravu na �tampanje novca

Prva sloboda �tampe sastoji se u tome da ne bude biznis � tako je Karl Marks procenjivao sredinom XIX veka dok je jo� kao mladi urednik u Kelnu vodio bitku na dva fronta: s jedne strane sa pruskom cenzurom, a s druge s ve�itim ekonomskim te�ko�ama njegovih novina. Sto i pedeset godina kasnije, posle pada Berlinskog zida, op�teva�e�e na�elo, barem na istoku Evrope, preokrenulo se: prva sloboda �tampe sastoji se u tome da bude biznis. Posle poluvekovne dr�avne kontrole i neprekidnog suzbijanja prava na slobodu izra�avanja, mnogi su ba� u slobodi ekonomskog delovanja videli preduslov svake druge slobode, pa i nesputanog izra�avanja mi�ljenja preko informativnih medija.

Deceniju kasnije ispostavilo se da nove elite na istoku u nesmanjenoj meri podle�u isku�enju direktnog pristupa i neposredne kontrole televizije, kao najva�nijeg sredstva informisanja, kao �to su podjednako osetljive na kritiku u javnosti. Postkomunisti�ke elite u Pojskoj, Ma�arskoj i drugim dr�avama "u tranziciji" ispoljile su, naro�ito u prvo vreme posle pada starih re�ima, jaku naklonost da podjarme sredstva informisanja, a posebno televiziju. Svakako, sede�i u klupama opozicije, mnogi su potom blagonaklonost televizije prema vlastima osetili kao pad u biv�a vremena i zato tako nedemokratsko pona�anje najo�trije osu�ivali. Sre�om, sada je mogu�e vlast smeniti na izborima, tako da posle nekoliko rokada �ak i (privremeno) gubljenje uticaja na to �ta nacija gleda uve�e u dnevniku ne izgleda tako stra�no i kona�no.

Diljem "novih demokratija" vo�eni su proteklih desetak godina takozvani medijski ratovi. Uglavnom se re�ima i u parlamentu vojevalo oko toga kako bi trebalo da izgledaju nadzorni organi radija i televizije, ko treba da odre�uje njihove �lanove i koja ovla��enja da ima. Posebno zanimljivo pitanje uvek je bilo to kako odobravati licence privatnim televizijskim kompanijama, jer je pretpostavka bila da se takva dozvola pribli�ava pravu na �tampanje novca, to jest verovalo se u ogromnu dobit koja bi mogla da proistekne iz prava na emitovanje programa sa reklamama. Odmah se postavljalo i pitanje da li strani ulaga�i mogu u celini da budu vlasnici televizijskih stanica. Uspostavljena su i ograni�enja u pogledu udela stranih emisija u programima.

NADZOR: Najogor�enije se uvek raspravljalo o tome kako valja urediti nadzorne organe za radio-difuziju, posebno za "javno-pravne" ku�e koje su zamenile nekada�nje dr�avne ustanove. Partije na vlasti trudile su se, po pravilu, da obezbede vladi uticaj na odre�ivanje �lanova i predsednika nadzornih tela. Cilj je bio da se ustanove pravila koja bi partiji na vlasti automatski omogu�avala prevlast i kada je u pitanju kontrola nad RTV sistemom. Nasuprot tome, partije opozicije zahtevale su da parlament imenuje rukovodstvo nadzornih tela, po mogu�stvu tako da i parlamentarna manjina ima stvarnog uticaja.

Ma�arska i Bugarska godinama zbog takvih su�eljavanja nisu mogle da dobiju nov zakon o radio-televiziji, a i tamo gde je relativno bezbolno ustanovljen pravni okvir, kao u Poljskoj ili �e�koj Republici, svako malo izbije sva�a oko stvarne ili navodne pristrasnosti klju�nih ljudi u upravnim i nadzornim organima javno-pravne televizije. Prolazno vreme direktora biv�e �e�ke dr�avne TV u novije vreme je oko godinu dana na funkciji, pre nego �to ga sustigne smenjivanje. Bugarski sociolog Rumen Dimtrov do�ao je do zaklju�ka da je u pore�enju sa socijalizmom novost u novim zakonima o medijima zavisnost od politi�kih partija, a staro � odsustvo mogu�nosti da se ispolji op�ti, javni interes. Radio i televizija ostaju, prema njegovoj proceni, dr�avni, iako sada u zakonu pi�e "javno-pravna ustanova".

Procena bugarskog sociologa mo�da je i odraz razo�aranosti pristalica ja�anja uticaja "civilnog dru�tva" na ustanove uspostavljanja javnosti. Ipak, i u �paniji se dogodi da zbog smene vlade do�e do smene direktora RTV-a. U Nema�koj ovih dana svoje kofere pakuje glavni direktor Doj�e vele � ogromne radio i TV stanice namenjene inostranstvu. Nema sumnje da bi ostao jo� jedan mandat da je njegova partija ostala na vlasti, ali dve godine posle dolaska saveza socijaldemokrata i zelenih za kormilo u Berlinu, niko ne sumnja da �e novi direktor biti barem blizak novoj vlasti.

Uporedna analiza organizacije, funkcija i mo�i nadzornih tela u oblasti radio-televizije u 35 evropskih dr�ava nagnala je istra�iva�a Evropskog instituta za medije u Diseldorfu Ser�a Robijara da upozori da je stvarna nezavisnost nadzornih tela u radioteleviziji pre stvar politi�ke prakse nego zakonskih odredbi. Naravno, valjan pravni okvir pretpostavka je stvarne nezavisnosti u odnosu na dr�avu i vladu, ali politi�ka tradicija i odnos snaga u krajnjem ishodu odlu�uju stepen nezavisnosti radija i televizije.

Jedno je jasno: samo autoritarni re�imi i dalje insistiraju na direktnoj dr�avnoj kontroli u radio-difuziji. Primera ima mnogo u takozvanim nekonsolidovanim predsedni�kim sistemima, posebno na podru�ju biv�eg Sovjetskog Saveza. Na teritoriji Evrope mo�da je najdrasti�niji primer Belorusija, gde predsednik Luka�enko vodi televiziju pribli�no onako kako je to radio i Milo�evi�ev re�im. Ima i gorih primera: u Kazahstanu je predsednikova �erka istovremeno i �ef televizije. Jedinstvena me�avina postoji u Rusiji: tamo je biv�i predsednik Jeljcin omogu�io "oligarhu" Borisu Berezovskom da kupi 49 odsto prvog programa dr�avne televizije ORT. Pod pritiskom novog predsednika Putina, Berezovski je isprva ponudio da prenese kontrolu nad tim udelom na fondaciju pod upravom umetnika i aktivista za ljudska prava, ali se u me�uvremenu predomislio. Verovatno i on o�ekuje da �e se uskoro na�i na istom mestu gde i njegov suparnik Vladimir Gusinki, vlasnik privatne televizije NTV (deo imperije Most) � u zatvoru zbog pronevere i kra�e.

OTVARANJE AUSTRIJE: Takozvani dualni sistem u radio-difuziji, zna�i postojanje "javnog sektora" uporedo sa komercijalnim programima, u me�uvremenu je ustanovljen kao pravilo u velikoj ve�ini evropskih dr�ava. Ovih dana �e kona�no i Austrija dopustiti privatnu televiziju. Linija razgrani�enja nije uvek jasna, ali je na�elna pretpostavksa da "javna radio-difuzija" dobija pare iz bud�eta i pretplate i zato emituje znatno manje reklama, dok komercijalne stanice ne dobijaju nikakve pare od dr�ave ili pretplatnika, ali imaju pravo na mno�tvo reklama i malo kvaliteta u programu. Obaveza javno-pravnih stanica jesu obrazovne emisije u programu i da vo�enje ra�una o zastupljenosti dru�tvenih manjina. Tako�e, javno-pravni programi moraju da imaju bogate kulturne emisije, da daju prostor regionima, da u glavna ve�ernja vremena nude dobar informativno-analiti�ki program...

Posebne obaveze va�e za javno-pravne stanice tokom predizbornih kampanja. O�ekuje se da gra�anstvu omogu�e da se valjano obavesti o politi�koj ponudi, �to podrazumeva, pored ostalog, da "relevantnim" partijama stavi na raspolaganje besplatno vreme da se predstave javnosti. Po pravilu, sudovi imaju posla da utvrde koje su partije relevantne, a i �ta sme da se emituje. U Nema�koj su recimo sudovi zabranili neonacisti�kim partijama da u svojim predizbornim reklamama uperenim protiv stranaca koriste muzi�ke motive iz �pageti-vesterna "Sviraj mi pesmu o smrti". Obaveza nepristrasnog izve�tavanja va�i, naravno, u nesmanjenoj meri tokom predizborne kampanje i u drugim uzburkanim vremenima, recimo tokom �trajkova i sukoba � sve do naoru�anih konflikta.

Da li �e javno-pravne televizije pre�iveti u budu�nosti tema je koja zaokuplja ne samo istra�iva�e medija ve� i politi�are. Ve� sada kablovska televizija nudi u ve�ini doma�instava tridesetak programa, preko satelita sti�e stotinak, a digitalni kablovi pove�a�e ponudu na vi�e stotina programa, koji �e omogu�iti i interaktivne veze preko integrisanog interneta. Da li �e onda jo� mo�i da se govori o nacionalnoj javnosti, ili �e postojati mno�tvo mikrojavnosti, ali na globalnom nivou? Kako �e gra�ansko dru�tvo mo�i da kontroli�e vladu i dr�avu ukoliko nestane lokalna javnost nacionalne dr�ave kome se doga�a politika? I suprotno: kako stvoriti javnost koja bi kontrolisala nadnacionalne ustanove poput Evropske unije? Proteklih pola godine bila je to nacionalna, a u zapadnoj Evropi po pravilu javno-pravna televizija, preko koje je stvarana zami�ljena zajednica gledalaca, javnost. U trenutku kada istok Evrope nastoji da demokratizuje i televiziju kao bitan stub gra�anskog dru�tva, javnost kao nacionalna kategorija se rasplinjava. Najgledanija pojedina�na TV stanica u Njujorku sve �e��e je jedan program na �panskom, a mnogi stanovnici Nema�ke turskog porekla ve�i deo vremena gledaju turske satelitske programe.

Du�an Relji�

Vlada u Londonu objavila je sredinom decembra "belu knjigu" o novom nadzornom telu za radio i televiziju koje 2003. treba da zameni mno�tvo postoje�ih "nadzornika". Ofkom, kako �e glasiti zvani�an naziv "superregulatora" (tako su ga odmah prozvale novine), preuze�e nadle�nosti Komisije za po�tovanje eti�kih standarda u radiju i televiziji, Nezavisne komisije za televiziju, Uprave za radio i jo� nekih tela. Liberalni dnevnik "Gardijan" upozorio je da se valja �uvati tog "velikog brata" koji �e dobiti pravo da nadgleda i internet. Deo medijske industrije pozdravio je vladina obe�anja da �e skinuti jo� ekonomskih stega koje trenutno postoje, kako bi se predupredila koncentracija vlasni�tva.

Ofkom bi trebalo da ure�uje radio i televiziju na tri nivoa. Prvi je na nivou op�tih propisa, drugi se odnosi na nekomercijalnu, nedr�avnu, javno-pravno radio i televiziju (public service broadcasting), a tre�i na samoregulisanje radija i televizije.

Da li �e "superregulator" zaista poprimiti oblik koji je vlada zamislila zavisi od ishoda predstoje�ih rasprava u javnosti i parlamentu. Jasno je, me�utim, ve� sada da predstoji koncentracija mo�i u jednoj ustanovi, dok je dosad nadzor nad elektronskim medijima bio �iroko razu�en.

prethodni sadr�aj naredni