Ru�i�asti talas
Nekako ba� ovih dana, ali pre 40 godina, prvo Kru�evac, pa
Beograd, a potom i ostale velike i male gradove tada�nje Jugoslavije
zahvatilo je ludilo zvano Ljubav i
moda
Euforiju
je izazvao film scenariste i reditelja Ljubomira Radi�evi�a u produkciji
Avala filma i Morava filma u kome su igrali Beba Lon�ar, Du�an Bulaji�,
Miodrag Petrovi� �kalja, Mija Aleksi�, Ljuba Dedi� i drugi, i u kome
su na muziku Darka Kralji�a i Bojana Adami�a pevali Ivo Robi�, Gabi
Novak, Vlastimir �uza Stojiljkovi�, kvartet Predraga Ivanovi�a i drugi.
Za samo nekoliko meseci, od Triglava do �ev�elije, nije bilo �ivog stvora nezara�enog filmom: devojke su mislile da �e ako nose haljine u sitno-karo dezenu postati lepe kao �to je lepa Beba Lon�ar, momci su mislili da �e je sresti ako se provozaju vespom po gradu, neotkriveni peva�ki talenti bili su ube�eni da �e ako nau�e pesme koje u filmu peva Ivo Robi� postati slavni koliko je on bio, oni malo stariji oba pola prepu�tali su se slatkim slikama sa ekrana kakve nemaju u �ivotu, i tako dalje i tako dalje. Za sve to vreme, kriti�ari su poku�avali da stanovni�tvo oslobode po�asti koja ih je zahvatila, porede�i film sa koktelom "najraznovrsnijih napitaka spravljen za prilike brzog poslu�enja" (Milutin �oli�), �ude�i se "Bo�e dragi, �ta sve trpi na� dijalog i �ta sve trpimo mi koji slu�amo" (D. Adamovi�), upozoravaju�i na nameru filma da pru�i "deformaciju savremenog �ivota" (�ika Bogdanovi�), kao i da "htio ne htio, �ovjek se nikako ne mo�e oteti dojmu da je cijelo ovo filmsko prikazanije ne�to daleko od na�e stvarnosti, pa i od zahtjeva i ukusa dobrog dijela na�e publike" (S.B.), ali bez uspeha. �tampa je bele�ila za to vreme neverovatnu gledanost: u Kru�evcu se, na primer, prikazivao u sva tri bioskopa, u sva tri mogu�a termina, i videlo ga je preko 15.500 ljudi, a producenti i prikaziva� nagradili su petnaestohiljaditog gledaoca, Mariju Anastasijevi�, sedamnaestogodi�nju u�enicu u trgovini � nije zabele�eno �ime.
Ovog 9. decembra Jugoslovenska kinoteka obele�ila je �etrdesetogodi�njicu beogradske premijere filma Ljubav i moda sve�anom projekcijom filma kojoj su prisustvovali Ljuba Radi�evi�, jo� uvek prelepa Beba Lon�ar, �kalja i �uza Stojiljkovi�. Tom prilikom se �ulo i da je ovaj film fenomen u na�oj kinematografiji i dru�tvu. Zamolili smo stru�njake, dr Milana Rankovi�a, profesora u penziji sociologije umetnosti na Univerzitetu umetnosti, Dinka Tucakovi�a, filmskog kriti�ara, i gledaoce, odnosno svedoke te zara�enosti filmom pre 40 godina, An�elku Slijep�evi�, profesora u penziji na odseku kostima Fakulteta primenjene umetnosti, Mirka Miloradovi�a, knji�evnika, i Lepu Velimanovi�, prosvetnog radnika u penziji, da odgonetnu �ta je to ovaj film sa estetskim nedostacima u�inilo fenomenolo�ki bitnim.
RECEPT ZA DUGOVE�NOST: "�im je ura�en, taj film se izdvojio time �to nije pripadao struji kriti�kog filma koja je izra�avala vi�e ili manje eksplicitan stav prema savremenom dru�tvu. Imao je lirsku dimenziju i nije pretendovao da raspravlja o dramati�nim pitanjima dru�tva. To je mek film koji ne zanima o�tra socijalna kritika, o svakodnevnom �ivotu govori na nov na�in. Ljuba Radi�evi� ga je i pravio da zabavi ljude, i u tome je uspeo. Posle filmova o partizanima, kakve je snimao Vjeko Afri� i kakvi su jedino negovani u tada�njoj kinematografiji, ljudima nije bilo te�ko da prihvate zabavu", ocenjuje profesor Milan Rankovi�. Pored dopadljivosti, film je u�inila popularnim "urbana dimenzija, pokazao je deo beogradskog �ivota koji i danas mo�e da deluje interesantno", i veoma atraktivna glumica Beba Lon�ar. "Pribli�io se italijanskim filmovima koji su posle neorealizma po�li u meko prikazivanje stvarnosti. I, eto, ta neambicioznost, da se bavi socijalnim problemima u�inila je da mu se oprosti izvesna doza naivnosti u predstavjlanju likova i u dramaturgiji, a da se zapamti �arm koji je, verujem, najzaslu�niji za njegovo trajanje. Ali, mislim da ne bi trebalo od Ljubavi i mode praviti epohalni film, jer on to nije bio. Ima specifi�no zna�enje za na� tada�nji �ivot, i to ga je u�inilo va�nim", ocenjuje profesor Milan Rankovi�.
I Dinko Tucakovi� smatra da Ljubav i modu treba gledati kao sociolo�ki bum. "Ljuba Radi�evi� je govorio da su u Rusiji, film je tamo bio otkupljen, devojke nosile u bioskop blokove za skiciranje i sa ekrana precrtavale kostime. Mislim da su za uspeh filma bili presudni poznati peva�i, komi�ari i prelepa glumica. Jer, ruku na srce, sad kad se gleda film, u njemu je velika promaja �to se ti�e i dramaturgije i logike, �ak je i gluma nekad na ivici �mire. Ali, bio je bum. Mislim da je i filmski koliko i sociolo�ki fenomen. Film je sklopljen po jasnoj recepturi: Ljuba je uzeo poznate komi�are Miju i �kalju, koji su bili junaci Vesele ve�eri, radio emisije zbog koje su nedeljom svi ostajali kod ku�e; otkri�e je bila Beba Lon�ar, �uza je otpevao nekoliko pesama, pojavili su se najpoznatiji umetnici �ou biznisa tog vremena (�ou biznis je bila zabranjena re�). Beba Lon�ar je napravila neverovatnu karijeru, po�ela je u filmu Deveti krug, bio je kandidat za Oskara, tada je bila devoj�ica, pa je u Ljubav i moda postala vamp, do�li su Dugi brodovi, koprodukcija, ona je tu izgledala fatalno, zatim je oti�la u Italiju i tamo napravila zavidnu karijeru koja je ovde malo poznata, a onda je imala stidljivi come back jugoslovenskom filmu u Drugar�inama Mi�e Milo�evi�a, i nakon toga je stala. Neverovatno da je jugoslovenska kinematografija imala tu �enu na dispoziciji, sa takvim iskustvom i svetskim izgledom, a da ju je zaboravila."
VREME PRE 40 GODINA: Dinko Tucakovi� sme�ta film u vreme koje je bilo lomno i za na�u filmsku industriju i za dru�tvo: "Pro�lo je 15 godina od Drugog svetskog rata i do�lo je vreme kad su se ljudi okretali boljem i opu�tenijem �ivotu. Probijale su se stidljivo informacije �ta se doga�alo na zapadu, a posle kraja Informbiroa vodili smo politiku mosta izme�u istoka i zapada. Sve je to bilo znak za kinematografiju punu partizanskih filmova da se uklju�i u nove tokove. I pojavio se niz filmova koji su poku�avali da o �ivotu govore sa vedrije strane, ra�eni su u tehnikoloru, poku�ali su da unesu malo glamura i zamene napa�ene partizanske i radni�ke junake. Osim Radi�evi�evog filma, postojao je film Nikole Popovi�a Svi na more i Bolje je umeti Voje Nanovi�a, u kojima je prikazana lep�a strana �ivota. �lagera�ki, neko bi rekao bur�oaski ton ulazio je u na�u kulturu."
Profesor Rankovi� se se�a da su se u to vreme pojavile neke karakteristike "zapadnog �ivota, novog gra�anskog �ivota" i da ih je bilo u filmu: "To je bilo vreme prvih igranki i prvih vespi, mo�da to sada sve izgleda sme�no, ali ja, koji pripadam toj generaciji, znam da je u to vreme tada sve to bilo izuzetno va�no. Hteli smo da se oslobodimo ratnih trauma koje su nas pratile i posle rata kroz umetnost."
Gospo�a Lepa Velimanovi� ka�e: "Tada i�lo na matine, tako smo
mi zvali igranke, na kojima su se obavezno svirale pesme izfilma Ljubav
i moda. Muzi�ari su vodili ra�una da za kraj programa ostave Devojko
mala, �to su, naravno, zaljubljeni jedva �ekali. Koliko li se samo
ljubavi desilo zbog tog filma! Znam da su se Mitrovi�i, jo� pre mnogo
godina su oti�li za �paniju, upoznali u bioskopu: on je imao kartu do
nje, a ona je kri�om od majke oti�la da gleda film. I, eto, sad su
zajedno. Se�am se da sam imala haljinu karo dezena, ja crvenu, a moja
drugarica Dragana plavu. Ne pitajte od �ega smo ih �ile! Se�am se i da
je moja ro�aka Vera Bogdanovi� �ila takvu haljinu kad je putovala za
Pariz, i to od pravog everglasa, materijala koji je tada bio hit, dobila
ga je od mu�a iz Pariza. Bilo je to lepo vreme, verovatno i zato �to smo
svi bili 40 godina mla�i."
Profesor An�elka Slijep�evi� se�a se da je film Ljubav i moda bio "veoma gledan i velika atrakcija kada se pojavio": "U to vreme najbolji vid zabave bili su retki koncerti zabavne muzike u koje �e se kasnije uklju�iti i modne revije. Ti sadr�aji su se pojavuili u filmu Ljubav i moda pa se u njima moglo u�ivati, ne samo na koncertima u velikim gradovima nego i u svakom bioskopu u zemlji. I danas su modne revije neka vrsta estrade. Kostime za taj film pravila je Bo�ana Jovanovi�, a ja sam ih pravila za film Voje Nanovi�a Bolje je umeti, koji je do�iveo istu sudbinu kao i film Ljubav i moda. Bo�anini kostimi bili su pravi hit, i o njima se dugo pri�alo i po njima su se �ile haljine za ve�ernje prilike. Tada su se nosili �iponi sa fi�bajnima, baletanke i konjski repovi. Svaka druga devojka htela je da li�i na Bri�it Bardo i Bebu Lon�ar. Sve te kostime smo pravili uz ogromne napore i sa vrlo malo para. Kostimografova dovitljivost bila je va�nija od njegovog talenta. Za film Bolje je umeti pravila sam kostime u Budvi, tamo se snimalo, tako �to sam svakodnevno silazila u Kotor jednim rasklimatanim kadilakom zvanim "antilopa" ,koji je igrao u filmu. Materijale sam nabavljala u komisionu i tako �to sam nepoznatim dobro obu�enim prolaznicima nudila novac za njihova odela. Tu je bilo neverovatnih do�ivljaja i smeha do suza."
KRITIKA I PUBLIKA: Profesor Rankovi� misli da je kritika o filmu bila podeljena: "Neki su prihvatili neobaveznost filma, a neki su mu zamerali upravo taj meki pristup. Zato ga je publika odmah prihvatila, prepoznali su svoje vreme.Vlasti nije mogao da smeta jer nije zadirao u neuralgi�ne dru�tvene ta�ke, mo�da im je smetalo pozivanje na sladak �ivot, ali to nije moglo da se proglasi ideolo�kom gre�kom."
Dinko Tucakovi� smatra da su "kritike skoro na no� do�ekale film zato �to je u tada prevladavao zogovi�evsko-�ilasovski koncept" umetnosti: "I Voja Nanovi� je posle niza negativnih kritika jednostavno pobegao u Ameriku, iako se radi o �oveku koji je bio skojevac i koji je pre Bolje je umeti snimio Besmrtnu mladost i �udotvorni ma�. Interesantno je da su me�u onima koji su �estoko kritikovali film bili nosioci na�eg budu�eg crnog talasa. U dvorani Kinoteke bio je kino klub, na sesijama petkom se pri�alo o filmu, i tu su Radi�evi�a i Nanovi�a urnisali ljudi kao �to su Makavejev i �ika Pavlovi�, iz svoje vizije rade�i dobru stvar � borili su se za novu vrstu filma koju su kasnije isterali, a to je crni talas, najvrednije �to ima jugoslovenska kinematografija. Bili su prili�no o�tri, a kao o�tri i mladi mo�da i pomalo beskrupulozni prema starijim kolegama, pa Ljuba Radi�evi� vi�e nije snimio nijedan film, oti�ao je na TV, bio je jedan od osniva�a Festa, predavao je na FDU-u, ali nije nastavio filmsku karijeru." U svim filmskim ku�ama postojala su umetni�ka ve�a, neka vrsta autocenzure, u kojima su vi�eniji ljudi. (Dinko Tucakovi� podse�a da su u Avali bili Slobodan Seleni� i Dragoslav Mihajlovi� Mihiz) odlu�ivali o podobnosti filma. "�uo sam anegdotu koju nisam proverio, mo�e da bude i legenda, da su Tito i Jovanka zajedno gledali Ljubav i modu da provere da li je film dobar ili nije, da li ga treba zabraniti, pa se Jovanki film jako dopao, a Titu nije".
Najkriti�niji tekst objavljen je u "Studentu". Mirko Miloradovi�, tada �lan redakcije ovog lista, ovako komentari�e taj stav: "Mi smo kao mladi ljudi u Ljubavi i modi pone�to i u�ivali, a bili smo svesni duhovne manipulacije pa smo se, pisanjem i ogovaranjem, suprotstavili trendu koji se uvek zvao hleba i igara. Mi smo tada bili protiv zamajavanja ki�om, makar bio i holivudski. I bilo nam je �ao najboljih komi�ara u ulogama blesastih praznoglavaca. Ishod (u boji ru�i�astoj): videli smo kako, sledstveno, emisija Ljubav i moda postoji i odoleva na Pinku! Uteha je da mnoge dana�nje devojke i mladi�i gledaju i preziru Pink, a otpora�i garantovano nemaju vremena za tu TV stanicu. A naslov �lanka u Studentu, Ljubav i moda ili moda Marjanova dugo je pripisivan meni, i imalo je to neke veze. Zaboravili smo Marjana Vaudu, reditelja komedije �eki, pazi snima se, kojom je zapo�et taj pinkovski �anr u na�oj kinematografiji. Ali u uspomenama sve izgleda ru�i�astije, pa i �itav vek tra�i od po�tenog memoariste da izjavi: lepo je da ima i budalastih dela koja li�e na umetnost, ako nisu preskupa. Od toga nema �tete koliko to mladi ljudi zami�ljaju."
NAJAVA NOVIH FORMI: "Ljuba je, prave�i film o savremenom obi�nom mladom �oveku, tematski po�ao u novom pravcu koji se kasnije razvio", ka�e profesor Rankovi�, a Dinko Tucakovi� upu�uje na pojavu mjuzikla, u na�oj kinematografiji iniciranog ovim filmom. "Mjuzikl je tada delovao kao poku�aj upliva sa zapada ne�ega �to je neoprostivo, pa ipak, tada su meksi�ki mjuzikli bili izuzetno popularni, Pri�a sa zapadne strane bila je hit. Kasnije u kinematografiji nikada nismo imali autenti�an mjuzikl, i kao surogat se pojavila srpska novokomponovana muzika �iji su filmski eksponenti bili Zoran �ali� i Mi�a Milo�evi�, filmovi sa Lepom Brenom, kao kombinacija novokomponovane kulture i forme mjuzikla koja nije na�a autenti�na."
Zbog velikog interesovanja, Jugoslovenska kinoteka �e Ljubav i modu opet prikazati najverovatnije idu�eg meseca. Dinko Tucakovi� ka�e: "Izgleda da se svakih dvadeset godina reciklira slava ovog filma: osamdesetih su Idoli napravili rimejk pesme iz filma Devojko mala, �to je mu je opet vratilo medijsku pa�nju, a ove godine su klinci iz B2-92 izabrali Bebu Lon�ar za najbolju ribu XX veka."
Sonja �iri�
