Jedva
čekam da opštinski sud osudi Zorana Simjanovića i Srđana Karanovića,
prvog na godinu, drugog na dve godine prisilnog rada. Tražili ste da se
sudski zabrani emitovanje predizbornog spota SRS-a samo zato što je
navodno korišćena muzička tema i jedan autorski dramaturški štos iz
serije "Grlom u jagode"! U jeku predizborne kampanje i sa punom
svešću o mogućim posledicama pokušali ste da dovedete radikale u
neravnopravan položaj, da čitave izbore učinite neregularnim?! No
pasaran, dragi umetnici, spot će ići i dalje, ali vas ćete dvojica za
pokušaj subverzije odgovarati čim prođu izbori!
Predsednik SRS-a unapred se raduje parnici, jedva čeka, ko radikalima jamu kopa sam u nju pada; Šešelj je u više navrata briljirao u sudnici, tada je doduše bio potpredsednik vlade, sad će nastupiti samo kao partijski lider, kao narodni poslanik i kao profesor Pravnog fakulteta, ali njegova retorika i njegovi maniri biće dovoljni da slisti dvojicu taštih i sebičnih laika: U ime naroda Zemuna, Batajnice i Kuzmina, Simjanović Zoran upućuje se na izdržavanje kazne zatvora u trajanju od dvanaest meseci. Sud okrivljenome izriče dodatnu vasp. meru: da po motivima pesama "Istruli mi dunja u fijoci" i "Đurišiću, mlad majore" komponuje himnu SRS-a te da do radikalske slave završi oratorijum o Otadžbinskoj upravi.
Karanović pak Srđan, koji usled oholosti nije tražio nikakvu novčanu odštetu, čime je ex ante izrazio nepoverenje u Sud i uvredio isti, osuđuje se na dve godine samice uz dodatnu meru prevaspitanja – da dopiše 40 epizoda "Grlom u jagode".
Ali, ali: na početku svake epizode mora se naći nešto iz života i rada Vojislava Šešelja: "Godina 1979, Crnu Goru pogodio zemljotres kome je prisustvovao lično drug Tito, Beograđani razmenjuju ženske i muške primerke 'Hazarskog rečnika', te godine na FEST nije došao Robert de Niro, novinari Hadži Dragan Antić i Ljubomir Živkov odlaze na odsluženje vojnog roka, a SFRJ dobija svog najmlađeg doktora nauka: vunderkind iz Sarajeva sa nepunih sedamnaest godina briljantno je odbranio disertaciju na temu opštesrpske ili kako se to tada govorilo opštenarodne odbrane..."
Glavni junak serije više ne bio bio Bane Bumbar, osuđ. Karanoviću bi na raspolaganje bio stavljen životopis amalina iz Požarevca, dečaka koji od svoje druge godine nosi gajbice tamošnjim birtijašima i dućandžijama (pred kraj serije obelodaniće se da srpski Oliver Tvist ima žive roditelje, da je takoreći kraljević, zakoniti sin najmoćnijeg vladara kojeg je Srbija imala nakon cara Dušana).
Nema razloga da "Grlom u jagode II" ne dostigne gledanost koju je serija imala pre trideset godina: ide muzika iz radikalskog spota, spiker čita svoje, godina ta i ta, devedeset i neka, srpski biznismeni i mafijaši pejdžere zamenjuju mobilnim telefonima, Infektivna klinika dobija stotog bolesnika od side, Vojvoda Šešelj obuva vojničke čizme, na šubaru stavlja dve kokarde, jednu napred, drugu pozadi – ako ga hrvatski snajperist namerači s leđa, neka zna u čiju šubaru puca! Samo u toku jedne noći neprijateljsko zrakoplovstvo bacilo je na naše 432 bojlera napunjena uranijumom koji slepci nisu ni osiromašili. Te noći je u cilju dizanja ionako visokog morala naših boraca četnički vojvoda spavao u rovu. Iako je verovatno upravo on bio meta neprijateljskog bojlerovanja, samo se okrenuo na drugu stranu i promenio tonalitet hrkanja, auto godine bio je "folksvagen-pasat", bojleri su bili "Magnohromovi", a čizme su bile marke "Borovo".
Autor bi dakako smeo da odstupi od stvarne honologije, mogao bi da dočara kako Vojvoda Šešelj, takoreći sam samcijat, u pratnji ubogog telohranitelja, izlazi na megdan nosiocu crnog pojasa Nikoli Baroviću; tek u nekoj od narednih epizoda na red bi došao Šešeljev obračun sa Titom (koji je doduše umro pre obračuna); u nekoj od narednih epizoda podsetili bismo se kako je Krško bilo pred bombardovanjem, jednu rečenicu bi dobio O.J. Simpson, koji je po svoj prilici iskasapio svoju bračnu družicu i njenoga prijatelja, ali bi bio pomenut i rodoljub koji je bio spreman da raketira Zagreb, Beč, London, Sijetl...
Jedne godine smo zamalo dovabili princa Dolgorukov-Nemanjića, odnosno Anžujskog-Romanova, koji je po ujninskoj liniji zapravo Hoencolern, što će reći Kotromanić! Šešelj je u Španiji dao sve od sebe da ovog mnogostrukog prestolonaslednika dovede na već ohlađeni srpski tron, entuzijasti iz drugih zemalja opsedali su princa da dođe i da zavlada njima, ali je princ na esperantu ponavljao – Srbija ili ništa – što se i obistinilo; storija o bici za Nemanjićevog potomka bila bi rutinski garnirana događajima iz tzv. običnog života: Zvezda je pobedila u Bariju, otkud znam gde, na Karaburmi Romi kao većinski narod i Srbi kao punopravna manjina titulu prvaka pozdravili zajedničkim plotunom pri čemu su probušene dve gume na jednoj škodi, Dragan Tomić je stavio svoj prvi minival i time udario temelje ondulaciji u Srba, "Bazar" objavio prve tekstove o požarevačkim pahuljicama, selicama, dedinjskim brezama, ali i o zlom čoveku iz Budve, dečak preneo milijarditu gajbicu i pao u nesvest pored kantara, bolničari mu u džepu našli izgužvanu, znojem natopljenu ceduljicu – razredni starešina moli da bilo majka bilo otac dođe na roditeljski...
Upoznaj radikale da bi ih više voleo, to je slogan kojim se ima rukovoditi Sud: tek kad bude pisao o tome kako je Šešelj izbegao prolivanje srpske krvi, iako je vadio pištolj i na taksiste i na studente, Karanović će shvatiti koliko je nepravedan, nezakonit i neučtiv bio zahtev da se radikalski spot zabrani, tek kad bude obradio scenu u kojoj radikali napuštaju Vladu Srbije nakon Kumanovskog sporazuma Karanović će pojmiti kolika je bila njihova žrtva i kolika je prema tome počast participirati u njihovom spotu (Milošević je doduše istog dana radikale vratio u Vladu, kao što bi upravitelj škole vratio učenike koji su hteli da pobegnu sa nastave, ali šta ima veze!).
Radikali će spot vrteti do izbora, potom će, ako baš sve krene naopako, platiti kakvu globicu, važno je da bar delić biračkog tela poveže SRS sa nečim pozitivnim, sa nečim dobrim, a serija "Grlom u jagode" sve to sigurno jeste; "kontakt" će biti više u sferi podsvesnog, ali u glasanju i podsvest ima svoje mesto. Radikali su i prvi na listi, izvestan procenat birača mahinalno zaokružuje prvo na šta naleti: ono glasova što budu dobili radikali će, tako ja računam, dobiti zahvaljući onome što je nesvesno i podsvesno. Mada, biće i glasača koji nisu prežalili Karlobag i Viroviticu, ti će glasati sa punom svešću o srpskom nacionalnom interesu. Pomoz Bog, junaci!
Ljubomir Živkov
