Vreme broj 521, 28. decembar 2000.

Kad je re� o energetici, stari re�im ostavio je novoj demokratskoj vlasti i bukvalno "mra�no nasle�e". Nesta�ice struje su dramati�ne, takve da se ni izbori 23. decembra nisu mogli dovr�iti bez restrikcija, a prve dane nove vlasti obele�avaju isklju�enja i do osam sati dnevno. Od oko 120 miliona KWh dnevne potro�nje, uz sve u�tede i sva isklju�enja, �ak 40 miliona nedostaju�ih KWh se ovla��eno i neovla��eno uvozi iz susednih sistema, pa Srbiji ve� prete ukidanjem me�unarodne konekcije. Glavni problem je, ka�u u EPS-u, nezapam�ena osmomese�na su�a zbog koje ne rade hidroelektrane, a i neke krupne termoelektrane koje nemaju dovoljno vode za hla�enje postrojenja.

Ne�to bolje obave�teni gra�anin ipak ne mo�e da shvati kako je Srbija � koja raspola�e sa instalisanom snagom elektrana od 9000 MW (1500 MW je na Kosovu), od kojih je skoro 63 odsto na ugalj, oko 33 odsto na vodu, a oko 4 odsto na gas i mazut � do�la u ovu situaciju. Stru�njaci ka�u da smo u mraku najvi�e zbog toga �to je Milo�evi�ev re�im od energetike pravio sektor za socijalnu pomo� stanovni�tvu, naro�ito zbog toga �to je "socijalni karakter" svake privredne politike du�u dao za boga�enje podobnih i za u�vr��ivanje paradr�avne mafije koja "rukuje" za�ti�enom robom (ili kreditima). No, niska cena struje (zajedno sa padom industrijske aktivnosti) pove�ala je u�e��e doma�instava u ukupnoj potro�nji sa 40 odsto (pre sankcija) na 60 odsto ovih dana.

Stalno odla�u�i neophodno poskupljenje "najplemenitijeg" vida energije dovelo nas je u apsurdnu situaciju da je danas skoro tri puta jeftinije grejati ku�u na struju nego na ugalj � a koliko je komfornije, to ne treba ni obja�njavati (naravno, kad ima struje). Istina, grejanje preko gradskih toplana je najjeftinije (42 odsto jeftinije od struje), pogotovo �to oko 40 odsto gra�ana to grejanje i ne pla�a, ve� ra�una da i oni imaju prava da ne�to "�trpnu" od Naftne industrije Srbije, kad je od nje ve� mogao tako dobro �iveti JUL i kada je i sam premijer Mirko Marjanovi� na�ao na�ina da njegov "Progres" od ove dr�avne firme preuzme jedan od najunosnijih uvoznih poslova � uvoz gasa (formiraju�i sa drugovima iz "Gasproma" me�ovitu filter firmu "Progres gas trejd" � PGT).

Zato valjda sada nema ni dovoljno gasa iz Rusije, jer PGT, koji je tako elegantno osnovao Marjanovi�, poslovao je tako da je gas na unutra�njem tr�i�tu prodavao dva puta jeftinije od uvozne cene. To je omogu�ila udobna okolnost da je o proviziji brinuo mali i slo�ni kolektiv PGT-a, a o dugovima je trebalo da brine dr�ava. No, Marjanovi� nije stigao da s ne�im pokrije lager dr�avnih dugova za gas (oni su bili stigli do 400 miliona dolara, a sada su navodno manji od 300 miliona), pa su Rusi letos zavrnuli slavine. Novo rukovodstvo NIS-a i prelazni ministar Srboljub Anti� nedavno su u Rusiji uspeli da obezbede nastavak dotoka gasa (sa oko tri na preko �etiri miliona kubika dnevno), ali, bar se tako �ini spoljnom posmatra�u, te�ko raspli�u matricu interesa koja se vremenom zaplela oko ovog uvoza. Dragan Veselinov, lider DOS-a iz Pan�eva (gde pola gradske industrije kuburi zbog nesta�ice gasa), �ak je nedavno natuknuo da ne dolazi u obzir uglavljivanje nekog novog Marjanovi�a, kao posrednika u uvoz gasa, �to bi se mo�da moglo razumeti i kao informacija da takvih ideja ima, ali ne sa srpske strane � koja tra�i ne�to obrnuto.

Sude�i po re�ima ministra energetike Srboljuba Anti�a (vidi intervju koji sledi), u energetici se nagomilalo mnogo problema koji se ne mogu brzo re�iti. No, moraju brzo da po�nu da se re�avaju, ina�e �e su�a energije osu�iti i �in�i�evu reformsku vladu.

Dimitrije Boarov

"U energetici nema kona�nih re�enja. Prinu�eni smo da podignemo cenu struje, ali to ne�e pobolj�ati snabdevanje. Sada uvozimo maksimalno mogu�e koli�ine, i vi�e ne mo�emo. Samo dovoljno padavina mo�e da nam pomogne"

Mladom republi�kom prelaznom (a najverovatnije i budu�em stalnom) ministru Srboljubu Anti�u, �lanu grupe G17 plus, zapao je trenutno najgori mogu�i resor � energetika. Dok Zoran �in�i� i budu�i �lanovi njegovog kabineta piju �ampanjac, ministar Anti� tr�i sa jedne na drugu konferenciju (�to za �tampu, �to za politi�are i direktore) i poku�ava da objasni za�to nema struje, pod kojim uslovima �e nesta�ice mo�da biti manje i �ta se sve mora u�initi da bi se energija tro�ila pametnije. Razgovor sa ministrom Anti�em, u danu havarijskih isklju�enja potro�a�a sa elektromre�e koja traju i po osam �asova (u zgradi NIS-a u Novom Sadu, 25. decembra), po�injemo pitanjem � da li se ne�to mo�e u�initi da se redukcije ubla�e ili �ak uskoro potpuno ukinu?

SRBOLJUB ANTI�: Odmah da ka�em da u energetici nema brzih re�enja i da �emo i krizu elektroenergetskog snabdevanja le�iti nekoliko godina. Prinu�eni smo, pre svega, da veoma brzo pokrenemo novu politiku cena energije, u kojoj bi struja dobila normalno mesto. Me�utim, to ne mo�e odmah pobolj�ati snabdevanje elektri�nom energijom i, ako ne budemo imali dovoljno padavina, problema u isporuci struje bi�e sve do prole�a. Sada uvozimo maksimalno mogu�e koli�ine struje i vi�e od ovoga �to sada uvozima ne mo�emo obezbediti.

Mi iza sebe imamo ve� devet meseci su�e, a potro�nja struje je ve�a za tri do �etiti odsto od uobi�ajene za ovo doba godine (pri istim ostalim elementima). To je siguran indikator da na�e stanovni�tvo reaguje logi�no na cenovni podsticaj da vi�e tro�i struju od ostalih manje plemenitih vidova energije. No � i kad uklonimo taj podsticaj � i dalje �emo verovatno imati restrikcije jer je meteorolo�ka situacija takva kakva je.

VREME: Videli smo nekoliko varijanti ekonomskih programa oporavka i reforme sistema u Srbiji, i u svim tim programima poskupljenje struje je me�u prvim konkretnim potezima koji se predla�u. Neki �ak zagovaraju to da se struja iskoristi kao parafiskalni instrument za akumulaciju razvojnih sredstava. Kakvu politiku cena struje pripremate ili, jednostavnije re�eno, koliko �e struja poskupeti?

Da bi se cena struje podigla na realan nivo, na primer na nivo koji pokriva realne tro�kove elektroprivrede ili na nivo koji ta cena ima u Evropi, mislim da nam je potrebno razdoblje postepenog poskupljivanja od tri do �etiri godine. No, to moramo uraditi, jer je svakome sada jasno da struja ne mo�e biti instrument socijalne politike prema svim kategorijama stanovni�tva (na kraju sve to mora naknadno da se plati). Zbog toga moram otvoreno da ka�em da �emo prvo poskupljenje odobriti najkasnije do polovine januara idu�e godine. Uve��emo i blok tarifu, jer sada imamo situaciju da jedan relativno uzak sloj stanovni�tva tro�i ogromne koli�ine struje za grejanje. Ako je neko imao dovoljno novca da ulo�i velika sredstva u skupe instalacije za grejanje na struju, taj komfor se mora adekvatno i platiti. Podi�i �emo i cene daljinskog grejanja � koje je relativno veoma jeftino � pa �emo uspostaviti bolji sklad cena izme�u alternativnih izvora energije. Prilago�avanje potro�a�a tim novim relativnim odnosima cena, me�utim, objektivno ne mo�e biti brzo.

Ho�u da naglasim da �u se li�no suprotstaviti ideji da energija bude okosnica socijalne politike prema celokupnom stanovni�tvu na jednoj strani ili neki parafiskalni instrument na drugoj � jer sam uveren da nas to vodi u nove krize. Uzgred, mislim da mi ve� sada imamo dovoljne proizvodne kapacitete u elektroenergetskom sistemu � pri normalnim meteorolo�kim prilikama � za, nagla�avam, normalnu potro�nju, to jest za normalno u�e��e struje u grejanju. Struju, dakle, posmatram kao robu koja mora imati realnu cenu. Ta cena, s obzirom na to da je elektroprivreda kod nas zasad monopolska delatnost, mora biti pod kontrolom, ali ne vlade ve� takozvanog regulatora.

Kakav je va� generalni odnos prema pitanju privatizacije energetskog sektora i da li je ta�no da u tom smislu ima sna�nog interesa za srpsku energetiku u inostranstvu?

Moj stav je da se i energetika mo�e privatizovati i znam da za na�u energetiku postoji sna�an interes u inostranstvu. Me�utim, isto tako smatram da se za racionalnu privatizaciju energetike moraju prethodno obezbediti neki uslovi � a pre svega da se na�e energetske firme prethodno moraju rehabilitovati, revitalizovati, da bi se postigli bolji uslovi prilikom privatizacije. Uostalom, re� je o krupnim infrastrukturnim sistemima koje objektivno i nije mogu�e brzo privatizovati. Na primer, i jedna toliko kapitalno mo�na zemlja, sa starim institucijama i vrhunskim konsultantskim ku�ama, kao �to je Velika Britanija, proces privatizacije svoje elektroprivrede obavila je tokom dve godine. Mo�e se zaklju�iti da je nama potrebno najmanje �etiri godine da uspostavimo normalne cenovne odnose, da uspostavimo regulatornu agenciju itd.

Moje je li�no mi�ljenje da je veoma lo�e i�i na koncesije i B.O.T. aran�mane (koncesioni aran�mani po sistemu izgradi, koristi i vrati, obja�njenje novinara "Vremena") u elektroprivredi, jer bi to zna�ilo da koncesionarima garantujemo isplatu o�ekivanih profita � to jest da im profit koji ne ostvare ispla�ujemo iz bud�eta. Pojednostavljeno, to bi, na primer, zna�ilo da bismo onom ko kupi ovu elektranu na gas u Novom Sadu od 200 MV, a mi ne dozvolimo poskupljenje struje koje bi toj elektrani donelo planirani profit, morali davati subvencije iz poslovanja �erdapa ili Obrenovca. Zna�i, moj stav je � privatizacija da, ali na na�in koji nama odgovara.

Ne�to je druga�ija situacija kod nafte i gasa, naro�ito u naftnoj privredi. I tu mislimo da je bolje da prvo obnovimo rafinerijske kapacitete, jer one su klju� i za razvoj drugih sektora privrede. Zna�i, ne bi bilo pametno samo da prodamo tr�i�te, kako se to ka�e, pa da se oslonimo samo na uvoz derivata, a to zna�i i na uvoz sirovina za petrohemijske kapacitete koji su kod nas gra�eni sa osloncem na rafinerije. Sve analize pokazuju da je bolje obnoviti rafinerije koje su kod nas odli�no locirane uz naftovod i koje su u srcu najve�e potro�nje derivata. Kod gasa, u Srbiji je situacija asimetri�na, u Vojvodini imamo razvijenu mre�u distribucije, a u centralnoj i ju�noj Srbiji jo� smo tek kod razvoja magistralne mre�e, pa bi u tom delu do�le u obzir neke koncesije � prema kojima, ponavljam, ja imam velike rezerve. Ako u SAD nema B.O.T. aran�mana, mislim da ih ne treba ni u Srbiji. Osnovno je da i strani vlasnici energetskih firmi budu izlo�eni konkurenciji i riziku.

Kako �emo revitalizovati energetiku i osposobiti je za konkurenciju sa toliko zaposlenih i sa neefikasnim firmama? Valjda je efikasnost osnovni cilj da se privuku stranci?

Istra�iva�ke studije istina pokazuju da i u energetskom sektora imamo vi�ak zaposlenih. No, tu vi�u zaposlenost mo�emo apsorbovati s ni�im zaradama. Ovaj sektor ne�e biti generator nezaposlenosti u narednom periodu. Pri ovakvom nivou li�nih dohodaka, mo�emo i�i na postepenu restrukturaciju.

A kako tuma�ite okolnost da NIS i EPS, firme sa gubicima i dugovima koji se u svakoj zasebno kre�u oko milijardu dolara, imaju tri puta ve�e proseke plata od proseka u Republici?

Pa ti ogromni dugovi su dosada bili "zale�eni", a plate su i�le iz drugih izvora prihoda. To pitanje plata moramo da raspravimo sa sindikatima u ovim firmama, ali dugoro�no gledano, ono �e biti normalno re�eno ako budu konkurentski odnosi, kakve ve� u izvesnoj meri imamo na sektoru trgovine derivatima nafte. Dr�ava ne�e davati subvencije energetici da bi ona te subvencije koristila za isplatu velikih plata. No, stari dugovi jesu i dr�avno pitanje.

Vide li se neki rezultati novog kursa u energetici i �ta mo�ete u�initi na kratak rok?

Postigli smo dosta u snabdevanju naftom, od nas se vi�e ne tra�e neke specijalne garancije prilikom uvoza. To je i posledica ukidanja "vi�estrukih cena" derivata, �to je ranije postojalo. Ja sam insistirao na �i��enju takozvanih pariteta. Ostao je prioritet poljoprivrede (oko dve-tri hiljade tona), ali je i on pokriven iz agrarnog bud�eta (pokrivena je razlika od 16 dinara do normalne cene litre dizela). Tako smo zasad postigli da neke druge delatnosti ne koriste besplatno imovnu NIS-a i resurse Vojvodine (izjedna�ena je, uglavnom, cena doma�e i svetske sirove nafte) da bi opstale kao neefikasne firme.

Digli smo i cenu gasa da bi uop�te mogli razgovarati sa isporu�iocima u Moskvi. Cena gasa mora, pre svega, da bude u paritetu sa naftom i dizelom, i oko toga ne mo�emo da licitiramo. Mo�emo samo da oborimo uvozni�ku proviziju.

Javnost jo� nije obave�tena o mnogim "energetskim aferama", o tome �ta je sve radila "naftna mafija" ili, bla�e re�eno, "naftni i gasni lobi" koji su bili vezani za neke visoke politi�ke koterije. Kada �emo o svemu tome dobiti precizne informacije?

Nemam mnogo vere u domet akcija koje se zasnivaju na neproverenim glasinama i pau�alnim ocenama, niti se na osnovu pukih pri�a mo�e brzo ne�to posti�i. Uostalom, to je vi�e posao sudstva i policije nego Minstarstva energetike. Naravno, bitno je da se te afere rasvetle, ali to objektivno ne mogu posti�i neke sindikalne dobrovolja�ke ili neformalne grupe, ve� samo kvalifikovana tu�ila�tva i sudovi. Dobijam mnogo anonimnih prijava, ali smatram da je pro�lo vreme straha i anonimne dostave ne analiziram. Uostalom, ponavljam, sve je to posao policije i tu�ila�tva.

Siguran sam da znate da glasine uvek kre�u kada nema dovoljno informacija i kada se ne reaguje pravovremeno. Da li je doista te�ko utvrditi da, na primer, milion tona nafte nije ocarinjeno. Da li je mogu�e to sakriti od nadle�nih organa?

To se re�avalo telefonom, takav je bio dr�avni mehanizam. Nadam se da smo to presekli, bar je uvoz sirove nafte legalan (uzgred, u ne�to vi�e od mesec dana uve��emo oko 250.000 tona nafte), a tako �e biti i sa derivatima. Mislim da je vreme poreske evazije pro�lo. Za derivate, to jest za �i��enje takozvanog naftnog lobija mislim da �e nam trebati vi�e vremena. Mi znamo za "mokre fakture", a ljudi koji ih liferuju u tom poslu su veoma stru�ni. No, mi ne�emo vi�e dozvoliti da novac koji je potreban zdravstvu, �kolstvu, dr�avnom bud�etu ide u privatne d�epove, ne�emo dozvoliti da se plja�ka bud�et. Mi �emo prese�i mehanizam u kome oni koji su se obogatili u politici postaju udarna pesnica politike, kupuju politi�ku poziciju.

Va� budu�i �ef, budu�i premijer, ka�e da �ete brzo raditi. Ako se u enrgetici ne mo�e mnogo toga brzo raditi, mo�da se bar brzo mogu identifikovati lopovi?

Naravno da je potrebna brza akcija kvalifikovanih dr�avnih institucija, ali se ni�ta naro�ito ne mo�e posti�i pukom galamom i povr�nim pri�ama. Mnogo toga kola u javnosti, navodno je re� o aferama � a ni�ta se nije postiglo jer ni�ta temeljno nije istra�eno i dokazano. S obzirom na to da se radi o velikim prevarnim operacijama, one se mogu istra�iti samo strpljivim i stru�nim radom nadle�nih organa.

D.B.

U�e��e struje u grejanju stanovni�tva sada pove�avaju i problemi sa snabdevanjem gasom, pa se �ak i oni koji imaju ure�aje za grejanje na gas vra�aju struji, �to zbog ekonomskih razloga, �to zbog ipak ve�e sigurnosti. �ta je sa famoznim posredni�tvom Marjanovi�evog "Progres gas trejda" u uvozu gasa iz Rusije, ko je zapravo vlasnik tog preduze�a i mo�e li NIS preuzeti taj posao pod boljim uslovima?

Prvo da ka�em da PGT (Progres gas trejd) od 1. januara 2001. ne�e vi�e uvoziti gas za na�e tr�i�te. Mi smo na razgovorima u Moskvi, u prvoj dekadi ovog meseca, jasno rekli da ne prihvatamo nikakve posrednike izme�u "Gasproma" i NIS-a � to jest da insistiramo da na�e javno preduze�e uvozi i distribuira gas u Srbiji. Ina�e, vlasni�tvo u PGT-u je podeljeno tako da "Gasprom" raspola�e sa 50 odsto deonica, NIS ima 20, a "Progres" 30 odsto deonica. Nejasno je da li u okviru ovog vlasni�kog rasporeda ima nekih aran�mana o u�e��u nekog privatnog interesa, ali ja mislim da ih nema. To �to je u ovaj posao "umetnut" posrednik, nije neuobi�ajeno, ali je �injenica da su prilikom "umetanja" ovog posrednika provizije znatno porasle � porasle su za tri puta. Ta provizija "na oko" nije bila visoka, mislim da je iznosila 1,06 odsto ali, po�to se radi o ogromnim vrednostima celog posla, zarade su bile velike. Pri tome, firma je uvozila gas a nije brinula �to je taj gas ostajao nepla�en. Dugovi su se gomilali, pa je kumuliran dug osnovna prepreka za uspostavljanje novih odnosa.

Sigurno je i laiku bilo jasno da je nemogu�e odr�ati posao u kome je finalna cena za potro�a�e u Srbiji 55 odsto ni�a od uvozne cene. Iz toga proizilazi zaklju�ak da je neko svesno kumulirao deficite, ra�unaju�i da �e to neko ve� pokriti. Za�to je to vo�eno tako, pitanje je koje �e tek biti rasvetljeno, ali to se mora u�initi temeljno i pa�ljivo, bez ishitrenih pau�alnih ocena i sa dokumentovanim uvidima.

Mi �emo sada i�i na ozbiljan i dugoro�an aran�man, i zakonskim sredstvima �emo za budu�nost obezbediti i mogu�nost izvesne konkurencije na podru�ju uvoza gasa, no segment distribucije, po prirodi stvari, osta�e jedinstven, ali pa�ljivo regulisan (�ak sa obavezom monopoliste da povoljnom ponu�a�u iznajmljuje deo instalacija).

Koliki je trenutno dug za gas i kakvi su predlozi da se on na neki na�in reguli�e?

Ovde moram da ka�em jednu pozitivnu stvar za PGT, koja je nedovoljno poznata. Srbiji je zbog neizmirenih dugova gas isklju�en 1. juna ove godine � a od tog trenutka je "Progres gas trejd" uspeo da izveze robe (kao kontraisporuku za gas) za nekih pedesetak miliona dolara i tako znatno smanji stara dugovanja. Sada smo sa ruskom stranom usaglasili podatke i slo�ili se da je iznos neizmirenog duga 172 miliona dolara.

U pregovorima koje i dalje vodimo zastupamo mi�ljenje da se ovaj stari dug mo�e regulisati kori��enjem tri mogu�nosti. Jedan deo bi se namirio iz na�eg starog potra�nog salda prema Sovjetskom Savezu, �to zavisi od sukcesije SFRJ. Jedan deo bi se eventualno reprogramirao. Zatim, tu je i mogu�nost da se dug izmiri deonicama na�ih firmi koje �e biti privatizovane, ali kada za to budu stvorene zakonske mogu�nosti � koje zasad ne postoje. Nama bi najvi�e odgovaralo "prebijanje" uzajamnih dugovanja.

Ograni�enjima u snabdevanju strujom najvi�e su pogo�eni veliki gradovi. Do sada najo�trije restrikcije bukvalno su "rasturile" dnevnu rutinu ogromnog broja gra�ana. Dok seljani mogu da zalo�e smederevac ili pe�ku, sebi to mo�e priu�titi malo koji urbani Srbin.

"Niti dete mo�e da popije toplo mleko pre nego �to ga odvedem u vrti�, niti ga tamo �eka barem toplija prostorija od stana koji je hladan kao... Da o tu�iranju i osnovnoj higijeni i ne govorim, jer kad nema struje, nema ni vode", ka�e za "Vreme" Vesna (31), koja zna da �e dan najverovatnije provesti sede�i u kancelariji i ne rade�i ni�ta jer � nema struje! Ve�ina stanovnika gradova imali bi jo� mnogo toga da dodaju citiranom iskustvu.

Uz pomenuto, veliki broj privatnih pekara smanjio je proizvodnju hleba i peciva posle nekoliko no�i u kojima su zbog nestanka struje morali da bace ogromne koli�ine nedope�enog testa koje je ostalo u rashla�enim pe�ima.

Bolnice imaju agregate, ali to je dovoljno samo za prostorije u kojima se obra�uju najhitniji slu�ajevi i gde le�e te�ki bolesnici koji zavise od aparata.

U �apcu je ote�ano snabdevanje hlebom, kao i u regionu Kraljeva, najve�a restrikcija struje zabele�ena je u Mataru�koj Banji, u kojoj struje i vode nije bilo punih 15 sati. U Smederevu su radnici Industrije gra�evinskog materijala "Nikola Krga" prekinuli proizvodnju i oti�li na kolektivni odmor do Bo�i�a...

Za sada je samo u �a�ku uvedeno vanredno stanje zbog nesta�ice struje. Gradska vlada je formirala krizni �tab i donela odluku da od srede prestanu s radom sva dru�tvena i privatna preduze�a, osnovne i srednje �kole, fakulteti i ustanove kulture. De�ura�e samo dva od devet vrti�a, a trgovinski i ugostiteljski objekti rade samo do 18 sati. Na kraj dolazi paradoksalna obaveza Elektrodistribucije �a�ka da "garantuje da �e redovno snabdevati vodovod, pekaru, mlekaru i bolnicu, ali da je i to � neizvesno".

Kako �e nam biti?

"Vidi, pada struja" � nova krilatica je vazana za ki�u koja je u utorak po�ela da rominja u Beogradu. Valjda je tako i drugde u Srbiji, a valjalo bi malo da prokaplje i od �varcvalda naovamo. Dunavski vodostaj radi. Za sada, pove�an je dotok vode samo na reci Pivi, a to zna�i, kako ka�u u EPS-u, "da �e se pobolj�ati hidrolo�ka situacija i u Srbiji". Budu�i premijer Zoran �in�i� ka�e da i on "o�ekuje padavine na �varcvaldu i na Drini". Uz to je dodao da je cilj da za Novu godinu ne bude isklju�enja i da misli da �e taj cilj posti�i".

Bi�e da je i te kako aktuelan monolog Branislava Cige Jerini�a iz filma "Mar� na Drinu" koji se �esto emituje na Radiju B92: "Bre... Kad pripe�e zvezda oko Svetog Ilije, pa misli� � izgore sve! Pa tek �e jedne no�i ki�a... Letnja, plaha, k'o ova. A ja ka�em mom Proki... Proko, ki�a, burazere. Pa izi�em napolje, pa postojim tamo me�u �ljivama, ono pada � k'o Bog da pla�e. A ja, mokar ve�, al' jo� k'o ne verujem da pada, pa dignem ruku te pipnem one �ljive nad glavom, a one mokre, pa sve kaplje od njih, niz ruku mi curi."

Danas (sreda 27. decembar) ograni�enja u snabdevanju trebalo bi da se svedu na �etiri sata. Meteorolozi ka�u da �e vreme biti toplije, a o�ekuje se i bolja hidrolo�ka situacija. Uz to, sva je prilika da �e biti uklju�en i jedan blok u obrenova�koj termoelektrani.

O�tre restrikcije i reagovanja

U Elektroprivredi Srbije smatraju da samo o�triji re�im restrikcija daje rezultate, pa su u Beogradu isklju�ivali po tri grupe istovremeno na po osam sati. "Mora ovako", rekao je Radiju B92 zamenik generalnog direktora EPS-a Dragan Batalo i dodao: "Le�enje mora da bude bolno, tu nema govora. Ina�e �emo kompletno propasti, i sve elektrane �e ispasti iz sistema."

To "bolno le�enje" o�igledno ne prija mnogima, pa je u Ni�u "nepoznata osoba kamenom razbila ulazna vrata na Dispe�erskom centru Elektrodistribucije" u tom gradu. Protestuju�i zbog dugotrajnih restrikcija struje, stotinak Ni�lija blokiralo je saobra�aj u naselju Durlantako, zapalilo gume i plastiku i nije dozvolilo prolaz glavnom ulicom tog kvarta.

Gra�ani naselja Vidikovac u Beogradu blokirali su ulice protestuju�i zbog �estokih ograni�enja koja su trajala i po 17 sati! Problem je bio i u tome �to restrikcije nisu "ravnomerno raspore�ene" na �itavo naselje, ve� su pojedini delovi imali vi�e struje od drugih. Uz to, gra�ane Beograda, na primer, izbezumljuje i prazni�no osvetljen centar grada dok mnogi sede u mraku, ba� kao i �to se pitaju kuda se dede deset miliona dolara koje je ameri�ka Agencija za me�unarodni razvoj odobrila Srbiji za pobolj�anje snabdevanja strujom u zimskim mesecima.

Ima i onih koji "stru�no-politi�ki" gledaju na �itavu stvar. Tako penzionisani in�enjer EPS-a Radmilo Savi� tvrdi da se restrikcijama ne posti�e u�teda struje. "Mi mo�emo isklju�iti celu Srbiju, a ta Srbija �e opet uklju�iti svoje grejalice kada do�e struja, i to punim kapacitetom", ka�e Savi� i dodaje: "Moglo je da se ide na isklju�enje onih naselja koja se greju isklju�ivo na struju � Srem�icu, Kalu�ericu, divlja naselja i besne vile na Dedinju, u kojima greju bazene i biljke!" Sva je prilika da se sa penzionisanim in�enjerom sla�u i �elnici EPS-a koji na dr�avnoj televiziji izjavljuju da "i posle drasti�nih osmo�asovnih restrikcija u�teda nije pre�la 20 odsto".

"Od poskupljenja, jo� vi�e me nerviraju obrazlo�enja", tako ili sli�no je svojevremeno govorio Du�ko Radovi�. I ovih dana se gra�ani nerviraju zbog pri�e o poskupljenju struje i sve vi�e sumnjaju u to da su nesta�ice posledica objektivnih okolnosti, ve� veruju da je re� o pripremi za poskupljenje. Iako iz resornog ministarstva sti�u glasovi da �e se sa poskupljenjem "i�i relativno pa�ljivo", mada je to neminovnost", te da �e se: "verovatno i�i na korekciju cena daljinskog grejanja jer je neverovatno da ljudi sa daljinskim grejanjem � bar u Beogradu � pokrivaju samo tri dana grejanja. Sve ostalo u mesecu za njih je besplatno." To obrazla�u podatkom da se "cene daljinskog grejanja u Bosni i Hercegovini kre�u od 0,7 do 1,2 marke po kvadratu".

Struja i politika

Politika se i te kako ume�ala u sve �to se de�ava povodom restrikcija struje. Glavni argument onih koji su do ju�e vladali je da je "�ak i za vreme NATO bombardovanja bilo struje". Tim povodom u EPS-u ka�u da smo pro�le godine imali struje jer smo imali puna jezera, a sada su na�a jezera prazna. To ka�e i jedan od eksponiranijih stru�njaka za energetiku Jovan Mandi�, koji tvrdi da je "stara vlast letos ispraznila akumulacije hidroelektrana i zato sada nema struje". Prema njegovim re�ima: "Veliku odgovornost za to snose �elni ljudi Elektroprivrede Srbije. Neki su nesposobni, a neki su radili u korist na�e �tete". Kako prenose agencije, on je "predlo�io predsedniku Ko�tunici da se obrati narodu jer je u pitanju nacionalna katastrofa." I republi�ki ministar za energetiku Srboljub Anti� u izjavi za Radio B92 ka�e da je "u Srbiji na sceni jedan oblik elemantarne nepogode".

Potpredsednik prelazne vlade Srbije Neboj�a �ovi� izjavio je da struje � "jednostavno nema", ali je odmah dodao da je "sistem EPS-a uni�ten i da to nije posledica rada DOS-a". Uz to je izrazio zadovoljstvo "�to od restrikcija vi�e nisu izuzeta elitna beogradska naselja poput Dedinja", dodav�i kako i on "ima restrikcije", ali "ne mo�e da se �ali". "Gra�ani treba da se �ale, �ta �e ljudi? To je jedna napast koju �emo jo� morati da nosimo, i to je realno, i svako ko ka�e 'ima�ete struju' i 'ne�e biti restrikcija' jednostvno ne govori istinu", zaklju�io je �ovi� a prenele agencije.

D. Radulovi�

sadr�aj naredni