Naslovna strana godine
Predlog za kuvanje
Lebac je off
Predla�e: Gorica Popovi�, glumica
Ovu vo�nu tortu volim jer je lepa, laka, bogata i veoma ukusna. Najpre se pripreme kore. Umute se �etiri jaja; prvo, naravno, belanca; za mlade doma�ice koje to ne znaju, uvek se u njih doda malo soli da bi se bolje umutila. U belanca se ume�aju �umanca, a onda i 150 g kristal �e�era, pa se sve muti dok se �e�er dobro ne rastopi. Zatim se u smesu doda i 170 g bra�na i �etiri ka�ike mlevenih oraha, plus pola kesice pra�ka za pecivo i tri ka�ike hladne vode. Stavi se u kalup podmazan puterom i posut bra�nom i pe�e se, ne na jakoj vatri, da ne pregori. Ja namestim da rerna bude na 170 C. Upropastila sam dosta kora dok nisam nau�ila kako da ih pe�em. Kad vam se �ini da je gotova, bocnite je iglom za pletenje (ili �a�kalicom), ako nema bra�na, gotova je.
Dok se kora pe�e, prekopam po zamrziva�u i povadim vo�e, tre�nje, vi�nje, ribizle, borovnice, lepo je �to vi�e razli�itog vo�a, da se u to nasecka i malo narand�e ili kivija, sve �to je so�no. Stavim vo�e u re�etkasti sud i sok se polako otapa. Doda se u njega i malo ruma ili nekog drugog alkohola.
Kad se kora ohladi, pa�ljivo se prese�e na pola, i to je najbolje uraditi koncem. Kora se zase�e povr�inski, u krug, napravi se om�a koncem i polako, polako provu�e kroz koru. Takve dve lepe polovine natopimo pa�ljivo sokom koji smo pripremili.
Ve� su spremljeni i mleveni orasi za krem, treba nam 200 g, pa onda i dve kisele pavlake i 200 g �e�era u prahu. Znam da pavlaka zvu�i �udno, ali verujte mi, ona daje veoma lep ukus. Umute se jo� i tri kesice �laga ili pola kila slatke pavlake.
Uzmem onda lepu tacnu, pa re�am po kori prvo krem, a onda puno vo�a, pa �lag, pa opet kora, krem, vo�e i na kraju se cela torta oblo�i i u�u�ka u �to vi�e �laga i na kraju, ukrasi � krupno rendanom �okoladom. Jo� ako na�ete u�e�erene tre�nje, dobili ste pravu prazni�nu tortu.
Iako sam odrasla na bakinim tortama sa puno oraha i �okolade, �ini mi se da su ovakve torte, koje nisu tako suve, mnogo bolji izbor. Moj tast je za te suve torte znao da ka�e: "Kakav ti je ovo lebac!"
Ovu tortu uvek stavim malo u zamrziva� da sa�uva oblik, pa kad se ise�e par�e, malo se sa�eka da se otopi pre nego �to se poslu�e.
Meridijani
London: Tajanstveno ven�anje
Ameri�ka
pop-zvezda Madona i britanski re�iser Gaj Ri�i umakli su stotinama
novinara i paparaca i ven�ali su se u tajnosti pro�log petka. �in ven�anja,
obavljen istog dana ali na drugom mestu kada i kr�tenje njihovog zajedni�kog
sina Rika, odigrao se u privatnoj kapeli zamka Skibou na severu �kotske
bez ikakve pompe i bez prisustva javnosti. Mediji su za ovaj "doga�aj
godine" (u svetu d�et-seta) saznali tek 24 sata kasnije, kada je
progovorila sve�tenica koja je ven�anje obavila. Tada se saznalo i da su
re�i zakletve kojima se Madona obavezala da �e supruga "po�tovati,
paziti i pru�iti mu radost" napisali sami mladenci po�to to
dozvoljava obred �kotske crkve. Zakasnela medijska potera za mladencima u
Velikoj Britaniji trajala je i dalje. Madona i Ri�i obreli su se, naime,
ve� u subotu na jugozapadu Engleske, u Sautemptonu, pa su novinari zaklju�ili
da mladenci provode medeni mesec na imanju njihovog prijatelja Stinga, biv�eg
frontmena grupe Polis, koje se nalazi u blizini. Pri�i na uverljivosti
daje �injenica da su se Madona i Ri�i svojevremeno i upoznali na jednoj
zabavi kod Stinga i njegove supruge Trudi Stajler.
Tokio: Ni carski pokloni nisu...
Japanski
car Akihito, koji je pro�le subote napunio 67 godina, odlu�io je da
posluzi ovim povodom vi�e ne poklanja cigarete. Tradicionalni carski
poklon, kutija od belog drveta sa cigaretama i sakeom, godinama do sada
primalo je 2500 zaposlenih u Agenciji za odr�avanje carskog doma�instva.
Fla�a sakea ostala je i ove godine u carskom poklon-paketi�u, ali su
cigarete zamenjene � kola�ima. Zvani�no obja�njenje za ovu promenu
glasi da sve manje zaposlenih u monarhovom doma�instvu pu�i, pa je i
vladar odlu�io da poklon prilagodi promenjenom ukusu svoje posluge. Tako
je jedna tradicija japanskog dvora duga gotovo 40 godina prekinuta.
Cigarete i sake u ro�endanskom poklon paketu uveo je, naime, car Hirohito
1964. godine, a njegov sin Akihito, koji ga je na tronu nasledio 1989, odr�ao
ga je sve do sada.
Bornholm: Sveti gral, ponovo
Legendarni relikti hri��anske religije (i
judaizma) Sveti gral i Zavetni kov�eg za kojima potraga traje stole�ima
"preseljeni su" na novu lokaciju: daleko nordijsko ostrvo
Bornholm. Ovu tvrdnju potkrepljuju ovih dana knjigom od dvestotinak
stranica Danac Erling Hagensen i Britanac Henri Linkoln, obja�njavaju�i
kako su i za�to vitezovi Templarskog reda pre ne�to vi�e od 800 godina
sa svojim blagom stigli na usamljeno ostrvo u Severnom moru. Najnovija
verzija dansko-britanske koprodukcije sigurno �e ponovo razigrati ma�tu
i vernika i avanturista u poteri za svetim relikvijama kojima se trag �
ako su ikada i postojale � gubi pre gotovo 1000 godina. Misterija je
utoliko ve�a jer niko ne zna kako relikti izgledaju. Pretpostavlja se
samo da je Zavetni kov�eg zapravo kutija u obliku kontejnera u kojoj su
sakriveni komadi stene na kojima je uklesano deset bo�jih zapovesti koje
je Mojsije primio od Boga na Sinaju; za Sveti gral se pak veruje da je re�
o peharu iz koga su vino pili Isus Hrist i njegovi apostoli. Prema
legendi, �uvari ovih svetinja neprocenjive vrednosti, vitezovi
Templarskog reda, negde su ih sakrili tako dobro da vi�e niko ne zna gde
su. Kao potencijalne lokacije koje su pratili lovci na blago svih nacija i
fela (uklju�uju�i i slavnog filmskog junaka Indijanu D�onsa) ozna�avane
su �kotska (zamak Roslin), Etiopija, �panija i Kanada. Knjigom
"Templarsko tajno ostrvo" Danac i Britanac misteriju Svetog
grala sme�taju na Bornoholm, gde su ga, navodno, iz Francuske pre osam
vekova preneli vitezovi Templarskog reda, upla�eni da �e blago biti
prona�eno i oteto. Intrigantnu tezu o skrivenom blagu potkrepljuju savr�enim
geometrijskim oblikom okruglih crkvi koje od starina postoje na Bornholmu,
a kakve su navodno gradili jedino pripadnici vitezova Templarskog reda.
Usamljenost ostrva, sme�tenog ispod skandinavskog poluostrva u
"debelom moru" podjednako udaljenom od Danske, Nema�ke, Poljske
i Skandinavije, kao i mogu�nost dobre odbrane od napada sa bilo koje
strane da�e verovatno najnovijoj verziji misterije Svetog grala novi
podsticaj.
Internet News
Godina pakosti
Dvehiljadita godina, od koje se ovih dana opra�tamo, osta�e upisana velikim slovima u istoriji digitalnog sveta. Ve� sam po�etak nagove�tavao je dramu: "vremenska bomba", postavljena jo� tokom �ezdesetih godina u vidu takozvane milenijumske gre�ke, u�urbano je demontirana, da bi u trenutku aktiviranja napravila samo jedno bezazleno "pu�".
Strah od totalnog kolapsa svih kompjutera u svetu pokazao se preteranim i krenulo se u op�te slavlje, krunisano fantasti�nim berzanskim vrednostima "dotkom", to jest internet kompanija. Gotovo da je bilo dovoljno umre�iti dva-tri ra�unara, smisliti neko zabavno ime i prona�i svoj "ni�" na tr�i�tu pa da investitori polome noge sve tr�e�i da ulo�e pare. Dvanaest meseci kasnije mnogi se kaju �to ih nisu polomili pre cilja. Ko god je ulo�io dolar u internet akcije ostao je bez najmanje pola, a internet kompanije nestajale su kao meduze na suncu.
Druga stvar po kojoj �emo pamtiti dvehiljaditu bili su neprekidni hakerski napadi. Po�elo je u februaru, blokiranjem najpose�enijih svetskih sajtova poput Jahua ili Ibeja, jednostavnim "zatrpavanjem" koje je onemogu�ilo pristup korisnicima (�tete se mere stotinama miliona dolara), preko "ljubavnog" virusa u maju (�teta se ne da proceniti), do upada u sam Majkrosoft krajem godine. O kra�ama brojeva kreditnih kartica i stalno prisutnim virusima koji se nisu masovno �irili da i ne govorimo. Sve u svemu, svet je saznao da internet sve manje li�i na komunu dobronamernih u�enjaka a sve vi�e na mra�nu ulicu u lo�em kraju kojom ne valja i�i bez pratnje. Instalacija "softverskih zidova" oko personalnih ra�unara radi za�tite od upada zlonamernika postala je op�ta potreba, bilo da ste velika firma ili obi�an mali korisnik koji bi samo da pogleda svoj mejl.
Situacija nije bila mnogo druga�ija ni na doma�oj internet sceni, samo �to kod nas �tetu relativizuje sama �injenica da je te�ko proceniti vrednost rada (naro�ito onog na ra�unaru). Bitno je da nas nijedna od ovih globalnih po�asti nije mimoi�la, a kako stoje stvari � ne�e ni ubudu�e.
U godini pred nama mo�emo o�ekivati po�etak ozbiljne elektronske trgovine, ali ne i pravi bum. Dva osnovna preduslova za start su tu, stabilna valuta i normalizovanje bankarskog sistema, a dodatno ubrzanje da�e ulazak stranih firmi kojima je internet sastavni deo poslovanja.
Ono �to �e korisnike najvi�e obradovati bi�e znatno unapre�enje internet provajdinga. Zdrava konkurencija �e pre svega dobolj�ati usluge, neki provajderi �e definitivno promeniti vlasnike (do sada se to nije de�avalo), a ako bi se negde usudili da damo malo smeliju prognozu, to bi bio "be�i�ni internet". Nije nemogu�e da do kraja godine pristup preko antene bude znatno br�i i jeftiniji od pristupa preko "�ice", �to je jedna stvar u kojoj bismo mogli da pratimo svetski trend.
Zoran Stanojevi�
Forum
Mi�a �urkovi�: Srbija na nultoj ta�ki
Protekli izbori su zapravo predstavljali tek glasanje gra�ana za uspostavljanje bazi�nog demokratskog dru�tvenog konsenzusa.
Srbija tek sada izlazi iz vanrednog, pretpoliti�kog stanja i dolazi na nultu ta�ku sopstvene konstitucije.
Prva dobra stvar jeste to �to je realna politi�ka mo� postala u potpunosti institucionalizovana. Gra�ani su pokazali visoku politi�ku svest daju�i ovoliko poverenje DOS-u, kako bi mu dali potpuno odre�ene ruke za stvaranje politi�kog �ivota (a �to bi trebalo da se kruni�e �ak i novim ustavom). Me�utim, time im je data i ogromna odgovornost. Lideri DOS-a bi stoga morali da poka�u visoku dr�avotvornu svest, te stoga vi�e da se pona�aju kao O�evi utemeljiva�i, nego kao vo�e svojih politi�kih partija. To bi zna�ilo da, uprkos svojim politi�kim razlikama, ostanu na okupu bar godinu dana dok se dr�avni politi�ki prostor ne u�vrsti i dok se ne isprofili�e haoti�na ideolo�ko-politi�ka slika.
(Autor je saradnik Instituta za evropske studije)
Ljiljana Ba�evi�: Gra�ani Srbije su podeljeni
Svega petina gra�ana Srbije zala�e se za zadr�avanje sada�njeg ustavnog re�enja odnosa Srbije i Crne Gore. Prema rezultatima decembarskog istra�ivanja Centra za politikolo�ka istra�ivanja i javno mnjenje Instituta dru�tvenih nauka u Beogradu, 71 odsto gra�ana zala�e se za preure�enje odnosa u federaciji.
Gra�ani su, me�utim, nejedinstveni u pogledu konkretnih modaliteta promene odnosa. Skoro tre�ina se zala�e za preure�enje koje bi garantovalo potpunu ravnopravnost dve republike, a po petina za konfederaciju, odnosno potpunu nezavisnost Srbije i Crne Gore.
(Autorka je upravnica Centra za
politikolo�ka istra�ivanja i
javno mnjenje Instituta dru�tvenih nauka u Beogradu)
Ljubi�a Sekuli�: Opomena ekstremistima
Predsedni�ko saop�tenje, kakvo je doneto povodom situacije na jugu Srbije, nema obavezuju�i karakter. Takvo saop�tenje ozna�ava preporuku, kao sto je to slu�aj i sa odlukama Generalne skup�tine i drugih organa UN-a.
Takvo saop�tenje ipak mo�e biti korak u dobrom pravcu. Pored toga �to je ono pozitivna osuda ekstremisti�kih grupa sa Kosova, kao i zahtev da se te grupe odmah povuku iz zone kopnene bezbednosti, saop�tenje mo�e predstavljati opomenu i da �e � ukoliko ono ne bude uva�eno � uslediti konkretnija akcija Saveta bezbednosti. Slede�i korak bio bi verovatno rezolucija � koja je po prirodi o�trija. Saop�tenje je, dakle, izraz politi�kog pritiska me�unarodne zajednice oli�ene u Savetu bezbednosti i nagove�taj da slede dalje mere.
(Autor je �lan Foruma za me�unarodne odnose)
Stojan Stamenkovi�: Bagatelna struja
Dispariteti cena su najve�i u poljoprivredi i u infrastrukturi.
Kad je re� o ceni struje, ona je ispod svakog nivoa. Po ceni od jednog centa po kilovatu (umesto pet-�est centi, koliko bi bilo realno) struja se ne mo�e proizvoditi. Zato �etvrtina svih gubitaka u privredi otpada upravo na tu oblast, zato u nju nije ulagano, zato je ona sada izraubovana.
(Autor je urednik publikacije
"MAP" Instituta ekonomskih nauka)
Fenomeni
Ekologija: Zaostav�tina �ernobila
Po
zaustavljanju poslednjeg reaktora nuklearne elektrane u �ernobilu,
Grinpis je najavio kampanju za zatvaranje svih sli�nih postrojenja u
Rusiji i Litvaniji. Podsetiv�i da je poslednji reaktor �ernobila zvani�no
zatvoren 14 godina nakon katastrofalne eksplozije u tom postrojenju,
aktivisti Grinpisa ka�u da se ne mo�e �ekati jo� 14 godina na
zatvaranje preostalih centrala izgra�enih po sovjetskom modelu. Po
njihovim podacima, u Rusiji i Litvaniji ima jo� desetak reaktora na
vodeno hla�enje koji su trajna pretnja za Evropu. �ernobil ostaje svedo�anstvo
o propasti nuklearnog sna, jer su posledice �ernobilske katastrofe i tri
miliona bolesne dece, rak tiroide udesetostru�en me�u adolescentima i
udvostru�en broj dece s uro�enim manama. Ekolozi o�tro osu�uju odluke
Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske komisije da pomognu Ukrajini
u izgradnji novih nuklearki, i takvu pomo� zemlji najvi�e stradaloj od
posledica havarije u �ernobilu ocenjuju kao cini�nu.
Ipak, Rusija namerava da uskoro pusti u rad novu nuklearnu elektranu u Rostovu na Donu, a njeno ministarstvo za atomsku energiju tvrdi da su ruske centrale savr�eno bezbedne.
Deset industrijskih zona u Makedoniji i Albaniji veoma je opasno po zdravlje ljudi i �ivotnu sredinu, ka�e se u izve�taju Ekolo�kog programa Ujedinjenih nacija (UNEP) od 18. decembra. Eksperti UNEP-a su u tim zemljama otkrili zastarele pogone, lo�u ekolo�ku za�titu, a tranzicija je doprinela stvaranju "crnih ta�ki". U Albaniji su to hemijska fabrika u Dra�u, fabrika hlora u Vljori, nalazi�te nafte u Patosu, rafinerija u Balj�u i deponija toksi�nog otpada u �ari. I u Makedoniji je situacija kriti�na u metalur�kom pogonu Jugohrom u Jegunovcima, hemijskom kompleksu Ohis u Skoplju, fabrici olova i cinka MHK Zletovo u Velesu, rudniku cinka i olova u Probi�tipu i u elektrani u Bitolju. Jo� devet lokacija (�etiri u Albaniji, pet u Makedoniji) predstavlja ekolo�ki problem i mora biti ispitano da bi se odredile mere za�tite ljudi.
Beta
