Naslovna strana godine
Predlog za kuvanje
Lebac je off
Predlaže: Gorica Popović, glumica
Ovu voćnu tortu volim jer je lepa, laka, bogata i veoma ukusna. Najpre se pripreme kore. Umute se četiri jaja; prvo, naravno, belanca; za mlade domaćice koje to ne znaju, uvek se u njih doda malo soli da bi se bolje umutila. U belanca se umešaju žumanca, a onda i 150 g kristal šećera, pa se sve muti dok se šećer dobro ne rastopi. Zatim se u smesu doda i 170 g brašna i četiri kašike mlevenih oraha, plus pola kesice praška za pecivo i tri kašike hladne vode. Stavi se u kalup podmazan puterom i posut brašnom i peče se, ne na jakoj vatri, da ne pregori. Ja namestim da rerna bude na 170 C. Upropastila sam dosta kora dok nisam naučila kako da ih pečem. Kad vam se čini da je gotova, bocnite je iglom za pletenje (ili čačkalicom), ako nema brašna, gotova je.
Dok se kora peče, prekopam po zamrzivaču i povadim voće, trešnje, višnje, ribizle, borovnice, lepo je što više različitog voća, da se u to nasecka i malo narandže ili kivija, sve što je sočno. Stavim voće u rešetkasti sud i sok se polako otapa. Doda se u njega i malo ruma ili nekog drugog alkohola.
Kad se kora ohladi, pažljivo se preseče na pola, i to je najbolje uraditi koncem. Kora se zaseče površinski, u krug, napravi se omča koncem i polako, polako provuče kroz koru. Takve dve lepe polovine natopimo pažljivo sokom koji smo pripremili.
Već su spremljeni i mleveni orasi za krem, treba nam 200 g, pa onda i dve kisele pavlake i 200 g šećera u prahu. Znam da pavlaka zvuči čudno, ali verujte mi, ona daje veoma lep ukus. Umute se još i tri kesice šlaga ili pola kila slatke pavlake.
Uzmem onda lepu tacnu, pa ređam po kori prvo krem, a onda puno voća, pa šlag, pa opet kora, krem, voće i na kraju se cela torta obloži i ušuška u što više šlaga i na kraju, ukrasi – krupno rendanom čokoladom. Još ako nađete ušećerene trešnje, dobili ste pravu prazničnu tortu.
Iako sam odrasla na bakinim tortama sa puno oraha i čokolade, čini mi se da su ovakve torte, koje nisu tako suve, mnogo bolji izbor. Moj tast je za te suve torte znao da kaže: "Kakav ti je ovo lebac!"
Ovu tortu uvek stavim malo u zamrzivač da sačuva oblik, pa kad se iseče parče, malo se sačeka da se otopi pre nego što se posluže.
Meridijani
London: Tajanstveno venčanje
Američka
pop-zvezda Madona i britanski režiser Gaj Riči umakli su stotinama
novinara i paparaca i venčali su se u tajnosti prošlog petka. Čin venčanja,
obavljen istog dana ali na drugom mestu kada i krštenje njihovog zajedničkog
sina Rika, odigrao se u privatnoj kapeli zamka Skibou na severu Škotske
bez ikakve pompe i bez prisustva javnosti. Mediji su za ovaj "događaj
godine" (u svetu džet-seta) saznali tek 24 sata kasnije, kada je
progovorila sveštenica koja je venčanje obavila. Tada se saznalo i da su
reči zakletve kojima se Madona obavezala da će supruga "poštovati,
paziti i pružiti mu radost" napisali sami mladenci pošto to
dozvoljava obred škotske crkve. Zakasnela medijska potera za mladencima u
Velikoj Britaniji trajala je i dalje. Madona i Riči obreli su se, naime,
već u subotu na jugozapadu Engleske, u Sautemptonu, pa su novinari zaključili
da mladenci provode medeni mesec na imanju njihovog prijatelja Stinga, bivšeg
frontmena grupe Polis, koje se nalazi u blizini. Priči na uverljivosti
daje činjenica da su se Madona i Riči svojevremeno i upoznali na jednoj
zabavi kod Stinga i njegove supruge Trudi Stajler.
Tokio: Ni carski pokloni nisu...
Japanski
car Akihito, koji je prošle subote napunio 67 godina, odlučio je da
posluzi ovim povodom više ne poklanja cigarete. Tradicionalni carski
poklon, kutija od belog drveta sa cigaretama i sakeom, godinama do sada
primalo je 2500 zaposlenih u Agenciji za održavanje carskog domaćinstva.
Flaša sakea ostala je i ove godine u carskom poklon-paketiću, ali su
cigarete zamenjene – kolačima. Zvanično objašnjenje za ovu promenu
glasi da sve manje zaposlenih u monarhovom domaćinstvu puši, pa je i
vladar odlučio da poklon prilagodi promenjenom ukusu svoje posluge. Tako
je jedna tradicija japanskog dvora duga gotovo 40 godina prekinuta.
Cigarete i sake u rođendanskom poklon paketu uveo je, naime, car Hirohito
1964. godine, a njegov sin Akihito, koji ga je na tronu nasledio 1989, održao
ga je sve do sada.
Bornholm: Sveti gral, ponovo
Legendarni relikti hrišćanske religije (i
judaizma) Sveti gral i Zavetni kovčeg za kojima potraga traje stolećima
"preseljeni su" na novu lokaciju: daleko nordijsko ostrvo
Bornholm. Ovu tvrdnju potkrepljuju ovih dana knjigom od dvestotinak
stranica Danac Erling Hagensen i Britanac Henri Linkoln, objašnjavajući
kako su i zašto vitezovi Templarskog reda pre nešto više od 800 godina
sa svojim blagom stigli na usamljeno ostrvo u Severnom moru. Najnovija
verzija dansko-britanske koprodukcije sigurno će ponovo razigrati maštu
i vernika i avanturista u poteri za svetim relikvijama kojima se trag –
ako su ikada i postojale – gubi pre gotovo 1000 godina. Misterija je
utoliko veća jer niko ne zna kako relikti izgledaju. Pretpostavlja se
samo da je Zavetni kovčeg zapravo kutija u obliku kontejnera u kojoj su
sakriveni komadi stene na kojima je uklesano deset božjih zapovesti koje
je Mojsije primio od Boga na Sinaju; za Sveti gral se pak veruje da je reč
o peharu iz koga su vino pili Isus Hrist i njegovi apostoli. Prema
legendi, čuvari ovih svetinja neprocenjive vrednosti, vitezovi
Templarskog reda, negde su ih sakrili tako dobro da više niko ne zna gde
su. Kao potencijalne lokacije koje su pratili lovci na blago svih nacija i
fela (uključujući i slavnog filmskog junaka Indijanu Džonsa) označavane
su Škotska (zamak Roslin), Etiopija, Španija i Kanada. Knjigom
"Templarsko tajno ostrvo" Danac i Britanac misteriju Svetog
grala smeštaju na Bornoholm, gde su ga, navodno, iz Francuske pre osam
vekova preneli vitezovi Templarskog reda, uplašeni da će blago biti
pronađeno i oteto. Intrigantnu tezu o skrivenom blagu potkrepljuju savršenim
geometrijskim oblikom okruglih crkvi koje od starina postoje na Bornholmu,
a kakve su navodno gradili jedino pripadnici vitezova Templarskog reda.
Usamljenost ostrva, smeštenog ispod skandinavskog poluostrva u
"debelom moru" podjednako udaljenom od Danske, Nemačke, Poljske
i Skandinavije, kao i mogućnost dobre odbrane od napada sa bilo koje
strane daće verovatno najnovijoj verziji misterije Svetog grala novi
podsticaj.
Internet News
Godina pakosti
Dvehiljadita godina, od koje se ovih dana opraštamo, ostaće upisana velikim slovima u istoriji digitalnog sveta. Već sam početak nagoveštavao je dramu: "vremenska bomba", postavljena još tokom šezdesetih godina u vidu takozvane milenijumske greške, užurbano je demontirana, da bi u trenutku aktiviranja napravila samo jedno bezazleno "puć".
Strah od totalnog kolapsa svih kompjutera u svetu pokazao se preteranim i krenulo se u opšte slavlje, krunisano fantastičnim berzanskim vrednostima "dotkom", to jest internet kompanija. Gotovo da je bilo dovoljno umrežiti dva-tri računara, smisliti neko zabavno ime i pronaći svoj "nič" na tržištu pa da investitori polome noge sve trčeći da ulože pare. Dvanaest meseci kasnije mnogi se kaju što ih nisu polomili pre cilja. Ko god je uložio dolar u internet akcije ostao je bez najmanje pola, a internet kompanije nestajale su kao meduze na suncu.
Druga stvar po kojoj ćemo pamtiti dvehiljaditu bili su neprekidni hakerski napadi. Počelo je u februaru, blokiranjem najposećenijih svetskih sajtova poput Jahua ili Ibeja, jednostavnim "zatrpavanjem" koje je onemogućilo pristup korisnicima (štete se mere stotinama miliona dolara), preko "ljubavnog" virusa u maju (šteta se ne da proceniti), do upada u sam Majkrosoft krajem godine. O krađama brojeva kreditnih kartica i stalno prisutnim virusima koji se nisu masovno širili da i ne govorimo. Sve u svemu, svet je saznao da internet sve manje liči na komunu dobronamernih učenjaka a sve više na mračnu ulicu u lošem kraju kojom ne valja ići bez pratnje. Instalacija "softverskih zidova" oko personalnih računara radi zaštite od upada zlonamernika postala je opšta potreba, bilo da ste velika firma ili običan mali korisnik koji bi samo da pogleda svoj mejl.
Situacija nije bila mnogo drugačija ni na domaćoj internet sceni, samo što kod nas štetu relativizuje sama činjenica da je teško proceniti vrednost rada (naročito onog na računaru). Bitno je da nas nijedna od ovih globalnih pošasti nije mimoišla, a kako stoje stvari – neće ni ubuduće.
U godini pred nama možemo očekivati početak ozbiljne elektronske trgovine, ali ne i pravi bum. Dva osnovna preduslova za start su tu, stabilna valuta i normalizovanje bankarskog sistema, a dodatno ubrzanje daće ulazak stranih firmi kojima je internet sastavni deo poslovanja.
Ono što će korisnike najviše obradovati biće znatno unapređenje internet provajdinga. Zdrava konkurencija će pre svega doboljšati usluge, neki provajderi će definitivno promeniti vlasnike (do sada se to nije dešavalo), a ako bi se negde usudili da damo malo smeliju prognozu, to bi bio "bežični internet". Nije nemoguće da do kraja godine pristup preko antene bude znatno brži i jeftiniji od pristupa preko "žice", što je jedna stvar u kojoj bismo mogli da pratimo svetski trend.
Zoran Stanojević
Forum
Miša Đurković: Srbija na nultoj tački
Protekli izbori su zapravo predstavljali tek glasanje građana za uspostavljanje bazičnog demokratskog društvenog konsenzusa.
Srbija tek sada izlazi iz vanrednog, pretpolitičkog stanja i dolazi na nultu tačku sopstvene konstitucije.
Prva dobra stvar jeste to što je realna politička moć postala u potpunosti institucionalizovana. Građani su pokazali visoku političku svest dajući ovoliko poverenje DOS-u, kako bi mu dali potpuno odrešene ruke za stvaranje političkog života (a što bi trebalo da se kruniše čak i novim ustavom). Međutim, time im je data i ogromna odgovornost. Lideri DOS-a bi stoga morali da pokažu visoku državotvornu svest, te stoga više da se ponašaju kao Očevi utemeljivači, nego kao vođe svojih političkih partija. To bi značilo da, uprkos svojim političkim razlikama, ostanu na okupu bar godinu dana dok se državni politički prostor ne učvrsti i dok se ne isprofiliše haotična ideološko-politička slika.
(Autor je saradnik Instituta za evropske studije)
Ljiljana Baćević: Građani Srbije su podeljeni
Svega petina građana Srbije zalaže se za zadržavanje sadašnjeg ustavnog rešenja odnosa Srbije i Crne Gore. Prema rezultatima decembarskog istraživanja Centra za politikološka istraživanja i javno mnjenje Instituta društvenih nauka u Beogradu, 71 odsto građana zalaže se za preuređenje odnosa u federaciji.
Građani su, međutim, nejedinstveni u pogledu konkretnih modaliteta promene odnosa. Skoro trećina se zalaže za preuređenje koje bi garantovalo potpunu ravnopravnost dve republike, a po petina za konfederaciju, odnosno potpunu nezavisnost Srbije i Crne Gore.
(Autorka je upravnica Centra za
politikološka istraživanja i
javno mnjenje Instituta društvenih nauka u Beogradu)
Ljubiša Sekulić: Opomena ekstremistima
Predsedničko saopštenje, kakvo je doneto povodom situacije na jugu Srbije, nema obavezujući karakter. Takvo saopštenje označava preporuku, kao sto je to slučaj i sa odlukama Generalne skupštine i drugih organa UN-a.
Takvo saopštenje ipak može biti korak u dobrom pravcu. Pored toga što je ono pozitivna osuda ekstremističkih grupa sa Kosova, kao i zahtev da se te grupe odmah povuku iz zone kopnene bezbednosti, saopštenje može predstavljati opomenu i da će – ukoliko ono ne bude uvaženo – uslediti konkretnija akcija Saveta bezbednosti. Sledeći korak bio bi verovatno rezolucija – koja je po prirodi oštrija. Saopštenje je, dakle, izraz političkog pritiska međunarodne zajednice oličene u Savetu bezbednosti i nagoveštaj da slede dalje mere.
(Autor je član Foruma za međunarodne odnose)
Stojan Stamenković: Bagatelna struja
Dispariteti cena su najveći u poljoprivredi i u infrastrukturi.
Kad je reč o ceni struje, ona je ispod svakog nivoa. Po ceni od jednog centa po kilovatu (umesto pet-šest centi, koliko bi bilo realno) struja se ne može proizvoditi. Zato četvrtina svih gubitaka u privredi otpada upravo na tu oblast, zato u nju nije ulagano, zato je ona sada izraubovana.
(Autor je urednik publikacije
"MAP" Instituta ekonomskih nauka)
Fenomeni
Ekologija: Zaostavština Černobila
Po
zaustavljanju poslednjeg reaktora nuklearne elektrane u Černobilu,
Grinpis je najavio kampanju za zatvaranje svih sličnih postrojenja u
Rusiji i Litvaniji. Podsetivši da je poslednji reaktor Černobila zvanično
zatvoren 14 godina nakon katastrofalne eksplozije u tom postrojenju,
aktivisti Grinpisa kažu da se ne može čekati još 14 godina na
zatvaranje preostalih centrala izgrađenih po sovjetskom modelu. Po
njihovim podacima, u Rusiji i Litvaniji ima još desetak reaktora na
vodeno hlađenje koji su trajna pretnja za Evropu. Černobil ostaje svedočanstvo
o propasti nuklearnog sna, jer su posledice černobilske katastrofe i tri
miliona bolesne dece, rak tiroide udesetostručen među adolescentima i
udvostručen broj dece s urođenim manama. Ekolozi oštro osuđuju odluke
Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske komisije da pomognu Ukrajini
u izgradnji novih nuklearki, i takvu pomoć zemlji najviše stradaloj od
posledica havarije u Černobilu ocenjuju kao ciničnu.
Ipak, Rusija namerava da uskoro pusti u rad novu nuklearnu elektranu u Rostovu na Donu, a njeno ministarstvo za atomsku energiju tvrdi da su ruske centrale savršeno bezbedne.
Deset industrijskih zona u Makedoniji i Albaniji veoma je opasno po zdravlje ljudi i životnu sredinu, kaže se u izveštaju Ekološkog programa Ujedinjenih nacija (UNEP) od 18. decembra. Eksperti UNEP-a su u tim zemljama otkrili zastarele pogone, lošu ekološku zaštitu, a tranzicija je doprinela stvaranju "crnih tački". U Albaniji su to hemijska fabrika u Draču, fabrika hlora u Vljori, nalazište nafte u Patosu, rafinerija u Baljšu i deponija toksičnog otpada u Šari. I u Makedoniji je situacija kritična u metalurškom pogonu Jugohrom u Jegunovcima, hemijskom kompleksu Ohis u Skoplju, fabrici olova i cinka MHK Zletovo u Velesu, rudniku cinka i olova u Probištipu i u elektrani u Bitolju. Još devet lokacija (četiri u Albaniji, pet u Makedoniji) predstavlja ekološki problem i mora biti ispitano da bi se odredile mere zaštite ljudi.
Beta
