Vreme broj 521, 28. decembar 2000.

Poreklo: Deda Mraz je bi�e sa vi�e porekla, li�nosti i likova. Prvo se rodio kao �ovek u �etvrtom veku u oblasti Mira u Liciji (danas u Turskoj), dobio ime Nikola � od tada se po Evropi bavi verskim poslovima pod imenima Nikola Barijski, Nikola Mirski i Sveti Nikola. U Holandiji je posle reformacije iz bezbednosnih razloga promenio ime u Sinterklaas, i zatim se jednim delom svoje li�nosti iselio sa holandskim iseljenicima za Novi Amsterdam (danas grad Njujork), gde se prekrstio u Santa Klaus, a drugim delom ostao u severozapadnoj Evropi, gde je, u obli�ju �oveka ili polu�ivotinje, katkad konkurisao Hristu kao davalac poklona, katkad i�ao s njim kao pratilac, u Nema�koj pod pseudonimom Bertel, Knecht Ruprecht i Weihnachtsmann, u Engleskoj kao Klapperbock i Old Hob, a u Belgiji, Holandiji i skandinavskim zemljama kao Bo�i� Bata. Njegovo �etvrto "ja" pojavilo se u nepoznato vreme negde u Skandinaviji u obliku patuljka i uzelo ime Bo�i�ni patuljak. Santa Claus je u XIX veku odlu�io da promeni ime u Father Christmas i da po�etkom ovog stole�a jednim delom ostane u SAD, a da se drugim delom vrati u Evropu kao veliki patuljak. Po�to je sporo putovao, u neke zemlje je stigao tek iza Drugog svetskog rata. Nastanio se prvo u velikim gradovima, a onda krenuo dalje na selo i u svet u liku dizajniranom u Diznijevom studiju i uz sponzorstvo trgova�kog stale�a.

U Srbiji se sreo sa Svetim Nikolom, ali taj susret sa jednim od svojih "ja" nije izazvao krizu li�nosti, po�to su se podelili: Sveti Nikola radi za Nikoljdan, a Deda Mraz za Novu godinu. Porodi�ne prilike nepoznate.

Obrazovanje i karijera: Kao mlad putovao u Palestinu i Egipat, a 1087. njegove mo�ti ukrali italijanski mornari ili trgovci i preneli ih u Bari. Bio u zatvoru za vreme cara Dioklecijana, a za vreme Konstantina Velikog oslobo�en i bio na saboru u Nikeji 325. Nije slu�io vojsku.

Karijeru po�eo kao mirijski episkop i napredovao do sveca op�te namene: glavni svetac Rusije i Gr�ke, gradova Friburga i Moskve, dece, mornara, trgovaca, neudatih devojaka i drugih kojima su potrebne njegove usluge. U drugim obli�jima napredovao do delioca poklona, reklamne figure i igra�ke.

Karakter i strana�ka pripadnost: Po predanju, u jednoj ruci nosio korpu sa orasima i jabukama, nagradama za dobru decu, a u drugoj prut, nagradu za zlu decu. Po�to su pedagogija i de�ija prava napredovali, odustao od pruta, a pro�irio asortiman nagrada. Ne pripada nijednoj stranci. Prilago�ava ime i izgled politi�kim prilikama (kod nas uzeo ime Deda Mraz da ne jedi komuniste).

Posao i hobiji: U po�etku karijere izvodio �udesa za siroma�ne i nesre�ne, na primer dao miraz u zlatu trima siroma�nim sestrama i time ih spasao od prostitucije i o�iveo troje dece. Onda pre�ao na davanje poklona. Martin Luter ga je zbog sukoba sa katolicima naterao da podelu poklona premesti za Bo�i� i prepusti Isusu. Kad su pokloni iz doma�e radinosti krajem pro�log stole�a zamenjeni kupovnim, sklopio je ugovor sa trgovcima o trajnoj poslovnoj saradnji oko Bo�i�a i drugih trgova�kih slavlja i od tada radi samo za Bo�i� i Novu godinu. Njegovi pokloni mogu da se zamene tre�eg dana Bo�i�a, u vreme prigodne rasprodaje. Nemilosrdno izrabljuje patuljke koji mu prave igra�ke za decu, ali u Diznijevim filmovima oni deluju sre�no kao i u drugim propagandnim filmovima. Povremeno se vi�a i u porno filmovima, ali je op�te mi�ljenje da je to njegov dvojnik koji se la�no predstavlja (mada je za zimsku kratkodnevicu bio vezan i odre�eni kult plodnosti, pa ko zna). Ne daje izjave o poslu. Nema poznate hobije.

Standard: �ivi sam na Severnom polu na ni�ijoj zemlji sa patuljcima i za prevoz koristi irvase koji lete, �to i nije neki uspeh posle toliko vekova rada. Deo godine provodi u Diznijevom studiju. Voli da putuje, ali samo oko Bo�i�a i Nove godine.

Prijatelji: Po�asni �lan trgova�ke komore. Kafed�ije ga cene zbog i�a i pi�a koji se tro�e u velikim koli�inama da bi se slavio Isus, spasitelj gladnih i poni�enih. Zahvalni su mu i nenadareni slikari �estitki zbog pozajmice lika. Najvi�e ga vole deca, a na njegovu pojavu roditelji se hvataju za nov�anik ako imaju para, a za glavu ako ih nemaju.

Ugled: Za Srbe nije u�inio ni�ta, jer se iz koristoljublja slizao sa komunistima i svu pa�nju preneo na Novu godinu po novom kalendaru umesto da bude za Mali Bo�i� po starom, kada se pokloni ne daju. Katolici mu ne veruju jer deluje suvi�e protestantski. Izetbegovi� ga proglasio nemuslimanskom pojavom. Levi�ari mu zameraju �to se slizao sa trgovcima.

Planovi:Ideal mu je Bo�i� sa poklonima tokom 365 dana. Namerava i dalje da poma�e obrt kapitala i pojavljuje se u reklamama.

Ljubi�a Raji�