Lik i delo

Vreme broj 521, 28. decembar 2000.

Deda Mraz
Božić Bata

Poreklo: Deda Mraz je biće sa više porekla, ličnosti i likova. Prvo se rodio kao čovek u četvrtom veku u oblasti Mira u Liciji (danas u Turskoj), dobio ime Nikola – od tada se po Evropi bavi verskim poslovima pod imenima Nikola Barijski, Nikola Mirski i Sveti Nikola. U Holandiji je posle reformacije iz bezbednosnih razloga promenio ime u Sinterklaas, i zatim se jednim delom svoje ličnosti iselio sa holandskim iseljenicima za Novi Amsterdam (danas grad Njujork), gde se prekrstio u Santa Klaus, a drugim delom ostao u severozapadnoj Evropi, gde je, u obličju čoveka ili poluživotinje, katkad konkurisao Hristu kao davalac poklona, katkad išao s njim kao pratilac, u Nemačkoj pod pseudonimom Bertel, Knecht Ruprecht i Weihnachtsmann, u Engleskoj kao Klapperbock i Old Hob, a u Belgiji, Holandiji i skandinavskim zemljama kao Božić Bata. Njegovo četvrto "ja" pojavilo se u nepoznato vreme negde u Skandinaviji u obliku patuljka i uzelo ime Božićni patuljak. Santa Claus je u XIX veku odlučio da promeni ime u Father Christmas i da početkom ovog stoleća jednim delom ostane u SAD, a da se drugim delom vrati u Evropu kao veliki patuljak. Pošto je sporo putovao, u neke zemlje je stigao tek iza Drugog svetskog rata. Nastanio se prvo u velikim gradovima, a onda krenuo dalje na selo i u svet u liku dizajniranom u Diznijevom studiju i uz sponzorstvo trgovačkog staleža.

U Srbiji se sreo sa Svetim Nikolom, ali taj susret sa jednim od svojih "ja" nije izazvao krizu ličnosti, pošto su se podelili: Sveti Nikola radi za Nikoljdan, a Deda Mraz za Novu godinu. Porodične prilike nepoznate.

Obrazovanje i karijera: Kao mlad putovao u Palestinu i Egipat, a 1087. njegove mošti ukrali italijanski mornari ili trgovci i preneli ih u Bari. Bio u zatvoru za vreme cara Dioklecijana, a za vreme Konstantina Velikog oslobođen i bio na saboru u Nikeji 325. Nije služio vojsku.

Karijeru počeo kao mirijski episkop i napredovao do sveca opšte namene: glavni svetac Rusije i Grčke, gradova Friburga i Moskve, dece, mornara, trgovaca, neudatih devojaka i drugih kojima su potrebne njegove usluge. U drugim obličjima napredovao do delioca poklona, reklamne figure i igračke.

Karakter i stranačka pripadnost: Po predanju, u jednoj ruci nosio korpu sa orasima i jabukama, nagradama za dobru decu, a u drugoj prut, nagradu za zlu decu. Pošto su pedagogija i dečija prava napredovali, odustao od pruta, a proširio asortiman nagrada. Ne pripada nijednoj stranci. Prilagođava ime i izgled političkim prilikama (kod nas uzeo ime Deda Mraz da ne jedi komuniste).

Posao i hobiji: U početku karijere izvodio čudesa za siromašne i nesrećne, na primer dao miraz u zlatu trima siromašnim sestrama i time ih spasao od prostitucije i oživeo troje dece. Onda prešao na davanje poklona. Martin Luter ga je zbog sukoba sa katolicima naterao da podelu poklona premesti za Božić i prepusti Isusu. Kad su pokloni iz domaće radinosti krajem prošlog stoleća zamenjeni kupovnim, sklopio je ugovor sa trgovcima o trajnoj poslovnoj saradnji oko Božića i drugih trgovačkih slavlja i od tada radi samo za Božić i Novu godinu. Njegovi pokloni mogu da se zamene trećeg dana Božića, u vreme prigodne rasprodaje. Nemilosrdno izrabljuje patuljke koji mu prave igračke za decu, ali u Diznijevim filmovima oni deluju srećno kao i u drugim propagandnim filmovima. Povremeno se viđa i u porno filmovima, ali je opšte mišljenje da je to njegov dvojnik koji se lažno predstavlja (mada je za zimsku kratkodnevicu bio vezan i određeni kult plodnosti, pa ko zna). Ne daje izjave o poslu. Nema poznate hobije.

Standard: Živi sam na Severnom polu na ničijoj zemlji sa patuljcima i za prevoz koristi irvase koji lete, što i nije neki uspeh posle toliko vekova rada. Deo godine provodi u Diznijevom studiju. Voli da putuje, ali samo oko Božića i Nove godine.

Prijatelji: Počasni član trgovačke komore. Kafedžije ga cene zbog ića i pića koji se troše u velikim količinama da bi se slavio Isus, spasitelj gladnih i poniženih. Zahvalni su mu i nenadareni slikari čestitki zbog pozajmice lika. Najviše ga vole deca, a na njegovu pojavu roditelji se hvataju za novčanik ako imaju para, a za glavu ako ih nemaju.

Ugled: Za Srbe nije učinio ništa, jer se iz koristoljublja slizao sa komunistima i svu pažnju preneo na Novu godinu po novom kalendaru umesto da bude za Mali Božić po starom, kada se pokloni ne daju. Katolici mu ne veruju jer deluje suviše protestantski. Izetbegović ga proglasio nemuslimanskom pojavom. Levičari mu zameraju što se slizao sa trgovcima.

Planovi:Ideal mu je Božić sa poklonima tokom 365 dana. Namerava i dalje da pomaže obrt kapitala i pojavljuje se u reklamama.

Ljubiša Rajić

prethodni sadržaj naredni

vrh