Vreme broj 521, 28. decembar 2000.

Pobeda DOS-a i sigurna skup�tinska ve�ina pre svega zna�e da nova vlada ne�e imati za�titu dobrog izgovora. Nova vlast je preuzela odgovornost za jednu istorijsku �ansu tako veliku da je ka�njivo upropastiti je

Jedan krupan preokret, �ija je kulminacija bila 5. oktobra, po tre�i put je verifikovan 23. decembra. Ta�no deset godina posle prvih parlamentarnih izbora u Srbiji 1990 (23. decembra je padao drugi krug prvih parlamentarnih izbora), jedan statisti�ar prime�uje da izgled grafikona koji odslikavaju izborni rezultat do�e nekako isti, samo se boja na grafikonima drasti�no promenila. Kako se i o�ekivalo, vladaju�a partija postala je koalicija koja u svom nazivu jo� sadr�i re� "opozicija". DOS �alje 176 poslanika u Skup�tinu Srbije zahvaljuju�i tome �to je sakupio oko 2.400.000 glasova (2.392.605 glasova na osnovu podataka sa 98,53 odsto bira�kog tela dostupnih u trenutku nastanka ovog teksta).

Naviknimo se, najja�a opoziciona partija jeste Socijalisti�ka partija Srbije, koju jo� zovu "re�im", a koju je podr�alo oko 510.000 bira�a, �to joj je donelo 37 mandata. Godine 1990. SPS je imao 2.305.974, a sada je samo malo ja�i od zbira glasova koji su na tim prvim izborima sakupili takozvani kandidati grupa gra�ana (�uvenih GG poslanika, kako se pokazalo, bliskih SPS-u) koji su tada privukli 455.170 glasova.

Politikolog Vladimir Goati u razgovoru s va�im hroni�arem podse�a da brzina raspada ove mo�ne nomenklature nije nov fenomen � poljski PURP je 1989. za godinu dana od 1.900.000 pao na 50.000 �lanova; biv�i SK Slovenije je 1990. godine od 102.089 pao na 20.000; SKH sa 300.000 na 46.000. U Srbiji je taj proces 1990, zahvaljuju�i "doga�anju naroda", bio sporiji; SKS je tada od 800.000 pao na 400.000, a taj trend raspada o�ito se ubrzao posle desetogodi�nje zadr�ke.

Srpska radikalna stranka �e najverovatnije imati 23 poslanika. Stranka srpskog jedinstva 14 mandata na osnovu oko 199.000 glasova. Od ulaska ove �udne koalicije u parlament napravljena je vest nedelje, po�ela je da se �iri fama o velikom uspehu stranke nazvane "Ceca i penzioneri", mada, kako je u jednoj izjavi agenciji Beta procenila Ljiljana Ba�evi�, istra�iva� javnog mnjenja, uspeh SSJ-a nije tako impresivan kao �to se �ini na prvi pogled. Ona je ocenila da je mali odziv bira�a prakti�no lansirao SSJ u parlament.

Matemati�ar Zoran �ami, potpredsednik DSS-a, uo�iv�i da je u odnosu na savezne izbore glasalo oko 900.000 bira�a manje, procenio je da od toga bar tre�ina glasa�a ne postoji, ve� su stvoreni izbornim manipulacijama biv�ih vlasti. On smatra da su preostali apstinenti do�li iz redova pristalica prethodnog re�ima, ali i pristalica DOS-a koje se nisu odazvale na izborima veruju�i da je ta koalicija "zavr�ila posao".

IZBORNA TI�INA: Izborima nije prethodila bu�na kampanja, nije bilo mitinga (biv�e) opozicije, i gotovo nikakve kampanje podr�ke SPS-u, �iji su aktivisti bolje prolazili kad su ostali "neuo�ljivi", po�to je njihov nastup uglavnom do�ekivan na bodlje. DOS je uo�i izbora bio samouveren do non�alantnosti, po�to se verovalo da je ubedljivi Milo�evi�ev poraz na septembarskim izborima bio dovoljan. SPO je podse�ao na vlastite zasluge, na demonstracije, sukobe s re�imom i na ulogu Vuka Dra�kovi�a, da bi zavr�io kukanjem na medije.

Radikali su svoj nacionalni repertoar dopunili (neovla��enom) upotrebom muzi�kih motiva iz filma "Grlom u jagode". SSJ se detonirao porukama upu�enim delu razo�aranih pristalica SRS-a, SPO-a i SPS-a nacionalno-egalitarne orijentacije.

Sr�an Bogosavljevi�, statisti�ar i istra�iva� javnog mnjenja, smatra da je "vrlo mogu�e da su ta malo ratobornija, 'patriotska' krila Socijalisti�ke partije Srbije (SPS) i Srpske radikalne stranke (SRS) pre�la ka SSJ-u", po�to za razliku od SSJ-a, ostali u�esnici na izborima nisu imali "jasnu poruku" u odnosu na krizu na jugu Srbije za tu grupu bira�a.

Demokratska socijalisti�ka partija, koja je osvojila oko 32.000 (oko 0,85 odsto) glasova i Srpska socijaldemokratska partija, sa 29.238 (0,78 odsto) glasova, igrale su na socijaldemokratsku kartu i nisu ostvarile neki zapa�en rezultat, ali ipak, i s tako malim rezultatom, u zbiru �ine deseti deo sada�njeg bira�kog tela SPS-a.

U parlament nisu u�li Srpski pokret obnove (3,76 odsto), Demokratska socijalisti�ka partija (0,85), Srpska socijaldemokratska partija (0,78), a Jugoslovenska levica, sa oko 14.000 (0,38 odsto) glasova, ima manje bira�a nego posmatra�a potrebnih da bi se pokrilo 8721 bira�ko mesto. Te�ko je, me�utim, tvrditi da je izborna snaga ove grupacije ikada bila iznad toga.

Zbog visokog cenzusa koji je nametnut radikalskim izbornim zakonom, van igre su ostale neke od manjinskih partija, pa je, na primer, dosad najuticajniji politi�ki reprezentant politi�ke volje Muslimana u Jugoslaviji Sulejman Ugljanin, predsednik SDA i Muslimanskog nacionalnog vije�a Sand�aka (MNVS), ostao van parlamenta. Njegova izborna snaga kretala se izme�u 61.500 i 49.472 glasa�a na parlamentarnim i 109.456 na prvim predsedni�kim izborima 1990. Van parlamenta su ostali i Albanci juga Srbije, koje je u Skup�tini Srbije predstavljala koalicija dveju albanskih stranaka (koalicija Partije za demokratsko delovanje i Demokratske partije Albanaca Pre�eva i Demokratska koalicija za Pre�evo i Bujanovac), koje su u�estvovale na izborima 1990, 1993. i 1997.

U nacionalno me�ovitim regionima apstinencija bira�a bila je ve�a od prose�ne. U ovom kontekstu je zna�ajno da je DOS (koji u svom sastavu ima Demokratsku zajednicu vojvo�anskih Ma�ara i Demokratsku partiju Sand�aka) relativno najve�u podr�ku dobio u nekoliko vojvo�anskih op�tina gde je tu koaliciju podr�alo 87 odsto bira�a, a u nacionalno me�ovitom Severnobanatskom okrugu DOS je dobio 73 odsto glasova.

Portparol DOS-a �edomir Jovanovi� izjavio je da �e predstavnici DOS-a razgovarati sa predstavnicima stranaka nacionalnih manjina koji zbog visokog cenzusa nisu u�li u parlament, i da ta koalicija "ne be�i" od eventualnog u�e��a takvih stranaka u izvr�nim organima vlasti.

KA�I � PRST: Izbori su protekli bez ve�ih incidenata. Posmatra�ki tim OEBS-a na kraju je dao prelaznu ocenu izbornog procesa uz sugestije za pobolj�anje (pomenuti su visok cenzus, eliminacija nekih kategorija bira�a, itd...).

Glasanje je poni�teno na �etiri glasa�ka mesta u Leskovcu i na po jednom na Paliluli, �ukarici, Vra�aru, Kragujevcu, Smederevskoj Palanci, Lajkovcu, Priboju, Pre�evu, Se�nju, Zrenjaninu. U Kragujevcu su posmatra�i CeSID-a na jednom bira�kom mestu evidentirali konzumiranje alkohola, navodno zbog hladno�e u prostoriji gde se glasalo. U Bujanovcu je, prema izvorima CeSID-a i op�tinskog radnog tela RIK-a, otvoreno 37 od 49 bira�kih mesta. Bira�ka mesta nisu otvorena u selima u tampon zoni koja su pod kontrolom naoru�anih albanskih ekstremista, �to je slu�aj i sa selima Lu�ane i Veliki Trnovac u blizini gradskog jezgra Bujanovca. Aktivisti CeSID-a su prilikom obilaska bira�kih mesta primetili povredu tajnosti glasanja i da su gra�ani na pojedinim bira�kim mestima u Bujanovcu, Vladi�inom Hanu i Vranju glasali bez li�nih karata. U Bujanovcu je od 49 otvoreno 36 bira�kih mesta, a u op�tini Pre�evo 19 od 38 bira�kih mesta.

Upotreba spreja za obele�avanje ka�iprsta na pojedinim bira�kim mestima izazvala je zbunjenost, a me�u bira�ima je bilo i onih koji su odbili da budu "obele�eni" ("Ne dam. To je radioaktivno!") Bilo je i nesporazuma tipa "Ka�iprst!" "Pa, ka�em: 'Prst!'" �lan jednog bira�kog odbora na �ukarici ispri�ao je agenciji Beta: "Bio sam zadu�en za obele�avanje glasa�a sprejom. Kada sam im tra�io da poka�u ka�iprst, bar 60 odsto njih mi je pru�ilo � palac!"

Mada su parlamentarni izbori u Srbiji odr�ani u nekoj vrsti dubokih dru�tvenih previranja, mo�e se re�i da su izbori prvi put za deset godina pro�li tako mirno. U izbegavanje incidenata spada i to �to je spre�en raspad elektroenergetskog sistema tako �to su uklju�ene hidroelektrane, zbog �ega je oborena kota Dunava, �to je slede�ih dana izbacilo iz igre termoelektranu Drmno.

SEVEROISTO�NI PROLAZ: Neki izve�ta�i, kao kolega iz moskovske "Nezavisimaje gazete", konstatuju kako je predsednik SRJ Vojislav Ko�tunica ipak uspeo da na neki na�in napravi od Jugoslavije "dosadnu evropsku dr�avu".

Podr�ka na koju je Ko�tunica nai�ao u me�unarodnom okru�enju, povratak SRJ u me�unarodnu zajednicu, dr�avne posete, �urba Jugoslavije prema svetu i sveta prema Jugoslaviji, ukidanje ekonomskih sankcija, �lanstvo u UN-u, OEBS-u, Savetu Evrope, Me�unarodnom monetarnom fondu, normalizacija odnosa sa drugim dr�avama, kredit od 150 miliona dolara... odre�ivali su jedan rastu�i optimizam i rastu�e aspiracije javnosti.

S druge strane, u igri su bili i oni koji su ometali i ugro�avali mladu demokratiju � albanski separatisti su sa pribli�avanjem izbora postajali sve aktivniji. Ko�tunica je svojim autoritetom, koji se veoma brzo u�vr��ivao i �irio, zauzdavao gorljivu retoriku pojedinih doma�ih politi�ara, naro�ito izra�enu na zasedanju Skup�tine SRJ posve�ene Kosovu, pozivaju�i na uzdr�anost (jednom je i �in�i�u prakti�no usred kampanje "udario javni �amar" prakti�no sasekav�i njegovo zalaganje da se u kriznom regionu kriza prese�e brzom i �istom akcijom). Postojao je zapravo konsenzus da se ne sklizne u konfrontaciju sa zapadom, nije primenjena sila u Pre�evskoj dolini, a iz KFOR-a i NATO-a su stizale najave da �e separatisti biti isterani iz "tampon zone".

U tom me�uizbornom periodu bilo je prili�no jasno da javno mnjenje pozdravlja to �to je prona�en "severoisto�ni prolaz", kako to u "Zlatnom runu" naziva Borislav Peki� (koji, pokoj mu du�i, ne do�eka taj trenutak). Nije, me�utim, bilo sasvim jasno da li �e nacionalisti�ki blok (ili "nacionalno-socijalisti�ki") sakupiti poene za revan�. Izborna matematika davala je osnova za oprez, socijalisti su 24. septembra imali 150.000 glasova vi�e nego na prethodnim izborima, zbir radikalskih i socijalisti�kih glasova tada nije bio mnogo daleko od DOS-ovih. Izborni zakon je iz izbornog procesa eliminisao oko 150.000 glasa�a...

Me�utim, sonda�e javnog mnjenja su potvr�ivale da ta matematika vi�e ne va�i. Oktobarske promene imale su veliku dubinu i okretale su stvari iz osnova.

Glavni politi�ki protivnik DOS-a, biv�i predsednik Slobodan Milo�evi�, te�ko se digao iz �oka i odgovorio je retorikom koja je ve� delovala zastarelo i autisti�no i li�ila na bitku s vetrenja�ama, a delimi�no na jadanje li�nosti iz "Jeseni patrijarha" (kad gorko ka�e kako su "za vreme takozvanog diktatorskog re�ima pisali sva�ta"). Ostali su bili nemotivisani i javno �igosani. Fotokopirani materijali i slike ku�a cureli su na sve strane. Vuk Dra�kovi�, fakti�ki najve�i gubitnik, do�av�i u Beograd prakti�no na zgari�te biv�eg re�ima, suprotstavljao se tada dominiraju�em "revolucionarnom zanosu" i naravno ostao neshva�en i najzad potpuno odba�en. Njegove male �anse, dodatno umanjene jo� od onog odsustva volje u odbrani Studija B u maju 2000, preko "ho�u-ne�u strategije" u toku leta, priklju�ile su SPO gubitnicima, �to je istorijska nepravda budu�i da je ta partija, takva kakva je bila, potro�ila mnogo energije i popila mnogo batina na srpskom putu u demokratiju.

Vojislav �e�elj je aroganciju vlasti zamenio gr�evitom odbranom biv�eg re�ima i borbom protiv pu�a, �to se nikako nije slagalo s njegovim imid�om ni opusom.

REP MRTVOG KURJAKA: Iz nekih razloga, koje sad ne mo�emo rasvetljavati, negde odozdo se pojavila saglasnost o tome �ta je na dnevnom redu, i nacionalisti�ka i neostaljinisti�ka kritika "novog doba" naprosto nije ovde nailazila na plodno tlo.

Odr�avao se intenzitet javnog pritiska da se "pripadnicima re�ima" sudi, ovde, sada i odmah. Vojislav Ko�tunica se suprotstavljao delu pristalica upozoravaju�i da je u normalnoj dr�avi optu�eni nevin dok se njegova krivica ne doka�e. Va� reporter u tim trenucima s iznena�enjem otkriva gorljivu �elju da se "mrtvom kurjaku rep meri " i kod ljudi u �iju je umerenost i uzdr�anost mogao da se uveri u te�kim vremenima. Na drugoj strani, Ko�tunica se hladno odnosio prema zahtevima, pozivima i pritiscima da se Slobodan Milo�evi� �to pre �alje u Hag. Ve�ina politi�ara je ponavljala njegove formulacije, verovatno zato �to su osetili da naprosto nije bilo mnogo dobrovoljaca za u�e��e u poteri na ucenjenu glavu, pa ni mnogo dobrovoljaca za ispovest, kajanje i otkup grehova.

Ne mo�e se re�i da je neka od ovih kontroverzi odredila rezultat od 23. decembra. Inercija velikog doga�aja naprosto je vodila ka verifikovanju va�ne odluke da se posle deset godina krvave istorije gra�ani Srbije malo suo�e i s budu�no��u.

POSLEDNJI MOHIKANCI: Samo su glasa�i sa Kosova i Metohije ve�inski podr�ali socijaliste, mada je DOS na Kosovu utrostru�io svoje rezultate sa septembarskih izbora, jer ga je sada podr�alo 27,5 odsto bira�a.

Unutra�nji problemi (poskupljenja �ivotnih namirnica) i nesta�ice struje mogli su da ugroze izborni rezultat DOS-a, ali nisu. Napokon, tenzije oko primata u DOS-u izme�u Ko�tunice i �in�i�a manifestovane na slu�ajevima generala Pavkovi�a, �efa resora RDB-a Radeta Markovi�a, pa i sporovi oko toga da li �e �in�i� pre izbora biti odre�en za mandatara srpske vlade produbili su spekulacije o raspadu DOS-a � blagovremeno su razre�ene sofisticiranom podelom mandata po sistemu "do 126 svi, nadalje neki".

Od 176 poslani�kih mesta koje je Demokratska opozicija Srbije (DOS) osvojila u novom sazivu Skup�tine Srbije, po 45 poslanika pripada DSS-u i DS-u, Gra�anski savez Srbije, Socijaldemokratija i Nova demokratija ima�e po devet poslanika. Osam mandata dobija Nova Srbija, a sedam Demohri��anska stranka Srbije. Po �est mandata ima�e Demokratska alternativa, Savez vojvo�anskih Ma�ara i Liga socijaldemokrata Vojvodine. Pet mandata u okviru DOS-a predvi�eno je za Pokret za demokratsku Srbiju, �etiri za Demokratski centar, Socijaldemokratsku uniju, koaliciju "Vojvodina" i Reformiste Vojvodine. Demokratska partija Sand�aka (doskora koalicija "Sand�ak") Rasima Ljaji�a dobi�e dva poslanika, a po jedan mandat ima�e Srpski pokret otpora, koalicija "�umadija" i Asocijacija nezavisnih i slobodnih sindikata.

UNUTRA�NJA VAGA: Ukoliko bi DOS osvojio 177 poslanika, najve�a stranka u parlamentu bio bi DSS sa 46 mandata. Ako kona�ni rezultati poka�u da DOS ima 176 mandata, DS i DSS imaju isti broj mandata. Da je DOS osvojio 178 poslanika, 46 mandata imala bi Demokratska stranka.

Novi mandatar Zoran �in�i�, sa dosta jakim kontrolnim paketom (mereno brojem poslanika, ali i drugih manje vidljivih poluga vlasti), ima nekoliko "�efova" � jedan je nosilac liste Vojislav Ko�tunica, a drugi je predsednik Skup�tine Srbije koji �e do�i iz DSS-a, mo�da u liku gospodina Mar�i�anina, tre�i je, po ustavu i obi�ajima, predsednik Srbije socijalista Milan Milutinovi�. Najve�a parlamentarna stranka predlo�i�e predsedniku Srbije mandatara, ovaj �e ovome dati mandat koji kontroli�e skup�tinska ve�ina. Taj posao bi trebalo da bude zavr�en do sredine januara 2001.

Okosnica te budu�e vlade bila je poznata ve� u predizbornoj kampanji � to je neka vrsta koncentracione vlade po�to u njenom sastavu ima dosta �efova stranaka; to je vlada sa mnogo potpredsednika, a s relativno malo ministara.

�in�i� najavljuje da �e ta vlada u prvih mesec dana predlo�iti paket zakona koji �e normalizovati ekonomiju; da �e se nova vlada baviti i situacijom na jugu Srbije, te da on ima utisak da je me�unarodna zajednica raspolo�ena da pomogne. Republi�ka vlada �e zajedno sa predsednikom SR Jugoslavije Vojislavom Ko�tunicom i saveznom vladom ponuditi razgovore Crnoj Gori da bi se prona�ao kompromis. Mogu�e je da se ta tema polako primi�e, �ukanovi� je prisustvovao sednici Vrhovnog saveta za odbranu, kr�kaju se platforme... DOS je zadu�io �in�i�a i Ko�tunicu da naprave platformu za razgovor s Crnogorcima. Mo�e se o�ekivati da ve� po�etkom godine predsednik SRJ Ko�tunica javno pokrene proces, mo�da i da iznese platformu, za regulisanje toka usagla�avanja.

Jo� se �pekuli�e o budu�em �efu policije u Srbiji, najavljuje se mogu�a smena �efa Resora dr�avne bezbednosti Radeta Markovi�a, a sude�i po hap�enju Mihalja Kertesa i po prili�no sinhronom objavljivanju dosijea o pripadnicima biv�eg re�ima koji su se obogatili, prve mesece nove vlade mo�da obele�e i sudski procesi. Ta vlada ima sigurnu skup�tinsku ve�inu, koja se mo�e odr�ati �ak i ako jedan od krupnih igra�a ili vi�e sitnih iza�e iz igre. S takvom ve�inom vlada bi mogla da se upusti i u pokretanje procedure za promenu Ustava Srbije, mada je to tvrd ustav za �iju je promenu potrebna ve�ina na referendumu. Siguran polo�aj u parlamentu ne�e za�tititi tu vladu, ve� �e takva ve�ina imati manjak izgovora. Tolika podr�ka je obavezuju�a, ona aktere stavlja u poziciju da odlu�no iskoriste istorijsku �ansu, �ije prokockavanje mo�e biti veoma ka�njivo. Ako se boje da �e akcija koju moraju preduzeti biti bolna, neka potra�e naravou�enije koje je pre dve nedelje ispri�ala Dana Popovi� s Ekonomskog fakulteta, a koji va� hroni�ar s razumevanjem prepri�ava i �iri. Reformatori ponekad li�e na vlasnika rasnog psa kome su rekli da svom ljubimcu mora da odse�e rep kako bi ovaj zadr�ao svoje rasne karakteristike, a ovaj, po�to mu je bilo �ao �to �e jadni pas zbog toga da pati, odlu�io da mu svaki dan se�e po par�e repa. Ne�to od te drame u postizbornim danima mo�da ose�a Srboljub Anti�, ministar energetike � da iznureno stanovni�tvo ne bi patilo i ljutnjom punilo providne glasa�ke kutije, brani se niska cena struje; po�to je struja jeftina, potro�nja raste preko granica izdr�ljivosti sistema, �to dalje vodi u neminovne restrikcije zbog kojih se stanovni�tvo i ljuti i pati.

Milan Milo�evi�

DOS je dobio pola miliona novih glasova u odnosu na septembar; sa 2.390.000 glasova pobedio je u gotovo svim op�tinama, osim Bojnika, Crne Trave i kosovskih op�tina (Kosovska Mitrovica, Istok, Srbica itd.). DOS je eliminisao "crvenu tvr�avu" na jugu Srbije; pobedio je, na primer, u �etiri od �est op�tina u Jablani�kom okrugu. Prema podacima izbornog �taba DOS-a, ta koalicija osvojila je u Leskovcu 53,39 odsto glasova iza�lih bira�a, pobedila je �ak u 90 odsto leskova�kih sela. DOS je zabele�io pobedu i u Lebanu, a to je zanimljivo zato �to je na prethodnim izborima Lebane bilo socijalisti�ko, radikalsko, pa julovsko (50,97 odsto), u Vlasotincu (41,73) i u Medve�i (41,20) odsto. Najve�i procenti podr�ke DOS-u bele�eni su u Severnoba�kom okrugu (79,69) i Severnobanatskom okrugu (73); u Beogradu je broj pristalica proporcionalno ve�i nego u manjim mestima. Najlo�ije rezultate DOS ima u Sremskom okrugu (58,2); u malim op�tinama kao �to je do ju�e to bila julovska Bato�ina (52,53) ali i (opoziciona) Ra�a (54,58), no to nije prosek �umadijskog okruga; zatim u Topli�kom okrugu (50,16), Jablani�kom (49,59) i u Crnoj Travi (26,54)...

SPS je zadr�ao samo oko 510.000 glasova, �to �ini �esti deo one gomile od 3.285.799 glasova koje je Slobodan Milo�evi� osvojio kao predsedni�ki kandidat na izborima 1990. OD 24. septembra napustilo ga je milion bira�a, odnosno dve tre�ine bira�kog tela (1.532.841 izbori za Ve�e republika, 1.826.799 Slobodan Milo�evi�) koje je bilo verno 24. septembra.

Jedina upori�ta SPS-a su kosovske op�tine Kosovska Mitrovica, Pe�, Srbica, Istok, a pored toga jo� Bojnik i Crna Trava, ali svuda s malim brojem glasa�a. Za SPS je u Bojniku glasalo 2602, a za DOS 2399 gra�ana. U Crnoj Travi SPS je dobio 422 a DOS 353 glasa. U Vojvodini je SPS tre�a po snazi grupacija, slabija od radikala. SPS je izgubio mnoga upravlja�ka prava izme�u 10. i 15. oktobra u vreme cvetanja kriznih �tabova � mo�da i 100.000 uticajnih pozicija.

SRS-u je ostala verna samo �etvrtina bira�a iz 1992. Ako bi se 320.000 glasova poredilo sa �e�eljevim predsedni�kim izbornim rezultatom iz 1997, onda je to tako�e samo �estina. Uteha radikalima mo�e biti to �to su ja�i od SPS-a u Vojvodini, naro�ito u Zapadnoba�kom okrugu, Ju�nobanatskom, Sremskom (u Zemunu, u kome je bio na vlasti, SRS je ostao ja�i od SPS-a), a i u kriznom Bujanovcu ja�i su od SPS-a.

Koalicija SSJ � Stranka srpskog preporoda, Penzionerska stranke i Selja�ka stranka � sa 14 poslanika, nije prvi put u parlamentu. GG �.R. Arkana je sa 17.000 kosovskih glasova bila u parlamentu 1992, a selja�ki deo ove koalicije jedna je od frakcija rasformirane Stranke saveza seljaka Srbije Milomira Babi�a iz Desimirovca, ina�e zapa�enog poslanika 1990-1992, koja je na prvim izborima dobila 51.683 glasa.

Ta SSJ koalicija, pravednika, seljaka i penzionera najja�a je u Pomoravlju, u Para�inu, �upriji i Jagodini (oko 15 odsto), u malim �umadijskim op�tinama kao �to su Ra�a i Bato�ina; primetnija je "tamo gde su srpski radikali" � u Vojvodini, u Zapadnobanatskom okrugu (7,8 odsto), Ju�noba�kom, Beogradu (6,61 odsto). Penzioneri i seljaci su uz to nekakav deo one koalicije okupljene 1997. uz �ovi�ev DA � koji je bio u parlamentu.

prethodni sadr�aj naredni