Vreme broj 521, 28. decembar 2000.

Koalicija SSJ-PSP ušla je u parlament glasovima značajne margine koja je u Šešelja i radikale izgubila poverenje i koja vidi da je SPO igrao tropa, da JUL više ne postoji, a da će iz SPS-a nastati neka drugačija stranka od one na koju su navikli

Izborni rezultat Stranke srpskog jedinstva mora biti da je najviše iznenadio Borislava Pelevića i Miroslava-Mikija Vujovića, mada je ovaj prvi – kako i priliči jednom majstoru borilačkih veština – reagovao munjevito i prilagodio se situaciji, izjavivši odmah da je očekivao barem pedeset poslaničkih mesta. G. Vujović, onaj od TV Palma, koalicioni partner g. Pelevića, zahvalio se Bogu što smo, eto, konačno shvatili da smo normalni i civilizovani ljudi. Tako je Božjom voljom koalicija Stranke srpskog jedinstva i Partije srpskog progresa dobila 5,3 % glasova i 14 poslaničkih mesta.

Za taj mirakul ponuđena su različita objašnjenja, od kojih je vredno pažnje ono da je g. Vujović zapravo godinama slao subliminalne poruke preko TV Palma, sve vrteći onu famoznu olovku; gledaocima je tako u mozak usađena podsvesna zapovest da, kad se nađu na glasačkom mestu sa olovkom u ruci – zaokruže listu SSJ-PSP.

GLASAČI: Banalnija objašnjenja kažu da su za Peleta i Mikija glasale razočarane pristalice socijalista, radikala i SPO-a. Za socijaliste je teško reći: izgubili su milion glasača u ovim izborima, pre svega u korist DOS-a, ali i drugih stranaka; SPO se, kažu, rastopio između DOS-a i radikala; radikali su nekako ostali na istom, jer im se nešto glasova dolilo a nešto odlilo. Ako, međutim, pogledamo profil nove parlamentarne koalicije Pele-Miki, možda se stvari razjasne. Uprkos tome što je Stranka srpskog jedinstva osnovana još 1993, a Partija srpskog progresa tek posle 5. oktobra i to na brzaka, obe se mogu opisati kao stranke patriota opšte nadležnosti. U svojim predizbornim obećanjima držale su se opštih mesta i insistirale na "jedinstvu" srpstva vaskolikog, jer da su Srbi narod saboran i samo ih sloga spasava. Za razliku od početnika Vujovića, veteran Pelević pazio je da u predizbornoj kampanji ne sklizne u mrakobesni šovinizam i versko ludilo: puštao je isključivo politički korektne zvuke, uz koji kadar dostojanstvene udovice Ražnatović u crnini i pripadnika glavnog štaba SSJ-a kako se smerno krste. Miodrag Vujović, pak, dao je sebi i svom osoblju oduška preko TV Palma do mile volje: užagrenih očiju i sve vrteći čarobnu olovku, satima je sam sebe intervjuisao u sve boljem raspoloženju, a posredstvom ženskog medijuma preko koga se objavljuju mistične istine. Tako su Pele i Miki sebi privukli dve vrste glasača: Pele je osvojio simpatije Miloševićevih siročića, konstruktivnih i poslušnih superpatriota; Miki je privukao mrakobesne nebesko-duhovne likove, kandidujući se za naslednika pokojnog Milića od Mačve i Milje Vujanović. Nema, međutim, spora oko toga ko u toj koaliciji vodi i ko je ozbiljniji političar.

Stranku srpskog jedinstva osnovao je na brzinu pokojni Željko Ražnatović Arkan 1993. kao ad hoc praktičnu meru u kontekstu tadašnjih izbora, a sa ciljem da se po svaku cenu raspu opozicioni glasovi, naročito oni radikalski. Bilo je to vreme svađe Šešelja i Miloševića, kada je prvi zvao drugoga "najveći kriminalac u Srbiji", a njegovu ženu "veštica sa Dedinja". Uprkos predizbornoj kampanji sa sve trubačima i zaslužnim narodnim umetnicima i umetnicama iz oblasti turbo-tehno-folka, privučenim primerom gđe. Ražnatović i ponudama koje se ne mogu odbiti, g. Ražnatović nije uspeo da uđe u Narodnu skupštinu. Stranka srpskog jedinstva, međutim, preživela je i očuvala imidž ultrarežimske stranke, osnovane po Previšnjem nalogu, na čelu sa Komandantom lično. Pokojni g. Ražnatović imao je dara za odnose s javnošću, i svoj imidž i imidž svoje stranke negovao je pažljivo, uz odanu pomoć većeg broja estradnih likova, određenih novinara i javnih i kulturnih radnika.

Programski gledano, Stranka srpskog jedinstva strašno se trudila da bude i ostane konstruktivna: g. Pelević neumorno ponavlja da oni nisu ni za vlast, ni za opoziciju, nego su za jedinstvo; jednom se pohvalio da oni nikada nisu napadali vlast; oni su, naime, rodoljubi i to najveći, mera i uzor patriotizma, sabornosti i uopšte sve sami obilići. Rekao bi čovek da je reč o onoj Hašekovoj Stranci umerenog napretka u okvirima zakona, da nije jednog detalja: iz Stranke srpskog jedinstva izbijaju na sve strane nasilje i pretnja kao principi. Život i karijera Osnivača dovoljno su poznati; recimo samo da je pokojni g. Ražnatović živeo i umro kao ovlašćeni radnik unutrašnjih poslova i ličnost od izuzetnog poverenja Slobodana Miloševića i njegovog režima. U predizbornoj kampanji – na TV Palma, a gde bi – g. Pelević je prikazivao filmove o obuci Srpske dobrovoljačke garde, jezgra Stranke srpskog jedinstva; pametnom dovoljno. Paradoksalno koliko god bilo, SSJ je jedina stranka koja ima stranačku vojsku i njome se hvali; to ni Milošević nije imao.

Desilo se, međutim, da je Osnivač poginuo pre godinu dana od zlikovačke ruke, a da je Pokrovitelj pao s vlasti 5. oktobra i sada – na TV "Palma", a gde bi – kuka da gde mu je Arkan bio tada, jer da u tom slučaju 5. oktobra ne bi ni bilo... Nije to bez neke što je g. Milošević odabrao baš g. Vujovića da njemu na TV Palma (a gde bi?) otvori srce – usred predizborne kampanje – i da pri tom do neba nahvali onog istog g. Ražnatovića za kojega je koju godinu ranije rekao da ga se plaši, da je nezgodan i uopšte pustite ga... Znao je g. Milošević šta, a naročito kome, govori na TV Palma. Suočen sa "izdajom rukovodstva" i narodnim ustankom, stari lisac pokušava da pregrupiše svoju razbijenu vojsku i okupi je oko proverenih ideoloških imenitelja: nasilja, klerofašizma i ekstremnog nacionalizma. Za ovih deset godina, naime, naučili smo jako dobro šta se krije iza "jedinstva", "sabornosti", "duhovnosti", "svetosavlja" i slične jevtine retorike. Koalicija SSJ-PSP ušla je u parlament glasovima one veoma značajne margine koja je u Šešelja i radikale izgubila poverenje ili su joj njihove poruke preterano vulgarne; koja vidi da je SPO igrao tropa, da JUL više ne postoji, a da će iz SPS-a nastati neka drugačija stranka od one na koju su navikli.

Biće veoma zanimljivo videti kako će nova parlamentarna stranka glasati i kome će se prikloniti kada ih prođe strah od bagera i kada se DOS prirodno raspadne na različite opcije.

Miloš Vasić