Vreme broj 521, 28. decembar 2000.

Pobeda DOS-a i sigurna skupštinska većina pre svega znače da nova vlada neće imati zaštitu dobrog izgovora. Nova vlast je preuzela odgovornost za jednu istorijsku šansu tako veliku da je kažnjivo upropastiti je

Jedan krupan preokret, čija je kulminacija bila 5. oktobra, po treći put je verifikovan 23. decembra. Tačno deset godina posle prvih parlamentarnih izbora u Srbiji 1990 (23. decembra je padao drugi krug prvih parlamentarnih izbora), jedan statističar primećuje da izgled grafikona koji odslikavaju izborni rezultat dođe nekako isti, samo se boja na grafikonima drastično promenila. Kako se i očekivalo, vladajuća partija postala je koalicija koja u svom nazivu još sadrži reč "opozicija". DOS šalje 176 poslanika u Skupštinu Srbije zahvaljujući tome što je sakupio oko 2.400.000 glasova (2.392.605 glasova na osnovu podataka sa 98,53 odsto biračkog tela dostupnih u trenutku nastanka ovog teksta).

Naviknimo se, najjača opoziciona partija jeste Socijalistička partija Srbije, koju još zovu "režim", a koju je podržalo oko 510.000 birača, što joj je donelo 37 mandata. Godine 1990. SPS je imao 2.305.974, a sada je samo malo jači od zbira glasova koji su na tim prvim izborima sakupili takozvani kandidati grupa građana (čuvenih GG poslanika, kako se pokazalo, bliskih SPS-u) koji su tada privukli 455.170 glasova.

Politikolog Vladimir Goati u razgovoru s vašim hroničarem podseća da brzina raspada ove moćne nomenklature nije nov fenomen – poljski PURP je 1989. za godinu dana od 1.900.000 pao na 50.000 članova; bivši SK Slovenije je 1990. godine od 102.089 pao na 20.000; SKH sa 300.000 na 46.000. U Srbiji je taj proces 1990, zahvaljujući "događanju naroda", bio sporiji; SKS je tada od 800.000 pao na 400.000, a taj trend raspada očito se ubrzao posle desetogodišnje zadrške.

Srpska radikalna stranka će najverovatnije imati 23 poslanika. Stranka srpskog jedinstva 14 mandata na osnovu oko 199.000 glasova. Od ulaska ove čudne koalicije u parlament napravljena je vest nedelje, počela je da se širi fama o velikom uspehu stranke nazvane "Ceca i penzioneri", mada, kako je u jednoj izjavi agenciji Beta procenila Ljiljana Baćević, istraživač javnog mnjenja, uspeh SSJ-a nije tako impresivan kao što se čini na prvi pogled. Ona je ocenila da je mali odziv birača praktično lansirao SSJ u parlament.

Matematičar Zoran Šami, potpredsednik DSS-a, uočivši da je u odnosu na savezne izbore glasalo oko 900.000 birača manje, procenio je da od toga bar trećina glasača ne postoji, već su stvoreni izbornim manipulacijama bivših vlasti. On smatra da su preostali apstinenti došli iz redova pristalica prethodnog režima, ali i pristalica DOS-a koje se nisu odazvale na izborima verujući da je ta koalicija "završila posao".

IZBORNA TIŠINA: Izborima nije prethodila bučna kampanja, nije bilo mitinga (bivše) opozicije, i gotovo nikakve kampanje podrške SPS-u, čiji su aktivisti bolje prolazili kad su ostali "neuočljivi", pošto je njihov nastup uglavnom dočekivan na bodlje. DOS je uoči izbora bio samouveren do nonšalantnosti, pošto se verovalo da je ubedljivi Miloševićev poraz na septembarskim izborima bio dovoljan. SPO je podsećao na vlastite zasluge, na demonstracije, sukobe s režimom i na ulogu Vuka Draškovića, da bi završio kukanjem na medije.

Radikali su svoj nacionalni repertoar dopunili (neovlašćenom) upotrebom muzičkih motiva iz filma "Grlom u jagode". SSJ se detonirao porukama upućenim delu razočaranih pristalica SRS-a, SPO-a i SPS-a nacionalno-egalitarne orijentacije.

Srđan Bogosavljević, statističar i istraživač javnog mnjenja, smatra da je "vrlo moguće da su ta malo ratobornija, 'patriotska' krila Socijalističke partije Srbije (SPS) i Srpske radikalne stranke (SRS) prešla ka SSJ-u", pošto za razliku od SSJ-a, ostali učesnici na izborima nisu imali "jasnu poruku" u odnosu na krizu na jugu Srbije za tu grupu birača.

Demokratska socijalistička partija, koja je osvojila oko 32.000 (oko 0,85 odsto) glasova i Srpska socijaldemokratska partija, sa 29.238 (0,78 odsto) glasova, igrale su na socijaldemokratsku kartu i nisu ostvarile neki zapažen rezultat, ali ipak, i s tako malim rezultatom, u zbiru čine deseti deo sadašnjeg biračkog tela SPS-a.

U parlament nisu ušli Srpski pokret obnove (3,76 odsto), Demokratska socijalistička partija (0,85), Srpska socijaldemokratska partija (0,78), a Jugoslovenska levica, sa oko 14.000 (0,38 odsto) glasova, ima manje birača nego posmatrača potrebnih da bi se pokrilo 8721 biračko mesto. Teško je, međutim, tvrditi da je izborna snaga ove grupacije ikada bila iznad toga.

Zbog visokog cenzusa koji je nametnut radikalskim izbornim zakonom, van igre su ostale neke od manjinskih partija, pa je, na primer, dosad najuticajniji politički reprezentant političke volje Muslimana u Jugoslaviji Sulejman Ugljanin, predsednik SDA i Muslimanskog nacionalnog vijeća Sandžaka (MNVS), ostao van parlamenta. Njegova izborna snaga kretala se između 61.500 i 49.472 glasača na parlamentarnim i 109.456 na prvim predsedničkim izborima 1990. Van parlamenta su ostali i Albanci juga Srbije, koje je u Skupštini Srbije predstavljala koalicija dveju albanskih stranaka (koalicija Partije za demokratsko delovanje i Demokratske partije Albanaca Preševa i Demokratska koalicija za Preševo i Bujanovac), koje su učestvovale na izborima 1990, 1993. i 1997.

U nacionalno mešovitim regionima apstinencija birača bila je veća od prosečne. U ovom kontekstu je značajno da je DOS (koji u svom sastavu ima Demokratsku zajednicu vojvođanskih Mađara i Demokratsku partiju Sandžaka) relativno najveću podršku dobio u nekoliko vojvođanskih opština gde je tu koaliciju podržalo 87 odsto birača, a u nacionalno mešovitom Severnobanatskom okrugu DOS je dobio 73 odsto glasova.

Portparol DOS-a Čedomir Jovanović izjavio je da će predstavnici DOS-a razgovarati sa predstavnicima stranaka nacionalnih manjina koji zbog visokog cenzusa nisu ušli u parlament, i da ta koalicija "ne beži" od eventualnog učešća takvih stranaka u izvršnim organima vlasti.

KAŽI – PRST: Izbori su protekli bez većih incidenata. Posmatrački tim OEBS-a na kraju je dao prelaznu ocenu izbornog procesa uz sugestije za poboljšanje (pomenuti su visok cenzus, eliminacija nekih kategorija birača, itd...).

Glasanje je poništeno na četiri glasačka mesta u Leskovcu i na po jednom na Paliluli, Čukarici, Vračaru, Kragujevcu, Smederevskoj Palanci, Lajkovcu, Priboju, Preševu, Sečnju, Zrenjaninu. U Kragujevcu su posmatrači CeSID-a na jednom biračkom mestu evidentirali konzumiranje alkohola, navodno zbog hladnoće u prostoriji gde se glasalo. U Bujanovcu je, prema izvorima CeSID-a i opštinskog radnog tela RIK-a, otvoreno 37 od 49 biračkih mesta. Biračka mesta nisu otvorena u selima u tampon zoni koja su pod kontrolom naoružanih albanskih ekstremista, što je slučaj i sa selima Lučane i Veliki Trnovac u blizini gradskog jezgra Bujanovca. Aktivisti CeSID-a su prilikom obilaska biračkih mesta primetili povredu tajnosti glasanja i da su građani na pojedinim biračkim mestima u Bujanovcu, Vladičinom Hanu i Vranju glasali bez ličnih karata. U Bujanovcu je od 49 otvoreno 36 biračkih mesta, a u opštini Preševo 19 od 38 biračkih mesta.

Upotreba spreja za obeležavanje kažiprsta na pojedinim biračkim mestima izazvala je zbunjenost, a među biračima je bilo i onih koji su odbili da budu "obeleženi" ("Ne dam. To je radioaktivno!") Bilo je i nesporazuma tipa "Kažiprst!" "Pa, kažem: 'Prst!'" Član jednog biračkog odbora na Čukarici ispričao je agenciji Beta: "Bio sam zadužen za obeležavanje glasača sprejom. Kada sam im tražio da pokažu kažiprst, bar 60 odsto njih mi je pružilo – palac!"

Mada su parlamentarni izbori u Srbiji održani u nekoj vrsti dubokih društvenih previranja, može se reći da su izbori prvi put za deset godina prošli tako mirno. U izbegavanje incidenata spada i to što je sprečen raspad elektroenergetskog sistema tako što su uključene hidroelektrane, zbog čega je oborena kota Dunava, što je sledećih dana izbacilo iz igre termoelektranu Drmno.

SEVEROISTOČNI PROLAZ: Neki izveštači, kao kolega iz moskovske "Nezavisimaje gazete", konstatuju kako je predsednik SRJ Vojislav Koštunica ipak uspeo da na neki način napravi od Jugoslavije "dosadnu evropsku državu".

Podrška na koju je Koštunica naišao u međunarodnom okruženju, povratak SRJ u međunarodnu zajednicu, državne posete, žurba Jugoslavije prema svetu i sveta prema Jugoslaviji, ukidanje ekonomskih sankcija, članstvo u UN-u, OEBS-u, Savetu Evrope, Međunarodnom monetarnom fondu, normalizacija odnosa sa drugim državama, kredit od 150 miliona dolara... određivali su jedan rastući optimizam i rastuće aspiracije javnosti.

S druge strane, u igri su bili i oni koji su ometali i ugrožavali mladu demokratiju – albanski separatisti su sa približavanjem izbora postajali sve aktivniji. Koštunica je svojim autoritetom, koji se veoma brzo učvršćivao i širio, zauzdavao gorljivu retoriku pojedinih domaćih političara, naročito izraženu na zasedanju Skupštine SRJ posvećene Kosovu, pozivajući na uzdržanost (jednom je i Đinđiću praktično usred kampanje "udario javni šamar" praktično sasekavši njegovo zalaganje da se u kriznom regionu kriza preseče brzom i čistom akcijom). Postojao je zapravo konsenzus da se ne sklizne u konfrontaciju sa zapadom, nije primenjena sila u Preševskoj dolini, a iz KFOR-a i NATO-a su stizale najave da će separatisti biti isterani iz "tampon zone".

U tom međuizbornom periodu bilo je prilično jasno da javno mnjenje pozdravlja to što je pronađen "severoistočni prolaz", kako to u "Zlatnom runu" naziva Borislav Pekić (koji, pokoj mu duši, ne dočeka taj trenutak). Nije, međutim, bilo sasvim jasno da li će nacionalistički blok (ili "nacionalno-socijalistički") sakupiti poene za revanš. Izborna matematika davala je osnova za oprez, socijalisti su 24. septembra imali 150.000 glasova više nego na prethodnim izborima, zbir radikalskih i socijalističkih glasova tada nije bio mnogo daleko od DOS-ovih. Izborni zakon je iz izbornog procesa eliminisao oko 150.000 glasača...

Međutim, sondaže javnog mnjenja su potvrđivale da ta matematika više ne važi. Oktobarske promene imale su veliku dubinu i okretale su stvari iz osnova.

Glavni politički protivnik DOS-a, bivši predsednik Slobodan Milošević, teško se digao iz šoka i odgovorio je retorikom koja je već delovala zastarelo i autistično i ličila na bitku s vetrenjačama, a delimično na jadanje ličnosti iz "Jeseni patrijarha" (kad gorko kaže kako su "za vreme takozvanog diktatorskog režima pisali svašta"). Ostali su bili nemotivisani i javno žigosani. Fotokopirani materijali i slike kuća cureli su na sve strane. Vuk Drašković, faktički najveći gubitnik, došavši u Beograd praktično na zgarište bivšeg režima, suprotstavljao se tada dominirajućem "revolucionarnom zanosu" i naravno ostao neshvaćen i najzad potpuno odbačen. Njegove male šanse, dodatno umanjene još od onog odsustva volje u odbrani Studija B u maju 2000, preko "hoću-neću strategije" u toku leta, priključile su SPO gubitnicima, što je istorijska nepravda budući da je ta partija, takva kakva je bila, potrošila mnogo energije i popila mnogo batina na srpskom putu u demokratiju.

Vojislav Šešelj je aroganciju vlasti zamenio grčevitom odbranom bivšeg režima i borbom protiv puča, što se nikako nije slagalo s njegovim imidžom ni opusom.

REP MRTVOG KURJAKA: Iz nekih razloga, koje sad ne možemo rasvetljavati, negde odozdo se pojavila saglasnost o tome šta je na dnevnom redu, i nacionalistička i neostaljinistička kritika "novog doba" naprosto nije ovde nailazila na plodno tlo.

Održavao se intenzitet javnog pritiska da se "pripadnicima režima" sudi, ovde, sada i odmah. Vojislav Koštunica se suprotstavljao delu pristalica upozoravajući da je u normalnoj državi optuženi nevin dok se njegova krivica ne dokaže. Vaš reporter u tim trenucima s iznenađenjem otkriva gorljivu želju da se "mrtvom kurjaku rep meri " i kod ljudi u čiju je umerenost i uzdržanost mogao da se uveri u teškim vremenima. Na drugoj strani, Koštunica se hladno odnosio prema zahtevima, pozivima i pritiscima da se Slobodan Milošević što pre šalje u Hag. Većina političara je ponavljala njegove formulacije, verovatno zato što su osetili da naprosto nije bilo mnogo dobrovoljaca za učešće u poteri na ucenjenu glavu, pa ni mnogo dobrovoljaca za ispovest, kajanje i otkup grehova.

Ne može se reći da je neka od ovih kontroverzi odredila rezultat od 23. decembra. Inercija velikog događaja naprosto je vodila ka verifikovanju važne odluke da se posle deset godina krvave istorije građani Srbije malo suoče i s budućnošću.

POSLEDNJI MOHIKANCI: Samo su glasači sa Kosova i Metohije većinski podržali socijaliste, mada je DOS na Kosovu utrostručio svoje rezultate sa septembarskih izbora, jer ga je sada podržalo 27,5 odsto birača.

Unutrašnji problemi (poskupljenja životnih namirnica) i nestašice struje mogli su da ugroze izborni rezultat DOS-a, ali nisu. Napokon, tenzije oko primata u DOS-u između Koštunice i Đinđića manifestovane na slučajevima generala Pavkovića, šefa resora RDB-a Radeta Markovića, pa i sporovi oko toga da li će Đinđić pre izbora biti određen za mandatara srpske vlade produbili su spekulacije o raspadu DOS-a – blagovremeno su razrešene sofisticiranom podelom mandata po sistemu "do 126 svi, nadalje neki".

Od 176 poslaničkih mesta koje je Demokratska opozicija Srbije (DOS) osvojila u novom sazivu Skupštine Srbije, po 45 poslanika pripada DSS-u i DS-u, Građanski savez Srbije, Socijaldemokratija i Nova demokratija imaće po devet poslanika. Osam mandata dobija Nova Srbija, a sedam Demohrišćanska stranka Srbije. Po šest mandata imaće Demokratska alternativa, Savez vojvođanskih Mađara i Liga socijaldemokrata Vojvodine. Pet mandata u okviru DOS-a predviđeno je za Pokret za demokratsku Srbiju, četiri za Demokratski centar, Socijaldemokratsku uniju, koaliciju "Vojvodina" i Reformiste Vojvodine. Demokratska partija Sandžaka (doskora koalicija "Sandžak") Rasima Ljajića dobiće dva poslanika, a po jedan mandat imaće Srpski pokret otpora, koalicija "Šumadija" i Asocijacija nezavisnih i slobodnih sindikata.

UNUTRAŠNJA VAGA: Ukoliko bi DOS osvojio 177 poslanika, najveća stranka u parlamentu bio bi DSS sa 46 mandata. Ako konačni rezultati pokažu da DOS ima 176 mandata, DS i DSS imaju isti broj mandata. Da je DOS osvojio 178 poslanika, 46 mandata imala bi Demokratska stranka.

Novi mandatar Zoran Đinđić, sa dosta jakim kontrolnim paketom (mereno brojem poslanika, ali i drugih manje vidljivih poluga vlasti), ima nekoliko "šefova" – jedan je nosilac liste Vojislav Koštunica, a drugi je predsednik Skupštine Srbije koji će doći iz DSS-a, možda u liku gospodina Maršićanina, treći je, po ustavu i običajima, predsednik Srbije socijalista Milan Milutinović. Najveća parlamentarna stranka predložiće predsedniku Srbije mandatara, ovaj će ovome dati mandat koji kontroliše skupštinska većina. Taj posao bi trebalo da bude završen do sredine januara 2001.

Okosnica te buduće vlade bila je poznata već u predizbornoj kampanji – to je neka vrsta koncentracione vlade pošto u njenom sastavu ima dosta šefova stranaka; to je vlada sa mnogo potpredsednika, a s relativno malo ministara.

Đinđić najavljuje da će ta vlada u prvih mesec dana predložiti paket zakona koji će normalizovati ekonomiju; da će se nova vlada baviti i situacijom na jugu Srbije, te da on ima utisak da je međunarodna zajednica raspoložena da pomogne. Republička vlada će zajedno sa predsednikom SR Jugoslavije Vojislavom Koštunicom i saveznom vladom ponuditi razgovore Crnoj Gori da bi se pronašao kompromis. Moguće je da se ta tema polako primiče, Đukanović je prisustvovao sednici Vrhovnog saveta za odbranu, krčkaju se platforme... DOS je zadužio Đinđića i Koštunicu da naprave platformu za razgovor s Crnogorcima. Može se očekivati da već početkom godine predsednik SRJ Koštunica javno pokrene proces, možda i da iznese platformu, za regulisanje toka usaglašavanja.

Još se špekuliše o budućem šefu policije u Srbiji, najavljuje se moguća smena šefa Resora državne bezbednosti Radeta Markovića, a sudeći po hapšenju Mihalja Kertesa i po prilično sinhronom objavljivanju dosijea o pripadnicima bivšeg režima koji su se obogatili, prve mesece nove vlade možda obeleže i sudski procesi. Ta vlada ima sigurnu skupštinsku većinu, koja se može održati čak i ako jedan od krupnih igrača ili više sitnih izađe iz igre. S takvom većinom vlada bi mogla da se upusti i u pokretanje procedure za promenu Ustava Srbije, mada je to tvrd ustav za čiju je promenu potrebna većina na referendumu. Siguran položaj u parlamentu neće zaštititi tu vladu, već će takva većina imati manjak izgovora. Tolika podrška je obavezujuća, ona aktere stavlja u poziciju da odlučno iskoriste istorijsku šansu, čije prokockavanje može biti veoma kažnjivo. Ako se boje da će akcija koju moraju preduzeti biti bolna, neka potraže naravoučenije koje je pre dve nedelje ispričala Dana Popović s Ekonomskog fakulteta, a koji vaš hroničar s razumevanjem prepričava i širi. Reformatori ponekad liče na vlasnika rasnog psa kome su rekli da svom ljubimcu mora da odseče rep kako bi ovaj zadržao svoje rasne karakteristike, a ovaj, pošto mu je bilo žao što će jadni pas zbog toga da pati, odlučio da mu svaki dan seče po parče repa. Nešto od te drame u postizbornim danima možda oseća Srboljub Antić, ministar energetike – da iznureno stanovništvo ne bi patilo i ljutnjom punilo providne glasačke kutije, brani se niska cena struje; pošto je struja jeftina, potrošnja raste preko granica izdržljivosti sistema, što dalje vodi u neminovne restrikcije zbog kojih se stanovništvo i ljuti i pati.

Milan Milošević

DOS je dobio pola miliona novih glasova u odnosu na septembar; sa 2.390.000 glasova pobedio je u gotovo svim opštinama, osim Bojnika, Crne Trave i kosovskih opština (Kosovska Mitrovica, Istok, Srbica itd.). DOS je eliminisao "crvenu tvrđavu" na jugu Srbije; pobedio je, na primer, u četiri od šest opština u Jablaničkom okrugu. Prema podacima izbornog štaba DOS-a, ta koalicija osvojila je u Leskovcu 53,39 odsto glasova izašlih birača, pobedila je čak u 90 odsto leskovačkih sela. DOS je zabeležio pobedu i u Lebanu, a to je zanimljivo zato što je na prethodnim izborima Lebane bilo socijalističko, radikalsko, pa julovsko (50,97 odsto), u Vlasotincu (41,73) i u Medveđi (41,20) odsto. Najveći procenti podrške DOS-u beleženi su u Severnobačkom okrugu (79,69) i Severnobanatskom okrugu (73); u Beogradu je broj pristalica proporcionalno veći nego u manjim mestima. Najlošije rezultate DOS ima u Sremskom okrugu (58,2); u malim opštinama kao što je do juče to bila julovska Batočina (52,53) ali i (opoziciona) Rača (54,58), no to nije prosek Šumadijskog okruga; zatim u Topličkom okrugu (50,16), Jablaničkom (49,59) i u Crnoj Travi (26,54)...

SPS je zadržao samo oko 510.000 glasova, što čini šesti deo one gomile od 3.285.799 glasova koje je Slobodan Milošević osvojio kao predsednički kandidat na izborima 1990. OD 24. septembra napustilo ga je milion birača, odnosno dve trećine biračkog tela (1.532.841 izbori za Veće republika, 1.826.799 Slobodan Milošević) koje je bilo verno 24. septembra.

Jedina uporišta SPS-a su kosovske opštine Kosovska Mitrovica, Peć, Srbica, Istok, a pored toga još Bojnik i Crna Trava, ali svuda s malim brojem glasača. Za SPS je u Bojniku glasalo 2602, a za DOS 2399 građana. U Crnoj Travi SPS je dobio 422 a DOS 353 glasa. U Vojvodini je SPS treća po snazi grupacija, slabija od radikala. SPS je izgubio mnoga upravljačka prava između 10. i 15. oktobra u vreme cvetanja kriznih štabova – možda i 100.000 uticajnih pozicija.

SRS-u je ostala verna samo četvrtina birača iz 1992. Ako bi se 320.000 glasova poredilo sa Šešeljevim predsedničkim izbornim rezultatom iz 1997, onda je to takođe samo šestina. Uteha radikalima može biti to što su jači od SPS-a u Vojvodini, naročito u Zapadnobačkom okrugu, Južnobanatskom, Sremskom (u Zemunu, u kome je bio na vlasti, SRS je ostao jači od SPS-a), a i u kriznom Bujanovcu jači su od SPS-a.

Koalicija SSJ – Stranka srpskog preporoda, Penzionerska stranke i Seljačka stranka – sa 14 poslanika, nije prvi put u parlamentu. GG Ž.R. Arkana je sa 17.000 kosovskih glasova bila u parlamentu 1992, a seljački deo ove koalicije jedna je od frakcija rasformirane Stranke saveza seljaka Srbije Milomira Babića iz Desimirovca, inače zapaženog poslanika 1990-1992, koja je na prvim izborima dobila 51.683 glasa.

Ta SSJ koalicija, pravednika, seljaka i penzionera najjača je u Pomoravlju, u Paraćinu, Ćupriji i Jagodini (oko 15 odsto), u malim šumadijskim opštinama kao što su Rača i Batočina; primetnija je "tamo gde su srpski radikali" – u Vojvodini, u Zapadnobanatskom okrugu (7,8 odsto), Južnobačkom, Beogradu (6,61 odsto). Penzioneri i seljaci su uz to nekakav deo one koalicije okupljene 1997. uz Čovićev DA – koji je bio u parlamentu.

prethodni sadržaj naredni