Samo bez saplitanja!
Zrela demokratija se, naime, ne sastoji samo od slobodne strana�ke utakmice nego i od pravljenja saveza, tra�enja kompromisa i razvijanja svesti o zajedni�kim interesima
Decembarski izbori u Srbiji bili su ne�to kao paljenje sve�ice na milenijumskoj jelki. Ispalo je da je ova zemlja tu kalendarsku revoluciju shvatila ozbiljnije nego iko pa se, ba� u poslednjem trenutku, na brzinu preuredila i doterala koliko god je mogla, a mogla je jako mnogo i � jako malo. Ovih dana u Srbiji �e biti mnogo i slavlja i oskudice, pa �e iz oba razloga sve�e goreti du�e nego drugde. Po�to, dakle, ima �ta da se proslavi a nema �ta drugo da se upali, sve�a je trenutno pravi simbol Srbije.
Trebalo nam je malo vremena, ali na kraju smo uve�bali glasanje, ide nam od ruke toliko dobro da bi se moglo razmi�ljati o izvozu prvorazrednih glasa�a recimo na Floridu, ili u susednu Rumuniju, u zamenu za struju. Srbija, naime, jo� nije uspela da sastavi dva dobra, pa u tre�i milenijum ulazi slobodna i prirodna, bez Milo�evi�a i bez ve�ta�ke energije. Ali, po�to se uglavnom smatra da sloboda i prosperitet idu zajedno, ovaj raskorak �e se valjda brzo smanjivati, pa �e zemlja iza�i iz bla�enstva prirodnog stanja u kojem se zatekla.
Milenijumski pobednik DOS mo�da ne�e upravljati Srbijom ba� celih hiljadu godina, a i �in�i�eva vlada mogla bi trajati ne�to kra�e, ali ovi novi ljudi imaju pravo da te�e dalekose�nim promenama. To pravo ne po�iva samo na velikoj pobedi nego i na te�kom zaostatku koji je Srbija zabele�ila u svim disciplinama, pa zato sad logi�no o�ekuje epohalni napredak, opet u svim disciplinama.
Lideri DOS-a sigurno bi se slo�ili sa svojim narodom u �elji da se promeni sve i odmah, ali svakako znaju da �e to i�i po malo i po nekom redosledu, a oko tog redosleda ve� bi bilo razlika. Jedni bi, ozbiljni poput Ko�tunice, rekli da je apsolutno prvi i najva�niji posao da se uspostavi dr�ava, �to zna�i da se na�e re�enje za odnos sa Crnom Gorom, da se vidi �ta dalje biva s Kosovom i da se zavede red u one tri ju�ne op�tine. Drugi, brzi kao �in�i�, bili bi za to da se najpre pokrene privreda, da se privatizujemo i obezbedimo kredite i investicije.
Neko tre�i re�i �e sa�aljivo da se, pre svega, valja pobrinuti za ljude, koji su jedva pre�iveli, i da nikakve nove socijalne �rtve ne dolaze u obzir. Nema ni�ta od svega toga, kaza�e besno �etvrti, dok se prvo ne pohapse razni ratni i ostali zlikovci, pa da ljudi ovde i spoljni svet vide da ovde vlada pravda i da se Srbija hrabro suo�ava s ru�nom pro�lo��u. A zdravstvo i �kolstvo, gospodo, pita�e neki zabrinuti glasovi...
Kao �to znamo, DOS je �areni savez ozbiljnih, brzih, ljutitih, milostivih i zabrinutih (jo� neke sam sigurno prevideo), a pri tom su svi oni u stanju da se uozbilje, zabrinu, ubrzaju, sa�ale ili razbesne, tako da bi se moglo o�ekivati da jo� dosta dugo jedni za druge iskazuju razumevanje i odr�e taj savez �ak i ako ga niko vi�e ne ugro�ava. Ali, primeti�ete, zar to nije malo nezdravo, zar to ne podse�a na nekad �uveni jednopartijski pluralizam, i gde jo� postoji takav parlament i takav sistem?
Ni ja nisam ljubitelj nekih naro�ito originalnih re�enja, ali svejedno verujem da bi DOS trebalo da opstane i sa�uva svoju ogromnu parlamentarnu ve�inu. Pre svega, u ovakvu situaciju nije se do�lo iz nekih doktrinarnih razloga. Niko od tvoraca DOS-a nije prethodno pa�ljivo prou�avao dela Edvarda Kardelja ili Mihaila Markovi�a, niti su svesno te�ili nekakvoj srpskoj sabornosti. Taj savez je nastao iz realne potrebe da se savlada jedna u�asna barijera sastavljena od Milo�evi�a, �e�elja, JUL-a i donekle Vuka Dra�kovi�a.
Formula je ispala ubita�no efikasna, gotovo svi protivnici oterani su u politi�ku penziju, a ponekome se sme�e i zatvorske kapije. Ali, i ako je dovde sve bilo u redu, za�to bi DOS morao da opstane i ne rastavi se na sastavne delove ili neke manje koalicije? Prvo zato �to postoji izvesna obaveza prema toj ogromnoj ve�ini koja je glasala ba� za DOS, koji je o�igledno ve�i od prostog zbira svojih delova. Drugo, u borbi protiv onakvog re�ima taj savez je o�vrsnuo, donekle prirodno srastao i prevazi�ao status privremene, jednopotezne koalicije, tako da bi njegovo ru�enje sad ve� delovalo nasilno i destruktivno ne samo po te stranke nego po ceo politi�ki i socijalni �ivot ove zemlje.
Zrela demokratija se, naime, ne sastoji samo od slobodne strana�ke utakmice nego i od pravljenja saveza, tra�enja kompromisa i razvijanja svesti o zajedni�kim interesima. Srbija, najzad, ovakva kakvu je Milo�evi� ostavio, nije socijalno raslojena kao dr�ave razvijenog kapitalizma. Recimo da se tome te�i ali, dok to ne postane, ne vidim za�to bi se najpre izdvojile stranke koje predstavljaju interese radnika, seljaka ili poslovne elite. U ovom trenutku, a i u doglednoj budu�nosti, ovde �e biti mnogo lak�e uo�iti op�tu potrebu izvla�enja iz brloga nego neke posebne interese i zahteve.
To zna�i da DOS sad ima pravo samo da promeni ime, a onda �in�i�u i svima ostalima preostaje da strpljivo saslu�aju sve me�usobne konzervativne i liberalne, leve i desne argumente, pa da odlu�uju i deluju �to bolje mogu. To mora biti malo krivudavo, malo sporije nego �to bi �in�i� sam tr�ao, a br�e nego �to bi hteo Ko�tunica, ali u celini bi moralo ispasti bolje, naravno pod uslovom da niko nikoga mnogo ne sapli�e.
Parlamentarna kontrola bi�e slaba i, po svoj prilici, prete�no negativna, po�to u opoziciji sede uglavnom predstavnici jedne propale stvari. To zna�i da �e ceo posao kontrole DOS-a morati da obave mediji i nezavisne organizacije, a to �e biti utoliko delikatnije �to DOS u�iva zaslu�eni kredit. Zato �e mo�da na� glavni posao biti u tome da dobro pazimo ko kome tamo podme�e nogu. Biti nezavisan ne�e vi�e zna�iti isto �to i biti naklonjen opoziciji, kao u Milo�evi�evo vreme, nego ne biti posebno naklonjen nikome unutar DOS-a.
Stojan Cerovi�
