Na golom betonu
Jednog beogradskog advokata uteriva�i dugova dr�ali su �etiri dana u podrumu nalik na zatvor. Fizi�kog maltretiranja nije bilo � svake no�i izvodili su ga na la�no streljanje. Petog dana dug je vra�en
U Srbiji ima privatnih zatvora, rekao je ovih dana Miroslav Todorovi�, jedan od onih sudija kojih se doju�era�nji re�im oslobodio po kratkom postupku zbog odbijanja da budu puki izvo�a�i radova po nalogu kriminalizovanog vrha vlasti. Todorovi� je najverovatnije mislio na tajne nazovi zatvore, odnosno stanove u raznim delovima grada stavljenim na raspolaganje Slu�bi dr�avne bezbednosti koja ih koristi za dr�anje u pritvoru i vo�enje informativnih razgovora sa onima koji su joj sumnjivi. Naravno, bez ikakvog sudskog zahteva ili krivi�ne prijave tako da ispitivan ne zna ni ko ga je uhapsio ni ko saslu�avao. �ak i ako bi naslutio da je re� o debeovcima, ne bi mogao ni sa �im da doka�e, niti ikome da se �ali zbog maltretiranja. Ukoliko bi uop�te imao volje i snage da to u�ini. Mnogi veruju, �ak i u beogradskoj Palati pravde, da je istra�ni sudija Neboj�a Simeunovi� bio dvadesetak dana u jednom takvom "dr�avnom" zatvoru, a potom udavljen u nekom pli�aku i ba�en u reku.
Me�utim, sasvim je izvesno da ucenjiva�i, kidnaperi ili uteriva�i dugova koriste kao improvizovane zatvore uglavnom podrume zaba�enih ku�a ili gara�e sme�tene podalje od grada u kojima dr�e �rtve do postizanja dogovora i zavr�enog "posla". Tako�e nije sporno da postoje organizovane ekipe kriminalaca specijalizovane za "uslu�ne delatnosti" kojima se gra�ani �esto obra�aju tra�e�i pomo� u naplati dugova, budu�i da sudski procesi mogu da traju godinama i da zahvaljuju�i korupciji u gotovo svim segmentima pravosu�a mogu da ostanu kratkih rukava. Upu�tati se u poslove s kriminalcima veoma je riskantno jer se doga�a da oni naplate dug i uzmu procenat ve�i od dogovorenog, pravdaju�i to svojim velikim tro�kovima ili jednostavno uzmu sve bez ikakvog obja�njenja.
O metodama koje uteriva�i dugova koriste najre�itije govori primer jednog beogradskog advokata kome je klijent poverio prodaju stana. Javio se kupac i posao je bio sklopljen na obostrano zadovoljstvo s tim �to je advokat sa novcem svog klijenta i prijateljicom za�dio na more i, posle dva i po meseca, vratio se bez banke u d�epu. Uzalud je vlasnik prodatog stana tra�io svoje novce, advokat ih jednostavno nije imao. Re� je o stotinak hiljada maraka. Kad je izgubio svaku nadu, o�te�eni prodavac anga�ovao je "ekipu" koja je advokata pokupila negde na ulici, ubacila ga u automobil i odvezla neznano kud. Vodili su ga nekim stepenicama i, kad su mu skinuli povez s o�iju, advokat je shvatio da se nalazi u nekom podrumu nalik na zatvor, o�evidno na brzinu pripremljen za prinudni boravak. Nekoliko dana trajalo je ube�ivanje i nastojanje uteriva�a da saznaju ima li na�ina da advokat vrati novac, odnosno ima li neku imovinu koja bi se mogla prodati. Nije bilo fizi�kog maltretiranja sem no�nih izvo�enja u �umu negde van grada. Vezivali su ga za drvo i tako isprepadanom glasno �itali presudu kojom mu predstoji smrt streljanjem. Sledilo bi repetiranje pi�tolja "strelja�kog voda", odnosno trojice uteriva�a, i pucanje povi�e glave vezanog. I tako �etiri no�i. Na kraju je advokat pukao i rekao im da poseduje stan uknji�en na tu�e ime. I tu je bio kraj: papirologija je bila brzo sre�ena, stan prodat i novac dobijen.
Mnogo vi�e nevolja imao je jedan drugi advokat anga�ovan da brani poznatog kriminalca �iji su drugovi sakupili pozama�nu sumu novca jer im je advokat garantovao da �e optu�eni biti osu�en na manje od pet godina i biti pu�ten iz pritvora. To se, me�utim, nije dogodilo, a advokat je uporno odbijao da vrati pare. �ini se da nije znao s kim ima posla, tako da je i on zavr�io u nekoj napu�tenoj gara�i uz svakodnevno seksualno maltretiranje i obavezni felacio. O tome se dugo po kuloarima beogradske palate pravde zlurado pri�alo jer je bilo poznato da advokat tesno sara�uje sa podzemljem, koje je u ovom slu�aju ostalo po strani ne me�aju�i se u isterivanje pravde svojih kolega.
UTERIVA�: "Mi nikad ne koristimo nasilne metode", ka�e jedan od poznatih vo�a ekipe za uterivanje dugova. "Mi se bavimo �asnim poslom i nikad ni�ta ne preduzimamo bez stru�nog uvida u papire, odnosno ugovore, dogovore, priznanice i kompletnu dokumentaciju. Anga�ujemo se isklju�ivo kad je o�igledno da je neko nekog prevario i da ne�e da vrati novac. Mi ih prvo suo�imo i saslu�amo �ta ima jedan drugom da ka�u, a onda procenimo ko je u pravu, zapravo ko la�e i ne priznaje. Papiri su ipak najva�niji i njih bri�ljivo prou�i na� pravnik. Kad utvrdimo istinu, pristupamo poslu nakon dogovora o visini provizije i procene koliko nam vremena treba da obavimo posao."
Na pitanje �ta rade ako im je du�nik nepoznat, odnosno ako znaju samo njegovo ime i prezime, sagovornik "Vremena" odgovara: "Imamo dobru saradnju sa policijom, tako da nam ona dostavlja sve tra�ene podatke � gde du�nik stanuje, koga ima od porodice, �ta poseduje, koliko zara�uje... Zapravo, dobijemo sve �to nas interesuje. Ina�e, nikad ne bismo radili ako je re� o ne�em �to ima veze sa politikom. Sudovi? narod je izgubio poverenje u njih, sad su tobo�e demokratski, ali i dalje postoje fiksne tarife za odre�ene usluge koje sudijama pla�aju stranke u postupku. Muka mi je kad na TV ekranima vidim nekog sudiju poznatog po primanju mita kako pljuje po svojim kolegama tvrde�i da su korumpirani."
Re�i na�eg sagovornika valja primiti sa maksimalnom rezervom. Naro�ito ono o "nenasilnim metodama" jer onda nije jasno na koji na�in naterati du�nika da vrati pare. Sem ako se vi�ednevno dr�anje du�nika u podrumu smatra nenasilnom metodom. �emu, uostalom, interesovanje o porodici du�nika? Sve je to krajnje sumnjivo i, po svemu sude�i, ozbiljne pretnje da �e neko od porodice du�nika nastradati ukoliko dug ne bude vra�en, jedan je od osnovnih na�ina da posao bude zavr�en. A posla, ka�u, ima vi�e nego ikad.
Spiridon Mileti�
