"Noć u molitvi"; "Vreme" br. 518; "Nema državne religije"; "Vreme" br. 520
Da li ćemo od jednog autoritarnog režima, režima jednog čoveka, preći u društvo kojim će posredno vladati onaj drugi bog, koji će plašiti i zastrašivati ljude? Da li će Crkva opet biti sredstvo i argument kojim će se ljudi držati u pokornosti? Jesam za demokratske promene u društvu. Ali nisam za društvo u kome vlast koristi crkvenu predstavu Boga kao nepobedivo sredstvo pritiska za postizanje svojih ciljeva – i obrnuto. Nisam za Pavlovo mišljenje da je "vlast od Boga postavljena i određena, ona 'služi Bogu' da mačem 'pravedno kazni' onoga koji čini zlo" (Rim 13).
Uostalom kakve veze ima demokratija sa onim delovima u Bibliji u kojima se pojavljuje onaj surovi i kažnjavajući bog? Više poštovanja prema čoveku, pa čak i prema životinjama, više ljubavi i tolerancije vidim u našem ustavu nego u takvom crkvenom učenju.
Kao majka, kao profesor, kao akademski građanin koji je za stvarna ljudska prava i slobode ljudi protiv sam nekog naprečac donetog zakona kojim će se unakaziti mlade generacije. Mladi ljudi moraju imati pravo da sami odluče u kakvog će boga verovati, i da li će uopšte verovati u njega. A to mogu odlučiti samo kao zreli, suvereni, punoletni, samosvesni ljudi vaspitani da poštuju ljudska prava, slobodu govora, mišljenja i verskog opredeljenja svakog čoveka.
Zašto ne istorija religije sa predavačima kritičkog duha, koji kritički smeju i mogu sagledavati i proučavati sve postojeće religije? Zašto popovi jedne konfesije?
Snežana Milovanović, Beograd
Predsedniče, pročitajte to ponovo
"Sevap u somunu"; "Vreme" br. 520
Taman sam se bila zabrinula da će nestajanje opštenarodne psihopatologije sa javne scene značiti i manjak inspiracije za izvanrednog Teofila Pančića, ali mi je "Sevap u somunu" vratio nadu. Biće, dakle, još veselja u rubrici "Nuspojave", a bogami i šire... G. Koštunice što se tiče, verujem (a) da, kao normalan čovek, čita novine; (b) da, kao pametan čovek, ozbiljno shvata ono što o njemu pišu pametni ljudi i (c) da je, kao ozbiljan čovek i političar, spreman da uči i ispravlja svoje greške. Elem – pročitajte to ponovo, Predsedniče. I držite se – nije vam lako, očekivanja su ogromna. Otprilike onolika koliki su poštovanje, poverenje i podrška koje imate.
Nada Korać, Beograd
Učiti i samo učiti
"Nit"; "Vreme" br. 520
Da li se za bližu ili dalju budućnost razmatra ideja formiranja institucije koja bi se bavila školovanjem visokog kadra za saveznu ili republičku administraciju (primer ENA u Frnacuskoj – Ecole Nationale d'administration – koja formira buduće ministre, prefee, diplomate, ali i šefove velikih nacionalnih firmi)? Tako bi buduće generacije konačno imale prave stručnjake na pravim mestima u zemlji a i u inostranstvu, čime bi se izbeglo da raznorazne kursadžije, prvoborci, podanici, lojalni i ostali... sa nikakvim poznavanjem svetskih kretanja i politike, sa do suza smešnim (ne)poznavanjem stranih jezika, monumentalno nestručni, zastrašujuće sumnjivog morala i integriteta i uverljivo necivilizovani zauzimaju najviše i najodgovornije funkcije – i to godinama!!! (I usput užasno zagađuju sve vrste i oblike medija svojom izuzetno bogatom panoplijom neznanja i arogantnom zatucanošću.)
Primera je toliko, gospodo, da svi, u to sam siguran, ne bi stali u celokupnu antologiju "Vremena".
Stoga, da ne bismo imali šlosere za bankare, hirurge za zidare, a budale za vladare, uzdam se u vaš, za sada razvijen, osećaj odgovornosti prema vremenu koje dolazi.
Svetislav Iković, Pariz
