Predlog za putovanje
Inspirativna osmatra�nica
Samotraka, krajnji sever Gr�ke
Pi�e: Mileta Prodanovi�, slikar
Raspad zemlje u kojoj smo ro�eni za mnoge od nas zna�io je upoznavanje sa nekim aspektima onoga �to se u psihologiji naziva "fantomska ruka". Mesta koja smo voleli postala su nedostupna i nastavljala su da �ive u na�im se�anjima. �ak i kada smo odbijali da to �inimo svesno, u mnogim ambijentima u drugim podnebljima pronalazili smo atmosferu ili detalje iz dobro poznatih lokaliteta zapam�enih "iz boljih vremena".
Za sve kojima je, na primer, Mljet bio nekakva metafizi�ka �ifra dolazak na Samotraku barem jednim delom zna�i dolazak na poznato � nedostatak turisti�ke infrastrukture i priroda pred kojom se sve povla�i dovoljni su razlozi za dalek put.
Samotraka se od turisti�ke najezde brani udaljeno��u i blizinom vru�e pomorske granice u Egeju. Iz Aleksandropolisa, najisto�nije ta�ke kontinentalne Gr�ke, trajekt do Samotrake putuje oko dva sata, a iz atinske luke Refina osamnaest. Pribli�avaju�i se, ugleda�ete kupastu planinu koja �tr�i iz mora. Gotovo uvek uz njen vrh lebdi oblak. Legenda veli da je Posejdon vrh te planine koristio kao presto sa kojeg je posmatrao bitke za vreme trojanskog rata. Niz stenovite strmine prema prozirnom moru, kamenitim pla�ama od vulkanskog materijala, tokom cele godine hrle divlji potoci koji zastaju u kaskadnim jezerima povezanim vodopadima. Obilje vode �ini da je Samotraka jedino gr�ko ostrvo na kojem dominira listopadno drve�e, kesten i hrast. Na ostrvu �ivi oko tri hiljade ljudi i barem dvaput vi�e koza, divljih i domestifikovanih. Ne treba napominjati da to u velikoj meri odre�uje paletu lokalne kulinarske ponude.
Samotraka je �iroko poznata po krilatoj skulpturi boginje pobede koja
je prona�ena �ezdesetih godina devetnaestog veka i od tada se �uva u
Luvru. Originalno, ona je stajala na pramcu kamenog broda iznad prostranog
kompleksa panhelenskog misterijskog svetili�ta posve�enog Velikim
bogovima. Za razliku od eleuzinskih, samotra�ke misterije bile su
otvorene za pripadnike oba pola i ljude svih dru�tvenih slojeva. �ak i
danas, mnogo stole�a nakon �to su hramovi potonuli u zemlju, ostaje
izvestan dah natprirodnog, �udesnog, izmaknutog. Iako je svima poznato da
�ekspir nije bio neki putnik, na Samotraki �e vam se u�initi da je
inspiracija za "Buru" prona�ena upravo ovde.
Meridijani
Pnom Pen: Su�enje Crvenim Kmerima
Narodni
parlament u Kambod�i izglasao je zakon kojim se osniva Tribunal za zlo�ine
po�injene pod re�imom Crvenih Kmera sedamdesetih godina. Zakon je
izglasan nakon dve godine mukotrpnih pregovora izme�u Ujedinjenih nacija
i vlade Kambod�e, koja se opirala uspostavljanju ovog tribunala. Za sada
su u zatvoru dvojica istaknutih vo�a maoisti�kog re�ima za �ije je
vladavine ubijeno gotovo dva miliona ljudi.
Mnogi su umrli od gladi, iscrpljenosti, bolesti i prisilnog rada u poku�aju
Crvenih Kmera da od Kambod�e naprave poljoprivredni raj na zemlji. Re�im
je svrgnut 1979. godine, a vo�a Crvenih Kmera Pol Pot umro je 1998.
Predsednik skup�tine princ Norodom Ranarid izjavio je da su potrebne bar
dve godine da bi Tribunal po�eo sa su�enjima. Zakon sada mora da usvoji
i Senat, svoje mi�ljenje treba da dostavi i Ustavni sud, i na kraju mora
da ga odobri kralj Sihanuk. Zakon predvi�a da se sudi naredbodavcima i
najodgovornijima za genocid.
Stokholm: Kradljivci
�vedska policija je, umesto novogodi�nje �estitke, od lopova koji su
iz Narodnog muzeja u Stokholmu 22. decembra ukrali jednog rembranta i dva
renoara dobila fotografiju ukradenih dela i zahtev da im se isplati
"nekoliko miliona kruna". Dela se, ina�e, procenjuju na preko
30 miliona ameri�kih dolara. Leif Jenekvist, glavni inspektor u odeljenju
zadu�enom za istragu, potvrdio je da je u policiju stiglo pismo od
kradljivaca, ali da im "ne pada na pamet da plate i jednu jedinu
krunu". Jenekvist je rekao da fotografije prikazuju originale umetni�kih
dela, autoportret holandskog majstora Rembranta i "Mladu Pari�anku"
i "Razgovor" francuskog impresioniste Renoara. Slike su ukradene
dva dana uo�i Badnje ve�eri kada su trojica maskiranih i naoru�anih mu�karaca
upala u muzej nekoliko minuta pred zatvaranje. Pobegli su �amcem.
Jenekvist je izjavio i da je ve� bio u kontaktu sa lopovima preko
posrednika, koji nisu uhap�eni jer, kako ka�e policijski inspektor,
"nije zlo�in znati gde se nalaze ukradeni predmeti".
Va�ington: Klintonov potpis
Posle mnogo opiranja republikanaca u Senatu i opstrukcije u Pentagonu, poslednjeg dana stare godine ameri�ki predsednik Bil Klinton doneo je odluku da SAD potpi�u me�unarodni sporazum o osnivanju me�unarodnog krivi�nog suda. Odluka, me�utim, nije obavezuju�a za SAD dok je ne odobri i Senat, �to se ne�e dogoditi tako brzo. Svejedno, Klinton je u poslednjim danima svog mandata prebacio vru� krompir u krilo izabranom predsedniku D�ord�u Bu�u. Vi�i Bu�ov savetnik, poput ve�ine republikanaca u Kongresu, o�tro se suprotstavlja uspostavljanju Me�unarodnog suda. Sporazum o osnivanju me�unarodnog krivi�nog suda pred kojim bi trebalo da se sudi osumnji�enima za ratne zlo�ine, genocid i ostale te�ke povrede me�unarodnog humanitarnog prava do sada je ratifikovalo 60 dr�ava. Klinton je bio potaknut odlukom Izraela, koja je stigla u zadnji �as, da �e i ova dr�ava ratifikovati sporazum iako je izraelska vlada glasala protiv. U saop�tenju iz Bele ku�e Klinton ka�e da, uprkos manjkavostima, sporazum odslikava stav SAD da krivci ne mogu izbe�i sud pravde. O sporazumu se raspravljalo 1998. godine na �uvenom Rimskom samitu, kada je predsednik Klinton odbio da ga prihvati. Klinton je to tada obrazlo�io re�ima da uprkos tome �to se njegova administracija odlu�no zala�e za osnivanje ovakvog suda Pentagon pru�a sna�an otpor. Ako potpi�u sporazum, ka�e Klinton, SAD �e mo�i da uti�u na razvoj ovog suda. Sporazum je u sedi�tu UN-a potpisao ambasador Dejvid �efer, zadu�en za pitanje ratnih zlo�ina. "Ovo �inim u �ast �rtvama zlo�ina za koje je sud nadle�an", izjavio je �efer. Istog dana sporazum su potpisale vlade Izraela i Irana, �ime se ukupan broj zemalja-potpisnica popeo na 139. Da bi se ovaj sud oformio i po�eo sa radom, polovina zemalja koje su ga ratifikovale moraju taj sporazum da odobre.
U me�uvremenu, u Va�ingtonu �e sporazum ostati predmet �u�nog spora s aspekta prakti�nosti, ideologije i politike.
Priredila: D. Anastasijevi�
Internet vesti
Padaju cene, raste kriminal
Dvehiljaditu
godinu ispratili smo sa novim hakerskim poduhvatom, obaranjem sajtova
CeSID-a i Otpora. Da nova ne zaostane pobrinula se grupa Viruskrew,
obaranjem nekoliko prezentacija na serverima PTT-a od kojih je
najpoznatiji Post Banke (www.postbank.co.yu) i Po�te Srbije
(posta.ptt.yu). Za razliku od onih koji su oborili CeSID, Viruskrew nije
izveo ni�ta �to zavre�uje divljenje. Naprotiv, izabrali su
tradicionalno lo�e za�ti�enog provajdera (PTT) i dobar tajming. Sajtovi
su uhakovani u �najlu�oj no�i�, �to je obezbedilo da rezultat
hakovanja na nekim stranicama pre�ivi par dana jer je vebmastere o�igledno
mrzelo da se bak�u a�uriranjem.
Dakle, dok su neki bacali petarde, neki drugi su se bavili sajber kriminalom, �alju�i nam poruku da �e to sa elektronskom trgovinom u Jugoslaviji i�i malo te�e ukoliko se malo ozbiljnije ne poradi na za�titi sadr�aja na mre�i.
No, dok nekom u novoj godini ne omrkne drugom ne�e svanuti, ali ovoga puta se ne radi o hakerima ve� o proizvo�a�ima ra�unara i ra�unarske opreme. Poslednjih nekoliko godina razvoj interneta mnogo je uticao na vrtoglav porast prodaje ra�unara u svetu. Po obi�aju, entuzijazam kupaca zaustavio se pre nego �to su proizvo�a�i uspeli da obuzdaju svoj apetit, tako da se procenjuje da velike ljrme imaju otprilike dvomese�ne zalihe neprodate opreme koje moraju hitno da se re�e. To vodi, naravno, u obaranje cena. Predvi�a se da �e ubrzo nakon novogodi�njih praznika, proizvo�a�i hardvera krenuti u trku ko �e pre da oslobodi magacine za nove proizvode, �to bi moglo da zna�i pad cena postoje�ih ra�unara i do �etrdeset odsto.
�ak ni to ne mora biti dovoljno, smatraju neki stru�njaci, istovremeno upozoravaju�i da je do ovog zastoja u prodaji do�lo zbog toga �to smo udarili u plafon mogu�nosti dana�njeg interneta. Za razmenu po�te i pregledanje velike ve�ine web stranica dovoljan vam je Pentium prve generacije, �ak i 486 mo�e da poslu�i, tako da se postavlja pitanje za�to biste odvajali pare za novi ra�unar svakih osamnaest meseci, koliko je otprilike potrebno za razvoj nove generacije.
Ako odlu�ite da iskoristite ovaj najavljeni popust, do�i �ete do narednog problema. �ta u�initi sa starom konljguracijom? Predvi�aju�i da �e koli�ina odba�enih ra�unara u budu�nosti nadma�iti groblja automobila (zamislite evoluciju na�ih auto otpada), u svetu su ve� po�eli sa ozbiljnim programima recikla�e, kao i u akcije poklanjanja starih ra�unara, skromnijim ili racionalnijim korisnicima koji su spremni da ih koriste jo� izvesno vreme.
Zoran Stanojevi�
Forum
Sr�an Bogosavljevi�: Pobeda SSJ � neuspeh istra�ivanja
Sada kada se uspeh SSJ-a desio, vidi se da je postojalo elemenata da se on predvidi, ali ne i da se izmeri u predizbornim anketama. Naime, ve�ina anketa bila je zavr�ena u vreme kada je zapo�ela vrlo intenzivna kampanja SSJ-a, i to pre svega na televizijama Palma i Palma plus, koje svojim signalom pokrivaju region gde je SSJ postigao najve�i uspeh. Osnovne poruke koje su lideri SSJ-a upu�ivali lako su se �itale kao re�enost te stranke da ratuje za Srbiji i srpstvo bez mnogo odlaganja i odugovla�enja.
Kontrakcija bira�kog tela radikala i pogotovu socijalista stvorila je armiju ljudi koji su tra�ili stranku koja im je najbli�a. Mnogi su po�li ka novoj vlasti zato �to je na vlasti ili zato �to su dobili mno�tvo novih informacija o staroj vlasti. Me�utim, oni me�u njima koji su socijalistima zamerali gubitke ratova ili koji vi�e ne veruju u obe�anja radikala da �e "vratiti sve srpske teritorije" dobili su mogu�nost da glasaju za stranku koja svoju agresivnost nije kompromitovala.
Autor je direktor "Strated�ik marketinga"
Biljana Kova�evi�-Vu�o: Jakobinci pred vratima
Da li �e neko biti uhap�en ili ne stvar je koja ne mo�e biti predmet prepucavanja, dnevno-politi�kih obe�anja, niti zastra�ivanja politi�kih protivnika. Pravo na slobodu jedno je od najzna�ajnijih ljudskih prava. Krivi�no-pravna odgovornost i postupak utv�ivanja ne�ije eventualne krivice zato uvek treba da budu utvr�eni u strogo odre�enoj formi. U tom smislu �ak i sada omra�eni likovi poput Slobodana Milo�evi�a ne mogu da budu kvalifikovani ni kao ratni zlo�inci, ni kao kriminalci koji su oplja�kali narod, nego samo kao lica osumnji�ena, okrivljena i sli�no, sve dok se u sudskom postupku eventualno ne doka�e njihova krivica.
Autorka je predsednik Jugoslovenskog Komiteta pravnika
za ljudska prava
�arko Trebje�anin: Postmilo�evi�evski hedonizam
Sada su ose�anja, �ak i ona protivure�na, pome�ana. S jedne strane, postoji niz pozitivnih ose�anja, kao �to su zadovoljstvo i radost zbog kona�ne pobede. S druge strane, tu su i negativna ose�anja, pre svega zabrinutost za budu�nost, a zatim i nezadovoljstvo brzinom kojom se de�avaju promene u dru�tvu, kao i bes zbog, recimo, nesta�ica struje ili velikog skoka cena.
Osnovna slika koja se mo�e javiti kada se razmi�lja o ovim postmilo�evi�evskim ose�anjima je slika �oveka koji je posle vi�egodi�nje robije iza�ao iz zatvora ili slika �oveka koji je upravao prele�ao u�asno te�ku bolest, onu koja se mogla zavr�iti i smrtnim ishodom i tokom koje je bio nepokretan.
Autor je psiholog, profesor Univerziteta u Beogradu
Budimir Babovi�: Civilizovani ministar policije
Ministar unutra�njih poslova Srbije mora da bude energi�an i da sprovede rekonstrukciju ministarstva unutra�njih poslova na liniji demokratizacije za koju se narod izjasnio. Od njega �e u znatnoj meri zavisiti ritam tih promena i uspostavljanje vladavine prava. To mora da bude li�nost koja ne�e prihvatati bilo kakav oblik korupcije i koja �e se energi�no boriti protiv korupcije, pre svega u Ministarstvu unutra�njih poslova, a zatim i u drugim dr�avnim organima.
Autor je istra�iva� problema policije iz Beograda
