Predlog za putovanje
Inspirativna osmatračnica
Samotraka, krajnji sever Grčke
Piše: Mileta Prodanović, slikar
Raspad zemlje u kojoj smo rođeni za mnoge od nas značio je upoznavanje sa nekim aspektima onoga što se u psihologiji naziva "fantomska ruka". Mesta koja smo voleli postala su nedostupna i nastavljala su da žive u našim sećanjima. Čak i kada smo odbijali da to činimo svesno, u mnogim ambijentima u drugim podnebljima pronalazili smo atmosferu ili detalje iz dobro poznatih lokaliteta zapamćenih "iz boljih vremena".
Za sve kojima je, na primer, Mljet bio nekakva metafizička šifra dolazak na Samotraku barem jednim delom znači dolazak na poznato – nedostatak turističke infrastrukture i priroda pred kojom se sve povlači dovoljni su razlozi za dalek put.
Samotraka se od turističke najezde brani udaljenošću i blizinom vruće pomorske granice u Egeju. Iz Aleksandropolisa, najistočnije tačke kontinentalne Grčke, trajekt do Samotrake putuje oko dva sata, a iz atinske luke Refina osamnaest. Približavajući se, ugledaćete kupastu planinu koja štrči iz mora. Gotovo uvek uz njen vrh lebdi oblak. Legenda veli da je Posejdon vrh te planine koristio kao presto sa kojeg je posmatrao bitke za vreme trojanskog rata. Niz stenovite strmine prema prozirnom moru, kamenitim plažama od vulkanskog materijala, tokom cele godine hrle divlji potoci koji zastaju u kaskadnim jezerima povezanim vodopadima. Obilje vode čini da je Samotraka jedino grčko ostrvo na kojem dominira listopadno drveće, kesten i hrast. Na ostrvu živi oko tri hiljade ljudi i barem dvaput više koza, divljih i domestifikovanih. Ne treba napominjati da to u velikoj meri određuje paletu lokalne kulinarske ponude.
Samotraka je široko poznata po krilatoj skulpturi boginje pobede koja
je pronađena šezdesetih godina devetnaestog veka i od tada se čuva u
Luvru. Originalno, ona je stajala na pramcu kamenog broda iznad prostranog
kompleksa panhelenskog misterijskog svetilišta posvećenog Velikim
bogovima. Za razliku od eleuzinskih, samotračke misterije bile su
otvorene za pripadnike oba pola i ljude svih društvenih slojeva. Čak i
danas, mnogo stoleća nakon što su hramovi potonuli u zemlju, ostaje
izvestan dah natprirodnog, čudesnog, izmaknutog. Iako je svima poznato da
Šekspir nije bio neki putnik, na Samotraki će vam se učiniti da je
inspiracija za "Buru" pronađena upravo ovde.
Meridijani
Pnom Pen: Suđenje Crvenim Kmerima
Narodni
parlament u Kambodži izglasao je zakon kojim se osniva Tribunal za zločine
počinjene pod režimom Crvenih Kmera sedamdesetih godina. Zakon je
izglasan nakon dve godine mukotrpnih pregovora između Ujedinjenih nacija
i vlade Kambodže, koja se opirala uspostavljanju ovog tribunala. Za sada
su u zatvoru dvojica istaknutih vođa maoističkog režima za čije je
vladavine ubijeno gotovo dva miliona ljudi.
Mnogi su umrli od gladi, iscrpljenosti, bolesti i prisilnog rada u pokušaju
Crvenih Kmera da od Kambodže naprave poljoprivredni raj na zemlji. Režim
je svrgnut 1979. godine, a vođa Crvenih Kmera Pol Pot umro je 1998.
Predsednik skupštine princ Norodom Ranarid izjavio je da su potrebne bar
dve godine da bi Tribunal počeo sa suđenjima. Zakon sada mora da usvoji
i Senat, svoje mišljenje treba da dostavi i Ustavni sud, i na kraju mora
da ga odobri kralj Sihanuk. Zakon predviđa da se sudi naredbodavcima i
najodgovornijima za genocid.
Stokholm: Kradljivci
Švedska policija je, umesto novogodišnje čestitke, od lopova koji su
iz Narodnog muzeja u Stokholmu 22. decembra ukrali jednog rembranta i dva
renoara dobila fotografiju ukradenih dela i zahtev da im se isplati
"nekoliko miliona kruna". Dela se, inače, procenjuju na preko
30 miliona američkih dolara. Leif Jenekvist, glavni inspektor u odeljenju
zaduženom za istragu, potvrdio je da je u policiju stiglo pismo od
kradljivaca, ali da im "ne pada na pamet da plate i jednu jedinu
krunu". Jenekvist je rekao da fotografije prikazuju originale umetničkih
dela, autoportret holandskog majstora Rembranta i "Mladu Parižanku"
i "Razgovor" francuskog impresioniste Renoara. Slike su ukradene
dva dana uoči Badnje večeri kada su trojica maskiranih i naoružanih muškaraca
upala u muzej nekoliko minuta pred zatvaranje. Pobegli su čamcem.
Jenekvist je izjavio i da je već bio u kontaktu sa lopovima preko
posrednika, koji nisu uhapšeni jer, kako kaže policijski inspektor,
"nije zločin znati gde se nalaze ukradeni predmeti".
Vašington: Klintonov potpis
Posle mnogo opiranja republikanaca u Senatu i opstrukcije u Pentagonu, poslednjeg dana stare godine američki predsednik Bil Klinton doneo je odluku da SAD potpišu međunarodni sporazum o osnivanju međunarodnog krivičnog suda. Odluka, međutim, nije obavezujuća za SAD dok je ne odobri i Senat, što se neće dogoditi tako brzo. Svejedno, Klinton je u poslednjim danima svog mandata prebacio vruć krompir u krilo izabranom predsedniku Džordžu Bušu. Viši Bušov savetnik, poput većine republikanaca u Kongresu, oštro se suprotstavlja uspostavljanju Međunarodnog suda. Sporazum o osnivanju međunarodnog krivičnog suda pred kojim bi trebalo da se sudi osumnjičenima za ratne zločine, genocid i ostale teške povrede međunarodnog humanitarnog prava do sada je ratifikovalo 60 država. Klinton je bio potaknut odlukom Izraela, koja je stigla u zadnji čas, da će i ova država ratifikovati sporazum iako je izraelska vlada glasala protiv. U saopštenju iz Bele kuće Klinton kaže da, uprkos manjkavostima, sporazum odslikava stav SAD da krivci ne mogu izbeći sud pravde. O sporazumu se raspravljalo 1998. godine na čuvenom Rimskom samitu, kada je predsednik Klinton odbio da ga prihvati. Klinton je to tada obrazložio rečima da uprkos tome što se njegova administracija odlučno zalaže za osnivanje ovakvog suda Pentagon pruža snažan otpor. Ako potpišu sporazum, kaže Klinton, SAD će moći da utiču na razvoj ovog suda. Sporazum je u sedištu UN-a potpisao ambasador Dejvid Šefer, zadužen za pitanje ratnih zločina. "Ovo činim u čast žrtvama zločina za koje je sud nadležan", izjavio je Šefer. Istog dana sporazum su potpisale vlade Izraela i Irana, čime se ukupan broj zemalja-potpisnica popeo na 139. Da bi se ovaj sud oformio i počeo sa radom, polovina zemalja koje su ga ratifikovale moraju taj sporazum da odobre.
U međuvremenu, u Vašingtonu će sporazum ostati predmet žučnog spora s aspekta praktičnosti, ideologije i politike.
Priredila: D. Anastasijević
Internet vesti
Padaju cene, raste kriminal
Dvehiljaditu
godinu ispratili smo sa novim hakerskim poduhvatom, obaranjem sajtova
CeSID-a i Otpora. Da nova ne zaostane pobrinula se grupa Viruskrew,
obaranjem nekoliko prezentacija na serverima PTT-a od kojih je
najpoznatiji Post Banke (www.postbank.co.yu) i Pošte Srbije
(posta.ptt.yu). Za razliku od onih koji su oborili CeSID, Viruskrew nije
izveo ništa što zavređuje divljenje. Naprotiv, izabrali su
tradicionalno loše zaštićenog provajdera (PTT) i dobar tajming. Sajtovi
su uhakovani u “najluđoj noći”, što je obezbedilo da rezultat
hakovanja na nekim stranicama preživi par dana jer je vebmastere očigledno
mrzelo da se bakću ažuriranjem.
Dakle, dok su neki bacali petarde, neki drugi su se bavili sajber kriminalom, šaljući nam poruku da će to sa elektronskom trgovinom u Jugoslaviji ići malo teže ukoliko se malo ozbiljnije ne poradi na zaštiti sadržaja na mreži.
No, dok nekom u novoj godini ne omrkne drugom neće svanuti, ali ovoga puta se ne radi o hakerima već o proizvođačima računara i računarske opreme. Poslednjih nekoliko godina razvoj interneta mnogo je uticao na vrtoglav porast prodaje računara u svetu. Po običaju, entuzijazam kupaca zaustavio se pre nego što su proizvođači uspeli da obuzdaju svoj apetit, tako da se procenjuje da velike ljrme imaju otprilike dvomesečne zalihe neprodate opreme koje moraju hitno da se reše. To vodi, naravno, u obaranje cena. Predviđa se da će ubrzo nakon novogodišnjih praznika, proizvođači hardvera krenuti u trku ko će pre da oslobodi magacine za nove proizvode, što bi moglo da znači pad cena postojećih računara i do četrdeset odsto.
Čak ni to ne mora biti dovoljno, smatraju neki stručnjaci, istovremeno upozoravajući da je do ovog zastoja u prodaji došlo zbog toga što smo udarili u plafon mogućnosti današnjeg interneta. Za razmenu pošte i pregledanje velike većine web stranica dovoljan vam je Pentium prve generacije, čak i 486 može da posluži, tako da se postavlja pitanje zašto biste odvajali pare za novi računar svakih osamnaest meseci, koliko je otprilike potrebno za razvoj nove generacije.
Ako odlučite da iskoristite ovaj najavljeni popust, doći ćete do narednog problema. Šta učiniti sa starom konljguracijom? Predviđajući da će količina odbačenih računara u budućnosti nadmašiti groblja automobila (zamislite evoluciju naših auto otpada), u svetu su već počeli sa ozbiljnim programima reciklaže, kao i u akcije poklanjanja starih računara, skromnijim ili racionalnijim korisnicima koji su spremni da ih koriste još izvesno vreme.
Zoran Stanojević
Forum
Srđan Bogosavljević: Pobeda SSJ – neuspeh istraživanja
Sada kada se uspeh SSJ-a desio, vidi se da je postojalo elemenata da se on predvidi, ali ne i da se izmeri u predizbornim anketama. Naime, većina anketa bila je završena u vreme kada je započela vrlo intenzivna kampanja SSJ-a, i to pre svega na televizijama Palma i Palma plus, koje svojim signalom pokrivaju region gde je SSJ postigao najveći uspeh. Osnovne poruke koje su lideri SSJ-a upućivali lako su se čitale kao rešenost te stranke da ratuje za Srbiji i srpstvo bez mnogo odlaganja i odugovlačenja.
Kontrakcija biračkog tela radikala i pogotovu socijalista stvorila je armiju ljudi koji su tražili stranku koja im je najbliža. Mnogi su pošli ka novoj vlasti zato što je na vlasti ili zato što su dobili mnoštvo novih informacija o staroj vlasti. Međutim, oni među njima koji su socijalistima zamerali gubitke ratova ili koji više ne veruju u obećanja radikala da će "vratiti sve srpske teritorije" dobili su mogućnost da glasaju za stranku koja svoju agresivnost nije kompromitovala.
Autor je direktor "Stratedžik marketinga"
Biljana Kovačević-Vučo: Jakobinci pred vratima
Da li će neko biti uhapšen ili ne stvar je koja ne može biti predmet prepucavanja, dnevno-političkih obećanja, niti zastrašivanja političkih protivnika. Pravo na slobodu jedno je od najznačajnijih ljudskih prava. Krivično-pravna odgovornost i postupak utvđivanja nečije eventualne krivice zato uvek treba da budu utvrđeni u strogo određenoj formi. U tom smislu čak i sada omraženi likovi poput Slobodana Miloševića ne mogu da budu kvalifikovani ni kao ratni zločinci, ni kao kriminalci koji su opljačkali narod, nego samo kao lica osumnjičena, okrivljena i slično, sve dok se u sudskom postupku eventualno ne dokaže njihova krivica.
Autorka je predsednik Jugoslovenskog Komiteta pravnika
za ljudska prava
Žarko Trebješanin: Postmiloševićevski hedonizam
Sada su osećanja, čak i ona protivurečna, pomešana. S jedne strane, postoji niz pozitivnih osećanja, kao što su zadovoljstvo i radost zbog konačne pobede. S druge strane, tu su i negativna osećanja, pre svega zabrinutost za budućnost, a zatim i nezadovoljstvo brzinom kojom se dešavaju promene u društvu, kao i bes zbog, recimo, nestašica struje ili velikog skoka cena.
Osnovna slika koja se može javiti kada se razmišlja o ovim postmiloševićevskim osećanjima je slika čoveka koji je posle višegodišnje robije izašao iz zatvora ili slika čoveka koji je upravao preležao užasno tešku bolest, onu koja se mogla završiti i smrtnim ishodom i tokom koje je bio nepokretan.
Autor je psiholog, profesor Univerziteta u Beogradu
Budimir Babović: Civilizovani ministar policije
Ministar unutrašnjih poslova Srbije mora da bude energičan i da sprovede rekonstrukciju ministarstva unutrašnjih poslova na liniji demokratizacije za koju se narod izjasnio. Od njega će u znatnoj meri zavisiti ritam tih promena i uspostavljanje vladavine prava. To mora da bude ličnost koja neće prihvatati bilo kakav oblik korupcije i koja će se energično boriti protiv korupcije, pre svega u Ministarstvu unutrašnjih poslova, a zatim i u drugim državnim organima.
Autor je istraživač problema policije iz Beograda
