Tajna uličnog štanda
Sve je počelo kupovinom. Narod koji nema struju ima po definiciji višak
vremena, i počela je grozničava, opsesivna i manična kupovina. Kroz
prodavnice se guralo kao kroz autobuse u špicu, a broj uličnih štandova
se geometrijskom progresijom umnožavao kako se bližila najluđa noć.
Jedan ulični prodavac davno mi je otkrio čarobnu formulu dobro uređenog
uličnog štanda. Tajna je u tome da kiosk, kartonska kutija ili metalni
kontejner kupcu liči na ekran televizora. Tako je koncept tele-šopa
preveden na srpsko shvatanje marketinga i njegove estetike. Naš narod ne
voli da kupuje iz fotelje, i to iz mnogo razloga. Nema cenkanja, pipkanja,
strateškog kruženja i što je najvažnije – guranja. Para ionako
odavno nema.
U samoposluzi sam video penzionere koji kupuju pivo i donose prazne flaše
na kojima je pisalo SRETNA NOVA 2000. Dakle, neko na pivce čeka i po
godinu dana.
Čekala se, bogami, i struja. Srbija je podeljena, ne prema autonomaškim
već prema EDB merilima i to u četiri grupe. Neobično je bilo pratiti TV
program kada vam satnicu određuje onaj što isključuje struju. Dakle,
sine svetlo posle ponoći, a ja ugledam koministarku Biserku Matić na
snegom zavejanom Svetom Iliji. Onda mrak, pa neki okrugli sto o
energetskom stanju i nivou hidroakomulacija. Opet mrak. Najlepše je što
više nema udarnog termina, već ko šta ukači. Jedino su skupštinski
prenosi zahvalni za isključenja. Kad god dođe struja, vidim da vojvoda
polemiše i replicira, s akcentom na novčanicu sa Njegoševim likom.
Taman da proverim prema svetlu, opet mrak. Presavijanje novčanica da bi
se dobio određeni lik, ili se postojeći karikirao, inače je omiljeni
srpski hobi i star je koliko i robno-novčana razmena na ovim prostorima.
A onda su počele da pucaju petarde, došla je struja i počeo je
novogodišnji TV program.
RTS je program započeo specijalnim izdanjem Beogradskog programa. Uopšte,
glamur je zamenila gigantska pričaonica sa gomilom gostiju, tako da ste
nakon Kristala mogli da vidite npr. Nebojšu Čovića, pa predstavnike
nevladinih organizacija, pa najlepšu JAT-ovu sjuardesu, i tako sve do šou
programa Lepe Lukić i "Porodičnog blaga". Blistavi trenutak je
naravno – Lane Gutović. Sve u svemu, upeglana narodnjačka varijanta,
smešana sa Ribljom čorbom i snimcima sa Trga republike. Vreme velikih
besplatnih koncerata je izgleda definitivno iza nas.
TV Pink je takođe, čini mi se, zapao u kreativni ćorsokak. Ukoliko
se trudite da čitave godine budete Grand cirkus, onda u novogodišnjem
programu sami sebi postavite nerešiv zadatak. Kako napraviti vašar veći
od sopstvenog. Nije pomogao ni maskenbal narodnjaka, a nije mi ni jasno čemu
maske. Kao da tokom godine pevaju u kućnim mantilima, a što se
fizionomija tiče, tu maske uopšte nisu potrebne.
Crnogorci su se u Budvi provodili uz Čolu, a mi smo ih gledali
posredstvom BK. Mamutska emisija "Bulevar", dobila je epske
dimenzije i potpuno izgubila nit radnje. Da ne bi Čole – mrka kapa.
Ostatak programa bio je relativno predvidljiv. To znači ART filmovi,
Studio B – strani programi, Politika – programi za koje nikada nećemo
saznati jesu li plaćeni. Svetla tačka svakako su skečevi Dejva Alena.
Najčudniji TV program emitovao je YU info kanal. Bila je to
kombinacija aforizama iz studija, kontakt programa sa projugoslovenskim
gledaocima iz Crne Gore i praćenja Nove godine preko stranih satelitskih
programa. Tako smo videli novogodišnju čestitku kineskog predsednika,
kineske Bitlse, vatromet u Sidneju i Londonu... Kod nas su i dalje rokale
petarde.
Svaki Cigo svoga konja hvali, pa je red da se osvrnem i na TV B92. Možda
se prvi mačići u vodu bacaju, ali mi se čini da smo nakon mnogo godina
dobili (ne samo novogodišnji) program koji izgleda drugačije. Niste u
ponoć morali da gledate kolce, upoznali ste nove TV zvezde, slušali ste
dobru muziku i videli ste sliku jedne drugačije Srbije. TV B92 nije radio
kojem je dodata slika, što je po meni veoma važno, već potpuno novi
prozor u predstojeći vek. Izbegnut je koncept glamuroznog vašara (dakle
nije baš sve u parama), a gledaoce (nadam se) nije uplašio drugačiji
pogled na svet.
Valjda su ih više uplašile ove kineske petarde...
Dragan Ilić
