Predsednik Reformista Vojvodine
Osnovni
podaci: Rođen 20. marta 1950. u Zemunu, odrastao u Vojvodini. Osnovnu
školu pohađao u Tovariševu i Silbašu, gimnaziju završio u Novom Sadu.
Pored gimnazije maturirao je i srednju školu u Korsonvilu (SAD, Mičigen).
Studirao Filozofski fakultet u Novom Sadu (odsek jugoslovenska književnost),
diplomirao '74. godine, na istom fakultetu magistrirao sa temom
"Odjeci komedije Koste Trifkovića". Oženjen je (supruga Doda
Tot, takođe novinar) i ima kćerku Ivu.
Karijera: Još u gimnaziji bio je omladinski aktivista i učesnik na radnim akcijama. Od 1971. do 1973. godine član je Predsedništva PK SO Vojvodine, odakle je izbačen kao "anarholiberal". Vreme koje je proveo na birou za nezaposlene iskoristio je da završi fakultet, a '75. dobija posao na TV Novi Sad, gde je posle niza suspenzija otkaz dobio '94. Posle višegodišnjeg tužakanja dobio je sudski spor protiv TV NS, koja je obavezana da ga vrati na posao i isplati mu zaostale plate. Bio je najmlađi urednik TV dnevnika u ondašnjem JRT-u. Radio kao spoljno-politički novinar, autor i urednik dokumentarnih serija, autor i voditelj TV kviza i drugih zabavnih emisija. Godine 1993. dobio je otkaz zajedno sa još 1100 novinara i tehničara RTS-a koji se nisu slagali sa ratnom uređivačkom koncepcijom.
Bio je poslanik Reformske demokratske stranke Vojvodine (RDSV) u Skupštini Vojvodine od 1992. godine i predsednik poslaničke grupe desetak nezavisnih kandidata, a 3. novembra 1996. godine izabran je na listi koalicija "Vojvodina" za poslanika u Skupštini Jugoslavije. Predsednik Nezavisnog udruženja novinara bio je šest godina.
Na izbore septembra 1997. godine Isakov je kao kandidat koalicije "Vojvodina" na srpskim predsedničkim izborima 1997. osvojio 111.166 glasova. Od 1998. predsednik je RDSV-a, koji je u međuvremenu promenio ime u Reformisti Vojvodine.
Gde greši opozicija: "Sve u svemu, imajući u vidu ono što nam se danas događa povodom poslednjih izbora, citiraću tekst koji smo objavili 29. januara 1993: 'Opozicija pogrešno drži SPS za reč, umesto za muda."
Kredo glavnog i odgovornog urednika "Nezavisni": "Od samog početka zauzeli smo kritički stav prema despotskom režimu Slobodana Miloševića, a najviše smo pisali protiv nacionalizma i protiv rata... Zbog zloupotreba vlasti i posebno zbog navijanja za rat i genocid nad drugim narodima na našim stranicama rezervisana mesta imali su Šešelj i Vučelić, Radoman Božović, Kertes i Pankov, ali i Dobrica Ćosić, pa i Đinđić, kada je uz pečenog vola na Palama izazivao bombardovanje NATO-a. Nismo štedeli ni Srpsku akademiju nauka kao ni Srpsku pravoslavnu crkvu kada su bulaznili o nebeskom narodu i kasnije kada su pokušavali da pravdaju ratne zločine i uzimali u zaštitu ratne zločince."
Da li je separatista: "Mi ovde važimo za separatiste u autonomaše. Od autonomaštva ne bežimo, ali separatizam je nešto sasvim drugo i takve optužbe ne stoje i ne mogu se prihvatiti. Čini mi se da je to rezultat jednog mitomanstva koje u Srbiji vlada poslednjih deset godina; jedan od najvećih mitova zapravo je mit o jedinstvu svih Srba."
Kakva autonomija: "Mi tražimo punu autonomiju, a rekao sam šta to znači: to znači izvršnu, sudsku i zakonodavnu vlast, a kako će se to zvati, nije nam važno. Nama je važna suština, želimo pre svega da raspolažemo svojim novcem i da uređujemo svoje odnose onako kako mi mislimo da je najbolje."
Kakav će biti generalni direktor RTS-a: "Kada bih se prihvatio tog posla, ne bih imao vremena da se bavim strankom i politikom, jer je RTS u katastrofalnom stanju. Ta kuća je razorena bombardovanjem i paljevinom, krađama, manipulacijama i nesavesnim poslovanjem, ali i kadrovski neshvatljivom selekcijom zapošljavanja poslušnih i poltrona koji mahom nemaju ni ljudske, ni profesionalne kvalitete"
O medijima: "Mediji moraju da budu kontrolori vlasti, a ne njeni propagatori. Većina onih koji su se zatekli na televiziji nisu upotrebljivi, ne samo što su kompromitovani, već nisu u stanju ni da odgovore potrebama profesije."
Dragoslav Grujić
