Predsednik Reformista Vojvodine
Osnovni
podaci: Ro�en 20. marta 1950. u Zemunu, odrastao u Vojvodini. Osnovnu
�kolu poha�ao u Tovari�evu i Silba�u, gimnaziju zavr�io u Novom Sadu.
Pored gimnazije maturirao je i srednju �kolu u Korsonvilu (SAD, Mi�igen).
Studirao Filozofski fakultet u Novom Sadu (odsek jugoslovenska knji�evnost),
diplomirao '74. godine, na istom fakultetu magistrirao sa temom
"Odjeci komedije Koste Trifkovi�a". O�enjen je (supruga Doda
Tot, tako�e novinar) i ima k�erku Ivu.
Karijera: Jo� u gimnaziji bio je omladinski aktivista i u�esnik na radnim akcijama. Od 1971. do 1973. godine �lan je Predsedni�tva PK SO Vojvodine, odakle je izba�en kao "anarholiberal". Vreme koje je proveo na birou za nezaposlene iskoristio je da zavr�i fakultet, a '75. dobija posao na TV Novi Sad, gde je posle niza suspenzija otkaz dobio '94. Posle vi�egodi�njeg tu�akanja dobio je sudski spor protiv TV NS, koja je obavezana da ga vrati na posao i isplati mu zaostale plate. Bio je najmla�i urednik TV dnevnika u onda�njem JRT-u. Radio kao spoljno-politi�ki novinar, autor i urednik dokumentarnih serija, autor i voditelj TV kviza i drugih zabavnih emisija. Godine 1993. dobio je otkaz zajedno sa jo� 1100 novinara i tehni�ara RTS-a koji se nisu slagali sa ratnom ure�iva�kom koncepcijom.
Bio je poslanik Reformske demokratske stranke Vojvodine (RDSV) u Skup�tini Vojvodine od 1992. godine i predsednik poslani�ke grupe desetak nezavisnih kandidata, a 3. novembra 1996. godine izabran je na listi koalicija "Vojvodina" za poslanika u Skup�tini Jugoslavije. Predsednik Nezavisnog udru�enja novinara bio je �est godina.
Na izbore septembra 1997. godine Isakov je kao kandidat koalicije "Vojvodina" na srpskim predsedni�kim izborima 1997. osvojio 111.166 glasova. Od 1998. predsednik je RDSV-a, koji je u me�uvremenu promenio ime u Reformisti Vojvodine.
Gde gre�i opozicija: "Sve u svemu, imaju�i u vidu ono �to nam se danas doga�a povodom poslednjih izbora, citira�u tekst koji smo objavili 29. januara 1993: 'Opozicija pogre�no dr�i SPS za re�, umesto za muda."
Kredo glavnog i odgovornog urednika "Nezavisni": "Od samog po�etka zauzeli smo kriti�ki stav prema despotskom re�imu Slobodana Milo�evi�a, a najvi�e smo pisali protiv nacionalizma i protiv rata... Zbog zloupotreba vlasti i posebno zbog navijanja za rat i genocid nad drugim narodima na na�im stranicama rezervisana mesta imali su �e�elj i Vu�eli�, Radoman Bo�ovi�, Kertes i Pankov, ali i Dobrica �osi�, pa i �in�i�, kada je uz pe�enog vola na Palama izazivao bombardovanje NATO-a. Nismo �tedeli ni Srpsku akademiju nauka kao ni Srpsku pravoslavnu crkvu kada su bulaznili o nebeskom narodu i kasnije kada su poku�avali da pravdaju ratne zlo�ine i uzimali u za�titu ratne zlo�ince."
Da li je separatista: "Mi ovde va�imo za separatiste u autonoma�e. Od autonoma�tva ne be�imo, ali separatizam je ne�to sasvim drugo i takve optu�be ne stoje i ne mogu se prihvatiti. �ini mi se da je to rezultat jednog mitomanstva koje u Srbiji vlada poslednjih deset godina; jedan od najve�ih mitova zapravo je mit o jedinstvu svih Srba."
Kakva autonomija: "Mi tra�imo punu autonomiju, a rekao sam �ta to zna�i: to zna�i izvr�nu, sudsku i zakonodavnu vlast, a kako �e se to zvati, nije nam va�no. Nama je va�na su�tina, �elimo pre svega da raspola�emo svojim novcem i da ure�ujemo svoje odnose onako kako mi mislimo da je najbolje."
Kakav �e biti generalni direktor RTS-a: "Kada bih se prihvatio tog posla, ne bih imao vremena da se bavim strankom i politikom, jer je RTS u katastrofalnom stanju. Ta ku�a je razorena bombardovanjem i paljevinom, kra�ama, manipulacijama i nesavesnim poslovanjem, ali i kadrovski neshvatljivom selekcijom zapo�ljavanja poslu�nih i poltrona koji mahom nemaju ni ljudske, ni profesionalne kvalitete"
O medijima: "Mediji moraju da budu kontrolori vlasti, a ne njeni propagatori. Ve�ina onih koji su se zatekli na televiziji nisu upotrebljivi, ne samo �to su kompromitovani, ve� nisu u stanju ni da odgovore potrebama profesije."
Dragoslav Gruji�
