Platforma za razlaz
Zla krv koju je pustio Milo�evi� jo� dugo �e kvariti odnose Beograda i Podgorice. �ta se mo�e o�ekivati u trouglu mo�i Ko�tunica � �ukanovi� � �in�i�
Dva
doga�aja iz poslednje nedelje pro�le godine pripremila su teren za
veliku igru �iji je ulog budu�nost SRJ. Uspe�no okon�anje izbora u
Srbiji i nova platforma vladaju�e koalicije u Crnoj Gori bili su
poslednji preduslovi za po�etak su�tinskih pregovora izme�u Beograda i
Podgorice. Pregovori mogu da po�nu �im se re�e preostala sporna
proceduralna pitanja, kao �to je u�e��e saveznih organa i
konstituisanje Vlade Srbije. Ishod je neizvestan, ali se po�etne pozicije
pregovara�a ve� sasvim jasno vide.
Platforma crnogorske koalicije predvi�a �savez dve nezavisne i me�unarodno priznate dr�ave� povezane slabim federalnim institucijama. Savezna skup�tina bila bi jednodomna, i imala bi podjednak broj poslanika iz svake republike (tj. ostao bi samo gornji dom saveznog parlamenta). Sem toga, na saveznom nivou bi postojao Ministarski savet, sa ministarstvom vojnim, finansija, ekonomskih odnosa sa inostranstvom i spoljnih poslova. Neki ili svi ministri (a ministar spoljni svakako) istovremeno bi bili ministri odgovaraju�ih resora u mati�nim republikama, pa bi se rotirali. Savezna policija i funkcija saveznog predsednika ne bi postojale ni na papiru. Ukratko, ova savezna dr�ava imala bi slabiju centralnu vlast od one uspostavljene u Bosni nakon Dejtonskog sporazuma, a republike bi bile suverenije nego �to su to danas bosanski entiteti.
VISINA ULOGA: Srpska platforma tek bi trebalo javno da se formuli�e kad se o njoj dogovore predsednik Vojislav Ko�tunica i budu�i mandatar Zoran �in�i�. Prema �in�i�evim nedavnim izjavama, to �e se dogoditi uskoro, i u principu je ve� usagla�eno da bi savezna dr�ava trebalo da bude jedina me�unarodno priznata, i da se pod saveznom kapom na�u
odbrana, me�unarodni odnosi, za�tita granice (savezna policija) te, prema �in�i�u, �mo�da carina i neki poreski sistem�. Jugoslavija bi najverovatnije zadr�ala i dvodomnu saveznu skup�tinu, s tim �to bi se poslanici birali onako kako je to ra�eno pre ustavnih promena koje je Slobodan Milo�evi� oktroisao u maju pro�le godine.
Pitanje budu�nosti federacije Srbije i Crne Gore poslednja je otrovna jabuka koju je Milo�evi� ostavio na stolu uo�i silaska sa politi�ke scene. To pitanje je, prvi put od 1918, iznova otvoreno ustavnim promenama, sa prevashodnim ciljem da se pripremi teren za trajnu dominaciju Beograda nad Podgoricom pod Milo�evi�evom predsedni�kom vla��u. Me�utim, ostvaren je i sporedni cilj, a to je zabijanje klina izme�u �ukanovi�eve administracije i lidera demokratske opozicije u Srbiji. Nakon ustavnih promena, njihovi interesi su se naglo na�li dijametralno suprotstavljeni: srpska opozicija nije mogla, radi sopstvenog opstanka, da bojkotuje savezne izbore, dok crnogorska koalicija nije mogla sebi da dozvoli da na njima u�estvuje. Iz ovog sukoba interesa, a ne zbog nekih vi�ih �principijelnih� razloga, potekla je zla krv u vidu optu�bi iz Beograda da je �ukanovi� indirektno podr�ao Milo�evi�a, odnosno optu�bi iz Podgorice da opozicija nastavlja Milo�evi�ev velikosrpski koncept. Ta zla krv nad�ivela je Milo�evi�a i preti da zatruje i predstoje�e pregovore o budu�nosti zemlje.
Zatim, tu je i okolnost da je crnogorski ulog u ovoj igri mnogo ve�i od srbijanskog. Crna Gora �e u pregovorima, a zatim i na referendumu sredinom ove godine, doneti odluku koja �e imati dalekose�ne posledice za �ivot svakog njenog gra�anina. U Srbiji �e se bez obzira na ishod malo �ta promeniti, to jest, kako je primetio �in�i�, �ta tema nije ni otvorena�.
BEZ PRETNJI: Pomalo cini�no se mo�e re�i da �e Srbi primetiti promenu statusa Crne Gore jedino ukoliko im se to odrazi na planove za letovanje, dok ih pitanje crnogorskog �lanstva u UN-u zanima otprilike isto onoliko i koliko pitanje �lanstva Isto�nog Timora. Nesumnjivo, ukidanjem Jugoslavije oslabile bi se pozicije Srbije u odnosu na Kosovo, jer bi nestao okvir iz rezolucije Saveta bezbednosti 1244. Me�utim, to nikako ne zna�i da bi Kosovo automatski postalo nezavisno: re� je o problemu koji �e se vu�i godinama, i u �ijem �e re�avanju Beograd ovako ili onako biti va�an faktor, sa Podgoricom ili bez nje.
Izlazi da Srbija bez Crne Gore ne bi bila ni ekonomski ni politi�ki slabija nego �to trenutno jeste, dok se za Crnu Goru bez Jugoslavije to ne bi moglo re�i, uprkos optimizmu nekih �ukanovi�evih eksperata. Nezavisnost ne�e re�iti problem katastrofalne strukture privrede Crne Gore, zavisnosti od strane pomo�i i korupcije. Posle eventualnog razdru�ivanja Srbija ne�e poku�avati te probleme da pogor�a, ali se verovatno ne�e pretrzati da pomogne mladoj crnogorskoj dr�avi da prebrodi poro�ajne muke. Primer �e�ke i Slova�ke tu bi mogao da bude pou�an: dok je �e�ka posle razdru�ivanja federacije napredovala prema Evropskoj uniji, Slova�ka je ostala jedna od najslabije razvijenih zemalja u svom delu Evrope.
Najva�nije u svemu ipak je to da vi�e niko u Srbiji ne pomi�lja da silom ili pretnjama spre�i Crnu Goru da ide svojim putem, ako se ona na to odlu�i. Me�utim, odgovornost za sve budu�e opasne krivine, odrone i zasede pa��e na one koji je sada mame da tim putem krene.
Dejan Anastasijevi�
