Vreme broj 522, 04. januar 2001.

Neko mo�e da primeti da je Kosovo ionako ve� prili�no izgubljeno za Srbiju, ali Beograd svakako ima pravo da oko toga jo� pregovara, da tra�i razne ustupke i uop�te da se bavi time nekim svojim tempom, umesto da odmah ostane na �istom gubitku kad Podgorica re�i da ukine Jugoslaviju

Da li ste za to da se rastanemo pa opet sastanemo? Ovako bi trebalo da glasi idealno pitanje na crnogorskom referendumu, po�to bi i oni koji su protiv rastajanja i oni koji su protiv sastajanja mogli da odgovore odlu�no sa DA ili NE, svejedno; oba odgovora zna�ila bi isto, mogla bi se sabrati i uspeh bi bio stopostotan.

Vlasti u Crnoj Gori zao�trile su i produbile poznatu staru podelu i problem je postao nemogu�, kao kvadratura kruga. Na pitanje tipa sve ili ni�ta trebalo bi da se dobije odgovor koji zna�i ne�to tre�e, �to bi zadovoljilo obe strane. Zato se istovremeno priprema referendum o suverenosti i nudi platforma o zajedni�kim funkcijama. Od Srbije se valjda o�ekuje da bratski pomogne, da umiri protivnike razvoda u Grnoj Gori i ka�e kako �e sve biti u redu, Srbija se ne�e naljutiti ni uvrediti, naprotiv, taj razvod shvati�e kao izraz ljubavi i posle �e se �iveti slo�no i bolje nego ikad.

Ali, izgleda da u Srbiji raste neko kiselo raspolo�enje, pa bi odgovor Podgorici mogao biti hladan, u smislu: najpre vi napravite svoj referendum, odlu�ite da li ste unutra ili napolju, pa �emo posle videti ho�e li biti kakvog sporazuma i o �emu. To bi verovatno umanjilo izglede na uspeh referenduma, poja�alo napetost u Crnoj Gori i dovelo u nepriliku i �ukanovi�evu vlast i obe, pribli�no izjedna�ene strane u sporu. To zao�travanje je, zapravo, ve� po�elo jer se vladaju�a koalicija pocepala izlaskom Narodne stranke.

Problem se sveo na me�unarodno priznanje Crne Gore, odnosno na formalno ukidanje SRJ, za koju �ukanovi� ka�e da ionako ne postoji. Ako bi to bilo sasvim ta�no, nikakvog problema ne bi ni bilo, pa bi i referendum bio izli�an. Ta�no je, me�utim, da zajedni�ka dr�ava formalno postoji, barem u odnosu na spoljni svet, a stvar je Crne Gore da li �e se ta spoljna forma ispuniti nekim unutra�njim sadr�ajem, ili ukinuti. �ukanovi� se kre�e ka ovom drugom re�enju rizikuju�i i kvarenje odnosa sa Srbijom i unutra�nje razdore.

Ne vidim da je formalna samostalnost za Crnu Goru toliko va�na, sve i kad bi se mogla ostvariti lako i jeftino. Sad kad je Milo�evi� tako duboko pora�en, ona bi s Beogradom mogla posti�i sporazum kojim bi dobila prakti�no sve �to joj treba osim te stolice u Ujedinjenim nacijama. Ali, u Podgorici se sad vi�e ne pote�e Milo�evi�, nego sve druge stare traume, poput ujedinjenja iz 1918. O toj pro�losti govore ljudi koji tvrde da su zagledani isklju�ivo u evropsku budu�nost. Veruju, valjda, da je ta trauma ve�a i sve�ija od svih drugih evropskih trauma na koje se Evropa ne osvr�e. Neko treba da razume da Crna Gora mora da se za�titi da se ne bi ponovila 1918, a u Bosni i na Kosovu neka se obnavlja i gradi zajedni�ki �ivot na ju�era�njim grobovima. U Podgorici, naravno, mogu da se bune zbog ovakvog vezivanja za druge regionalne probleme, ali od sveta od kojeg se tra�i podr�ka i priznanje ne mo�e se o�ekivati da ne primeti kako crnogorsko otcepljenje predstavlja lo� primer i protivre�i svim naporima za stabilizovanje Balkana.

Istina, Crna Gora je nedavno iz Amerike dobila znatne pare, jedva ne�to manje od Srbije, �to bi se moglo shvatiti kao �diskretna� podr�ka otcepljenju. Ne znam �ta su ameri�ki motivi, ako ne da se nestankom SRJ olak�a problem statusa Kosova i obezvredi rezolucija UN-a po kojoj je ono deo Jugoslavije. Razumem da Crnoj Gori trebaju te pare, ali ako je to glavni razlog za ovaj veliki istorijski poduhvat, za pravljenje nevolja i sebi i drugima, rekao bih da se ne isplati, pogotovu �to Amerika sigurno ne�e u nedogled pla�ati crnogorske ra�une.

�to se Srbije ti�e, ona ne bi morala da insistira na formalnom kontinuitetu ove zajednice ni iz inata, ni iz inercije, ni zato da predsednik Ko�tunica ne bi ostao bez posla, ali tu je taj problem Kosova. Neko mo�e da primeti da je Kosovo ionako ve� prili�no izgubljeno za Srbiju, ali Beograd svakako ima pravo da oko toga jo� pregovara, da tra�i razne ustupke i uop�te da se bavi time nekim svojim tempom, umesto da odmah ostane na �istom gubitku kad Podgorica re�i da ukine Jugoslaviju.

Vlasti u Crnoj Gori nisu obavezne da vode ra�una o ovome, kao ni o drugim krupnijim posledicama i lan�anim reakcijama koje bi moglo izazvati ovakvo automatsko re�enje statusa Kosova, ali ne treba da se zavaravaju kako njihov forsirani mar� ka otcepljenju nije neprijateljski gest prema Srbiji. U tom slu�aju ne bi trebalo mnogo da se uzdaju u platformu koju su ponudili, ve� isklju�ivo u sebe same i u svetoga Vasilija Ostro�koga, �udotvorca koji slepcima vra�a vid pa mo�da mo�e ne�to da pomogne i oko referenduma.

Sva je prilika da bi barem polovina Crnogoraca glasala protiv otcepljenja, a ne bi bilo zgodno da prevagnu glasovi crnogorskih Albanaca. Oni kao gra�ani, naravno, imaju puno pravo da se o tome izjasne, ali gra�ansko na�elo u ovakvom slu�aju samo maskira jedan u osnovi nacionalni problem.

Crnogorci su tu podeljeni upravo iz nacionalnih ose�anja, a Albanci bi izvesno bili jednoglasni iz svojih nacionalnih razloga. Ni o ovome se, formalno, ne mora voditi ra�una, ali preglasavanje uz pomo� etni�ke manjine, koja ima svoje posebne interese, ne obe�ava ni�ta dobro Crnoj Gori.

�ukanovi�u koji je donedavno bio prili�no popularan u Srbiji, mo�da i vi�e nego u samoj Crnoj Gori, sad je verovatno prekasno da se zaustavi i napravi korak unazad. To bi ga, naime, lako moglo ko�tati vlasti, ali za njega vi�e nema dobrog izlaza ni ako nastavi istim putem. Jo� bi mu najbolje bilo da prosto izgubi taj referendum i onda se mirno povu�e. Stojan Cerovi�

Stojan Cerovi�