Najzad robija
Nekoliko godina trebalo je beogradskoj firmi Informatika da ubedi
srpsko pravosu�e da devize na Kipru nisu privatno vlasni�tvo ljudi na �ija
su imena ra�uni otvoreni
Milijardu
dolara na Kipru! Vest je odjeknula kao prvorazredna senzacija po�to je
guverner Narodne banke Jugoslavije Mla�an Dinki� saop�tio kako je
najzad, posle mnogo naga�anja, otkriveno gde je kompanija "Milo�evi�
& drugovi" sklonila deo desetogodi�nje plja�ke "krvi,
znoja i suza" srpskih poreskih obveznika i mafija�kog profita unov�enog
na unosnim �vercerskim poslovima. Javnost ve�no gladna dvorskih (naro�ito
nov�anih) pikanterija "hranila" se nekoliko dana naga�anjem �ta
se sve u Srbiji mo�e kupiti za tu milijardu i s nestrpljenjem o�ekivala
kad �e guverner ostvariti obe�anje, oti�i na Kipar i slavodobitno
sleteti u Sur�in sa d�akom oplja�kanih "zelemba�a".
SU�ENJE U ODSUSTVU: Za sada, me�utim, nema ni�ta od obe�anja i dolara, jer uop�te nije lako vratiti toliki novac u zemlju iz koje je svojevremeno iznet. Ali, jedna vesti s kraja pro�le godine mogla bi da bude nagove�taj da oni koji su krali i sakrivali devize po inostranim bankama ne�e ostati neka�njeni.
Okru�ni privredni sud u Beogradu osudio je izvesnog Jocu Stefanovi�a na pet godina zatvora i nalo�io mu da biv�oj firmi vrati neopravdano prisvojenih 2,5 miliona dolara. Stefanovi�u je su�eno u odsustvu po�to je u vreme trajanja sudskog spora zbrisao iz zemlje bez paso�a, koji je ostao u fioci inspektora policije za privredni kriminal.
Slu�aj "Dr�ava Srbija protiv Joce Stefanovi�a" mogao bi da postane "ogledno polje" za sve one milione dolara koji su ranijih godina izno�eni iz zemlje, navodno da bi se dosko�ilo sankcijama i omogu�ilo poslovanje srpskim firmama; zapravo je taj novac zavr�avao na privatnim ra�unima spretnih ili vlastima bliskih pojedinaca.
JEDINI GAZDA: Po principu "nesmetanog poslovanja uprkos sankcijama", beogradska firma Informatika je po�etkom devedesetih na Kipru otvorila firmu Informatika TLM i ra�un preko koga je dobavlja�ima pla�ala isporu�enu robu koja nije mogla normalnim kanalima da stigne do (od sveta izolovanog) Beograda. Od trojice ljudi koji su u startu imali pravo raspolaganja novcem sa tog ra�una, sredinom devedesetih, Joca Stefanovi� je ostao jedini "gazda" �iji je potpis za kiparsku banku bio isklju�ivo va�an. Za Informatiku nevolje po�inju kad Stefanovi� odbija da sa kiparskog ra�una plati nabavke inostrane robe. Po�to ube�ivanje unutar firme nije imalo efekta, Informatika krajem '95. podnosi policiji krivi�nu prijavu protiv Stefanovi�a i ceo slu�aj preuzimaju inspektori za privredni kriminal Nenad Hrni�ek i Slobodan Vukovi�. Njihova istraga rezultira krivi�nom prijavom Okru�nog javnog tu�ila�tva protiv Stefanovi�a, kome je 24. aprila '96. oduzet paso�, a on istra�nom sudiji Aleksandru �oli�u 25. jula iste godine diktira u zapisnik: "Obe�avam da se ne�u kriti i da bez odobrenja suda ne�u napu�tati svoje boravi�te." Tu�ila�tvo ne veruje u obe�anje okrivljenog i tra�i da se Stefanovi�u odredi pritvor, ali Okru�ni sud u Beogradu to odbija uz obrazlo�enje da je okrivljeni "o�enjen, da ima dvoje dece i da mu je ve� oduzet paso�, tako da ne postoji opasnost da �e se dati u bekstvo". Ubrzo zatim Stefanovi� ilegalno be�i iz zemlje i gubi mu se svaki trag (negde u Izraelu ili SAD), pa je zato su�en i na kraju osu�en u odsustvu.
Koliko god da je policijska istraga bila korektna i efikasna, toliko je pravosudni sistem Srbije neopravdano dugo "metiljavio" s ovim slu�ajem.
KAKO SUDITI DR�AVI: Poslu�ni partijski �inovnici JUL-a i SPS-a u pravosu�u procenili su, s politi�ko-ideolo�ke ta�ke, da bi hap�enje i robija za Jocu Stefanovi�a otvorili neugodno pitanje �ta u takvim slu�ajevima raditi sa visokim funkcionerima Milo�evi�eve nomenklature, �ije bi se gonjenje zavr�ilo trpanjem u vi�edecenijski zatvor, recimo, famozne Borke Vu�i�. Zato je jedan od bliskih saradnika biv�eg ministra pravosu�a (i visokog fukcionera JUL-a) pred sam kraj su�enja Joci Stefanovi�u smislio novi gaf kako bi se slu�aj otegao u nedogled. Kad je, naime, sudija Goran �avlina trebalo da donese presudu i Stefanovi�a smesti na robiju, iz Ministarstva je stigla sugestija da se sve odlo�i bar jo� �est meseci, a da dr�ava Srbija navodno u me�uvremenu zatra�i od kiparskih vlasti (intrigantan i nedovoljno rasvetljen) podatak koliko zaista para ima na ra�unu Informatike TLM. Sve te opstrukcije ideolo�kog pravosu�a i partijsko-mafija�ke dr�ave trajale su do poslednjih dana tek minule godine kad je kona�no stavljena ta�ka, za sada, samo na jedan slu�aj "kiparskih para". Taj detalj nije mogao da pre�uti ni sudija u zavr�noj re�i tvrdnjom da je ovo prva presuda jednom na�inu poslovanja na koje su bili primorani mnogi privrednici, a na koje ih je naterala naopaka vlast.
Osu�eni Joca Stefanovi� bi�e, po svoj prilici, jo� izvesno vreme nedostupan pravdi. Kad Jugoslavija ponovo postane �lan Interpola, verovatno �e Stefanovi� zavr�iti iza re�etaka nekog zatvora u Srbiji. Da li �e Informatika uspeti da povrati svojih 2,5 miliona dolara kojima je Stefanovi� raspolagao kao privatnim novcem pitanje je �iji se odgovor krije na ra�unu kod Lombard Natwest Bank, Nicosia.
Ta �injenica ne bi trebalo da demotivi�e agilnog guvernera NBJ Mla�ana Dinki�a koji je obe�ao da �e sve dr�avne novce vratiti u Srbiju. Ako ih i ne vrati odmah, mo�da bi za zadovoljenje javnosti bilo dovoljno da neko od biv�ih kreatora ideje slaganja dr�avnog novca na privatne ra�une u inostranstvu bude osu�en na vremenski pristojno robijanje. Va�no je, ipak, da je pitanje "kiparskih para" otvoreno.
Mi�a Brki�
