Jugo nema šansu
Dilema – novi jugo ili polovni stranac star pet godina –
besmislena je. Treba li trošiti reči na objašnjavanje razlike između
koncepcije i kvaliteta motora iz Rakovice i nove generacije, na primer,
Fordovih Z-tek motora
Pred
sam kraj prošle godine istekao je rok za preregistraciju vozila sa
crnogorskim i stranim tablicama bilo kog godišta proizvodnje, a odmah
potom usledila je odluka savezne vlade da dozvoli uvoz polovnih automobila
do šest godina starosti. Rečju, krševima je odzvonilo! Iz prostog
razloga što se automobili "uzrasta" dozvoljenog za uvoz od većine
modela koji sada krstare našim drumovima razlikuju kao donji deo leđa i
milibrot.
Svuda u svetu prodaja polovnih automobila beleži veoma veliki i stabilan rast (vidi okvir). Jedan od osnovnih razloga je poboljšanje kvaliteta novih automobila, što produžava vek njihove eksploatacije, a troškovi održavanja se prolaskom godina ne uvećavaju znatno.
Domaći vozni park je više nego zastareo (vidi "Vreme", 517), a ogromna većina automobila koji su preko Crne Gore uvoženi i u tri navrata legalizovani u Srbiji u proseku je stara desetak godina. Zbog toga samo auto mehaničari i ostali električari i limari trljaju ruke, a mnogi koji su kupili tako starog polovnjaka trljaju glavu razmišljajući kako da plate opravku. Uz pomenuto, promena tehnologije uticala je i na smanjenje mogućnosti nabavke rezervnih delova koje je proizvođač obavezan da redovno obezbeđuje deset godina od izlaska modela na tržište, pa su kod nas auto otpadi postali najvažnije "prodavnice" auto delova. Činjenica da mnogi delovi novih automobila iste marke i oznake ne "pasuju" na starim modelima koji se isto zovu uticala je na poskupljenje rezervnih delova, a mnogi se prave u zemljama koje sa "domovinom" originalnog modela nemaju nikakve veze, baš kao ni sa kvalitetom originala.
Svaki razuman vlasnik starog automobila kada se suoči sa dilemom – ulagati u krš (rupa bez dna, što zna svako ko je iz raznoraznih razloga propustio da auto proda na vreme), ili ga prodati makar i za delove, odlučiće se za ovo drugo. Takvu odluku će doneti kudikamo lakše ako bude imao opciju da uz relativno razumnu količinu dodatog novca može da dođe do automobila starog nekoliko godina koji će ga bez mnogo ulaganja služiti bar još tri-četiri godine.
Dilema – novi jugo ili polovni "stranac" star pet godina – besmislena je! Za nov Zastavin automobil treba dati oko devet hiljada nemačkih maraka, i opet je reč o kupovini mačke u džaku iz prostog razloga što se radi o automobilu čija su tehnička rešenja stara nekoliko decenija, što je kvalitet izrade više nego sumnjiv, o unutrašnjoj opremi i da ne govorimo. Prema katalogu italijanske firme Drivenet, ford fiesta 1.2 iz '98, model koji je uporediv sa automobilima Zastave, košta nepunih deset hiljada DM. Treba li trošiti reči na objašnjavanje razlike između koncepcije i kvaliteta motora iz Rakovice i nove generacije fordovih Z-teč motora. "Ful opremu", koja podrazumeva kompjutersku regulaciju funkcija, vazdušne jastuke, ABS kočnice i stereo radio sa CD-om, da i ne pominjemo. Uz to se još i uštedi na troškovima za gorivo jer novi modeli troše upola manje nego oni stari desetak godina. Neverovatan, ali istinit jeste podatak da sedam godina star jugo od 1100 kubika, inače redovno održavan, u gradu trošio dve litre benzina više nego BMW od 1800 kubika! Verujte piscu ovih redova na reč, vozio ih je jedno vreme naizmenično, a onda – prodao – juga. Dažbine za uvoz mogu se knjižiti pod "oprema" ili "uživanje u vožnji", pa i odsustvo razmišljanja o onoj pošalici – kupi "jugo", ne traje dugo!. Slično je i sa drugim modelima jer, na primer, polovan pežo 106 benzinac, takođe iz '98, košta oko 12.000 nemačkih maraka, a za iste pare može se naći i model 306 star pet godina, dodate li još dve hiljade, možete kupiti mazdu 626 istog godišta proizvodnje.
Ono što se može očekivati posle odluke savezne vlade jeste povećanje broja ovlašćenih prodavaca polovnih automobila, posao koji je kod nas tek sporadično pokretan bez velikog uspeha u konkurenciji sa oglasima i auto pijacama, što je tradicionalan način na koji Srbi kupuju polovnjake. Otvaranje filijala stranih banaka kod nas, što se već nagoveštava, svakako će biti podstrek dilerskom poslu jer će se time otvoriti i mogućnost lizinga, pa i kupovine na otplatu. Nema sumnje da će tržište SRJ biti zanimljivo za plasman polovnjaka iz prostog razloga što platežna moć prosečnog stanovnika još dugo neće biti tolika da sebi može da priušti nov automobil srednje klase. Uz to, nije zanemarljiv ni odnos Evropske unije prema starim automobilima (vidi okvir), što takođe može uticati na organizovanu prodaju polovnjaka kod nas.
U svetu se ukupne ekonomske okolnosti uzimaju kao glavni pokazatelj mogućih trendova u prodaji automobila. Stabilno tržište radne snage i eventualno smanjenje nezaposlenosti, niske i stabilne kamate na kredite osnovni su uslovi za dobru prodaju automobila. Moguće je da će ekonomski oporavak naše zemlje stvoriti pomenute preduslove i da će prodaja polovnih, pa i novih automobila tek početi da cveta.
Dušan Radulović
Dok, na primer, u SAD, gde se drumovima kotrlja negde oko 200 miliona
vozila, prodaja novih automobila stagnira na oko 17 miliona godišnje,
prodaja polovnjaka poslednjih godina doživljava pravi bum. Prema jednom
nedavno objavljenom istraživanju, samo u '97. prodato je čak 37 miliona
polovnih automobila! Stručnjaci su procenili da će se godišnje taj broj
povećavati za 1,5 milion i – bili su u pravu. Prodaja polovnjaka popela
se prošle godine na gotovo 42 miliona automobila! Glavni razlog ovakvom
povećanju prodaje, a tako je i u Evropi i drugim razvijenim zemljama,
jeste to što sa proizvodnih traka silaze sve kvalitetniji automobili,
koji su sve bolji i imaju sve dužu garanciju iz prostog razloga što
proizvođače na to tera žestoka tržišna utakmica. Kupci polovnih
automobila jednostavno znaju da automobil koji je kod prvog vlasnika za
dve ili tri godine prešao pedesetak hiljada kilometara, bio redovno održavan,
što je za tamošnji svet normalna stvar, i koji je "izašao iz
mode" jer se na tržištu pojavio novi model, može sasvim komotno i
bez većih petljancija (čitaj ulaganja) da pređe još toliko! Uz
pomenuto, povoljni uslovi lizinga povećavaju ponudu polovnih automobila
jer se sve više ljudi odlučuje da menja automobil ne zato što je star,
već zbog toga što se pojavio novi model. Veća ponuda znači pad cena
polovnjaka na tržištu, i eto razloga što je prodaja polovnih automobila
starih između tri i sedam godina, a koji su kupljeni na lizing, samo u
Americi u jednoj godini dostigla brojku od gotovo osam miliona komada!
Sami sebi konkurencija
Paradoks je u tome što praktično svakodnevna poboljšanja u dizajnu i
kvalitetu novih automobila u stvari ponajviše utiču na dobru prodaju
polovnih automobila. Sadašnja tehnologija antikorozivne zaštite i
kvalitet automobilske boje garantuju da je vlasnik bar deset godina miran
kada su šasija i školjka u pitanju. Kompjuterska regulacija mnogih
funkcija automobila, kvalitet motora, pre svega novih materijala, baš kao
i razvoj polu- i kompletno automatskih menjača garantuju bar 150.000
kilometara vožnje bez većih problema. Novi standardi u ekonomičnosti
potrošnje i emisiji izduvnih gasova uticali su i na trajnost
"sitnica" poput auspuha od nerđajućeg čelika, koji se u
proseku menjaju na 70.000 pređenih kilometara, a znatno je produžen i
vek trajanja sve kvalitetnijih kočnica.
Stroga EU
Novi propisi usvojeni u Evropskoj uniji, a neki od njih važe od prvog
dana novog milenijuma, podrazumevaju da 80 odsto delova koji se ugrađuju
u automobil mora biti podložno reciklaži, odnosno da sve modele
automobila koji ne ispunjavaju stroge standarde EU-a o zagađenju okoline
treba – reciklirati o trošku proizvođača! Svi novi automobili koji
budu na tržištu od ove godine moraju ispunjavati pomenute i druge oštre
uslove EU, i mnogi predviđaju da će dobar deo automobila koji se sada
kotrljaju drumovima zemalja "petnaestorice" završiti u nekoj od
zemalja nečlanica, uključujući i SRJ, pa čak i da će proizvođači
sami podsticati prodaju polovnjaka u "trećim zemljama" u kojima
ne važe pomenuta stroga pravila EU-a baš da bi izbegli troškove reciklaže.
Razume se, povećanje ponude uticaće i na pad cena, i samo je pitanje da
li će prosečan Srbin ili Crnogorac imati da plati i toliko.
Polovnjaci na internetu
Englezi od ove godine mogu da kupuju polovne automobile i preko
interneta. Glavni razlog ovakvog načina prodaje jeste nezadovoljstvo
kupaca sadašnjim sistemom prodaje od klasičnih dilera koji "deru kožu"
i kupcu i prodavcu uzimajući velike provizije. Procenjuje se da će
direktna prodaja automobila preko interneta oboriti cene polovnjaka u
Engleskoj čak 40 odsto! Za početak, ponuda preko interneta obuhvataće
modele Forda, Dženeral motorsa, Pežoa, Rovera i VW/Audi grupe, a zemlje
iz kojih će se nuditi polovnjaci za sada su Holandija, Španija, Irska,
Danska i Grčka.
Cene
Evo nekih cena koje smo pronašli na sajtovima dilera polovnih automobila na internetu. Reč je o automobilima koji su najpopularniji kod nas, bar ako je suditi po modelima koji se najčešće mogu videti na našim drumovima. Većina sadrži standardnu opremu koja je daleko iznad onoga na šta je navikao prosečan jugoslovenski vozač. Cene su okvirne i izražene su u nemačkim markama, pa na to valja dodati carinske i ostale dažbine koje iznose oko 35 odsto.
Audi
A4 (dizel) 1.9 ccm '98. 38.000–42.000
A4 (benzin) 1.8 ccm '97. 33.000–38.000
BMW
318 TDS 1.9 ccm '98. 30.000–34.000
318i (benzin) 1.8 ccm '98. 27.000–31.000
VW
Golf III (benzin) 1.6 ccm '97. 15.000–18.000
Golf III (dizel) 1.9 ccm '96. 17.000–20.000
Golf IV (benzin) 1.6 ccm '98. 18.000–23.000
Golf IV (dizel) 1.9 ccm '98. 22.000–27.000
Polo (benzin) 1.4 ccm '96. 13.000–16.000
Opel
Korsa TD 1.9 ccm '97. 15.000–19.000
Astra (benzin) 1.8 ccm '96. 13.000–16.000
Astra TD 1.9 ccm '96. 17.000–21.000
Vektra (benzin) 1.6 ccm '96. 22.000–26.000
Fiat
Punto 1.6 ccm '96. 13.000–16.000
Bravo (benzin) 1.6 ccm '96. 15.000–18.000
Brava TD 1.9 ccm '98. 26.000–30.000
Marea (benzin) 1.8 ccm '98. 24.000–28.000
Ford
Fiesta (benzin) 1.2 ccm '98. 8.000–10.000
Eskort TD 1.8 ccm '96. 14.000–17.000
Puma (benzin) 1.4 ccm '98. 18.000–22.000
Mondeo (benzin) 1.8 ccm '96. 15.000–18.000
