Ta�na, ma�na i mobilni
"Mladi srpski japi" ima tridesetak godina, zaposlen je u
nekoj stranoj firmi ili nekoj od malobrojnih uspe�nih doma�ih
korporacija, a da bi uop�te mogao pomisliti za sebe da je japi neophodno
je da zara�uje najmanje 500 nema�kih maraka mese�no. Zabranjeno mu je
da pri�a o svojoj zaradi, �ivi sa roditeljima jer nema svoj stan, vozi
deset godina star jugo, i ma�ta o uspehu. Ono �to ga �ini japijem jeste
pakovanje � odelo, kravata i mobilni telefon, i motivacija � uspeh,
bogatstvo i mo�
Kada
se za nekoga u zapadnim zemljama ka�e da je "japi" (yappie �
young american professionals), misli se na mladog radoholika u sivom odelu
sa kravatom koji izuzetno dobro zara�uje provode�i u kancelariji
najmanje deset sati dnevno, koji nikad nema vremena, non-stop telefonira i
stalno nekud �uri. Ako taj isti termin primenimo na srpskog biznismena,
dobi�emo pomalo izokrenutu sliku: mladog obrazovanog �oveka sa jednim
ili vi�e mobilnih telefona koji je sve ulo�io u svoj spolja�nji izgled,
zara�uje tek toliko da mo�e sebi da priu�ti pristojno odelo i koji se
nada da �e njegovo vreme tek do�i.
Mladi srpski biznismen nema svest o tome da je ovaj koncept, nastao u
Americi krajem osamdesetih godina, uveliko napu�ten zato �to je imao
bumerang efekat. Nema svest ni o tome �ta zna�e veliki obrt novca, rizik
na berzi, menad�erska bolest ili problem delegiranja odgovornosti, �to
je video u ameri�kim filmovima i serijama. Srpski japi pokret (crnogorski
japi je zasebna tema) pojavio se sa ekspanzijom mobilne telefonije, novih
tehnologija i marketin�ke industrije, i izbacio je vojsku
visokoobrazovanih mladih ljudi koji govore strane jezike, li�e jedni na
druge i strogo po�tuju rigidna japijevska pravila odevanja. Al' opet mimo
sveta. Biti mlad i lep, nositi odelo, kravatu i mobilni telefon nije vi�e
u trendu na zapadu � japiji pripadaju pro�losti, kao hipici.
USPEH I MO�: Poznato je da
se u dru�tvima zahva�enim ratom proces li�nog i profesionalnog
sazrevanja jedinke produ�ava do 29. godine, te kod nas mo�ete �uti da
je neko mlad iako ima preko trideset godina. "Mladi srpski japi"
ima tridesetak godina, zaposlen je u nekoj stranoj firmi ili nekoj od
malobrojnih uspe�nih doma�ih korporacija, a da bi uop�te mogao
pomisliti za sebe da je japi neophodno je da zara�uje najmanje 500 nema�kih
maraka mese�no. Zabranjeno mu je da pri�a o svojoj zaradi, �ivi sa
roditeljima jer nema svoj stan, vozi deset godina star jugo, i ma�ta o
uspehu. Ono �to ga �ini japijem jeste pakovanje � odelo, kravata i
mobilni telefon, i motivacija � uspeh, bogatstvo i mo�. "Mi imamo
generaciju mladih poslovnih ljudi koji se lepo obla�e i urbano
izgledaju", ka�e A�ok Murti, stilista. "Japi pokret je kod
nas, uslovno re�eno, predstavljao odbranu od poselja�enja koje nam se de�avalo
u poslednjoj deceniji. Na pe�a�kom prelazu kod Beogra�anke svakog jutra
mo�ete videti mlade pravnike koji idu u Prekr�ajni sud, i lako su
prepoznatljivi po urbanom �meku i ode�i koju nose. Vidi se da se oni u
toj ode�i ose�aju dobro i da ne poku�avaju da nas sla�u." Sa
druge strane postoje novokomponovani srpski bogata�i u firmiranim odelima
koji se po stilu i na�inu komunikacije ne razlikuju od prose�nog
italijanskog mafija�a. "Proces u�enja po modelu je prirodan, ali je
u na�em slu�aju to samo puka imitacija, i u najmanju ruku je sme�no",
ka�e prof. dr Tijana Mandi�, klini�ki psiholog. "U uslovima zbrke
u �itavom vrednosnom sistemu, nije lako izgraditi profesionalni
identitet. Japi na�in razmi�ljanja i odevanja, koji je zapravo pubertet
profesionalizma, ne treba kopirati ve� uklopiti u na� model. U
poslednjih desetak godina u Srbiji je izvestan broj ljudi pre�ao iz jedne
klase u drugu, i to ne svojom zaslugom. Op�te prihva�en japi pravac,
pored mnogo lo�ih, ima i nekoliko dobrih strana: japiji su �isti,
uredni, vredni, ta�ni i govore svetske jezike. Treba podsetiti na to
koliku va�nost imaju doma�e vaspitanje, profesionalni protokol, li�na i
profesionalna etika, politi�ka, ekonomska i emocionalna pismenost. To je
ono �to �e danas-sutra svet o�ekivati od nas po dolasku na na�e tr�i�te,
a ne poslednji modni krik u odevanju i najnoviji model mobilnog
telefona."
U ve�ini uspe�nih doma�ih firmi poslodavci od svojih zaposlenih o�ekuju
pona�anje u skladu sa propisom o odevanju na radnom mestu. U kompaniji
"Delta holding" ustanovljen je kodeks pona�anja i odevanja, i
svi zaposleni su du�ni da ga se pridr�avaju. Farmerke i teksas ko�ulje
su isklju�ene, osim subotom kada je dozvoljen neformalan na�in odevanja.
Po tom kodeksu, od mu�karaca se o�ekuje da budu uredno pod�i�ani i
izbrijani, obavezno u odelu i sa kravatom; �ene moraju biti odevene u
suknje ta�no odre�ene du�ine, a odnedavno su uvedene pantalone sa
prepeglanom crtom na sredini. �arape moraju biti tanke, i obavezna je
adekvatna �minka. U toj knji�ici, koja je podeljena svim zaposlenima, ni�ta
nije prepu�teno slu�aju: ko ne ume da slo�i boje, neka pro�ita, sve
lepo pi�e. Ako neko prekr�i pravilo, dobije opomenu od pretpostavljenih
u vidu prigovora. U "Delti" ka�u da se svi zaposleni strogo
pridr�avaju tih pravila, od generalnog direktora do kafe kuvarice, ali da
je finansijski to te�ko podneti s obzirom na cene odela i kompleta u na�im
radnjama, te su prinu�eni da se snalaze kako ko zna i ume. Pored obaveza
zaposleni imaju i beneficije: mobilni telefon, slu�beni automobil, mogu�nost
napredovanja. Stilista Murti smatra da je to dobro, i da bi svaka
kompanija trebalo da izgradi svoj profesionalni identitet. "Ukoliko
je u pitanju neka banka, zaposleni bi trebalo da odaju utisak sigurnosti i
trajnosti svojim odevanjem: mirniji tonovi, klasi�ne linije. Ukoliko je u
pitanju neka kreativna delatnost, zaposleni treba da odaju utisak dinami�nosti
i ma�tovitosti i svojim na�inom odevanja".
KAKO JE PROPAO JAPI POKRET: Fenomen
nazvan "japi" nastao je s usponom mladih i ambicioznih ljudi
koji su se naglo obogatili na svetskim berzama u Njujorku, Londonu, i
Tokiju. Ameri�ka kultura je izbacila model "kako se postaje uspe�an",
i veliki broj mladih ljudi je zahvaljuju�i tom modelu uspeo da pre�e iz
radni�ke u srednju klasu preska�u�i letvice dru�tvene hijerarhije. Me�u
pripadnicima aristokratije i izuzetno bogatih ljudi nema japija. "U
psihologiji se ta pojava naziva meritizam � uspeh je ostvaren sopstvenom
zaslugom", ka�e prof. dr Tijana Mandi�, klini�ki psiholog. Osnovne
vrednosti koje su mladi japiji postavljali sebi jesu uspeh, bogatstvo i mo�,
a sve ostalo, uklju�uju�i i privatan �ivot, bilo je neva�no.
"Osnovnu karakteristiku japija predstavlja preokupacija detaljima,
striktno odre�enim na�inom odevanja i robovanje prepoznatljivim markama
i predmetima. Japiji su izuzetno samostalna i agresivna bi�a nedovoljno
fleksibilna, sklona autoritatirnom na�inu pona�anja. Iako su deo tima,
imaju problem delegiranja odgovornosti � oslanjaju se isklju�ivo na
sebe jer misle da �e ih drugi ljudi izneveriti."
Doktorka Mandi� smatra da je njihovu pojavu prouzrokovalo izuzetno
takmi�arsko �kolstvo u zemljama kao �to su Amerika i Japan, koje je
forsiralo profitabilna zanimanja: berzu, nove tehnologije, informatiku.
Vrednosti iz porodice tako�e su uticale na formiranje nove generacije
poslovnih ljudi. "Dolazili su uglavnom iz provincije �ele�i da
postignu vi�e od svojih roditelja i pre�u u vi�u klasu." Japiji su
desubjektivizovana ljudska bi�a koja svoje prijatelje, �ak i roditelje,
posmatraju kao objekte. Stalno �ure, nemaju privatan �ivot i �esto ne
znaju �ta �e sa sobom za vikend. Stepen takmi�arskog me�u njima bio je
na vrlo zavidnom nivou � godinama nisu odlazili na godi�nji odmor sve
ube�uju�i sebe da tako treba, a de�avalo se da su ih �efovi na silu
terali da koriste slobodne dane. "Japiji su sagorevali na poslu, i
vrlo brzo po�eli da pate od ose�aja da im je '�asovnik iscurio'. �esto
se moglo �uti 'ne mogu vi�e da se zaljubim', i suo�avali su se sa
saznanjem da su su�tinske stvari proma�ili." Kao posledica takvog
ahedonizovanog na�ina �ivota pojavile su se depresija i sklonost ka
lekovima, a kasnije i bolest dijagnostifikovana kao menad�erska bolest (�ir,
infarkt, tahikardija) ili pad imunolo�kog sistema nazvan yappie flue. "Japiji su imali neverovatan odnos prema novcu.
Naime, nisu ga tro�ili na zadovoljstva, osim na trendovske predmete i in
putovanja, a �uvali su ga isklju�ivo za katastrofi�ne situacije tipa
'ako mi jednog dana otka�e bubreg' � napamet su znali cenovnike
najboljih klinika." Ostati mlad i lep po svaku cenu bio je imperativ
japi kulture, te su boginji mladosti prino�ene �rtve u vidu privatnog
identiteta (zatezanje lica i tela, ve�ta�ki zubi). Kod �itave jedne
generacije istro�enih mladih ljudi suo�enih sa fizi�kim i psiholo�kim
problemima narcisti�ka kultura pokazala je nakon nekog vremena bumerang
efekte. "Pou�en iskustvom, zapadni svet je napustio 'kakodalogiju'
(kako da postanete uspe�ni u deset lekcija) i kult mladosti. Pojavio se
novi pravac � 'ejd�izam' (age � engl. godine/doba), u kojem su stru�nost
i iskustvo, a ne mladost, osnovni poslovni kvaliteti", ka�e dr Mandi�.
NOVI TRENDOVI: Nakon velikog
buma na tr�i�tu, japi generacija je prekr�ila striktna modna pravila
koja je sama postavila uvo�enjem manje formalnog na�ina odevanja.
"Sa pozicije modne industrije taj estetski fenomen bio je jako
zanimljiv. Pomama za robnim markama je ostala, a tradicionalno englesko
odelo zamenjeno je udobnijim italijanskim odelom", obja�njava A�ok
Murti. Za poslovni svet koji je po pravilu nema�tovit, kreatori su prvo
na mala vrata uveli neformalni petak
(Casual Friday), kada se od zaposlenih nije vi�e o�ekivalo da nose
strogu poslovnu uniformu. Neformalni petak je potom po�eo da ulazi u
strukturu nedelje i u potpunosti razlabavio kodeks obla�enja. Novi japiji
po�eli su da glume non�alanciju nose�i ograni�ene serije poznatih
brendova: preskupe patike sa potpisom ili sat marke Cartier Tank model iz
1932, i tim detaljima su nagla�avali svoju pripadnost odre�enoj
grupaciji i polo�aj u dru�tvu. "U metastazi poslovnog odevanja
stiglo se do novog trenda, nazvanog rip-off,
koji nije direktno vezan za japi svet ve� za sredinu koja ih okru�uje. Rip-off
je skupa uli�na moda, nasumi�ni odabir detalja bez stilske ujedna�enosti,
i ne mo�e da se i��ita kao jedinstven kod."
Novi modni trendovi po�eli su polako da osvajaju doma�u scenu, ali �esto
u potpuno pervertiranom obliku. "Dobra strana rip-off
mode je �to su kreativci kojima strogo odelo smeta u poslu najzad dobili
legitimno pravo da skinu blejzer i pojave se na poslu u majici. Lo�
primer predstavljaju folk peva�ice koje uz zavijaju�i isto�nja�ki
melos ripaju u nekakvom stajlingu koji podse�a na Madonu, sa kaubojskim
�e�irom na glavi", ka�e Murti.
Stajling novih srpskih biznismena u ve�ini slu�ajeva je komi�an, i
ne razlikuje se mnogo od stajlinga folk peva�ica. "Mnoge srpske
biznismene aktuelni modni trend trajno dezorijenti�e i daje im la�ni ose�aj
zmijolike lukavosti i krokodilske odlu�nosti", smatra Sanja Srdi�,
modni saradnik agencije Allied Domecq. "Tzv. srpski japiji nose skupa
firmirana odela, ali ih upropa��avaju detaljima: dre�ava, pli�ana
futrola za mobilni telefon, kai� koji ne pridr�ava pantalone ve�
predstavlja simbol plate�ne mo�i, duboki dekoltei i prevelike �tikle,
koli�ina i raspored plemenitih metala." Strana roba je izuzetno
skupa (samo ko�ulja Pal Zileri 300 maraka), te modni kreatori preporu�uju
doma�e modne ku�e (konfekcije Nicola's, Zekstra, obu�a Labrador,
Solo...) koje po kvalitetu ne zaostaju za stranim kolekcijama, a cena im
je mnogo pristupa�nija.
Biljana Vasi�
