Za�to se Nova Elita hvata za gitare i mikrofone?
Ve�
je prime�eno kako ljudi koji odnedavno "vr�e vlast" u Srbiji
imaju natprose�nu sklonost ka (javnom) pevuckanju i sviruckanju: Mla�an
Dinki� i Goran Piti� sviraju u bendu indikativnog imena Monetarni udar,
Nenad �anak snima spot za TV Pink (!) obra�uju�i besmrtnu Sinatrinu
"ljigu" My Way, Dragan
Veselinov, ka�u, svira po d�ez klubovima (kao Vudi Alen...) etc.;
novinarka "Danasa" ide i dalje od ovog "manifestnog"
nivoa, pa tvrdi kako je pouzdano utvr�eno da predsednik SRJ Vojislav Ko�tunica
voli da slu�a Igija Popa, �ime i najdobronamernije dovodi u isku�enje neverice: zaista je te�ko zamisliti ovog decentnog
pravnika stare �kole kako, u osami doma svog, vitla glavom dok mladi i
besni Iggy i The Stooges pr�e Dirt,
Fun House ili I Wanna Be Your Dog (dok ga dve ma�ke i pas zabrinuto gledaju),
ali, na kraju krajeva, �ta mi znamo o misterijama ljudske prirode... Ili
mo�da �ovek, naprosto, voli onu sme�nu Bregovi�evu pesmicu In The Death Car, sa onim olinjalim, lenjim Igijevim pevu�enjem,
idealnim za Sportsko popodne Radio Beograda ili neki sli�an horror? Hja,
bilo kako bilo, bolje Igi, pa makar i precvali, nego Dr Igi (nogataju�i
oblik �ivota koji se zapatio na TV Pink i sli�nim lokacijama, svojevrsni
kulturolo�ki Osmi putnik) i
njemu sli�ne nuspojave jednog u�asnog vremena.
Sve je ovo, van sumnje, vi�e nego znakovito: u poslednjim mesecima poslednje godine XX veka, u Srbiji
se dogodio va�an transfer elita
koji daleko nadma�uje puku rutinsku smenu strana�kih garnitura; u toj je
smeni, koja nije toliko "generacijska" (kao da jedan Da�i�, Vu�i�
ili �. V. Simi� nisu tako�e "mladi ljudi"?!) koliko
"estetska", mogu�e i uputno (is)tra�i(va)ti razne kulturolo�ke
za�koljice i njihove verovatne implikacije. Otuda je pevanje &
sviranje koje dopire iz grla i prstiju na�e nove politi�ke elite va�no
ne samo po sebi � koga je briga za grlate Dinki�eve interpretacije
pesmi�ica jednog Dejana Cuki�a?! � nego kao svojevrsna poruka
o namerama, koje njeni po�iljaoci nipo�to nisu nesvesni. Oni poku�avaju
da nas ubede da je pad Milo�evi�eve furdokratije i politi�ko-medijska
marginalizacija radikalskih, ravnogorsko-gibani�arskih i ostalih prazilu�kih
lumpen-slojeva po�etak korenite promene
kulturne paradigme, u kojoj je popularna muzika samo onaj otprve uo�ljiv,
"amblematski" primer; drugim re�ima, poruka je ovog masovnog i
javnog hvatanja za mikrofone, vratove gitara i dirke klavijatura zapravo
to da Srbija kojom �e upravljati Nova Elita hita da uspostavi � ili
povrati � priklju�ak sa ostatkom sveta, �to se mora ogledati i u
temporalnoj, vizuelnoj i diskurzivnoj uskla�enosti s globalnim
"duhom vremena". Treba se, naime, prisetiti da je tokom Milo�evi�eve
vladavine �esto navo�en naizgled frapantan podatak da je taj banalni po�areva�ki
mastiljar isto godi�te kao i Mik D�eger; na ovaj se na�in sugerisalo da
ti vr�njaci, po svemu tako nezamislivo razli�iti, kao da i ne obitavaju
u istom delu kosmosa. Odatle se, isuvi�e smelo i uop�tavaju�e ali ipak
ilustrativno, izvla�ila simbolika vaskolikog zaostajanja i degenerisanja
(kolokvijalno: poselja�enja)
celog dru�tva; bilo je osobito va�no da se naglasi kako ovo nije bila
slu�ajna nusposledica na�eg univerzalnog propadanja, nego sastavni deo
jednog "projekta" koji je onomad zapo�eo kroz povampirenje
demago�ke kvaziideologije "narodnja�tva" iliti populizma.
Otuda su i mutirani, turbo
"narodnjaci" � kao muzi�ki �anr � ubrzo prepoznati kao
jedini autenti�ni soundtrack Srbije devedesetih, otu�na zvu�na kulisa Velike Plja�ke
i Velikog Pokolja. Oni su, dakle, bili medij � koji je poruka � kroz
koji se iskazivala amaterski zaba�urena ki�erozna, nekrofilno-pasatisti�ka
su�tina jednog patogenog dru�tva ("Srbija ubija", govora�e
onaj grafit). Famozni "dens" (�iren sa Ko�ave
i Madone kao cezijum iz �ernobilja),
kao razbibriga onog najgoreg "kulturolo�kog �ljama" �
kriminogenog, sociopatskog urbanog d�iberluka,
bio je samo tehni�ki osavremenjeni mutant izrastao iz iste utrobe,
utoliko odvratniji od prave "neofolk kulture" �to je njegova neautenti�nost
� u adornovskom smislu � bila njegov jedini mogu�i jezik. Jedino �to
je taj jezik emitovao kao zna�enje i "poruku" bila je
apokalipti�na slika neopozive degeneracije i retardacije, gubitka svake
perspektive Ljudskosti; slika izvornog, sebe-nesvesnog O�aja koji je pri
tome jo� i nakazno, "cirkuski" sme�an � �to mu oduzima na
tragi�nosti, neophodnoj da bi bile shva�ene njegove dimenzije.
Pre koju godinu sam iskoristio jednu od mogu�ih "prispodoba"
Srbije i Slovenije i njihovih drasti�no razli�itih (ne)razvojnih procesa
upravo kroz fakat da u "de�eli" ministar kulture govori o
ogromnom zna�aju jedne pank-grupe (Pankrti) za slovena�ku kulturu,
"a i �ire", odaju�i joj Dru�tveno Priznanje; u isto vreme,
ovde bid�e i rake cili�u i �ipaju po parlamentu, sve zamahuju�i belom
maramicom... Zapravo, kao da je cela Milo�evi�eva Srbija � ta urnebesna
tragedija u trinaest �inova � najedanput poustajala sa velikog
platna na kojem su tokom osamdesetih prikazivane "srpske
novokomponovane kome(n)dije", re�iv�i da jednu bednu karikaturu
nametne kao model pona�anja, da
je pretvori u Jedinu Mogu�u Stvarnost. Sli�no pore�enje je moglo biti
izvr�eno i sa mnogim drugim tranzicionim
zemljama: iz nekih razloga, nema ozbiljne tranzicije dok se ne odbaci
predominantni "kulturni model" � kako je to sada moderno re�i
� baziran na me�avini komunisti�kog i kudikamo starijeg i opasnijeg
"narodnja�kog" kolektivizma i povla�ivanja "narodskom
duhu" kao obazrivom, nezaslu�eno pristojnom izrazu za aistorijsku
duhovnu bedu, za cini�no i nihilisti�ko teto�enje
prostote-kao-programa.
U prvim danima i nedeljama posle 5. oktobra, ovda�nje oslobo�ene
televizije bile su naprasno preplavljene rock-spotovima, osobito onim iz
vremena novog talasa i, uop�te, iz predratnih
dana. Neki su se radovali zbog toga, drugi se vajkali da smo se vratili
deceniju unazad, tre�i se mrgodili predose�aju�i da im neko upravo izmi�e
zlatan tepih pod nogama. U osnovi, i to je bio jedan simboli�ki,
ritualni, "o�i��uju�i" �in: kao da je neko �eleo da na
trenutak obznani postojanje one "simboli�ke sekunde" u kojoj se
bri�e dominantan kod jednog stra�nog perioda, i uspostavlja se
kontinuitet s Na�om Pravom Ba�tinom, onim �to je ostalo petrificirano u
na�em se�anju u Trenutku Pred Kataklizmu. Zato i prema njemu treba biti
podozriv u onoj meri u kojoj se nesvesno naslanja na obrasce
"magijskog mi�ljenja"; nema i ne�e biti pravog "poni�tavanja"
Ru�nog: ono �to treba �initi je njegovo "inkorporiranje" u na�u
svest, na onaj na�in na koji se neki miligram otrova nalazi u svakom
protivotrovu, da bi ovaj mogao da deluje. U protivnom �e vaskrsnuti, kao
onaj sablasni rotiraju�i znak Ko�ave na na�im treperavim telekranima.
Teofil Pan�i�
