Vreme tumaranja
Jedna od va�nijih stvari koja predstoji jeste postavljanje
kulturnog modela koji �e isticati i podr�avati istinske vrednosti. Za
neophodne prve korake ukazuju se predvidljivi problemi � pare, politika,
kriterijumi i ljudi
Ka�u
da kada se, pre vi�e od hiljadu godina, srpski knez �aslav, Klonimirov
sin, iz bugarskog zato�eni�tva vratio u ratovima i bedom opusto�enu
Srbiju zatekao je u njoj svega pedeset ljudi koji su tumarali po
planinama, hranili se lovinom i nisu imali �ena ni dece, pa je morao da
ide okolo i sakuplja raseljeni puk. Tada�nja velesila Vizantija iza�la
je u susret njegovim molbama i, donacijama i pozajmicama, pomogla mu da
stabilizuje prilike i dr�avu podigne na noge.
Na po�etku tre�eg milenijuma, situacija u Srbiji za �in�i�a i Ko�tunicu
u nekim je aspektima bolja, ali usled istorijskog ubrzanja i trenja u
mnogo �emu i gora od one koju je zatekao �aslav Klonimirovi�. Nakon
decenija sistematskog slu�ivanja i tumaranja, koje se zavr�ilo sa ovih
deset godina strave, pred Srbijom je jo� jedno veliko spremanje koje
mnogi dramati�no do�ivljavaju kao njenu poslednju istorijsku �ansu da
stane u red civilizovanih zemalja i oslobodi se tapije patrljka evropskih
naroda.
�ta je zatekla nova vlast u kulturi, zna se. Sociolog kulture Milena
Dragi�evi�-�e�i�, precizno je ukazala na nakaznost doskora vladaju�a
tri kulturna modela koja su ponaosob emanirali svaki od �lanova vladaju�e
trijade SPS-SRS-JUL, i koja su se me�usobno podr�avala �ine�i skladnu
celinu. Prvi, julovski, koncept o�itavao se u onome �to nudi pink
kultura, kultura ki�a i turbo glamura; drugi, espeesovski, jeste isprazno
populisti�ki, a tre�i, radikalski, retrogradni, vulgarno nacionalisti�ki
koncept.
ODGOVORNOST DOS-a:
"Sada je pred DOS-om u tom smislu velika odgovornost i obaveza � da
podr�i formiranje elitnog kulturnog modela koji �e promovisati prave,
istinske vrednosti koje korespondiraju sa svetskim kulturnim standardima,
ali i da oslobodi prostor za uspostavljanje alternativnih kulturnih
modela, prostor za eksperiment, inovacije, kao i za druga�ije umetni�ke
i politi�ko-umetni�ke koncepte", ka�e za "Vreme" Milena
Dragi�evi�-�e�i�, navode�i da je neophodno i da se kultura oslobodi
kriterijuma ideolo�ke podobnosti, a da se od kulturnih ustanova tra�i
odgovornost i vrednovanje u�injenog. "U tom smislu treba doneti npr.
razvojne petogodi�nje planove, projekciju �ta �e biti kulturni centar
za pet godina, i onda tra�iti rezultate. Da SANU ne ra�una na pare samo
zbog toga �to je SANU, ve� da postoji obaveza da ne�to i uradi.To �e
biti najte�i deo posla, jer tako ne�to nikada nije tra�eno. Jedino �to
je tra�eno jeste ideolo�ka podobnost, i onda su se u tim planovima
ponavljale fraze koje nikoga nisu obavezivale, i niko nije nikome polagao
ra�un za njihovo ispunjavanje ili neispunjavanje."
Nije bilo te�ko biti protiv dosada�nje kulturne prakse, ali se
problem javlja kada treba re�i �ta zapravo treba afirmisati i kako
postaviti prave kriterijume.
Period tranzicije bi�e dug i bolan iz nekoliko razloga, ka�e na�a
sagovornica, ukazuju�i da je zbog dugogodi�nje zloupotrebe nekih re�i,
kao �to su vrednost, kvalitet, trend, nacionalni preporod, te�ko o tome
i govoriti, jer su re�i izgubile svoj izvorni smisao. Drugi problem je �to
je te�ko praviti pomak jer su aparati strukture vlasti ostali
nepromenjeni. "Vi mo�ete promeniti ministra, ali princip rada
ministarstva ostao je isti. �Politiku� i danas pi�u isti ljudi kao i
do sada. Mo�e se re�i da je tu i bilo deset odsto dobrih ljudi koji su
bili skrajnuti i koji �e sada do�i do svojih pozicija. Ali problem je �to
je njih jo� uvek deset posto, i �to se unutar tih institucija svako
pozivanje na demokratiju zavr�ava time �to �e oni uvek biti preglasani,
i �to �e se pod pla�tom demokratije sve zavr�iti vladavinom ne vi�e
ni mediokriteta ve� podmediokriteta koji su do svojih pozicija do�li
zahvaljuju�i dugogodi�njoj negativnoj selekciji. To �e biti duga borba
do priliva novih ljudi i stvarne mogu�nosti autonomnog razvoja
institucija kulture."
Na pitanje ko �e onda uvesti prave kriterijume, gospo�a Dragi�evi�-�e�i�
ka�e da kulturna elita jo� uvek postoji i da se za nju zna, samo je
marginalizovana. Mogu�e je formirati komisije eksperata koje bi
predlagali ministarstvu re�enja i za konkretne projekte tra�iti
konkretnu podr�ku. Selekcija bi bila javna, a odgovornost i razultati
merljivi, ka�e na�a sagovornica i skre�e pa�nju na to da bi
oportunizam igranja na kartu samo proverenih stvari bio pogre�an.
"Termin �rizik� mora se �e��e upotrebljavati. Kod takozvanih
sigurnih odluka i proverenih re�enja nema proma�aja, ali one i ne vode
ni do kakvog pomaka."
TENDENCIJE: Na na�in na
koji je doskora vladaju�a nomenklatura projektovala dominantne kulturne
modele ve� je mogu�e i u okviru DOS-a primetiti dve tendencije, dva
kulturno-politi�ka koncepta. Prva tendencija se opa�a u okviru one
struje DOS-a za koju se vezuje ideja prosve�enog nacionalizma,
konzervativizma u smislu negovanja tradicionalnih nacionalnih vrednosti, a
druga propagira preduzetni�ku kulturnu politiku urbanog, modernog
koncepta.
Uz ovaj prvi kulturni koncept vezuje se uticaj Srpske pravoslavne
crkve, kao duhovnog pokrovitelja i �uvara nacionalnih tradicija, koje su
se pre�esto u moderno doba falsifikovale i bile predmet politi�ke i
svake druge manipulacije. �akon Nenad Ili� ka�e za "Vreme" da
moramo, da bismo do�li do kulturnih modela kojima �emo o�uvati
identitet u uslovima dominiraju�e globalne kulture, prvo biti svesni toga
da problem kulturnog modela nije nov, da je stariji i od komunizma, i da s
odlaskom Milo�evi�a sa vlasti i krajem komunisti�ke vladavine u raznim
modifikovanim oblicima na�i problemi nisu nestali, pre se mo�e re�i da
oni tek sad po�inju. Do sada smo �iveli u poluhibernaciji, u vrsti
virtuelne stvarnosti. Sad po�inje realan �ivot, koji nam sigurno ne�e
biti mnogo lak�i nego dosada�nji. "Te�ko je govoriti o kulturnom
modelu koji izvire iz nacionalnih vrednosti kad se danas u �kolama ne �ita,
na primer, Marko Miljanov. Te�ko je boriti se za nacionalne vrednosti
posle zloupotrebe �ak i same re�i nacija od sada�njih poklonika
Svetozara Markovi�a, velikog borca protiv nacionalnih ideala, ali ako je
ne�to te�ko, valjda ne zna�i da ga se treba i odre�i?" Pozabavimo
se �ivotima i delima onih najve�ih iz na�eg naroda, odatle i te kako
ima �ta da se nau�i, ka�e �akon Ili�. "Ono �to u prakti�nom
smislu treba da uradimo jeste da ograni�imo uticaj strana�ke politike,
protiv koje su bili svi ozbiljni Srbi doma�ini jo� pre sto dvadeset
godina zatim posle Prvog svetskog rata. To zna�i da treba ne ponovo da
utonemo u nekakav nov jednopartijski sistem nego da oja�amo sve one
organske grupacije kojima pripadamo. Ako se organizujemo tako da �uvamo
svoje porodice, posao koji radimo, lokalnu teritoriju na kojoj �ivimo �
ako tako organizovani istinski kontroli�emo vlast � od nas �e ne�to
biti. Uz to, neophodno je i da se ozbiljno pozabavimo formiranjem elite
koja je kod nas ve� dugi niz godina ili bagatelisana ili iskorenjivana i
zamenjivana pseudoelitom. Za Srbe �e elita uvek biti oni koji slu�e
najve�em broju bli�njih na najbolji na�in. To uklju�uje intelektualne
sposobnosti, ali i razvijenu emotivnu i duhovnu inteligenciju. Ako se u
masovnom obrazovanju ne uvede korektiv, ako se ne ide i na moralno usavr�avanje,
ne�e valjati", ka�e �akon Nenad Ili� i zaklju�uje da je model
koji nam je potreban sigurno neka varijacija modela koji je svojim �ivotom
i delom postavio Sveti Sava. "Te�ko da �emo prona�i moderniji i
sna�niji, inspirativniji."
URBANI KONCEPT: Jedan od
nosilaca urbanog koncepta svakako je narodni pokret Otpor, za koji
zlobnici ka�u da su postali svete krave demokratskih promena koje svoj
autoritet crpu iz godina otpora Milo�evi�evom re�imu i fraze "mi
mladi..." koja ne ostavlja prostora za prigovor. Otpor sada polako
ulazi u institucije. Ve� se pojavio kao organizator koncerta �or�a Bala�evi�a
i Lajbaha, a po�to je dobio na upravljanje beogradski Dom omladine ima�e
priliku da promovi�e koncept kulture za koji se on zala�e. Dejan Ran�i�,
predsednik upravnog odbora Doma omladine, kao osnovni pravac njihovog
delovanja navodi rad na uspostavljanju mejnstrim kulture koja ovoj sredini
hroni�no nedostaje.
"Poku�a�emo da iskoristimo i uticaj organizacije u kojoj smo
bili do sada i uticaj samog Doma omladine da pokrenemo neke institucije,
poput zapu�tenih domova kulture u gradovima �irom Srbije, ali i da
uspostavimo kulturne veze i kontakte sa evropskim gradovima. Ovakvom mre�om
bismo promovisali kulturni koncept zasnovan na evropskim vrednostima i
urbanom bekgraundu, koji smo kroz Otpor i dosad gradili, ali koji bi
naravno bio prilago�en lokalnim sredinama", ka�e za
"Vreme" Ran�i�. Na pitanje kako do�i do mejnstrima o kojem
pri�a, Ran�i� ka�e da bi se podr�avao i promovisao urbani kulturni
koncept koji je sve ovo vreme bio skrajnut, a do njega �e se do�i uz
jasno saznanje �ta ne sme da se radi i �ta se nipo�to ne sme podr�avati.
U svakom slu�aju, jedna od va�nijih stvari koja predstoji, po mnogima
i najva�nija, jeste postavljanje kulturnog modela koji �e isticati i
podr�avati istinske vrednosti, duhovni ambijent koji �e omogu�iti
svakome da bude ono �to jeste, a talentima ne�e smetati da se slobodno
razviju. Za neophodne prve korake ukazuju se predvidljivi problemi �
pare, politika, kriterijumi i ljudi.
Neboj�a Gruji�i�
