Godina koja ne�e pro�i
Dvehiljadita ne�e ostati u na�em knji�evnom pam�enju po nekim
dalekose�nim promenama, ali je dala dovoljno dobrih naslova romana,
zbirki pri�a i zbirki pesama da potvrdi vitalnost srpske literature
Tek minula 2000. godina svakako nikad ne�e pro�i u na�em pam�enju, pre svega zbog mirnog smaknu�a
Milo�evi�a i njegove oligarhije. Desilo se ono �to je proro�ki
reklamni spot Otpora obe�avao �
jedan dan je promenio sve.
Neka varijanta euforije koja i sada, kad mislimo na kraj septembra i
prvu nedelju oktobra, vibrira na�im krvnim sudovima i nervaturom,
ispunjavaju�i nas verom (kao drugim imenom nade), potvr�uje nas kao
ljude. A ti ljudi su pone�to i �itali, razmi�ljali o knjigama
objavljenim tokom poslednje godine pro�log milenijuma na svom maternjem
jeziku. Ovo je izve�taj jednog od njih � o tim �itanjima (i posle
svega).
Dvehiljadita, dakle, ne�e, mislim tako, ostati u na�em knji�evnom
pam�enju po nekim dalekose�nim promenama, ali je dala dovoljno dobrih
naslova romana, zbirki pri�a i zbirki pesama da potvrdi zapanjuju�u
vitalnost srpske literature. Zapanjuju�u ka�em zbog nebrige celog dru�tva
o statusu pisaca i izdava�a, zbog propasti ili velike krize velikih
izdava�kih ku�a (SKZ-a, BIGZ-a, Nolita, MaticE srpskE, pa i Prosvete,
naravno), zbog dalje marginalizacije knji�evne i ine periodike, zbog
afere sa UKS-om... No, ostavimo se toga, objavljeno je dosta dobrih doma�ih
knjiga (zahvaljuju�i Narodnoj knjizi,Vremenu knjige, Radu, Filipu Vi�nji�u,
Otkrovenjima, Centru za stvarala�tvo mladih), pojavili su se neki novi,
mladi talentovani pisci. Prva na redu je lista romana.
Srpski roman 2000.
1.
Goran Petrovi� Sitni�arnica
"Kod sre�ne ruke"
2. Vladimir Pi�talo Milenijum u
Beogradu
3. Radovan Beli Markovi� Limunacija
u �elijama
4. Laslo Bla�kovi� Mrtva priroda
sa satom
5. Milorad Pavi� Zvezdani pla�t
6. Danilo Nikoli� Foto-keramika
gospodina Cebalovi�a
7. Gordana �irjani� Pretposlednje
putovanje
8. Mirjana Novakovi� Strah i njegov
sluga
9. Frida Filipovi� Gorke trave
10. Svetislav Basara Kratkodnevica
11. Novica Novakovi� S an�elima
12. Maja Herman Sekuli� Kralj svile
Onima koji su pratili srpski roman, kao i onima koji prate aktuelna
glasanja i izbore najboljih naslova jasno je da je 2000. bila pre svega
godina solidnih romana, od kojih �e neki predstavljati nesumnjive domete
za sve naredne godine, a drugi �e dopuniti profesionalne bibliografije
njihovih autora i dobro popuniti prazninu u ne�ijem �itala�kom danu ili
sedmici. Kod najrelevantnijih srpskih romansijera�dokazanih majstora �anra
vidljivo je da istrajavaju�i u svom stavu prema romanu i lagano ga
menjaju�i (Pavi�, Basara, Petrovi�, Nikoli�, Beli Markovi�) na�i
pisci nastoje da pi�u �to univerzalnije, spajaju�i kako svoje iskustvo
oblika tako i erudiciju i "nameru" � Pavi� da "svedo�i"
o neraskidivosti sna i jave i kolebljivom odnosu determinisanosti i slu�aja,
Basara da prona�e prostor za li�nu sudbinu u okviru istorijskih
mistifikacijskih matrica, Nikoli� da nam o �udu ljubavi pripoveda iz
okvira tajanstvenosti ljudske prirode, a Petrovi�, najambicioznije, da
kroz nekoliko upletenih li�nih fikcija nasluti smisao nacionalne sudbine
tokom nestalog stole�a. Smisaono najkontroverzniju varijaciju vlastitog
rukopisa na�inio je R. B. Markovi�, potvr�uju�i jezi�ko majstorstvo i
tragi�no vi�enje srpske istorije.
�itaoci �e, tako�e, na ovoj listi primetiti nekoliko prvih romana
pisaca koji su se ve� afirmisali u drugim �anrovima. Najambiciozniji je
svakako Vladimir Pi�talo, �ije svedo�anstvo o kraju veka u Beogradu
nosi u sebi najbolje karakteristike njegovog veristi�ko-fantasti�arskog
rukopisa novijih sezona. Triler Maje Herman Sekuli� i "putopisni �panski"
roman Gordane �irjani� primeri su visokoprofesionalnih rukopisa koji
imponuju savremenom srpskom romanu, taman koliko i art-roman Lasla Bla�kovi�a,
za nijansu artificijelniji od sjajnog Svadbenog
mar�a. Najve�a iznena�enja su na kraju, bilo da je re� o prvom,
mada poznom, romanu pripoveda�ice Fride Filipovi� koja razmatra odnos
krvnika i �rtvi, o istorijskoj travestiji Mirjane Novakovi� ili
potmodernom nabokovljevskom iznena�enju Novice Novakovi�a.Vidno je, tako�e,
da ovde nismo pomenuli jo� nekoliko dobrih romana �or�a Pisareva (mi
smo ga �itali i rangirali tokom 1999), Sne�ane Jakovljevi�, Dobrila
Nenadi�a, Jasmine Teodosijevi�, Nine �ivan�evi�, Miroslava Savi�evi�a...
Novi roman Svetlane Velmar Jankovi�, na�alost, jo� nisam imao prilike
da �itam. Za kraj, me�utim, ostavljam dve mlade knji�evnice �iji su
obe�avaju�i debiji dokaz da se srpska knji�evnost usprkos istoriji i
ideologiji obnavlja i podmla�uje. Aleksandra Unterveger je u Prvoj knjizi
Matice srpske objavila provokativni, duhoviti mlado�enski roman Nisam
Eva, a Mina Miljkovi� u Centru za stvarala�tvo mladih kratki roman �urug, �armantnu, lepr�avu povest o jednom studentskom letovanju
na obalama Tise.
Pripoveda�ke knjige
Mada su srpski pisci i srpski kriti�ari odani "navija�i"
zbirki pripovedaka i pri�a, izdava�i, ali ni ve�ina �italaca, ne dele
njihovo odu�evljenje. To pokazuje ve� i sam pogled na listu pripoveda�kih
knjiga.
Srpska pri�a 2000.
1.
Milovan Mar�eti� Moj Holivud
2. Mihajo Panti� Ne mogu da se
setim jedne re�enice
3. Vladan Matijevi� Prili�no mrtvi
4. Antonije Isakovi� Nestajanje
5. Dragoslav Mihailovi� Jalova
jesen
6. Danica Vuk�evi� �ivot je
gorila
7. Milorad Gruji� Novosadski
nokturno
8. Sa�a Ili� Predose�anje gra�anskog
rata
9. Sreten Ugri�i� Bog jezika i
druge pri�e
10. Svetozar Brki� Odsutnost
11. Borivoje Ada�evi� Ekvilibrista
12. Tigran �oki� Tigranove pri�e
Protekla godina je "pomirila" klasike srpske moderne
pripovetke i pri�e koji su usprkos poznijim stvarala�kim sezonama
objavili vrlo dobre zbirke (Mihailovi� i Isakovi�) sa tzv. srednjom
generacijom, u kojoj Panti� uporno i �aroliko �iri tematski repertoar
svojih kratkih proza, a Mar�eti� se knjigom u izdanju beogradskog Rada
predstavlja kao jedan od originalnijih inovatora �anra kratke pri�e.
Posebno bih izdvojio pripoveda�ku knjigu iz zaostav�tine S. Brki�a
kojom je "kompletiran" njegov autorski napor u oblasti proze.
Nekoliko mla�ih pripoveda�a i nekoliko sasvim mladih, koji su na po�etku
"rvanja" sa pripovedanjem, daju dovoljno inovativnih varnica da
bi nas samo srpsko pripoveda�tvo i dalje privla�ilo. Ne bi ovom prilikom
trebalo zaboraviti ni Beopolisov zbornik Pse�i
vek, u kojoj su okupljene pri�e �est mladih pripoveda�a, Andri�evom
nagradom oven�ani Vek Aleksandra Gatalice, ali ni najbolju
knjigu pri�a koju smo �itali tokom 2000, jer je, kao i Gatali�ina
kolekcija, objavljena poslednjih dana 1999, Neobi�ne
pri�e kralja �anra Davida Albaharija.
Pesni�ke knjige
Kriti�ke jeremijade o sve manjem prisustvu poezije na sceni savremene
knji�evnosti dobile su i tokom protekle godine nedvosmislenu potvrdu.
Izdava�i sve te�e izdaju pesni�ke knjige, publika ih sve manje �ita, a
kriti�ari se sve re�e odlu�uju da o njima pi�u. Ipak, i u oblasti
lirike bilo je tokom 2000. dovoljno dobrih naslova da bi se mogla na�initi
lista uspelih knjiga, ne manje vredna od one iz neke protekle sezone.
Srpska poezija 2000.
1.
Miroslav Maksimovi� Izabrane pesme
2. Novica Tadi� No�na svita
3. Ibrahima Had�i� Hora
4. Nenad Jovanovi� Bela imena
5. Mi�a Pasujevi� A.M. telegram
6. Nenad Milo�evi� Jure�i u raj
7. Milovan Mar�eti� Ratno ostrvo
8. Petar Miloradovi� Porto
9. Vojislav Karanovi� Sin zemlje
10. Nata�a �i�ovi� �elija
11. Nikola Guzijan �isto
stanje
12. Sandra Ne�ovi� Pe�at za jedno
vreme.
Mali broj knjiga, generalno odsustvo ve�ih izdava�a, izostanak mnogih
etabliranih liri�ara koji tokom 2000. nisu objavili nove knjige osnovna
su karakteristika protekle godine. Ako su Izabrane pesme Miroslava Maksimovi�a nesumnjivo najva�nije
izdanje, upada u o�i da su �ak tri knjige (Jovanovi�, Pasujevi�, Ne�ovi�eva)
objavljene u Centru za stvarala�tvo mladih, a da je Miloradovi�evu drugu
knjigu �tampao beogradski KOS, tzv. mali izdava�i. Spajaju�i svoje dve
pre dosta godina objavljene zbirke u okvire jednih korica Novica Tadi� je
akcentovao vanvremenost svoje poetike, a prave�i dnevni�ku
rekapitulaciju 90-ih, Ibrahim Had�i� je zapisao hrabro svedo�anstvo o
sebi i nama. Mo�da su, ipak, najzrelije nove knjige u protekloj godini
objavili Milovan Mar�eti� i Vojislav Karanovi�, potvrdiv�i tako visok
rejting iz proteklih projekata. Ukupno, dakle, �to se na�e knji�evnosti
ti�e, 2000. godina bi�e zapam�ena po ovim naslovima i nekoliko knjiga
koje ne pripadaju romanu, pripoveda�tvu ni poeziji, a o kojima ovde i ne
govorimo, recimo po knjigama Aleksandra Ti�me, Mire Stupice, Biljane
Srbljanovi�, Vladimira Arsenijevi�a... Uz alibi da je u moru naslova
ipak nekoliko va�nih i presko�eno, to bi bilo ono �to se iz doma�e
knji�evnosti mo�e preporu�iti �itaocima.
Vasa Pavkovi�
