Kultura slobode
Globalizacija ne gu�i lokalne kulture nego ih samo osloba�a od
ideolo�kih stega nacionalizma, tvrdi Mario Vargas Ljosa u eseju koji
ekskluzivno zajedni�ki objavljuju Biblioteka ALEXANDRIA i ameri�ki �asopis "Foreign Policy"
Najefektniji
argumenti protiv globalizacije obi�no nisu u vezi sa ekonomijom. Uspe�niji
su napadi koji potegnu socijalne i eti�ke teme i, nadasve, kulturne.
Takvi argumenti izronili su iz one gu�ve u Sijetlu 1999. godine, a u
novije vreme �uli smo njihove rezonance i u Davosu, Bangkoku i Pragu. Oni
ka�u slede�e:
Nestanak nacionalnih granica i uspostavljanje tr�i�no povezanog sveta
zna�i�e smrtni udarac regionalnim i nacionalnim kulturama, kao i
tradicijama, obi�ajima, mitovima i na�inima pona�anja koji �ine
kulturni identitet svake zemlje ili regije. Po�to je glavnina sveta nemo�na
da se odupre invaziji kulturnih proizvoda iz razvijenih zemalja � ili,
budimo konkretniji, iz supersile SAD koja za sobom vu�e velike
transnacionalne korporacije � uskoro �e se svima nametnuti severnoameri�ka
kultura, koja �e standardizovati svet i uni�titi njegovu bogatu floru
raznolikih kultura. Na taj na�in �e svi narodi, a ne samo maleni i
slabi, izgubiti svoj identitet, svoju du�u, i sve��e se na kolonije XXI
veka � na zombije ili karikature izvajane po kulturnim normama novog
imperijalizma koji, osim �to vlada planetom i planetarnim kapitalom,
vojnom silom, a i nau�nim znanjem, te�i da nametne drugima i svoj jezik,
kao i svoje na�ine razmi�ljanja, verovanja, u�ivanja i sanjanja.
Ovaj ko�mar ili negativna utopija o svetu koji, zbog globalizacije,
gubi svoju lingvisti�ku i kulturnu �arolikost i postaje kulturna svojina
Sjedinjenih Ameri�kih Dr�ava nije ekskluzivni domen levi�arskih politi�ara
koji se nostalgi�no osvr�u ka Marksu, Maou ili �e Gevari. Ovaj
delirijum progonjenosti � podstaknut mr�njom i zavidljivom zlobom prema
severnoameri�kom d�inu � primetan je i u razvijenim zemljama sa
visokom kulturom, i ne samo u jednom politi�kom sektoru, levici, nego i u
centru i na desnici.
U ovom pogledu naj�uveniji slu�aj (ali ne po dobru) jeste Francuska,
u kojoj vidimo �este dr�avne kampanje u odbranu francuskog
"kulturnog identiteta" koji je navodno ugro�en globalizacijom.
Ogromna galerija intelektualaca i politi�ara nalazi se u stanju alarma
zbog opasnosti da podru�je koje je svojevremeno proizvelo Montenja,
Dekarta, Rasina i Bodlera � a i dr�ava koja je dugo bila arbitar u
odevanju, likovnim umetnostima, hrani, i u mislila�tvu i svim duhovnim
domenima � mo�e dospeti pod okupaciju "Mekdonaldsa",
"Pica hata", "Kentaki-pr�enih-pili�a", rok i rep
muzike, holivudskih filmova, farmerica, teniskih patika i T-majica.
Posledice ovog straha su, izme�u ostalih, velike nov�ane dotacije
francuske vlade lokalnoj filmskoj industriji, kao i zahtevi da se
bioskopima zakonom naredi da moraju prikazivati odre�enu kvotu doma�ih
filmova i da ne smeju prikazivati vi�e od odre�ene kvote ameri�kih
filmova. Taj strah je i razlog zbog koga op�tinske vlasti u Francuskoj
objavljuju stroge direktive i propisuju visoke kazne svakome ko na javnom
mestu upotrebi Molijerov jezik zasut sme�em anglicizama. (Dodu�e, kad se
�etate kroz Pariz, sti�ete utisak da se ti op�tinski propisi ba� i ne
po�tuju dosledno.) Iz tog razloga je Hoze Bove, farmer-krsta� protiv la malbouffe (o�ajno lo�e hrane), postao ni manje ni vi�e nego
heroj naroda. Nedavno je osu�en na tri meseca zatvora, a njegova
popularnost �e zbog toga, po svoj prilici, porasti.
Iako verujem da je ovaj kulturni argument protiv globalizacije
neprihvatljiv, trebalo bi da konstatujemo da duboko unutar njega ipak
postoji jedna neosporna istina. Ovaj vek, kao i svet u kome �emo �iveti,
bi�e manje �ivopisan i manje natopljen dru�tvenim �arenilom nego �to
je to bio pro�li, dvadeseti vek. Festivali, no�nja, obi�aji,
ceremonije, verovanja i rituali koji su u pro�losti davali ljudskom rodu
folklornu i etnolo�ku raznovrsnost postepeno nestaju ili se ograni�avaju
na manjine, a ve�ina dru�tva ih napu�ta i prihvata druge, podesnije za
realnost na�eg vremena. Sve zemlje na planeti Zemlji do�ivljavaju ovaj
proces, neke br�e a neke sporije; ali, to nije zbog globalizacije. To je
zbog modernizacije kojoj globalizacija nije uzrok nego posledica. Svakako
da je mogu�e lamentima propratiti �injenicu da se taj proces doga�a;
biti nostalgi�an zato �to u senku padaju oni nekada�nji, drevni na�ini
�ivota koji, naro�ito kad ih mi iz svoje dana�nje pozicije gledamo,
izgledaju prepuni zabave, originalnosti i boje. Ali ovaj proces je neizbe�an.
Totalitarni re�imi u zemljama kao �to su Kuba ili Severna Koreja, u
silnom strahu da �e ih ma kakvo otvaranje uni�titi, podi�u zidine oko
sebe i uvode svakojake cenzure i zabrane protiv modernosti. Ali �ak ni
oni nisu u stanju da zaustave sporu infiltraciju modernosti i postupno
potkopavanje njihovog takozvanog kulturnog identiteta. U teoriji je mo�da
mogu�e da neka dr�ava zadr�i taj svoj identitet, ali samo ako odlu�i
� poput nekih plemena u Africi ili u Amazoniji � da �ivi u totalnoj
izolaciji, da prese�e sve veze sa drugim nacijama, ako se opredeli za
samodovoljnost. Kulturni identitet sa�uvan u tom obliku vratio bi tu
ljudsku zajednicu na preistorijski �ivotni standard.
Istina je da zbog modernizacije nestaju mnogi tradicionalni na�ini �ivota.
Ali, u isto vreme, ona otvara nove mogu�nosti; ona je va�an korak napred
za celokupno ljudsko dru�tvo. Iz tog razloga narodi, kad im se ostavi
mogu�nost slobodnog izbora, opredeljuju se, ponekad i nasuprot onome �to
bi se svi�alo njihovim liderima ili intelektualnim tradicionalistima,
ipak za modernizaciju, i to biraju jasno i glasno, bez ikakve
dvosmislenosti.
Optu�be protiv globalizacije a u korist kulturnog identiteta otkrivaju
jednu stati�nu koncepciju kulture. Ta koncepcija nije zasnovana na
istorijskoj istini. Koje su to kulture ostale za sva vremena
nepromenljive, nedotaknute vremenom? Da bismo ih na�li, moramo tragati me�u
malenim i primitivnim magijsko-religijskim zajednicama koje �ive u pe�inama,
obo�avaju grom i pojedine zveri, i koje su, zbog svoje primitivnosti, sve
manje sposobne da se odupru eksploataciji ili �ak istrebljenju. Sve druge
kulture, a naro�ito one koje imaju pravo da se nazivaju modernim i �ivim,
evoluirale su do te mere da su sada samo mutni odsjaji onoga �to su bile
pre samo dve-tri generacije. Ovu evoluciju lako je uo�iti u zemljama kao
�to su Francuska, �panija i Engleska, gde su promene tokom poslednjih
pedeset godina bile tako duboke i spektakularne da bi danas jedan Marsel
Prust, Frederiko Garsija Lorka ili jedna Vird�inija Vulf te�ko
prepoznali dru�tva u kojima su ro�eni i �ijoj obnovi su svojim delima
toliko doprineli.
Pojam
"kulturnog identiteta" je opasan. Sa dru�tvene ta�ke gledi�ta,
on je sumnjiv i ve�ta�ki, ali ne vi�e od toga; me�utim, kad se gleda
iz politi�ke perspektive, vidimo da on ugro�ava najdragocenije dostignu�e
�ove�anstva: slobodu. Ne pori�em ja da ljudi koji govore istim jezikom,
koji su ro�eni i �ive na istoj teritoriji, koji se suo�avaju sa istim
problemima i praktikuju istu religiju i obi�aje imaju i neke zajedni�ke
osobine. Ali taj zajedni�ki imenitelj ne mo�e nikada u potpunosti
definisati nijednog of njih; on samo ukida ili baca na neku prezrenu
drugorazrednu ravan sve one jedinstvene atribute i crte po kojima se jedan
�lan grupe razlikuje od ostalih. Koncept identiteta, osim kada se
primenjuje samo na pojedince i ni na �ta drugo, inherentno je
redukcionisti�ki i dehumanizuju�i, on je jedna kolektivisti�ka i ideolo�ka
apstrakcija izvu�ena iz svega onoga �to je originalno i kreativno u
ljudskom bi�u, svega onoga �to nije nametnuto nasle�em, geografijom ili
dru�tvenim pritiskom. Istinski identitet proisti�e iz sposobnosti
ljudskih bi�a da se odupru takvim pritiscima i da im protivstave slobodne
postupke koje sami izmisle.
Pojam "kolektivnog identiteta" je ideolo�ka fikcija i temelj
nacionalizma. Po mi�ljenju mnogih etnologa i antropologa, kolektivni
identitet nije istina �ak ni kod najarhai�nijih ljudskih zajednica.
Praktikovanje istih postupaka i obi�aja mo�e biti od bitnog zna�aja za
odbranu jedne dru�tvene grupe, to je istina; ali uvek preostane i �iroka
margina inicijative i kreativnosti me�u �lanovima grupe, a individualne
razlike preovladavaju nad kolektivnim crtama �im po�nete da razmatrate
nekog pojedinca kao takvog, a ne kao "�lana" koji je puki
periferni element jednog kolektiviteta. Globalizacija radikalno �iri i
stavlja na raspolaganje svim gra�anima ove planete mogu�nost da svako
konstitui�e svoj li�ni kulturni identitet, svojom sopstvenom voljnom
akcijom, u skladu sa svojim preferencijama i intimnim motivacijama. Gra�ani
vi�e nisu pod obavezom, kao u pro�losti i kao na jo� mnogim mestima i u
sada�njosti, da respektuju jedan identitet koji ih zatvara u
koncentracioni logor iz koga nema be�anja � identitet koji im se name�e
jezikom, nacijom, crkvom i obi�ajima mesta gde su se rodili. U tom
smislu, globalizaciju moramo do�ekati dobrodo�licom, jer ona primetno �iri
horizonte individualne slobode.
DVE ISTORIJE JEDNOG KONTINENTA:
Mo�da je Latinska Amerika najbolji primer do koje mere su ve�ta�ki i
apsurdni svi poku�aji uspostavljanja kolektivnog identiteta. Kakav bi
mogao biti kulturni identitet Latinske Amerike? �ta bi to bilo uklju�eno
u jednu koherentnu zbirku verovanja, obi�aja, tradicija, postupaka i
mitologija koja navodno daje ovom regionu neki objedinjeni personalitet,
unikatan i neprenosiv? Na�a istorija je iskovana u intelektualnim
polemikama � od kojih su neke bile veoma �estoke � koje su poku�avale
da odgovore na ovo pitanje. Najslavnija je ona koja je zapo�ela rano u
dvadesetom veku i u kojoj su se u areni na�li s jedne strane hispanisti,
a s druge strane zastupnici domorodaca; ona je imala odjeke �irom
kontinenta.
Za hispaniste kao �to su Hoze De la Riva Aguero, Viktor Andres
Belaunde i Francisko Garsija Kalderon, Latinska Amerika je ro�ena onda
kada je, zahvaljuju�i Otkri�u i Osvajanju, pripojena �panskom i
portugalskom jeziku, i kad je, prihvatanjem hri��anstva, postala deo
Zapadne civilizacije. Hispanisti nisu omalova�avali prehispanske kulture,
ali su smatrali da te kulture sa�injavaju samo jedan sloj � i to ne
primaran � socijalne i istorijske realnosti koja je svoju prirodu i svoj
personalitet upotpunila tek zahvaljuju�i o�ivljavaju�em uticaju Zapada.
Zastupnici domorodaca, takozvani indigenisti, odbacili su sa moralnom
indignacijom te blagodeti koje su Evropljani navodno doneli u Latinsku
Ameriku. Po mi�ljenju indigenista, na� identitet nalazi svoje korene i
svoju du�u u prehispanskim kulturama i civilizacijama, �iji su razvoj i
modernizacija brutalno sase�eni i zga�eni nasiljem prido�lica,
cenzurom, represijom i marginalizacijom, ne samo tokom tri veka
kolonijalizma nego i kasnije, posle uvo�enja republikanskog ure�enja. Po
indigenskim misliocima, autenti�ni "ameri�ki izraz", tj.
"ameri�ka ekspresija" (da upotrebimo naslov jedne knjige Hozea
Lezame Lime), le�i u svim onim kulturnim manifestacijama � od domoroda�kih
jezika do verovanja, rituala, likovnih umetnosti i popularnih na�ina pona�anja
� koje su se opirale zapadnja�koj kulturnoj opresiji i koje su izdr�ale
do na�ih dana. Jedan ugledni istori�ar naklonjen ovoj ta�ki gledi�ta,
Peruanac Luis E. Valkarel, �ak je rekao da sve crkve, manastire i druge
spomenike kolonijalne arhitekture treba spaliti zato �to predstavljaju
"Anti-Peru". Sve su to la�ne stvari, ka�e on, negacije �istog
izvornog ameri�kog identiteta koji se zasniva isklju�ivo na indigenim
korenima. A jedan od najoriginalnijih romanopisaca u Latinskoj Americi
Hoze Maria Aguedas, �ije se pri�e odlikuju velikom delikatno��u i
vibrantnim moralnim protestom, ispri�ao je ep o opstanku kulture Kve�ua
u andskom svetu, opstanku uprkos gu�e�em i izobli�uju�em prisustvu
Zapada.
Hispanizam i indigenizam dali su odli�ne istorijske eseje i veoma
kreativna knji�evna dela; ali, ocenjivane iz na�e sada�nje perspektive,
obe te doktrine izgledaju jednako sekta�ke, redukcionisti�ke i la�ne.
Ni jedna ni druga ne mogu uklopiti ekspanzivnu raznovrsnost Latinske
Amerike u svoje pripremljene luda�ke ko�ulje; obe imaju zadah rasizma.
Ko bi se danas usudio da tvrdi da su jedini legitimni predstavnici
Latinske Amerike "Hispanici" ili "Indijanci"?
Pa ipak, nastojanja da se iskuje i izoluje na� distinktni
"kulturni identitet" nastavljaju se � sa politi�kim i
intelektualnim �arom koji bi zaslu�ivao da bude usmeren ka nekim
dostojnijim ciljevima. Poku�aji da se jednom narodu nametne kulturni
identitet ekvivalent su zaklju�avanja tog naroda u zatvor i uskra�ivanja
tim ljudima upravo one jedne slobode koja je od svih najdragocenija � a
to je sloboda da biraju �ta, ko i kako �ele da budu. Latinska Amerika
ima ne jedan nego mnogo kulturnih identiteta; nijedan od njih ne mo�e
sebi pripisivati neku ve�u legitimnost ili �istotu nego ostali. Naravno,
Latinska Amerika je u sebe uklju�ila i prehispanski svet i njegove
kulture, koje u Meksiku, Gvatemali i andskim zemljama imaju i danas tako
veliku socijalnu snagu. Ali Latinska Amerika je tako�e ogroman roj
govornika �panskog i portugalskog jezika, koji iza sebe imaju pet vekova
tradicije i koji su svojim prisustvom i delovanjem svakako odlu�uju�e
uticali na izgled i odlike ovog kontinenta. A zar nije Latinska Amerika
jednim delom sa�injena i od onog �to je afri�ko i �to je na na�e
obale stiglo u isto vreme kad i Evropa? Zar nije afri�ko prisustvo
neizbrisivo utkano u na�u ko�u, na�u muziku, na�e idiosinkrazije, na�e
dru�tvo? Kulturni, etni�ki i socijalni sastojci koji �ine Latinsku
Ameriku povezuju nas sa gotovo svim regionima i kulturama sveta. Imamo mi
kulturnih identiteta toliko mnogo da je to kao i da nemamo nijedan. Ta
stvarnost je, nasuprot onome �to nacionalisti veruju, na�e najve�e
bogatstvo. Ona je tako�e i odli�na legitimacija, kredibilitet koji nam
omogu�uje da se ose�amo kao punopravni gra�ani na�eg globalizovanog
sveta.
LOKALNI GLASOVI, GLOBALNA �UJNOST:
Strah od amerikanizacije planete Zemlje vi�e je ideolo�ka paranoja nego
realnost. Nema sumnje, naravno, da je sa globalizacijom engleski postao
generalni jezik na�eg vremena, kao �to je latinski bio u srednjem veku.
Uspon engleskog �e se nastaviti jer je on danas instrument bez koga se ne
mo�e u me�unarodnim transakcijama i komunikacijama. Ali, da li to mora
biti na �tetu drugih velikih jezika? Apsolutno ne. Zapravo je istina
suprotna. I��ezavanje granica i sve ve�a me�uzavisnost sveta jesu
elementi koji podsti�u nove generacije da u�e o drugim kulturama i da se
me�usobno asimiluju sa njima, ne samo iz hobija nego zato �to to moraju,
jer je danas sposobnost da se govori nekoliko jezika i da se uspe�no
plovi kroz razne kulture postala klju�na za profesionalni uspeh.
Razmotrite slu�aj �panskog jezika. Pre pola veka, oni koji su govorili
�panski, bili su zajednica koja gleda "ka unutra"; projektovali
smo sebe samo na nekoliko vrlo ograni�enih na�ina izvan na�ih
tradicionalnih lingvisti�kih okvira. Danas je �panski jezik dinami�an,
on se bujno razvija, uspostavlja svoje mostobrane ili �ak ogromne nove
teritorije na svih pet kontinenata. �injenica da u Sjedinjenim Ameri�kim
Dr�avama �ivi nekih 25 do 30 miliona onih koji govore �panski obja�njava
za�to su dvojica nedavnih predsedni�kih kandidata u SAD, guverner
Teksasa D�ord� Bu� i potpredsednik Al Gor, svoje kampanje vodili ne
samo na engleskom nego i na �panskom.
Koliko
miliona mladih ljudi �irom planete je odgovorilo na izazove globalizacije
tako �to su nau�ili japanski, nema�ki, mandarin-kineski, kanton�ki,
ruski ili francuski? Na sre�u, ova tendencija �e se u dolaze�im
godinama poja�avati. Zato se najbolja odbrana na�ih kultura i jezika
sastoji u tome da ih promovi�emo �ustro svud po ovom novom svetu, a ne
da se odbrambeno zgurimo da bismo "odoleli" u naivnom verovanju
da postoji neka vakcina protiv opasnosti zvane engleski jezik. Oni koji su
za odbrambeno zatvaranje, svojim postojanjem ka�u mnogo o kulturi, ali
oni su u ve�ini slu�ajeva neznalice; oni prikrivaju svoju pravu
vokaciju, a to je nacionalizam. Ni�ta nije toliko u raskoraku sa
univerzalizmom kulture kao ta lokalisti�ka, isklju�iteljska, zbrkana
vizija koju nacionalisti, nastupaju�i iz svojih perspektiva, poku�avaju
nametnuti kulturnom �ivotu. Najlep�a lekcija koju od kultura mo�emo nau�iti
jeste ona koja ka�e da njima samim, kulturama, nije potrebno da ih �tite
ni birokrati ni komesari, ni gvozdene re�etke, ni carinska izolacija da
bi ostale �ive i bujne; naprotiv, od takvih poku�aja za�tite kultura se
samo sparu�i ili �ak trivijalizuje. Kulture moraju �iveti slobodno, u
stalnom tiskanju i rvanju sa drugim kulturama. To ih renovira i podmla�uje,
to im dopu�ta da evoluiraju i da se prilago�avaju neprestanom toku �ivota.
U antici, latinski nije ubio kulturu Grka; naprotiv, umetni�ka
originalnost i intelektualna dubina helenske kulture pro�ela je i
natopila rimsku civilizaciju kroz koju su, zatim, filozofije Platona i
Aristotela i Homerovi spevovi stigli do celog sveta. Ne�e od
globalizacije i��eznuti lokalne kulture; u op�toj svetskoj otvorenosti,
sve ono iz ma koje lokalne kulture �to zaista vredi, �to je stvarno
dobro, pre�ive�e i na�i �e nove plodne teritorije za procvat.
Ovo se de�ava u Evropi, svuda. Naro�ito vredi zapaziti �paniju, u
kojoj se sada doga�a izraziti procvat tamo�njih regionalnih kultura. One
su u vreme diktatora, generala Franciska Franka, suzbijane i osu�ivane da
se dr�e u tajnosti. Ali, sa dolaskom demokratije, oslobo�eno je bogato
kulturno �arenilo �panije, kome je sad dozvoljeno da se razvija
slobodno. U toj zemlji je na snazi re�im autonomija, pod kojim su lokalne
kulture izvanredno procvetale, naro�ito u Kataloniji, Galiciji i Baskiji,
ali tako�e i u ostalim delovima �panije. Naravno, ne smemo me�ati ove
regionalne kulturne preporode, koji su pozitivni i oboga�uju�i, sa
fenomenom nacionalizma, koji je ozbiljna pretnja kulturi slobode.
Engleski pisac T. S. Eliot je 1948. godine u svom proslavljenom eseju
"Bele�ke za definiciju kulture" predskazao da �e ljudski rod
do�iveti renesansu lokalnih i regionalnih kultura. U to vreme �inilo se
da je ovo proro�anstvo veoma smelo. Ali globalizacijom �e se ono
najverovatnije ostvariti ve� u XXI veku, a mi zbog toga treba da budemo
sre�ni. Preporod malih, lokalnih kultura vrati�e ljudskom rodu onu
bogatu mnogostrukost pona�anja i iskazivanja koju je nacionalna dr�ava
uni�tila u poku�aju da stvori takozvane nacionalne identitete krajem
XVIII i naro�ito u XIX veku. (Na ovaj fakt se lako zaboravi, ili ga mi i
sami poku�avamo zaboraviti zato �to ima vrlo sumorne moralne
konotacije.) Nacionalne kulture su u mnogim slu�ajevima iskivane u krvi i
ognju, zabranama da se u �koli predaje ili ma �ta objavljuje na lokalnim
narodnim dijalektima ili da ma ko praktikuje religiju ili obi�aje u ma
kakvom raskoraku sa onim �to je nacija-dr�ava smatrala idealnim. Na taj
na�in je u mnogim zemljama sveta nacija-dr�ava nasilno nametala lokalnim
kulturama jednu kulturu, dominantnu, a njih je suzbijala i eliminisala iz
zvani�nog �ivota. Ali, suprotno upozorenjima onih koji se pla�e
globalizacije, nije lako u potpunosti izbrisati kulture � ma koliko
malene one bile � ako iza njih stoji bogata tradicija i narod koji ih
praktikuje, makar i tajno. A danas, zahvaljuju�i slabljenju nacionalne dr�ave,
vidimo povratak zaboravljenih, marginalizovanih i u�utkivanih lokalnih
kultura koje pokazuju znake novog dinami�nog �ivota u velikom koncertu
ove globalizovane planete.
(Mario Vargas Llosa, The Culture of Liberty. Reprinted
with permission from Foreign Policy, January/February 2001. Copyright C
2001 by the Carnegie Endowment for International Peace. Serbian
translation: copyright C 2001 by Biblioteka ALEXANDRIA)
