Ameri�ki ram za mir
Time �e Izrael, ka�u analiti�ari, u�i u novu godinu u kojoj �e
poslednja tri meseca sukoba, koji su ko�tali �ivota 320 Palestinaca i 40
Izraelaca, izgledati kao generalna proba
Pucnjava
i osvetni�ki napadi ispunili su novogodi�nju no� na Zapadnoj obali u
Gazi gde su �etvorica Palestinaca ubijenim, uklju�uju�i desetogodi�njeg
de�aka. Jevrejski naseljenici ogor�eni zbog niza napada iz zaseda na
Zapadnoj obali, prvog dana godine zapre�ili su ulaze u vi�e palestinskih
gradova objavljuju�i da �e "ponovo uzeti uzde u svoje ruke."
Palestinci su krenuli u mar�eve i demonstracije slave�i 36. godi�njicu osnivanja Arafatovog Al Fataha, �ije rukovodstvo kao i vo�e drugih palestinskih organzacija tra�e od Arafata da odbije poslednji ameri�ki mirovni predlog.
Izraelski premijer Ehud Barak izjavio je da �e jevrejska dr�ava, ako postizanje mirovnog sporazuma ne bude mogu�e, krenuti putem jednostranog razdvajanja. "Moramo da se rastanemo od Palestinaca. Na� najve�i prioritet je da to u�inimo sporazumom, ali moramo da budemo spremni da to uradimo i bez sporazuma ako postane jasno da Palastinci nisu za to zainteresovani."
O�ekuje se da �e Jaser Arafat ipak odbiti najnoviji bliskoisto�ni mirovni predlog. To bi stavilo ta�ku na mirovnu incijativu ameri�kog predsednika Bila Klintona, garatovalo bi izbornu pobedu Arijelu �aronu, ratobornom lideru desni�arskog Likuda, i �iroko otvorilo put novom nasilju, ka�u analiti�ari.
ARAFATOVO "DA" ILI "NE": Od Arafata se o�ekuje da �e kona�ni odgovor Klintonovoj mirovnoj inicijativi dati posle sastanka arapskih �efova diplomatija u �etvrtak u Kairu (kada ovaj broj "Vremena" ve� bude pred �itaocima). Vode�i Palestici su uvereni da �e Arafat izre�i "�vrsto ne" i da �e Klinton ustupiti predsedni�ki polo�aj D�or�u Bu�u bez svog o�ekivanog spojnopolit�kog trijumfa.
Ako palestinska odluka bude takva, istra�ivanja javnog mnjenja u Izarelu od pro�log vikenda pokazuju da �e izbori zakazani za 6. februar biti kao na tanjiru predati Arijelu �aronu. Time �e Izrael, ka�u analiti�ari, u�i u novu godinu u kojoj �e poslednja tri meseca sukoba, koji su ko�tali �ivota 320 Palestinaca i 40 Izraelaca, izgledati kao generalna proba.
U
poslednjem poku�aju, predsednik Klinton je pro�le nedelje zatra�io od
Palestinaca da prekinu sa retorikom i da prihvate ameri�ki okvir
bliskoisto�nog mirovnog sporazuma. Opomenuo ih je da nikad ne�e imati
bolju priliku od ove. Klinton ka�e da nema smisla da ponovo razgovara sa
Arafatom dok se palestinski lider ne odlu�i da li �e pristati na ameri�ke
predloge kao osnovu za budu�e pregovore.
Izrael je uslovno prihvatio Klitonov mirovni paket, uz zahtev da se "neke ta�ke razjasne."
"Slu�ao sam Palestince iz meseca u mesec. Zapravo, slu�ao sam ih osam godina", rekao je Klinton novinarima u Beloj ku�i. "Ako je bilo kakav mir mogu�, ja sam uveren da se on nalazi u �etiri ugla koja sam postavio."
Me�u �etri ugla su dalekose�ni predlozi da Palestinci dobiju suverenitet nad 95 odsto teritorije Zapadne obale, celom prostoru Gaze i arapskim �etvrtima isto�nog Jerusalima, odnosno nad najve�im islamskim svetili�tima. Do sada se raspravljalo uglavom o tome da li bi nova palestinska dr�ava, usidrena na Zapadnoj obali, bila neprekinuti komad zemlje, ili bi bila ispresecana putevima koje je izraelska armija sagradila da bi povezala jevrejska naselja jedna sa drugim. Palestinci su postavili pitanje kako �e sveta mesta u Jerusalimu biti �zi�ki povezana sa palestinskom vla��u.
NEMA BOLJE PONUDE: Izraelci ka�u da je Arafat dobio ponudu koja, sa njihove ta�ke gledi�ta, ne mo�e biti bolja. Mnogi je smatraju isuvi�e dobrom.
Arafat bi trebalo da shvati, ka�u oni, da od ove bolje ponude ne�e biti.
Za uzvrat, Palestinci bi se odrekli prava na povratak izbeglica. Ali, sa druge strane, pitanje izbeglica se pokazuje kao nepremostivo. Jer, danas gotovo �etiri miliona Palestinaca �ivi na raznim stranama sa statusom izbeglica. Ve� 52 godine, otkako je nekih 750.000 ljudi pobeglo od rata koji je po�eo arapskim napadom na novoosnovanu jevrejsku dr�avu Izrael 1948. godine, oni svu nadu pola�u u "pravo na povratak" koje im je dala rezolucija UN-a broj 194.
Za razliku od drugih izbegli�kih grupa koje se vremenom osipaju, ve�ina palestinskih prognanika, pod kontolom svog rukovodstva, ostala je zbijena u logorima, i danas krcatih oru�jem, koji su poslu�ili kao rasadnik iredentisti�kog nacionalizma. Oni sad nisu samo izbeglice, ve� deca i unuci izbeglica.
Od
samita u Kemp Dejvidu, pro�log leta, pa�nja je bila usredsre�ena na
pitanja oko kojih se svaki dogovor dotad slamao: Jerusalim i kontrolu Brda
Morija na kome su d�amija Al Aksa i kupola na steni. A na Brdu, u
jerusalimskom Starom gradu koji je Izreal zauzeo 1967 godine, nalazio se
jevrejski Drugi hram, najve�a svetinja judaizma, koji su Rimljani sru�ili
70. godine nove ere.
Tako je Kliton u su�tini ponudio Palestincima da se menjaju: suverenitet nad svetim brdom u zamenu za odricanje prava izbeglicama da se vrate u Izreal. Me�utim, pravo na povrtak je u proteklih pola veka postalo temelj palestinskog nacionalizma, dok je za Izreal to problem opstanka njihove dr�ave.
CRVENA LINIJA: Sa stanovni�tvom od 6,3 miliona � od kojih 1,1 milion Arapa � talas velikog broja Plaestinaca u budu�nosti bi zape�atio sudbinu jevrejske dr�ave. To je za Izrelce apsolutno "crvena linija", �ak i za najmiroljubivije, kao �to je ministar pravde Jo�i Bejlin, arhitekta mirovnog sporazuma u Oslu. "Samo jedno mo�e da dovede ovu dr�avu do propasti, a to je pravo na povratak Palestinaca", izjavio je Jo�i Sarid, vo�a levi�arske partije Marez i vode�i izraelski mirotvorac. "Va�no je da to Palestinci shvate. Pravo na povratak zna�i � samoubistvo za Izreal."
Na listi UN-a trenutno je registrovano 3.737.534 palestinske izbeglice.
Izraelci tvrde da ih je manje, Palestinci da ih je vi�e. Klintonov plan daje nekoliko naznaka kako bi se sa izbelicama postupilo: nekih 10.000 bi moglo da se vrati u Izrael da bi se priklju�ili svojim porodicama, �to bi bio humanitirani gest. Drugi bi mogli da do�u u novu palestinsku dr�avu, ali ne u Izrael. Tre�i, po svoj prilici najve�i broj, njih dobili bi od�tetu u novcu i bili bi raseljeni u tre�e zemlje. Ostatak bi bio "rehabilitovan", �to je izraz koji se koristi bez jasne de�nicije u zemljama gde sada �ive.
Palestinske organizacije tvrde da je samo devet odsto izbeglica voljno da razmisli da li bi se odreklo prava na povratak u zamenu za od�tetu.
To bi moglo da se promeni u zavisnosti od visine ponude.
Miodrag Radovi� (Beta)
