Američki ram za mir
Time će Izrael, kažu analitičari, ući u novu godinu u kojoj će
poslednja tri meseca sukoba, koji su koštali života 320 Palestinaca i 40
Izraelaca, izgledati kao generalna proba
Pucnjava
i osvetnički napadi ispunili su novogodišnju noć na Zapadnoj obali u
Gazi gde su četvorica Palestinaca ubijenim, uključujući desetogodišnjeg
dečaka. Jevrejski naseljenici ogorčeni zbog niza napada iz zaseda na
Zapadnoj obali, prvog dana godine zaprečili su ulaze u više palestinskih
gradova objavljujući da će "ponovo uzeti uzde u svoje ruke."
Palestinci su krenuli u marševe i demonstracije slaveći 36. godišnjicu osnivanja Arafatovog Al Fataha, čije rukovodstvo kao i vođe drugih palestinskih organzacija traže od Arafata da odbije poslednji američki mirovni predlog.
Izraelski premijer Ehud Barak izjavio je da će jevrejska država, ako postizanje mirovnog sporazuma ne bude moguće, krenuti putem jednostranog razdvajanja. "Moramo da se rastanemo od Palestinaca. Naš najveći prioritet je da to učinimo sporazumom, ali moramo da budemo spremni da to uradimo i bez sporazuma ako postane jasno da Palastinci nisu za to zainteresovani."
Očekuje se da će Jaser Arafat ipak odbiti najnoviji bliskoistočni mirovni predlog. To bi stavilo tačku na mirovnu incijativu američkog predsednika Bila Klintona, garatovalo bi izbornu pobedu Arijelu Šaronu, ratobornom lideru desničarskog Likuda, i široko otvorilo put novom nasilju, kažu analitičari.
ARAFATOVO "DA" ILI "NE": Od Arafata se očekuje da će konačni odgovor Klintonovoj mirovnoj inicijativi dati posle sastanka arapskih šefova diplomatija u četvrtak u Kairu (kada ovaj broj "Vremena" već bude pred čitaocima). Vodeći Palestici su uvereni da će Arafat izreći "čvrsto ne" i da će Klinton ustupiti predsednički položaj Džorđžu Bušu bez svog očekivanog spojnopolitčkog trijumfa.
Ako palestinska odluka bude takva, istraživanja javnog mnjenja u Izarelu od prošlog vikenda pokazuju da će izbori zakazani za 6. februar biti kao na tanjiru predati Arijelu Šaronu. Time će Izrael, kažu analitičari, ući u novu godinu u kojoj će poslednja tri meseca sukoba, koji su koštali života 320 Palestinaca i 40 Izraelaca, izgledati kao generalna proba.
U
poslednjem pokušaju, predsednik Klinton je prošle nedelje zatražio od
Palestinaca da prekinu sa retorikom i da prihvate američki okvir
bliskoistočnog mirovnog sporazuma. Opomenuo ih je da nikad neće imati
bolju priliku od ove. Klinton kaže da nema smisla da ponovo razgovara sa
Arafatom dok se palestinski lider ne odluči da li će pristati na američke
predloge kao osnovu za buduće pregovore.
Izrael je uslovno prihvatio Klitonov mirovni paket, uz zahtev da se "neke tačke razjasne."
"Slušao sam Palestince iz meseca u mesec. Zapravo, slušao sam ih osam godina", rekao je Klinton novinarima u Beloj kući. "Ako je bilo kakav mir moguć, ja sam uveren da se on nalazi u četiri ugla koja sam postavio."
Među četri ugla su dalekosežni predlozi da Palestinci dobiju suverenitet nad 95 odsto teritorije Zapadne obale, celom prostoru Gaze i arapskim četvrtima istočnog Jerusalima, odnosno nad najvećim islamskim svetilištima. Do sada se raspravljalo uglavom o tome da li bi nova palestinska država, usidrena na Zapadnoj obali, bila neprekinuti komad zemlje, ili bi bila ispresecana putevima koje je izraelska armija sagradila da bi povezala jevrejska naselja jedna sa drugim. Palestinci su postavili pitanje kako će sveta mesta u Jerusalimu biti †zički povezana sa palestinskom vlašću.
NEMA BOLJE PONUDE: Izraelci kažu da je Arafat dobio ponudu koja, sa njihove tačke gledišta, ne može biti bolja. Mnogi je smatraju isuviše dobrom.
Arafat bi trebalo da shvati, kažu oni, da od ove bolje ponude neće biti.
Za uzvrat, Palestinci bi se odrekli prava na povratak izbeglica. Ali, sa druge strane, pitanje izbeglica se pokazuje kao nepremostivo. Jer, danas gotovo četiri miliona Palestinaca živi na raznim stranama sa statusom izbeglica. Već 52 godine, otkako je nekih 750.000 ljudi pobeglo od rata koji je počeo arapskim napadom na novoosnovanu jevrejsku državu Izrael 1948. godine, oni svu nadu polažu u "pravo na povratak" koje im je dala rezolucija UN-a broj 194.
Za razliku od drugih izbegličkih grupa koje se vremenom osipaju, većina palestinskih prognanika, pod kontolom svog rukovodstva, ostala je zbijena u logorima, i danas krcatih oružjem, koji su poslužili kao rasadnik iredentističkog nacionalizma. Oni sad nisu samo izbeglice, već deca i unuci izbeglica.
Od
samita u Kemp Dejvidu, prošlog leta, pažnja je bila usredsređena na
pitanja oko kojih se svaki dogovor dotad slamao: Jerusalim i kontrolu Brda
Morija na kome su džamija Al Aksa i kupola na steni. A na Brdu, u
jerusalimskom Starom gradu koji je Izreal zauzeo 1967 godine, nalazio se
jevrejski Drugi hram, najveća svetinja judaizma, koji su Rimljani srušili
70. godine nove ere.
Tako je Kliton u suštini ponudio Palestincima da se menjaju: suverenitet nad svetim brdom u zamenu za odricanje prava izbeglicama da se vrate u Izreal. Međutim, pravo na povrtak je u proteklih pola veka postalo temelj palestinskog nacionalizma, dok je za Izreal to problem opstanka njihove države.
CRVENA LINIJA: Sa stanovništvom od 6,3 miliona – od kojih 1,1 milion Arapa – talas velikog broja Plaestinaca u budućnosti bi zapečatio sudbinu jevrejske države. To je za Izrelce apsolutno "crvena linija", čak i za najmiroljubivije, kao što je ministar pravde Joši Bejlin, arhitekta mirovnog sporazuma u Oslu. "Samo jedno može da dovede ovu državu do propasti, a to je pravo na povratak Palestinaca", izjavio je Joši Sarid, vođa levičarske partije Marez i vodeći izraelski mirotvorac. "Važno je da to Palestinci shvate. Pravo na povratak znači – samoubistvo za Izreal."
Na listi UN-a trenutno je registrovano 3.737.534 palestinske izbeglice.
Izraelci tvrde da ih je manje, Palestinci da ih je više. Klintonov plan daje nekoliko naznaka kako bi se sa izbelicama postupilo: nekih 10.000 bi moglo da se vrati u Izrael da bi se priključili svojim porodicama, što bi bio humanitirani gest. Drugi bi mogli da dođu u novu palestinsku državu, ali ne u Izrael. Treći, po svoj prilici najveći broj, njih dobili bi odštetu u novcu i bili bi raseljeni u treće zemlje. Ostatak bi bio "rehabilitovan", što je izraz koji se koristi bez jasne de†nicije u zemljama gde sada žive.
Palestinske organizacije tvrde da je samo devet odsto izbeglica voljno da razmisli da li bi se odreklo prava na povratak u zamenu za odštetu.
To bi moglo da se promeni u zavisnosti od visine ponude.
Miodrag Radović (Beta)
