Vreme broj 522, 04. januar 2001.

Osim tradicionalnih sportova koji će svakako preživeti i XXI vek uz neophodne modernizacije, u prvi plan će izbiti nove adrenalin-discipline za čije će praktikovanje i gledanje biti potrebne pilule za umirenje 

Ako je verovati analitičarima “USA Today”, finale NBA lige, recimo, 2028. godine igraće se u dvorani koja ima samo 4000 mesta i čije tribine neće biti pune. U barovima širom Amerike, na najmodernijim video-bimovima koji će imati karakteristike o kojima još ne razmišljaju ni oni koji bi trebalo da ih izmisle, uz pivo i hamburger navijači će pratiti nadmetanje finalista.

Velika većina Amerikanaca ostaće kod kuće da u papučama, na jednom od brojnih kanala koji 24 sata emituju sport (isto kao bilo koji drugi sport

ili vremensku prognozu, pecanje ili baštovanstvo) odgledaju događaje koji na kraju ovog odlazećeg XX veka ne bi propustili kada bi im neko ponudio da ga vide uživo.

Grupa stručnjaka koja je radila analizu svoju neobičnu prognozu zasniva na obrnutom procesu od onoga koji se odvijao u XX veku: umesto megolomanije u svakom pogledu, tendencija će biti stvaranje minicentara svake vrste koji će zadovoljavati potrebe čoveka bez velikog kretanja.

Predviđa se da već u drugoj deceniji XXI veka nekih 25 odsto zaposlenih Amerikanaca uopšte neće ići na posao, radiće kod kuće, preko interneta i ostalih tehničkih pomagala. Odlazak na sportski događaj, što je danas još za veliku većinu Amerikanaca porodični događaj, postaće luksuz, ne zbog troškova već zbog vremena koje će biti dragocenije nego danas. Saobraćaj će biti haotičniji, problem parkinga još veći, udobnost kućnog ambijenta i šarolika TV ponuda biće veliki adut da se ostane kod kuće. Istovremeno, američki profesionalni sport sve više će se pretvarati u beskrajne TV sapunice u kojoj svake večeri isti akteri govore i rade isto menjajući samo scenario...

Komercijalizacija sporta biće potpuna, iza svakog koša, gola ili poena slediće reklame, a ako je verovati viziji ili, bolje reći, želji Marka Mek Kormika, oca modernog sportskog marketinga, najveće sportske zvezde takmičiće se na Olimpijskim igrama za Herc, Avis, IBM ili bilo koju drugu svetsku firmu umesto za svoju državu ili naciju...

Naravno, TV programi će biti po sistemu pay per view – kupi pa gledaj. Taj sistem odavno već postoji i stalno se usavršava. Poslednji izum stiže iz Holandije. Firma “Filips” uspela je da “izoluje” loptu. Sve možete da vidite: i igrače kako trče, i sudiju koji presuđuje, i publiku koja zviždi ili se raduje, sve osim... lopte. Da biste je videli, morate da platite. Sistem se vrlo adekvatno zove Pay per ball (plati za loptu).

Sa današnje tačke gledišta ova prilično neobična vizija budućnosti

vrhunskog sporta ne izgleda mnogo verovatno, ali ko je verovao Žilu Vernu kada je predviđao čudesa koja će čovek izmisliti?

GDE SU GRANICE?: Posle ove globalne futurističke prognoze ostaje da pogledamo malo konkretnija predviđanja. Od pojedinačnih sportova, kao i uvek, merilo će biti atletika i plivanje kao egzaktne discipline u kojima je najlakše meriti ljudska dostignuća i pomeranje granica. Već danas u pripremama vrhunskih sportista gotovo važniji od sportskog trenera postaju lekari-specijalisti i čitave ekipe naučnika koje rade na poboljšanju fizičkih mogućnosti sportista. Predviđa se da će poboljšanje ishrane omogućiti dalje usavršavanje mišićnih vlakana što će doprineti boljoj i izdržljivijoj muskulaturi, a ona će, naravno, omogućiti bolje rezultate.

Biohemija će imati još značajniju ulogu, a upotreba sredstava poput kreatina biće nešto normalno i neizostavno ako se žele vrhunski rezultati.

Ono što naučnici ne mogu da predvide jeste to u kom pravcu će evoluirati organizmi rasa i nacija koje je priroda obdarila neobičnim spsobnostima.

Ni u jednoj analazi pre samo 50 godina nije bila predviđena pojava trkača-dugoprugaša iz Kenije ili srednjeprugaša iz Maroka, a danas ih je

gotovo nemoguće pobediti. Genetičari tvrde da, u genetskom smislu, nema razlike među rasama i da niko apriori nije predodređen da trči brže, skače više i dalje. Uslovi života, ishrana, način života i, naravno,

tehnologija kao nadgradnja utiču na kasnije stvaranje razlika. Ko može

garantovati da za 30 ili 50 godina neki narod sa Anda, Kavkaza, iz sibirskih stepa ili saharske pustinje neće biti brži i izdržljiviji od Kenijaca ili Marokanaca?

Pre 20 godina na listi prvih 100 tenisera sveta bio je 41 Amerikanac, sada ih je upola manje, i to ne zato što se u SAD manje igra tenis, već zato što su drugi napredovali. Stvar je logična, kada se dostignu plafoni, prostor za napredovanje je minimalan ili nikakav, onaj koji počinje od nule ima sve izglede da jednog dana dostigne nivo “nedostižnih”.

Pogledajmo samo razliku između američkih i evropskih igrača u NBA.

Svakim danom ta razlika je sve manja, Evropljana je sve više, a nepobedivost američkih “drim timova” je pitanje dana, u Sidneju ih je spasila jedna promašena trojka Sarunasa Jasikeviciusa, Litvanca, nacije koja jedva ima tri miliona stanovnika…

U teniskom svetu, sa izuzetkom Artura Eša, dugo nije bilo crnih igrača i igračica, uglavnom zato što je tenis bio aristokratski sport nedostupan većini crnaca, čak i u Americi. Danas su sestre Vilijams neprikosnovene u ženskom tenisu, dok su u muškom beli igrači još superiorniji, ali je pitanje dokle.

NOVI SPORTOVI: Uporedo sa naučnim dostignućima na ljudskom planu nova tehnološka otkrića takođe će doprineti novim rekordima i pomeranju granica. Sportski kostimi svakim danom sve manje liče na običnu sportsku opremu a sve više na odela koja koriste astronauti, sprinterice su svakim danom sve lakše, bicikli brži i takođe lakši, motke savitljivije, materijali otporniji...

Amerikanci su od 1992. u svom centru za Olimpijske pripreme u Colorado Springsu potrošili destine miliona dolara na razvoj tehnologije u funkciji sporta. Ta tendencija će se svakako nastaviti u XXI veku, ali klasični, tradicionalni sportovi neće biti dovoljni da zadovolje potrebe gledalaca, bilo direktno prisutnih, bilo posredstvom TV-a.

Predviđa se da će u dogledno vreme u olimpijsku porodicu ući hokej na rolerima, mountain cycling (brdska vožnja bicikla), basket na klizaljkama, surfing, skvoš, bouling, karate...

Još jedna tendencija biće “feminizacija” Olimpijskih igara, predviđa se da će 2020. polovina učesnika biti žene, dok ih je u Atlanti 1996. bilo 35 odsto.

Preti opasnost da televizijskoj publici i novim generacijama tradicionalni

sportovi postanu monotoni i već sada se izmišljaju novi, naizgled atraktivniji i svakako opasniji, za čije je praćenje ponekad neophodna

pilula za smirenje...

Takav će, shodno predviđanjima koja kao i svako proročanstvo “može da bude ali ne mora da znači”, biti sportski XXI vek. Deviza Pjera de Kubertena, osnivača modernih Olimpijskih igara, “brže, više, snažnije” transformisaće se u nešto poput “skuplje, atraktivnije, opasnije”.

Vladimir Stanković

Profesor Robert Šulc sa Britiš kolumbija univerziteta, stručnjak za ishranu sportista, tvrdi da će sredinom narednog veka rezultat u maratonu biti oko dva sata. U poslednjih 50 godina rezultat je skinut za nekih 15 minuta, ali je taj tempo nemoguće održati. On takođe predviđa da će svetski rekord na 100 metara biti 9,51 sekunde, odnosno tri desetinke bolji od sadašnjeg svetskog rekorda.

Šta će biti sa kolektivnim sportovima? Najmanje promene doživeće fudbal koji je najsporije menjao pravila i u proteklom veku, što je verovatno jedna od njegovih velikih prednosti. Sitna poboljšanja pravila igre biće suštinski nebitna, ono gde se mogu očekivati najveće promene jesu “elektronski sudija” i reorganizacija takmičenja. U fudbalu se danas obrće toliko para da će sudije definitivno izgubiti pravo na grešku.

Vrhovni arbitar, pre ili kasnije (naravno, samo na velikim takmičenjima), sedeće u loži, sa daljinskim upravljačem u ruci, i analizirati svaku spornu situaciju pre nego što odluči da li da koriguje sudiju na terenu ili poštuje njegovu odluku. Na organizacionom planu neminovna je Evroliga, podeljena u više kvalitetnih grupa. Već postoje projekti za Evropsku fudbalsku ligu sa 12 ili 14 timova koji bi igrali svako sa svakim, a postoji i ideja da se prvaci zemalja slabijih po kvalitetu uključe u Drugu, Treću ili Četvrtu ligu sa pravom ulaska u viši rang...

NBA će imati svoje divizije u Evropi (postojeća Evroliga van FIBA je prvi korak), Aziji i Africi, takozvani mali sportovi nastojaće da se izbore za svoje mesto pod suncem, a kontinenti i zemlje u razvoju dočekaće da organizuju velika takmičenja. Afrika će najzad dobiti fudbalski Mundijal, Kina će organizovati Olimpijadu, a članovi MOK-a možda će morati da se povuku kad napune 70 godina...

prethodni sadržaj naredni