Vreme broj 522, 04. januar 2001.

Osim tradicionalnih sportova koji �e svakako pre�iveti i XXI vek uz neophodne modernizacije, u prvi plan �e izbiti nove adrenalin-discipline za �ije �e praktikovanje i gledanje biti potrebne pilule za umirenje 

Ako je verovati analiti�arima �USA Today�, finale NBA lige, recimo, 2028. godine igra�e se u dvorani koja ima samo 4000 mesta i �ije tribine ne�e biti pune. U barovima �irom Amerike, na najmodernijim video-bimovima koji �e imati karakteristike o kojima jo� ne razmi�ljaju ni oni koji bi trebalo da ih izmisle, uz pivo i hamburger navija�i �e pratiti nadmetanje finalista.

Velika ve�ina Amerikanaca osta�e kod ku�e da u papu�ama, na jednom od brojnih kanala koji 24 sata emituju sport (isto kao bilo koji drugi sport

ili vremensku prognozu, pecanje ili ba�tovanstvo) odgledaju doga�aje koji na kraju ovog odlaze�eg XX veka ne bi propustili kada bi im neko ponudio da ga vide u�ivo.

Grupa stru�njaka koja je radila analizu svoju neobi�nu prognozu zasniva na obrnutom procesu od onoga koji se odvijao u XX veku: umesto megolomanije u svakom pogledu, tendencija �e biti stvaranje minicentara svake vrste koji �e zadovoljavati potrebe �oveka bez velikog kretanja.

Predvi�a se da ve� u drugoj deceniji XXI veka nekih 25 odsto zaposlenih Amerikanaca uop�te ne�e i�i na posao, radi�e kod ku�e, preko interneta i ostalih tehni�kih pomagala. Odlazak na sportski doga�aj, �to je danas jo� za veliku ve�inu Amerikanaca porodi�ni doga�aj, posta�e luksuz, ne zbog tro�kova ve� zbog vremena koje �e biti dragocenije nego danas. Saobra�aj �e biti haoti�niji, problem parkinga jo� ve�i, udobnost ku�nog ambijenta i �arolika TV ponuda bi�e veliki adut da se ostane kod ku�e. Istovremeno, ameri�ki profesionalni sport sve vi�e �e se pretvarati u beskrajne TV sapunice u kojoj svake ve�eri isti akteri govore i rade isto menjaju�i samo scenario...

Komercijalizacija sporta bi�e potpuna, iza svakog ko�a, gola ili poena sledi�e reklame, a ako je verovati viziji ili, bolje re�i, �elji Marka Mek Kormika, oca modernog sportskog marketinga, najve�e sportske zvezde takmi�i�e se na Olimpijskim igrama za Herc, Avis, IBM ili bilo koju drugu svetsku firmu umesto za svoju dr�avu ili naciju...

Naravno, TV programi �e biti po sistemu pay per view � kupi pa gledaj. Taj sistem odavno ve� postoji i stalno se usavr�ava. Poslednji izum sti�e iz Holandije. Firma �Filips� uspela je da �izoluje� loptu. Sve mo�ete da vidite: i igra�e kako tr�e, i sudiju koji presu�uje, i publiku koja zvi�di ili se raduje, sve osim... lopte. Da biste je videli, morate da platite. Sistem se vrlo adekvatno zove Pay per ball (plati za loptu).

Sa dana�nje ta�ke gledi�ta ova prili�no neobi�na vizija budu�nosti

vrhunskog sporta ne izgleda mnogo verovatno, ali ko je verovao �ilu Vernu kada je predvi�ao �udesa koja �e �ovek izmisliti?

GDE SU GRANICE?: Posle ove globalne futuristi�ke prognoze ostaje da pogledamo malo konkretnija predvi�anja. Od pojedina�nih sportova, kao i uvek, merilo �e biti atletika i plivanje kao egzaktne discipline u kojima je najlak�e meriti ljudska dostignu�a i pomeranje granica. Ve� danas u pripremama vrhunskih sportista gotovo va�niji od sportskog trenera postaju lekari-specijalisti i �itave ekipe nau�nika koje rade na pobolj�anju fizi�kih mogu�nosti sportista. Predvi�a se da �e pobolj�anje ishrane omogu�iti dalje usavr�avanje mi�i�nih vlakana �to �e doprineti boljoj i izdr�ljivijoj muskulaturi, a ona �e, naravno, omogu�iti bolje rezultate.

Biohemija �e imati jo� zna�ajniju ulogu, a upotreba sredstava poput kreatina bi�e ne�to normalno i neizostavno ako se �ele vrhunski rezultati.

Ono �to nau�nici ne mogu da predvide jeste to u kom pravcu �e evoluirati organizmi rasa i nacija koje je priroda obdarila neobi�nim spsobnostima.

Ni u jednoj analazi pre samo 50 godina nije bila predvi�ena pojava trka�a-dugopruga�a iz Kenije ili srednjepruga�a iz Maroka, a danas ih je

gotovo nemogu�e pobediti. Geneti�ari tvrde da, u genetskom smislu, nema razlike me�u rasama i da niko apriori nije predodre�en da tr�i br�e, ska�e vi�e i dalje. Uslovi �ivota, ishrana, na�in �ivota i, naravno,

tehnologija kao nadgradnja uti�u na kasnije stvaranje razlika. Ko mo�e

garantovati da za 30 ili 50 godina neki narod sa Anda, Kavkaza, iz sibirskih stepa ili saharske pustinje ne�e biti br�i i izdr�ljiviji od Kenijaca ili Marokanaca?

Pre 20 godina na listi prvih 100 tenisera sveta bio je 41 Amerikanac, sada ih je upola manje, i to ne zato �to se u SAD manje igra tenis, ve� zato �to su drugi napredovali. Stvar je logi�na, kada se dostignu plafoni, prostor za napredovanje je minimalan ili nikakav, onaj koji po�inje od nule ima sve izglede da jednog dana dostigne nivo �nedosti�nih�.

Pogledajmo samo razliku izme�u ameri�kih i evropskih igra�a u NBA.

Svakim danom ta razlika je sve manja, Evropljana je sve vi�e, a nepobedivost ameri�kih �drim timova� je pitanje dana, u Sidneju ih je spasila jedna proma�ena trojka Sarunasa Jasikeviciusa, Litvanca, nacije koja jedva ima tri miliona stanovnika�

U teniskom svetu, sa izuzetkom Artura E�a, dugo nije bilo crnih igra�a i igra�ica, uglavnom zato �to je tenis bio aristokratski sport nedostupan ve�ini crnaca, �ak i u Americi. Danas su sestre Vilijams neprikosnovene u �enskom tenisu, dok su u mu�kom beli igra�i jo� superiorniji, ali je pitanje dokle.

NOVI SPORTOVI: Uporedo sa nau�nim dostignu�ima na ljudskom planu nova tehnolo�ka otkri�a tako�e �e doprineti novim rekordima i pomeranju granica. Sportski kostimi svakim danom sve manje li�e na obi�nu sportsku opremu a sve vi�e na odela koja koriste astronauti, sprinterice su svakim danom sve lak�e, bicikli br�i i tako�e lak�i, motke savitljivije, materijali otporniji...

Amerikanci su od 1992. u svom centru za Olimpijske pripreme u Colorado Springsu potro�ili destine miliona dolara na razvoj tehnologije u funkciji sporta. Ta tendencija �e se svakako nastaviti u XXI veku, ali klasi�ni, tradicionalni sportovi ne�e biti dovoljni da zadovolje potrebe gledalaca, bilo direktno prisutnih, bilo posredstvom TV-a.

Predvi�a se da �e u dogledno vreme u olimpijsku porodicu u�i hokej na rolerima, mountain cycling (brdska vo�nja bicikla), basket na klizaljkama, surfing, skvo�, bouling, karate...

Jo� jedna tendencija bi�e �feminizacija� Olimpijskih igara, predvi�a se da �e 2020. polovina u�esnika biti �ene, dok ih je u Atlanti 1996. bilo 35 odsto.

Preti opasnost da televizijskoj publici i novim generacijama tradicionalni

sportovi postanu monotoni i ve� sada se izmi�ljaju novi, naizgled atraktivniji i svakako opasniji, za �ije je pra�enje ponekad neophodna

pilula za smirenje...

Takav �e, shodno predvi�anjima koja kao i svako proro�anstvo �mo�e da bude ali ne mora da zna�i�, biti sportski XXI vek. Deviza Pjera de Kubertena, osniva�a modernih Olimpijskih igara, �br�e, vi�e, sna�nije� transformisa�e se u ne�to poput �skuplje, atraktivnije, opasnije�.

Vladimir Stankovi�

Profesor Robert �ulc sa Briti� kolumbija univerziteta, stru�njak za ishranu sportista, tvrdi da �e sredinom narednog veka rezultat u maratonu biti oko dva sata. U poslednjih 50 godina rezultat je skinut za nekih 15 minuta, ali je taj tempo nemogu�e odr�ati. On tako�e predvi�a da �e svetski rekord na 100 metara biti 9,51 sekunde, odnosno tri desetinke bolji od sada�njeg svetskog rekorda.

�ta �e biti sa kolektivnim sportovima? Najmanje promene do�ive�e fudbal koji je najsporije menjao pravila i u proteklom veku, �to je verovatno jedna od njegovih velikih prednosti. Sitna pobolj�anja pravila igre bi�e su�tinski nebitna, ono gde se mogu o�ekivati najve�e promene jesu �elektronski sudija� i reorganizacija takmi�enja. U fudbalu se danas obr�e toliko para da �e sudije definitivno izgubiti pravo na gre�ku.

Vrhovni arbitar, pre ili kasnije (naravno, samo na velikim takmi�enjima), sede�e u lo�i, sa daljinskim upravlja�em u ruci, i analizirati svaku spornu situaciju pre nego �to odlu�i da li da koriguje sudiju na terenu ili po�tuje njegovu odluku. Na organizacionom planu neminovna je Evroliga, podeljena u vi�e kvalitetnih grupa. Ve� postoje projekti za Evropsku fudbalsku ligu sa 12 ili 14 timova koji bi igrali svako sa svakim, a postoji i ideja da se prvaci zemalja slabijih po kvalitetu uklju�e u Drugu, Tre�u ili �etvrtu ligu sa pravom ulaska u vi�i rang...

NBA �e imati svoje divizije u Evropi (postoje�a Evroliga van FIBA je prvi korak), Aziji i Africi, takozvani mali sportovi nastoja�e da se izbore za svoje mesto pod suncem, a kontinenti i zemlje u razvoju do�eka�e da organizuju velika takmi�enja. Afrika �e najzad dobiti fudbalski Mundijal, Kina �e organizovati Olimpijadu, a �lanovi MOK-a mo�da �e morati da se povuku kad napune 70 godina...

prethodni sadr�aj naredni