Vreme broj 522, 04. januar 2001.

�Ukoliko ne shvatimo poruku i pouku svojih snova, to mo�e da ima posledice samo za nas. Ali ako poruku i pouku svog sna ne shvati neko ko se nalazi na �elu dr�ave, to mo�e da bude katastrofalno�  

Tuma�enje snova nije vi�e samo deo psihoterapeutskog tretmana. Odavno nas zanimaju snovi da bismo pomo�u njih stekli bolji i potpuniji uvid u sebe i tako kreirali kvalitetniji �ivot. Jer, snovi su "kraljevski put u nesvesno", kako ih je nazvao Sigmund Frojd, pa samim tim i na�i saveznici jer nas informi�u o stvarima koje svesni deo li�nosti, za razliku od nesvesnog, ne zna ili nema hrabrosti da sazna.

Danas se u dubinskoj psihologiji snovi tuma�e trodimenzionalno: u svetlu individualnog (Sigmund Frojd), kolektivnog (Karl Gustav Jung) i familijarnog (Leopold Sondi) nesvesnog. Prvu i jo� uvek jedinu knjigu na svetu u kojoj je opisan ovakav, trodimenzionalni pristup, knjigu "Snovi � psihologija snova i njihovo tuma�enje" napisao je dr Ivan Nastovi�. Objavljena je letos, "Prometej" upravo priprema drugo izdanje, a u toku su pregovori sa nekoliko evropskih izdava�a.

Dr Ivan Nastovi� je specijalista za klini�ku psihologiju. Pre najnovije knjige napisao je i "Neurotski sindromi", "Ego-psihologija psihopatije", "Dubinsko-psiholo�ki praktikum" i "Psihopatologija Ega". Jedini je u�enik Leopolda Sondija u isto�noj Evropi. Prvi je u na�oj sredini uveo grupnu analizu snova. Od pre deset godina dr�i edukativni seminar u Skoplju i iskustvene seminare u Beogradu i Novom Sadu. Trodimenzionalno tuma�enje snova, obavezno u praksi svetske dubinske psihologije, kod nas nije prihva�eno.

Dr Ivan Nastovi� ka�e da ima otpor da govori za novine. �ini to zato �to mora, zato �to su ljudi neinformisani o stru�nom tuma�enju snova.

O SEBI: "Odavno, jo� za vreme studija, zainteresovali su me snovi. �itao sam Frojdovo Tuma�enje snova, fascinirao me je. Po�eo sam ozbiljno da se bavim snovima u Be�u, na jednogodi�njoj specijalizaciji na Neuropsihijatrijskoj klinici. Ali, su�tinsko prou�avanje sam imao tek kod Sondija, na njegovom institutu u Cirihu, gde sam proveo dve godine. �itao sam Sondijeve knjige, o njegovom otkri�u nove dimenzije nesvesnog, o familijarnom nesvesnom. Ovde o tome nije niko znao, ja sam prvi dr�ao predavanje o familijarnom nesvesnom u Zavodu za mentalno zdravlje, slu�ao me je i pokojni profesor Hugo Klajn. I za njega je to bila novina, pri�ao mi je i rekao da je fasciniran saznanjem da postoji i ta dimenzija nesvesnog.

Obratio sam se Hansu Huberu, izdava�u Sondijevih knjiga, za adresu. Napisao sam Sondiju pismo. U roku od deset dana mi je odgovorio, pismo je bilo vrlo op�irno, i pozvao na �etvrti kongres o familijarnom nesvesnom u Cirih. Naravno da sam prihvatio. Razgovarali smo na ve�eri, rekao sam mu da me interesuju njegovo i Jungovo u�enje. Sondi mi je odgovorio da bi trebalo da do�em kod njega na specijalizaciju. Po�eo sam da mucam, znao sam da se svako predavanje pla�a. Zahvalio sam mu i odgovorio da nemam mogu�nosti za to. Rekao je, to �e biti moja briga. I tako sam ja proveo kod Sondija dve godine. Ne znam �ta je to otkrio u meni, da ba� mene pozove, verovatno autenti�nu zainteresovanost za dubinsku psihologiju.

Paralelno sa edukacijom kod Sondija proveo sam �etiri meseca na Jungovom institutu. Slu�ao sam kurs o tuma�enju snova, a kod Marije Lujze fon Franc, Jungove najzna�ajnije u�enice, seminar o dubinskoj psiholo�koj interpretaciji bajke. Tako sam imao tu sre�u da upoznam Frojdovu psihoanalizu koja predstavlja temelj modernog tuma�enja snova, zatim Sondijevu �ikzal-analizu i na kraju Jungovu analiti�ku psihologiju i na taj na�in da savladam tri jezika nesvesnog, neophodna za pisanje moje knjige."

O SARADNJI SA SONDIJEM: "U dubinskoj psihologiji postoje tri velikana: Frojd, Jung i Sondi. Za mene je bila velika �ast da postanem Sondijev u�enik. Jednom prilikom, rekao je da pi�e knjigu o Kainovom kompleksu, da mu treba saradnik i da bi �eleo da to budem ja! To se desilo samo tri meseca nakon mog boravka u Cirihu. Desetak meseci svake subote obra�ivali smo zajedno materijal, diskutovali. Rezultate mog istra�ivanja Dinami�ki odnos izme�u Edipovog i Kainovog kompleksa inkorporirao je u svojoj knjizi. Sondi je u nekoliko navrata pomenuo �elju da neko od njegovih u�enika napi�e knjigu o trodimenzionalnom tuma�enju snova. Pisane su knjige u svetlu zasebnih analiza, ali o sveukupnoj nisu. Jer san dobija pravi smisao tek kada se analizira u svetlu sva tri aspekta nesvesnog. Naravno, u to vreme mo�da jesam potajno ma�tao da bih to mogao biti ja, ali mi nije palo na pamet da uradim tako ne�to, pa ja sam tada tamo bio po�etnik. I tek posle tri decenije sam se usudio da napi�em knjigu.

Sondijev test je vrlo zna�ajan deo �ikzal u�enja. Radio sam ga ovde na Klinici i taj materijal odneo u Cirih, na slepu analizu. �ta smo sve otkrili! Sondijev test se radi u deset seansi, snima razli�ita stanja strukture i dinamike li�nosti, odnos izme�u ja�ine ega i ja�ine nagona, i snima strukturu familijarnog nesvesnog. Pre �etrdesetak godina Sondi je dobio od njemu nepoznatog psihijatra rezultate testa nekog mu�karca za koga mu je samo rekao da ima oko 50 godina, i tra�io od Sondija da izvr�i slepu analizu. Sondi je odgovorio da se radi o veoma te�kom zlo�incu sa neutoljivim ubila�kim mislima. Bio je to Adolf Ajhman."

O POVRATKU U BEOGRAD: "Nisam ostao u Cirihu zato �to to ne bi bilo korektno prema Sondiju. On je ljnansirao moju specijalizaciju i verovatno je negde pri�eljkivao da �e ovde, u ovom delu sveta, imati svog predstavnika, svog apostola. On mi je, istina, ponudio da biram, da ostanem na Institutu i dobijem docenturu, da u Tifenbrunu radim na klinici ili da se vratim u Jugoslaviju. I ja sam se vratio. Ovde sam poku�ao da kolegama prenesem svoje znanje. Nai�ao sam na otpor, zavist. Nakon povratka, stigla mi je ponuda za jednogodi�nji boravak u Japanu. Trebalo je da izvr�im analizu strukture li�nosti Sondijevim testom kod Japanaca i da te rezultate uporedim sa strukturom li�nosti Evropejaca. Klinika za neuropsihajtriju gde sam radio mi nije dozvolila. A onda sam shvatio da to znanje mogu da prenesem i preko knjiga. Ovom petom knjigom sam na neki na�in ispunio sam dug prema Sondiju. To je prva knjiga te vrste u svetu.

Rad na snovima bio bi najkompletniji ako biste radili kroz u�enje i Frojda i Junga i Sondija. Naravno, to ne zna�i da je svaki san determinisam i individualnim i familijarnim i kolektivnim nesvesnim. Evo jednog koji jeste: fudbaler, legenda na�eg fudbala, ispri�ao mi je fascinantan san. U poseti je kod �vedskog kralja Gustava. On i svi njegovi preci. On ih ne prepoznaje. Fudbaler mu donosi poklon. Kralj je sa njim na ti. Posle ve�ere, kralj mu je rekao evo poklon za tebe, ali nemoj da ga otvara� ovde nego tek kad iza�e� iz dvora. I, kad je otvorio poklon, video je dva ogromna draga kamena. Probudio se, preplavljen utiskom iz sna. Ovaj san mo�emo da tuma�imo na sva tri nivoa. Prvo, individualno nesvesno. Fudbaler je tada bio pred vrlo va�nu utakmicu. Pobedili su sa dva nula, i on je najvi�e pomogao u realizaciji oba gola. Zatim, familijarno. U snu su i njegovi preci, latentni recesivni geni koje reprezentuju, ali on iska�e iz modela svojih predaka, on jedini zna da se pona�a s tim kraljem u sebi. I najzad, kolektivno, arhetipski nivo, dvorac, pa kralj i dva draga kamena. Tako da taj san dobija svoj smisao tek u svetlu sva tri vida nesvesnog."

O SNOVIMA POLITI�ARA: "Ukoliko vi i ja ne shvatimo poruku i pouku svojih snova, to mo�e da ima posledice samo za nas. Ali ako poruku i pouku svog sna ne shvati neko ko se nalazi na �elu dr�ave, e onda to mo�e da bude katastrofalno. Nu�no je da svi, a naro�ito politi�ari, imaju uvid u svoje nesvesno koje uvek zna vi�e od svesti, jer svesno nikad ne mo�e da sagleda celinu. Najverovatnije je da je niz diktatora dobijao zna�ajne poruke u svojim snovima, ali zbog svoje rigidne svesti nisu hteli da slu�aju mudriji deo sebe. Zna se da su vladari u starom Egiptu i Kini imali profesionalne tuma�e snova. Poznato je da je Aleksandar Veliki vodio tuma�a snova na sve pohode. Kad je do�ao ispred Tira, trebalo je da ga osvoji, grad je pru�io veliki otpor i on je razmi�ljao da se povu�e. Te no�i je sanjao da satir trijumfalno igra isped Tira. Tuma� mu je rekao da ga san upu�uje da �e sigurno osvojiti grad jer sa tir zna�i Tir je tvoj. Aleksandar Obrenovi� je tri godine pre svoje pogibije po�eo da sanja san koji mu se �esto vra�ao i nagove�tavao taj doga�aj, a kraljica Draga, neposredno pre katastrofe, sanjala je isto kao i Aleksandar � crnog psa koji nasr�e na nju. Snovi su im slali upozorenje, ali ga oni nisu prepoznali. Zatim, svi znamo pozitivan primer o faraonu koji je sanjao sedam mr�avih krava koje su pojele sedam debelih, i koji je poslu�ao Josifovo tuma�enje tog sna, pa je preduzeo akciju i obezbedio hranu za sedam gladnih godina koje su usledile nakon sedam bogatih, i tako spasao svoj narod gladi.

U svetu ima puno centara za grupnu analizu snova, ima ih po �kolama, fakultetima, crkvama. Kod nas toga nema. Bilo bi dobro da se analiza snova uvede kao obavezan predmet na psihologiji. Kao �to ka�e Jung, tuma�enje snova predstavlja profesionalnu du�nost svakog psihologa i psihijatra. Ne razumem kako neko mo�e da radi analiti�ki orijentisanu psihoterapiju bez poznavanja tuma�enja snova. Trebalo je da za studente psihologije na fakultetu formiram grupu za analizu, ali je profesor koji predaje klini�ku psihologiju rekao �ta �e nama tuma�enje snova kad mi imamo 10 kompjutera. Nije ta agresija bila uperena prema meni, on se upla�io da studenti ne zaklju�e koliko malo znaju.

Kad jedan psiholog ili psihijatar ne poznaje tuma�enje snova, to je isto kao da ortoped radi bez rendgenskog snimka. Postoji svesna anamneza, neko do�e, isri�a mi svoje probleme, i tako ja doznam ono �to on zna o sebi. Ali �ta je sa nesvesnim? Ko �e mi re�i ono �to on ne zna o sebi? Njegovi snovi. Do nesvesne anamneze ne mo�emo do�i bez tuma�enja snova. Kad Frojd ka�e da snovi predstavljaju kraljevski put u nesvesno, nije to metafora, to je su�tinski put � kraljevski, najbolji, najkra�i put da se do�e u taj mudriji deo nas. Jung stalno isti�e da nesvesno zna mnogo vi�e i bolje od svesti."

O OTPORU PREMA SNOVIMA: "Kod sneva�a je uvek prisutan otpor da se shvati smisao sna jer svest pru�a otpor svemu nesvesnom i nepoznatom, a snovi zapravo predstavljaju sasvim specilj�an izraz tog istog nesvesnog. Za�to bismo se bojali? Snovi predstavljaju na�e najbolje prijatelje, oni nam sufliraju ono �to ne vidi na�a svest. Mi to samo treba da prihvatimo, �to ka�e Jung, treba hrabrosti da bi �ovek radio na sebi putem snova.

Ako �ovek ho�e da radi na sebi obavezan je da komunicira sa nesvesnim delom li�nosti. Prva i osnovna stvar jeste da je �ovek zapamtio san. To je ve� velika hrabrost. Mi znamo da svi ljudi sanjaju oko hiljadu snova godi�nje. Ali ima ljudi koji ih ne pamte. Ili zato �to ne obra�aju pa�nju na snove, ili imaju otpor od onog �to mo�e da im poru�i san. Druga stvar je shvatiti san, to je opet hrabrost, zatim prihvatiti to �to ste shvatili i, najzad, ono �to je najsu�tastvenije, to je akcija. Ako sam ja shvatio i prihvatio san, a nema akcije, to je mrtav kapital."

O SANOVNICIMA: "Postoji prednau�no tuma�enje snova, dakle vreme sanovnika, i nau�no, posle Frojda, koji je ukazao da snovi imaju poreklo u nesvesnom, otkrio metodu za tuma�enje snova i pokazao da se san ne mo�e tuma�iti bez li�nih asocijacija sneva�a i poznavanja njegove �ivotne situacije. A sanovnici to rade ovako: ako si sanjao belog konja, i�i �e� na put. A mo�e nas desetoro da sanja belog konja i da za svakog taj isti beli konj ima druga�ije zna�enje shodno �ivotnom iskustvu svakog od nas. Sanovnici nemaju vrednost, mogu da budu zabava, ali opasna zabava. Neko, na primer, sanja mutnu vodu, u sanovniku pi�e da �e mu se ne�to stra�no desiti, i on �ivi pod tim optere�enjem. Simbol u snu dobija svoj smisao samo u kontekstu ostalih simbola. Analiza snova predstavlja delikatan i veoma odgovoran posao jer nas vodi u najdublje li�ne tajne, pa se u ruci tuma�a snova nalazi instrument od neprocenjive va�nosti, ali koji mo�e biti i �tetan ako se na�e u rukama psiholo�ki nepodobne i nestru�ne osobe. Jer, za stru�no tuma�enje snova potrebno je posedovanje specilj�ne obuke i specilj�nog talenta koji u prvom redu po�iva na posedovanju intuicije i empatije.

Za mene je tuma�enje snova umetni�ko delo. Tuma�iti san zna�i osvestiti ono �to je potisnuto u nesvesnom. To je izazov i za onoga �iji je to san i za onog ko tuma�i, to je dijalog izme�u dva ravnopravna partnera."

O NJEGOVOM NAJVA�NIJEM SNU: "Pre nego �to sam po�eo da pi�em knjigu, sanjao sam san zbog koga sam ime mog Centra za analizu snova nazvao Unicorn, i zbog kog sam napisao epilog knjige i za njenu naslovnu stranu odredio poslednju od sedam srednjovekovnih tapiserija koja predstavlja jednoroga u mandali sa drvom �ivota. Sanjao sam da se nalazim na nekom skupu, na poljani, prekrasan dan, sun�an. Odjednom sa leve strane vidim pet jednoroga. Zaprepa��en sam, odu�evljen, i vidim oni ne be�e od mene. Odjednom, vidim jednog malog jednoroga. Ukradem ga, uzmem u naru�je, �udim se da niko ne prime�uje da ga kradem. Odem odatle i sakrijem ga u �talu, u jasle. Vratim se na skup, �to je dobro jer zna�i da uva�avam princip realnosti. Pada mrak, ne mogu da na�em mog jednoroga, setim se da je u �tali. Mrak je, gurnem ruku, i po njegovom dahu na mojoj ruci shvatim da je tu. Nosim ga ku�i. Taj san nikad ne�u zaboraviti, kao ni luminozno prosvetljuju�a ose�anja u vezi sa tim snom."

Sonja �iri�

prethodni sadr�aj naredni