Vreme broj 522, 04. januar 2001.

Istina, ba� u danu kada je Tina napustila koncertnu binu, agencija "Scan" uru�ila mi je priznanje za "drugog najuspe�nijeg" novinara u Novom Sadu u pro�loj godini, to jest 7,4 odsto od 1200 anketiranih izrazilo je to mi�ljenje (dok se 2,4 odsto rado prihvata �itanja mojih tekstova). Ako dobro znam procentni ra�un, izgleda da u mom gradu ima 90 ljudi koji su zapazili moj novinarski rad � a bili su zahva�eni anketom. Moja �armatna koleginica Marina Fratucan, koja je ovde pobedila, nadma�ila me je za vi�e od dva puta � �to me veseli ipak manje od okolnosti da su mnogi moji stari drugari iz profesije �ak i od mene pro�li mnogo gore. Zna�i, te�ko mogu da se hvalim da sam simply the best u mojoj varo�i � u kojoj poznajem 90.000 ljudi � ali ba� u onih 1200 anketiranih na�lo ih se �ak 1110 koji me ili ne znaju ili me znaju suvi�e dobro.

Ipak, zadovoljan sam rezultatom, jer nekako ose�am da postepeno dobijam narodnu podr�ku � 1999. godine sam u istoj anketi bio tre�i. Biti u pozitivnom kontekstu dobro plasiran u narodu mnogo je lep�e nego biti "osu�en od naroda". Se�am se, kada sam zglajzao u Televiziji Novi Sad, posle "jogurt revolucije" 1988. godine, pre nego �to sam uklonjen sa ekrana � dobio sam od naroda 200-300 pisama prete�e sadr�ine. Mogu, dakle, re�i da sam i tada bio visoko plasiran, �to potvr�uje i to da je vest o mom smenjivanju s uredni�kog polo�aja u TV NS �ak objavljena u tre�em dnevniku RTS-a kod Nenada Risti�a � ili je to bio neki drugi urednik (ve�ina je danas, sre�om, na na�oj strani), ne se�am se ba� dobro.

Moj stari kolega i poznanik Risti� pao mi je na pamet samo zbog toga �to sam pre neki dan, ba� u poslednjem TV dnevniku s kojim se Novi RTS oprostio od proteklog milenijuma, �uo da je i on imao nevolja zbog Milo�evi�eve strahovlade � naime, pre nekoliko godina su i njemu skinuli jedan prilog sa TV dnevnika i povukli ga sa ekrana � na mesto direktora TV Beograd. Koliko sada demokratski di�emo dokazuje i to �to je taj zabranjeni Risti�ev prilog sada slobodno emitovan u etar, pa smo videli kako su nekad davno pripremane ove "udarne" informativne emisije, a za primer je pu�teno par�e prastarog TV dnevnika u kome Risti�, slikom a pone�to i re�ju, citirao i Tita i Rankovi�a � koji su ba� otvarali Institut za nukelarna istra�ivanja u Vin�i. (Be�e li to 1958. godine, nisam dobro �uo.)

Voditelj novogodi�njeg dnevnika Petar Lazovi� objasnio nam je da se nekom (ko bi to mogao biti) u tom prilogu ne�to politi�ki nije svidelo, pa je Risti� odba�en na direktorski posao � da li zbog "titoizma" ili zbog Rankovi�a, ili ko zna zbog �ega. Ja ovde iznosim jo� jednu teoriju, koju Lazovi� nije spomenuo. Mo�da je prilog odba�en �ak zbog toga � da se kod Amerikanaca ne �iri strah da Milo�evi� potiho sprema nuklearnu bombu u Vin�i, za obra�un sa novim svetskim poretkom. No, Lazovi� se toga nije setio, pa je rekao da je ostalo nejasno za�to je jedan takav sjajan profesionalac kao �to je Risti� nagrabusio. Ergo, neko je tu osetio neki profesionalizam i odanost profesiji, �to je, naravno, pod Milo�evi�em uvek bilo sumnjivo � ali taj neko nije jasno to hteo da ka�e.

Uzgred, u tom smislu ja sam bio bolje sre�e, valjda zato �to su moji TV prilozi bili manje rafinirani, pa mi je jedan izvr�ni sekretar CK SK Srbije u poverenju, pre nego �to sam zglajzao, jednostavno rekao: "Tvoj slu�aj je potpuno jasan." Posle sam razumeo da sam nadrljao zbog �irenja "birokratskog separatizma" i "cepanja Srbije". Optu�be, prizna�ete, nisu bile ba� slabe, to mi ni danas ne bi oprostili, ne samo Ko�tunica i �in�u�, nego ni �anak i Isakov. Sre�om, od 1988. godine dr�im se podalje od dr�avnog sektora informisanja, pa nemam nikakvih problema politi�ke naravi. Osu�ivan sam za nedostatak patriotizma vi�e nekako grupno, zajedno sa "Vremenom" i nekim drugim listovima. Tek poneko me je prozivao zbog vojvo�anskog zastranjivanja, �ega se doista osloba�am dosta te�ko. Valjda nisam bezbednosno zanimljiv jer veoma sporo, kao �to ste gore obave�teni, gradim pozicije kod naroda.

Se�am se, kada sam izdiferenciran, toliko sam se nasekirao da sam oti�ao u "Jugoeksport" i za sve ku�ne pare kupio jedan sjajan plavi blejzer na dva reda � �to se pokazalo kao jedna od najpametnijih investicija u proteklih dvanaest godina. Naime, nekako je ve�to skrojen, pa trpi oscilacije u kila�i od 10-12 kila, te ga uvek obla�im za sve�ane prilike. S tim blejzerom bolje razumem i Fridriha II Velikog, kralja Pruske, koji je tokom 46 godina svoje vladavine (od 1740. do 1786. godine) promenio samo tri odela � a najvi�e se dru�io sa Volterom, koji je isticao na�elo skromnosti (pa je u svojoj ba�ti podigao spomenik sa potpisom � Bogu od Voltera). Elem, otkako imam ovaj blejzer uvek znam �ta �u obu�i za do�ek nove godine. Tako sam se utegao i za do�ek novog milenijuma i, kada sam lepo svezao kravatu, upitam sina, ina�e mog ve�itog modnog kriti�ara: "�ta ka�e� na ovog tipa." On mi jednostavno odgovori � simply the best.

Dimitrije Boarov

prethodni sadr�aj