Dubljenje "ru�inog drveta"
Sudovi treba da odlu�e da li i dosijei zapadnonema�kih politi�ara
treba da budu objavljeni
Berlin
"Kancelar
ujedinitelj" je bila "titula" kojom je deo �tampe ponekad
nazivao Helmuta Kola, na njegovo neskriveno zadovoljstvo. Deceniju posle
ujedinjenja dve nema�ke dr�ave Kol je pokrenuo sudski postupak koji
preti da izazove nove podele me�u isto�nim i zapadnim Nemcima. Biv�i �ef
savezne vlade zatra�io je da sud zabrani objavljivanje izvoda iz dosijea
koji je o njemu mnogo godina vodio "�tazi" (Staatssicherheit),
politi�ka policija Nema�ke Demokratske Republike. Kako je dosad
obelodanjen sadr�aj stotina dosijea biv�ih politi�ara, disidenata,
sportista i drugih javnih li�nosti iz biv�e Isto�ne Nema�ke, izbila je
politi�ka sva�a oko toga da li, u pogledu objavljivanja dosijea, za
zapadne Nemce mogu da va�e druga pravila nego za njihove isto�ne
sunarodnike.
Ugovorom o ujedinjenju dve Nema�ke i kasnijim zakonima o dokumentaciji
"�tazija" utvr�eno je da se sadr�aj dosijea, izuzimaju�i
privatne i intimne stvari, mo�e objaviti kada su u pitanju "li�nosti
savremene istorije". Odre�eno je da se delom ograni�ava i za�tita
poverljivosti po�te i telefonskih razgovora s ciljem da se zakonski
osigura mogu�nost objavljivanja sadr�aja prislu�kivanog telefonskog i
po�tanskog saobra�aja. Prema navodima u �tampi, "�tazi" je
dr�ao pod prismotrom oko 40.000 telefonskih priklju�aka u Zapadnoj Nema�koj.
U arhivima postoji 139 du�inskih metara zabele�ki o prislu�kivanim
razgovorima, od kojih jo� tridesetak nije obra�eno, tako da se ne zna na
koga se odnose.
OSETLJIVI DOKUMENTI: Kolova
vlada svojevremeno je predlagala da se uni�te svi dosijei "�tazija"
koji se odnose na zapadne li�nosti. Zamisao je propala zbog ogor�enog
otpora pre svega isto�nonema�kih aktivista za ljudska prava koji su
oduvek zahtevali potpuno otvaranje svih dosijea kako bi se isteralo na �istac
�ta je ko radio u pro�losti. Me�utim, kako je ocenio istori�ar Hajnrih
August Vinkler, u Berlinu postoji "na�elna nelagodnost da se
pozabavi delovanjem isto�nonema�kih slu�bi na Zapadu".
Socijaldemokratski presednik vlade isto�nonema�ke pokrajine Saksonije
Anhalt Rajnhard Hepner bio je jo� o�triji: "Kada god se radi o ume�anosti
zapadnonema�kih elita u rabote �tazija, odjednom se pojavljuje istan�an
ose�aj za na�ela pravne dr�ave koji su mnogi isto�ni Nemci samo mogli
da po�ele u vezi sa otvaranjem njihovih dosijea."
Stvar je do�la dotle da je savezni ministar unutra�njih poslova,
socijaldemokrata Oto �ili, ispoljio nameru da formalno nalo�i uredu koji
nadzire �tazijeve dosijee da ne objavljuje sadr�aj
"osetljivih" dokumenata. Marijane Birtler, politi�arka
"zelenih", i sama sa istoka, koja odnedavno rukovodi tim
formalno nezavisnim uredom, usprotivila se takvoj nameri.
Socijaldemokratski kancelar Gerhard �reder pozvao je sve ume�ane da
"spuste loptu" i da sa�ekaju presudu berlinskog upravnog suda
koji odlu�uju o Kolovoj tu�bi.
Novinari su zatra�ili uvid u Kolov dosije zato �to �ele da saznaju
da li je �tazi ne�to znao o finansijskim mahinacijama biv�eg kancelara
i njegove konzervativne Hri��ansko-demokratske unije (CDU). Ve�
mesecima traju sudske istrage i rade parlamentarni istra�ni odbori
nastoje�i da utvrde odakle je do�ao novac koji su Kol i njegovi
saradnici dr�ali delom na tajnim ra�unima u �vajcarskoj i Lihten�tajnu
i koristili za finansiranje svojih politi�kih kampanja. Uporedo u
Francuskoj te�e istraga oko podmi�ivanja i pronevere u vezi sa ulaganjem
pariske petrohemijske korporacije "Elf-akiten" u isto�nonema�ke
rafinerije posle ujedinjenja. Tada�nji kancelar Kol se bio li�no zauzeo
da francuska dr�avna firma kupi isto�nonema�ke postrojenja kojima je
pretilo zatvaranje.
DUBLJE VEZE: Istovremeno su
ameri�ke vlasti posle maltene desetogodi�njeg moljakanja iz Bona i
Berlina prepustile nema�kim vlastima izvode iz dosijea "Ru�ino
drvo" (Rosenholz), �tazijevog
popisa agenata u zemlji i inostranstvu. Prema pisanju nema�ke �tampe,
taj dosije, a verovatno i mnoge druge, ameri�ke obave�tajne slu�be
prisvojile su prilikom juri�a isto�nonema�kih demonstranata na centralu
�tazija u Berlinu 1991. godine. Prvi podaci iz tog dosijea koji su
procurili u javnost ukazuju na to da su pojedine zapadnonema�ke politi�ke
li�nosti imale dublje veze sa �tazijem nego �to se naslu�ivalo.
Marijane Birtler je ube�ena da �e objavljivanje �tazijevih arhiva
pokazati da nisu samo isto�ni Nemci bili zlo�e voljne za saradnju sa
policijom, ve� da je i na zapadu bilo dovoljno povodljivih i
podmitljivih. Ministar �ili smatra, me�utim, da je smisao zakona o
dosijeima �tazija da razotkrije zlodela isto�nonema�kih slu�bi, a ne
da se "ispita pona�anje gospodina Kola u vezi sa nov�anim prilozima
njegovoj partiji". Li�nosti savremene istorije, po tuma�enju
ministra, ukoliko su bile �rtve a ne po�inioci, imaju pravo da budu za�ti�ene,
tako da njihovi dosijei mogu da budu objavljeni samo ukoliko se sami s
time slo�e.
Nema�ki predsednik, socijaldemokrata Johanes Rau, upozorio je da
"ne sme da se meri sa dva ar�ina". On veruje da sve �to va�i
za isto�ne mora da je obavezuju�e i za zapadne Nemce. �ef dr�ave
strahuje o�ito da bi se jo� nezaceljene podele mogle iznova da prodube
zbog pitanja �tazijevih dosijea. Inostranstvo sa zanimanjem prati
raspravu jer su zakon o �tazijevim dosijeima i delovanje nadle�nog ureda
poslu�ili kao model u Poljskoj, Ma�arskoj i drugim biv�im zemljama
realnog socijalizma koje su se odlu�ile da otvore arhive politi�ke
policije. Zapadni saveznici su tako�e zainteresovani jer bi nesumnjivo �eleli
da saznaju koliko su (ne)pouzdani bili partneri u Bonu. Amerikanci, koji
su godinama obra�ivali "Ru�ino drvo", upadljivo �ute.
Du�an Relji�
