Predlog za �itanje
Glupost nanosi �tetu
Dragocene Taborijeve poruke
Pi�e: Zefirino Grasi, glavni i odgovorni urednik "Politikinog Zabavnika"
Evo �asnog zadatka za znati�eljne, razborite i pre svega namerne da ljudskoj gluposti, ma koliko taj zadatak bio sizifovski, ponekad stanu nogom zavrat. Krenite od biblioteka va�ih prijatelja i poznanika, pa njihovih prijatelja i poznanika, i poku�ajte da na�ete jednu dragocenu knjigu. Zove se "Povjest ljudske gluposti" od Pola Taborija (Paul Tabori) u izdanju zagreba�kog "Naprijed" iz 1973. godine. Prevodilac je Konstantin Miles, seti�e ga se rado �itaoci "Starta" od pre dvadeset i vi�e godina.
Svestan sam da ovaj predlog sti�e kasno, mada za temu nikad prekasno. Vide�ete koliko glupost nekad bude i zabavna, ali su njene posledice uvek stra�ne, jer glupost boli, samo ne glupana nego druge ljude.
Glupost je tragedija svetskih razmera. Razni oblici gluposti naneli su �ove�anstvu vi�e �tete nego bilo koji rat, prirodna nesre�a ili revolucija. Sve �to je �panija posle Kolumba izvukla iz Meksika i Perua vredelo je bar deset puta manje nego ljudski �ivoti kojima je to bilo pla�eno. Kakva �panija, sve�iji primeri koji su nam svima jo� u pameti stra�niji su, samo nemam pri ruci statistiku.
Dakle, koja je najzna�ajnija osobina gluposti? Pored mno�tva du�ih ili kra�ih obja�njenja, najjednostavnije je ipak slede�e: brkanje uzroka i posledica! Pa, ko je onda glupan? Tu sad i nauka ima obja�njenje pa ka�e: onaj kome je priroda dala zdrave organe za razmi�ljanje ali se on njima ne slu�i ispravno! Dodu�e, u nauci je re�i "glup" ili "glupost" veoma te�ko na�i. U jednoj engleskoj zbirci sinonima ima ih najvi�e, �itavih �est stubaca.
Ukoliko va�a upornost bude nagra�ena i knjigu uspete da na�ete, pred vama �e se otvoriti jedna nova slika sasvim poznatog sveta gluposti, blesavosti, budala�tine, slaboumnosti, gluparenja, nerazboritosti, du�evne ograni�enosti, tupavosti, u kome su glavni junaci glupani, gluperde, budale, blesavci, budala�i, bukvani, bedaci, bene, duduci, mamlazi, bilmezi, mazgovi, tikvani, tupavci, �a�avci, zvekani, zevzeci, suklate, sumlate, telci, glupa�ine, �upljoglavci, degeni, debili, dupeta, sumanuti, �aknuti, zatucani, �enuti, obeznanjeni ili jednostavno � ograni�eni.
P.S. Ukoliko knjigu i ne na�ete, strpite se do marta ove godine, kada �e "Politikin Zabavnik" objaviti neke najzanimljivije delove!
Meridijani
Timija: "Normalni �ivot"
Sve
manje karavana prolazi kroz Saharu, naro�ito otkako su se pripadnici
jednog od poslednjih nomadskih plemena "skrasili". "To je
bila prava sloboda", se�a se nomadskih vremena Ilias Zakaria (40)
koji je putovao kroz Saharu na kamili kao nomad sa svojim sunarodnicima od
svoje desete godine. "Pravili smo logore tamo gde nam se �efne,
stalno smo bili okru�eni prijateljima, i nije bilo �ena da nas
gnjave." Zakaria je pre nekoliko godina zamenio �ivot pod zvezdanim
nebom i na kamilama za sklepanu ku�icu usred male oaze koju obra�uje kao
ba�tu. Iz kuhinje dopire buka koju prave njegovi sinovi i �ena koja poku�ava
da ih smiri. Zakaria je pripadnik poznatog nomadskog plemena Tuareg koje
se kretalo u oblasti izme�u "crne" Afrike i Severne Afrike
naseljene prete�no Arapima. Zakaria se nastanio u oazi u Timiji, gradu na
zapadu Nigera koji se razvio po�etkom pro�log veka oko izvora vode i
koji je bio mesto predaha za putuju�e Tuarege. Biv�i nomad sada gaji
grejpfrut i pomorand�e. Otkada je napustio nomadski �ivot nije se makao
iz Timije. "Otkako vi�e nema karavana, nisam nigde", �ali se
Zakaria. Ekonomske i ekolo�ke promene u Africi u protekloj deceniji
navele su mnoga nomadska plemena, uklju�uju�i i Tuarege, da se skrase u
pustinjskoj oblasti izme�u Mauritanije i �ada. No, ovaj proces nije bio
ni lak ni dobrovoljan za nomade od kojih su neki postali pustinjski
pobunjenici. Niger koja je po povr�ini dvostruko ve�a od Francuske, �ija
je kolonija bila, i dalje muku mu�i sa integracijom nomada u
"normalni �ivot". Od vi�e od 5000 nomada-pobunjenika, oko
polovina ih je dobila posao u vojsci ili policiji. Preostalih nekoliko
hiljada i dalje �eka na pomo� dr�ave kako bi zapo�eli novi �ivot
nakon �to su predali oru�je. Biv�i pobunjenik, pripadnik Tuarega,
Mohamed Anako, dana�nji ministar za nacionalno pomirenje, ka�e da �e
proces biti dug i mukotrpan. Tuaregi su u stvari Berberi i svetle su puti,
a Francuzi su ih �esto u literaturi prikazivali kao romanti�ne junake,
nazivaju�i ih "plavim gospodarima pustinje" zbog toga �to su
Tuaregi nosili �alme plave boje. Donedavno su dr�ali "crne"
Afrikance kao robove kojima su i trgovali. Sahara se �irila, a izvori
hrane za kamile postajali su sve siroma�niji. Uz to, zbog stra�nih su�a
tokom sedamdesetih i osamedesetih pomrlo je mnogo kamila, i Tuaregi su
polako po�eli da gube bitku sa sve ve�im brojem kamiona i vozila sa
pogonom na sva �etiri to�ka.
Rim: Oprez
Sjedinjene Ameri�ke Dr�ave su pro�le nedelje na nekoliko dana zatvorile ambasadu u Rimu, a oko 300 zaposlenih Italijana i Amerikanaca poslato je ku�ama. Ovu meru zvani�nici su opravdali bezbednosnim razlozima. Niko iz Stejt dipartmenta nije �eleo da prokomentari�e uzroke zabrinutosti, ali su zvani�nici obave�tajne slu�be do�li do saznanja da su militantni islamski fundamentalisti bliski organizaciji Al Kaeda Osame bin Ladena zapretili da �e izvr�iti napad na ambasadu SAD i na jo� jedno strano poslanstvo u Rimu. Nedavno su zbog bezbednosnih razloga nakratko bile zatvorene ambasade SAD u Istanbulu i Amanu. Ovo je prvi put nakon Zalivskog rata da ameri�ka administracija pribegava ovakvim merama predostro�nosti. Istovremeno, Stejt dipartment je izdao upozorenje ameri�kim dr�avljanima koji putuju u inostranstvo da preduzmu mere opreza, da ne upadaju u o�i i da svoja vozila ne ostavljaju bez za�tite. Ameri�ke vlasti smatraju da saudijski milioner Osama bin Laden, za koga se veruje da finansira mre�u islamskih terorista, stoji iza bomba�kog napada na ameri�ke ambasade u Nairobiju 1998. i Dar es Salamu u Tanzaniji, kao i iza napada na ameri�ki ratni brod "Cole" u vodama Jordana. Prilikom napada na ameri�ka poslanstva poginulo je 224 osobe, a u oktobarskom napadu na ratni brod poginulo je 17 mornara.
Katmandu: Pomirenje
Premijer Nepala Girid�a Prasad Koirala i njegov politi�ki protivnik Madav Kumar Nepal predvodili su 7. januara mirovni mar� pomirenja u kome je u�estvovalo na desetine hiljada Nepalaca i Indusa. Akcija je rebalo da doprinese smanjivanju tenzija izme�u Nepalaca i Indusa koje su eskalirale nakon navodne izjave jedne indijske filmske zvezde da ne podnosi Nepalce ni njihovo "himalajsko kraljevstvo". Iako je glumac Ro�an demantovao da je ikada izjavio ne�to sli�no, zbog nje su Nepalci razbili na stotine radnji u vlasni�tvu nepalskih Indusa. U�esnici u mirovnom mar�u, me�u kojima je bilo i Indusa i Nepalaca, apelovali su na toleranciju i slogu me�u etni�kim zajednicama. U njemu je u�estvovalo mnogo politi�ara i biznismena iz redova obe etni�ke zajednice.
Navigator
Novo za staro
Nova privreda (new economy), oli�ena pre svega u modernim tehnologijama i telekomunikacijama, po�ela je naglo da dobija bore na licu i da podse�a na staru privredu (old economy � te�ka industrija, auto-industrija, prehrambena, hemijska i sl.). Jedan od najboljih pokazatelja za to jesu u�estale tu�be za svakovrsnu diskriminaciju protiv menad�era i kompanija nove privrede, a internet mediji ovih dana pi�u i o sindikalnom organizovanju, �to je do pre nekoliko meseci moglo biti tema tek nekog kreativnijeg vica.
Protekle nedelje tu�be za rasnu i radnu diskriminaciju podnete su protiv Majkrosofta (samo im je jo� to falilo), gde izvestan broj radnika, mahom Afro-Amerikanaca tvrdi kako im se zakida na plati zbog boje ko�e. Istovremeno u drugom new economy gigantu Amazonu sindikalne aktivnosti ulaze u zavr�nu fazu, a sli�no je i sa Etownom.
U visokim tehnologijama, posebno na internetu, mogli ste se obogatiti preko no�i �ak i ako ste bili obi�an radnik u perspektivnoj firmi. Obi�aj je bio da se zaposlenima ponudi skromna plata, ali i krupan mamac u vidu akcija kompanije u kojoj rade. Dok su akcije na berzi rasle, i virtuelni konto zaposlenih dostizao je neverovatne visine. Kada su pro�log marta dostigle maksimum i krenule da se sunovra�uju, mnogi su shvatili da od plate ne�e mo�i da se �ivi, naro�ito ne na nivou koji su sebi zacrtali dok su mislili da ne�e morati da rade posle tridesete.
Za razliku od stare privrede, gde vlasnici nisu bili radi da dele profit sa radnicima, u novoj privredi je problem kompleksniji jer se mnoge firme tek bore za ostvaranje makar kakve zarade te su menad�eri poru�ili radnicima da im je sindikalno organizovanje potrebno koliko i davljeniku ranac pun kamenja. Drugi jak razlog koji menad�eri navode protiv sindikalnog organizovanja jeste konzervativizam sindikata, protivljenje inovacijama i progresivnom duhu, ina�e pokreta�ima nove privrede.
Kako god se ovaj sukob zavr�io, svet visokih tehnologija i internet ne�e vi�e biti isti. Ovo mi�ljenje dele i vlasnici "Tajm magazina", ina�e partneri Amerika onlajna, najve�eg svetskog internet provajdera. "Tajm" �e od prole�a krenuti u avanturu izdavanja njusmagazina orijentisanog ka internet kulturi. Magazin �e se zvati On (od engleskog "uklju�eno") i razlikova�e se od sada�njih internet magazina po tome �to ne�e pisati o novim tehnologijama, ve� o tome kako one uti�u na na� �ivot.
Tema kojom �e se neminovno baviti jeste da li je i dalje mogu�e napraviti profitabilnu internet kompaniju, nakon �to su stotine takvih propale u poslednjih nekoliko meseci. Eksperti tvrde da je mogu�e, ali se treba okrenuti poslovima za koje je internet prirodno okru�enje, recimo prodaja polovnih stvari, a naro�ito polovnih automobila. Ovo poslednje je u naro�itom procvatu, a nije neinteresantno ni nama. Kako to izgleda u Evropi, ta�nije u Nema�koj, mo�ete pogledati na stranicama www.mobile.de, gde je mogu�e pretra�iti bazu od preko trista pedeset hiljada automobila koji se trenutno prodaju u Nema�koj i na�i ba� onaj koji odgovara va�em imid�u i bud�etu. Celodnevna zabava zagaratnovana.
Zoran Stanojevi�
Ex-YU
Pove�ane plate u Hrvatskoj
Hrvatski Zavod za platni promet (ZAP) saop�tio je da su plate u Hrvatskoj u 2000. godini porasle za oko tri odsto u odnosu na prethodnu godinu. Prema podacima za novembar, prose�na plata iznosila je 3256 kuna, �to je nominalno 10,7 odsto, a realno 3,1 odsto vi�e nego u istom mesecu 1999. godine. Istovremeno je, kako je saop�tio dr�avni Zavod za statistiku, industrijska proizvodnja od septembra do novembra 2000. godine manja za 0,1 odsto nego u istom periodu 1999. godine, a u odnosu na period jun-avgust 2000. godine proizvodnja je pala �ak za 2,1 odsto. Robni izvoz je u prvih 11 meseci pro�le godine iznosio �etiri milijarde dolara, �to je u odnosu na isti period 1999. godine vi�e za 4,3 odsto, ali hrvatski deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni iznosi 3,1 milijardu dolara. Prema podacima ZAP-a, krajem novembra 2000. godine u Hrvatskoj je bilo blokirano 32.768 firmi sa ukupnim iznosom od 19,9 milijardi kuna. U odnosu na isti period 1999. godine unutra�nji dug smanjen je za 21 odsto.
Revizija imovine Srba
Pomo�nik ministra javnih radova, obnove i izgradnje Lovro Pejkovi� objavio je da je njegovo ministarstvo, pokretanjem pilot projekta u Petrinji, po�elo reviziju svih 18.000 re�enja kojima je prognanim i izbeglim Hrvatima iz BiH i SRJ dodeljena privatna imovina Srba izbeglih iz Hrvatske. Pejkovi� je rekao da je do sada podneto 11.524 zahteva za vra�anje imovine, a vlasnicima je vra�en 3531 objekat i dodao da se o�ekuje jo� 5000 novih zahteva za deo od 40.000 privatnih objekata u kojima je sme�teno 40.000 bosanskih Hrvata, od 140.000 koliko ih se uselilo u Hrvatsku. "Za sve slu�ajeve u kojima se utvrdi da su privremeni korisnici stambeno zbrinuti po osnovi obnove i dodeljivanjem stanova ili ku�a od drugih dr�avnih tela, stambene komisije du�ne su da im ukinu re�enja", precizirao je Pejkovi�, dodaju�i da se u BiH do sada vratilo oko 60.000 Hrvata, i da se veliki broj njih ne �eli vra�ati.
Prva �ena u Hagu
Biv�a
predsednica Republike Srpske Biljana Plav�i� nalazi se u Hagu od utorka
9. januara, gde je otputovala iz Banjaluke. Ona se dobrovoljno predala
Sudu za ratne zlo�ine koji je tereti za pripremu i izvr�enje ratnih zlo�ina
nad nesrpskim stanovni�tvom Bosne i Hercegovine tokom 1991. i u prvoj
polovini 1992. godine.
Jedan od njenih branilaca bi�e advokat Krstan Simi�, koji je u Hag otputovao sa Plav�i�evom. Najavio je da �e se ona o optu�nici izjasniti u �etvrtak.
"Sreo sam sve koje je Ha�ki tribunal optu�io za ratne zlo�ine, ali tako sna�ne osobe kao �to je Biljana Plav�i� u tim momentima nisam sreo. Ona je hrabra �ena, �vrsta i ube�ena u svoju nevinost, koja ne �eli da se krije, jer ni za �ta nije kriva i jer veruje u pravdu", rekao je Simi�. Advokat je rekao da �e podneti zahtev za odbranu sa slobode o �emu �e se izjasniti Sudsko ve�e i naglasio da Plav�i�eva nije postigla nikakav dogovor sa Tribunalom o "statusu nakon predaje".
Kako navode izvori "Glasa javnosti", Plav�i�eva je jo� novembra pro�le godine dobila obave�tenje da je glavni tu�ilac Karla del Ponte podigla optu�nicu protiv nje, te da se ona upravo zbog toga povukla sa mesta �efa Srpskog narodnog saveza, partije koju je Plav�i�eva osnovala nakon �to je isklju�ena iz Srpske demokratske stranke. Isti izvor tvrdi da je ona odbila sugestije da se ne odaziva pozivu iz Haga, kao i predlog da se skloni u neki od �enskih manastira.
Banjalu�ke "Nezavisne novine" objavile su da je mogu�e da �e Biljana Plav�i� biti pritvorena u posebnim uslovima izvan pritvorske jedinice UN-a u �eveningenu gde su svi ostali optu�eni. Posebne uslove pritvora mo�e da zatra�i samo predsednik Tribunala ukoliko prihvati takav zahtev optu�enog. Tro�kove izmenjenih uslova pritvora ne snosi Tribunal, odnosno bud�et UN-a. Pritvor izvan pritvorske jedinice UN-a je vrlo kompleksan poduhvat na koji bi trebalo da pristanu i holandske vlasti, kao vlasti zemlje doma�ina, jer preuzimaju dodatne bezbednosne rizike i odgovornosti. Advokat Simi� je rekao da �e Plav�i�eva imati isti tretman kao i ostali zatvorenici ako bude pritvorena.
Ona se javila svojoj porodici iz Haga i rekla da se ose�a dobro, kao i da se prema njoj postupa korektno. Plav�i�eva je prva �ena u Hagu.
Kada je rat u Bosni po�eo, ona je bila �lan Predsedni�tva BiH. Kada je progla�ena Republika Srpska, ona je bila �lan Predsedni�tva RS zajedno sa Nikolom Koljevi�em i Radovanom Karad�i�em. Na mesto predsednika RS izabrana je 1996. godine. U prole�e 1997. po�inje razlaz sa SDS-om. Na vanrednim izborima koji su usledili imala je ogromnu podr�ku SAD i Madlen Olbrajt, koja je i sada, kada se Plav�i�eva na�la u Hagu, "izrazila svoje po�tovanje za odluku gospo�e Plav�i� da se pokori me�unarodnoj obavezi" i pozdravila njenu hrabrost za odluku koja je "sigurno izuzetno te�ko doneta".
Biljana Plav�i� ro�ena je 1930. godine u Tuzli, u porodici imu�nih roditelja, a odrasla je u Sarajevu. Diplomirala je biologiju na Prirodno matemati�kom fakultetu u Zagrebu, a doktorirala je botaniku. Specijalizaciju je zavr�ila u Americi, kao Fulbrajtov stipendista. Radila je kao nau�nik-istra�iva� u Pragu, Kaliforniji, Londonu, Bariju, Tripoliju. Bila je dekan PMF-a u Sarajevu do rata. Razvedena je.
Fenomeni
Ekologija: Zabranjeno kuvanje
Deset hiljada kineskih inspektora je u akciji izvedenoj u restoranima i na pijacama u ju�noj provinciji Guangdong zaplenila 17.582 primerka za�ti�enih vrsta �ivotinja, me�u kojima su boe, ljuskavci i beloglavi sup, preneo je kineski dnevnik na engleskom "�ajna dejli".
Privedene su 263 osumnji�ene osobe koje su najve�i deo tih �ivotinja dopremile iz susednog regiona Guangsi. Gvangdong je provincija u kojoj se najvi�e �vercuju divlje �ivotinje koje se prodaju pre svega za razne kulinarske specijalitete i tradicionalne medikamente.
Da bi zadovoljili veliku tra�nju, �verceri se tim ugro�enim vrstama �ivotinja snabdevaju po celoj Kini, ali i u Vijetnamu, gde je nedavno policija zaplenila oko tri tone kornja�a, ljuskavaca, zmija i gu�tera varan, pripremljenih za prodaju na jugu Kine.
Dnevnik navodi da je zbog velikih razmera �verca tih �ivotinja u Gvangdongu predvi�eno da se u prvoj polovini 2001. donesu strogi propisi po kojima bi se uvele o�tre kazne za sve koji ubijaju, kupuju ili prodaju za�ti�ene vrste.
Medicina: Mu�karci su osetljiviji
Od samog za�e�a, mu�karci su ranjiviji od �ena, zbog �ega bi roditelji trebalo da im posve�uju vi�e pa�nje nego �to je to sada slu�aj, tvrde istra�iva�i. Psihijatrijski savetnik britanske nacionalne zdravstvene slu�be "Tavistok i Portman" Sebastijan Krejmer rekao je da se trenutno ne zna dovoljno o biolo�kim i dru�tvenim probemima sa kojima se suo�ava navodno ja�i pol.
"Jo� vlada uverenje da �e dete, ako je mu�ko, biti malo sna�nije i otpornije nego ako je �ensko", dodao je Krejmer, �ija je studija "The Fragile Male" objavljena u �asopisu "British Medical Journal".
Krejmerovo istra�ivanje pokazalo je da je rizik od smrti ili o�te�enja kod mu�kog fetusa ve�i nego kod �enskog, kao i da, do trenutka poro�aja, de�ak kasni u razvoju za devoj�icom �etiri do �est sedmica. De�aci se u ranom detinjstvu suo�avaju sa vi�e psiholo�kih problema, i potrebna im je pa�nja zbog �ega su, u slu�aju roditeljske nebrige, daleko ranjiviji nego devoj�ice. Zbog toga �to ih roditelji i okolina tretiraju kao otpornije od sestara, oni potiskuju neke od svojih osobina. "Dru�tvo vr�i pritisak na de�ake, ne dozvoljava im da budu slabi, i tera ih da o�vrsnu", ka�e Krejmer. "Zbog toga de�ak koji je ose�ajan i ranjiv u prve dve godine mnogo toga potiskuje."
Takav tretman mu�karaca u dru�tvu i porodici nije ograni�en samo na detinjstvo. Devoj�ice posti�u bolje rezultate u �koli, a samoubistva su tri puta �e��a kod mu�karaca nego kod �ena.
"Kada bi roditelji bili svesniji mu�ke ose�ajnosti, mogli bi da promene stav koji imaju prema svojim sinovima. Tradicionalan stav da 'de�aci ostaju de�aci' treba dalje ispitati", zaklju�io je Krejmer.
BETA
