Lik i delo

Vreme broj 523, 11. januar 2001.

Čedomir Jovanović
Šef

Osnovni podaci: Rođen je 13. aprila 1971. godine u Beogradu. Otac Jovica ekonomista i arhitekta. Majka Milena, devojačko Mršić, ekonomista. Detinjstvo proveo na Novom Beogradu. Pohađao osnovnu školu "Ivan Gundulić", bio prosečan đak. Najpre se upisao u gimnaziju (Devetu beogradsku), ali je ubrzo prešao u Treću ekonomsku, gde je maturirao i stekao zvanje ekonomskog tehničara. Upisao se na Ekonomski fakultet ali posle nedelju dana shvatio da je rođen da bude umetnik i upisuje Akademiju dramskih umetnosti (diplomirao 1998). Nije postao dramaturg jer:"Privilegija je studirati dramaturgiju, ali je višak privilegije nastaviti da se njome baviš posle završetka studija." Napisao je nekoliko drama, ali je zbog politike "zaboravio na sebe kao pisca", pero je angažovao u novinarstvu.

Politička karijera: Počela je proglasom pročitanim sa žardinjere ispred Fakulteta dramskih umetnosti 1996. i motom "nema smisla više ćutati, nešto moramo da uradimo." Usledilo je četvoromesečno šetanje i borba s policijskim kordonima u Kolarčevoj ulici u centru Beograda. Bio jedan od lidera Studentskog protesta 1996-1997. Razočaran u činjenicu da nije pobedila njegova opcija borbe "do poslednjeg daha", vraća se Fakultetu, zaklinjući se 'nikad više u političke vode'. Ali ubrzo sa grupom studentskih vođa formira Studentski politički klub (SPK). Jovanović je izabran za predsednika. SPK je "politička organizacija čiji je cilj da ode korak dalje od studentskih protesta i da se posledica kojom smo se bavili prošle zime prebaci na uzroke do kojih je ta posledica dovela." SPK se februara '98. gotovo kolektivno učlanio u Demokratsku stranku. U političkoj čaršiji Čeda je viđen u fotelji potpredsednika DS-a, ali to se nije dogodilo; postao je član Predsedništva i član medijskog tima Saveza za promene. U vreme batinanja "šetača" na Brankovom mostu 29. septembra 1999, policija po prvi put pokušava da uhapsi Jovanovića, i 24 časa opseda sedište SZP-a; on mudro čeka unutar zgrade, a policija oprezno ne ulazi. Od vlasti je proglašen krivcem jer se legitimisao kao izdavač biltena "Promene", tužen je više puta. Najpoznatija je tužba Radmile Višić, tadašnjeg pomoćnik republičkog ministra za informisanje, u kom slučaju je i osuđen. Njegovu kaznu od 320.000 dinara platio je neidentifikovani "Tim 29".

Kao funkcioner DS-a nastavio "privatno" da "šeta" i nakon što je Savez za promene prekinuo ulične demonstracije koje su počele posle mitinga 21. septembra 1999, da bi sa stotinak pristalica koji su se nazivali 'čuvari vatre' dogurao do tristote šetnje. Na proteklim saveznim i republičkim izborima bio je šef Izbornog štaba DOS-a. Sada je šef poslaničke grupe DOS-a.

Šta je rekao pred kordonom '96: "Ili oni, ili mi."

Pouke protesta '96/97: "Sve što nas ne ubije čini nas jačim. Bili smo odlučni do sada, ali se pokazalo da to nije dovoljno. Bićemo još odlučniji."

Posle protesta '96/97: "Oni nama u stvari ništa nisu ni dali. Sve smo im uzeli"; "Jedna zvezda petokraka (na Skupštini grada Beograda) je pala, ostala je druga" (na Predsedništvu Srbije); "Nismo spustili zavesu. Vratićemo se, videćemo se opet. Pokazali smo da život vredi samo ako ga čovek uzme u svoje ruke."

O bojkotu izbora 97: "Nećemo učestvovati u raspamećivanju naroda, niti ćemo na bilo koji način pokušati da utičemo na rezultate izbora. Želimo da sprečimo da neko po peti put izađe na izbore kada nam ništa ne garantuje da će ishod biti drugačiji od prethodna četiri, niti želimo da ponovo budemo u situaciji u kojoj ćemo slušati priču o kozi koju smo pustili da nam čuva kupus."

Ko je tukao demonstrante '97 (protest protiv otimanja STB-a): "Nije nas tukla policija, već partijska vojska Slobodana Miloševića, Vuka Draškovića i Vojislava Šešelja. To su naši neprijatelji protiv kojih ćemo se boriti".

Poruka razočaranima: "Rekao sam im da nemaju pravo da se osećaju tako, i zabranio im da sumnjaju i da se kolebaju."

Efekti šetnji: "Naš cilj su pošteni izbori, a do njih se ne može doći šetnjama. Moramo naći drugi put i nove oblike delovanja."

Nadimak: Studentkinja italijanskog jezika Mia, tokom protesta u Kolarčevoj ulici je lansirala bedž s porukom "Čedo, oženi me" sa rečitom porukom. "Ljudima se dopada to što ja pričam, način na koji to radim i verovatno je to razlog što toliko drže do mene da nose bedževe, objašnjavao je Čeda.

Dragoslav Grujić

prethodni sadržaj naredni

vrh