Vreme broj 523, 11. januar 2001.

O�ekuje se pojavljivanje Ko�tuni�inih federalisti�kih papira. Va�nije od samog sadr�aja predloga je to da se u dono�enje tako dalekose�ne odluke uklju�e svi relevantni faktori, dakle i vlast i opozicija i u Srbiji i u Crnoj Gori

Do sredine januara predsednik SRJ Vojislav Ko�tunica mogao bi se obratiti javnosti da bi izneo platformu za ustavno ure�enje odnosa izme�u Srbije i Crne Gore. Po izjavi Zorana �in�i�a od ponedeljka, tom poslu �e se pristupiti prili�no urgentno. Savetnik predsednika SRJ Slobodan Samard�i� u ponedeljak ( 9. jnauara) najavljuje da bi Ko�tuni�in predlog mogao da ponudi re�enja sli�na onima koja su predlo�ena u studiji Centra za liberalne studije. To je koncept federalne dr�ave s minimalnim funkcijama, koji s jedne strane nije mnogo razli�it od onog u crnogorskoj platformi iz 1999, �ak ima manje zajedni�kih funkcija, ali se predla�e bitno druga�iji karakter dr�ave. Samad�i� ka�e da nije bitno koliki je broj funkcija, nego kako se one sprovode.

Mo�e se zaklju�i da budu�i predlog najverovatnije ne�e polaziti od simetri�ne regionalne strukture dr�ave (sa "asimetri�nim" dr�avnim prerogativima za Crnu Goru) kakvu je predlagao akademik Miodrag Jovi�i�; ve� od postojanja dve republike sa jakom i �ivom dr�avnom tradicijom.

Izgleda da se sa srpske strane smatra optimalnim da federativna dr�ava imala predsednika (izabranog na op�tim izborima) s malim, uglavnom reprezentativnim ovla��enjima, ali sa stabilnim polo�ajem; vladu; dvodomni parlament, sastavljen kao i sada od ve�a gra�ana i ve�a republika, s tim �to bi njihove nadle�nosti bile manje.

Kao federalna nadle�nost pominju se spoljni poslovi, jedinstveno tr�i�te, jedinstvena fiskalna politika, odbrana i za�titu osnovnih prava i sloboda. Pominjanje ljudskih prava kao federalne nadle�nosti verovatno implicira i federalne sudske funkcije. Verovatno �e se zahtevati neki mehanizmi za harmonizovanje odnosa izme�u republi�kih, federalnih i me�unarodnih institucija, s obzirom da je za�tita ljudskih prava je materija koja se u savremenoj praksi izvla�i iz ingerencija suverenih dr�ava i prelazi i u nadle�nost me�unarodnih institucija.

MANJINSKI KO�MAR: �esto se zaboravlja da su Srbija i Crna Gora nacionalno heterogene republike sa gotovo istovetnom nacionalnom strukturom � Srbi u Srbiji �ine 65,9 odsto stanovni�tva, a Crnogorci u Crnoj Gori 62 odsto. Zajedni�ka za�tita ljudskih prava bi, dakle, mo�da mogla odgovarati manjinama koje �ive na teritoriji obe republike, mo�da posebno Muslimanima, kojih u Srbiji ima oko 200.000, a u Crnoj Gori oko 90.000 i �iji bi korpus eventualna srpsko-crnogorska granica podelila. Oko 16 odsto gra�ana Crne Gore su po nacionalnosti Albanci, a u Srbiji (ako se ra�una i Kosovo, njihov procenat mogao da iznosi oko 18 odsto.

U slu�aju da se dr�ava raspadne u manjinski ko�mar u�i �e neminovno i Srbi u Crnoj Gori i Crnogorci u Srbiji kojih ima 200.000, a njihov se polo�aj u slu�aju raspada dr�ave mo�e dramati�no promeniti, a da to lepe �elje ili sve�ane proklamacije ipak ne mogu popraviti. To �to svaki tre�i pripadnik crnogorske nacije �ivi u Srbiji rezultat je kolonizacija i kontinuiranih migracija � 1948. godine u Srbiji je bilo 74.000, Crnogoraca, 1953 godine 86.000, a 1981 147.466... Od ukupnog broja Crnogoraca u Srbiji, �etvrtina (oko 50.000) �ivi u Vojvodini, a oko 20.000 njih je, po popisu iz 1991, �ivelo na Kosovu. Od 1981. do 1991. govorilo se o ugro�avaju�em iseljavanju Srba i Crnogoraca s Kosova. Njih je u poslednjoj godini zadesila nezavidna sudbina proteranog nealbanskog �ivlja, ali se pominjanje ove nacionalne grupe nekako proredilo.

Deo tih brojeva zamagljuje tzv "fluktuacija" izme�u srpskog i crnogorskog identiteta, koja je vidljiva i u popisima, godine 1981, na primer, 68,5 odsto gra�ana Crne Gore identifikovalo se crnogorskom nacijom, a 3,3 odsto je videlo sebe kao Srbe. Godine 1991. ti podaci su se promenili pa se od 61,8 stanovnika Crne Gore deklarisalo kao pripadnik crnogorske nacije, a 9,3 odsto kao pripadnik srpske. Pitanje je kakav �e rezultat dati novi popis stanovni�tva, planiran za po�etak aprila, koji �e mo�da pasti pred odnedavna najavljivane vanredne izbore u Crnoj Gori.

POSTOJI, ILI NE POSTOJI: U Srbiji nisu dobro do�ekani najnoviji postupci crnogorske vlasti i njihovo ponavljanje da Jugoslavija fakti�ki ne postoji, uz nasatavak izazvanog i neizazvanog derogiranja federalnih funkcija. Sude�i po dosada�njim reagovanjima politi�kih subjekata u Srbiji, nema razumevanja za "ven�anje posle razvoda", za te�nju crnogorske vladaju�e koalicije da razgovor po�ne od �istog lista papira, kao da sada�nja Jugoslavija ne postoji � entuzijazam sa kojim je prihvatana crnogorska platforma iz 1999, istopio se kad je u pitanju crnogorska platforma za stvaranje saveza dr�ava iz 2000.

Kod politi�kih i stru�nih ljudi u Srbiji mo�e se �esto �uti da srpska strana ne bi trebalo da pristane na neko polovi�no re�enje u vidu saveza dr�ava po�to bi takva nedovr�ena dr�ava mogla da bude samo izvor novih tenzija, ve� se kristali�e predlog da Srbija, ako se Crnogorci odlu�e za nezavisnost, treba da se i sama odlu�i za nezavisnu dr�avu i da ne treba da koketira sa asimetri�nim savezom. Uglavnom se ukazuje na dva razloga za neraspolo�enje prema crnogorskom predlogu za ven�ane posle razvoda � "poni�tavanjem Jugoslavije" dovodi se u pitanje i niz institucija preko kojih demokratske snage u Srbiji komuniciraju sa svetom, potkopava se poverenje u novoizabranu vlast i �ine se neizvesnim reformski projekti, ugro�ava se dobar me�unarodni rezultat koji je SR Jugoslavija postigla poslednjih meseci, do velike neizvesnosti problematizuje se pitanje Kosova i Metohije �iji je status simboli�no vezan za SR Jugoslaviju preko rezolucije Saveta bezbednosti 1244. i poja�ava se utisak da raspad dr�ava na Balkanu nije zavr�en.

NAMIGIVANJE: Mogu�e da pojedine lobisti�ke grupe i specijalisti za Balkan tipa Mortona Abramovica, jo� ne�to rade, uostalom iz diplomatskih torbi pomaljan je predlog o konfederaciji Kosova, Crne Gore i Srbije. Mogu�e je dakle da �ukanovi�u neko jo� namiguje da iza�e napolje (Hrvati to �ine otvoreno), ali �ini se da preovla�uju�i signali imaju druga�iji ton � u razgovorima saveznog ministra inostranih poslova Gorana Svilanovi�a (od Va�ingtona, preko Brisla do Moskve); u kontaktima Vojislava Ko�tunice (u Parizu, Moskvi i Bijaricu) po svoj prilici je testiran odnos me�unarodnih faktora prema sudbinu savezne dr�ave. Uostalom, SRJ se rekordno brzo vratila u mnoge me�unarodne institucije. S druge strane, Crna Gora do sada nije uspela da ostvari ono �to su nekada imale dve republike SSSR-a Ukrajina i Belorusija, koje su pored SSSR-a imale mesto u UN, �to je, kako je to konstatovao dr Vojin Dimitrijevi�, bio ustupak Staljinu zbog u�e��a Crvene Armije u borbi protiv Hitlera, a i zbog tada�nje mo�i SSSR-a.

IPK, NEKAKO...: �to se javnog mnjenja Srbije ti�e ono je podeljeno: Prema istra�ivanju Centra za politikolo�ka istra�ivanja Instituta dru�tvenih nauka u decembru 2000. godine tre�ina (29 odsto) je bila za ravnoravnost (ne�to manje zajedni�tva od sada�njeg), a po petina preferira sada�nje re�enje(20 odsto), konfederaciju (19 odsto) i nezavisnost (21 odsto). U pore�enju sa istra�ivanjima iz 1999. godine prepolovljen je broj onih koji insistiraju na sada�njem re�enju, ali je tako�e jako uve�an broj pristalica potpune nezavisnosti (od 8 odsto, decembra 1999, na 21 odsto, decembra 2000). Samo za poslednjih mesec dana broj pristalica nezavisnosti Srbije pove�an je za 6 odsto. Ipak, kad se saberu pristalice maksimalisti�kog re�enja, sada�njeg stanja i minimalisti�kog, tj. konfederalnog, dve tre�ine gra�ana Srbije se ipak zala�e za odr�anje zajednice. To bi ipak trebalo da obaverzuje politi�ke aktere, koji imaju zadatak da vode komplikovan i dalekose�an politi�ki proces.

Mo�da odgovori na takva pitanja i ne le�e samo u javnom mnjenju, ve� ne�eg mo�da ima i u logici zajedni�ke pro�losti, izme�anim idetnitetima, te�nji Srbije da iza�e na more, u crnogorskoj demografskoj te�nji da se spuste do Dunava, u proceni da preci mo�da i nisu ba� sasvim bez veze sa toliko muka probijali tu prugu koja spaja te dve velike vode, mo�da u toj panonsko-jadranskoj osovini ima neke zdrave zamisli. Dve federalne jedinice su u protekloj deceniji te�ko funkcionisale � tehni�ki, to se moglo o�ekivati zbog disproporcije u broju stanovnika (Srbija 1991. godine 9.791.475, Crna Gora 618.287) pri �emu nije pomogla pozitiva diskriminacija po kojoj je jedan crnogorski glas va�io 15,8 puta vi�e od glasa srpskog gra�anina, a u ve�u gra�ana 4,5 puta.

Lo�e su funkcionisale i zato �to je to bila partijska, nedovr�ena, na brzinu sklepana dr�ava. Zajedni�ku dr�avu je 27. aprila ratne 1992. godine na prili�no problemati�an na�in ustanovilo 74 (od 220) poslanika Saveznog ve�a Saveznog ve�a Skup�tine (tada ve� nepostoje�e) SFRJ, �iji je mandat istekao jo� 1990. godine. U Crnoj Gori, ta odluka je te 1992. godine verifikovana na referendumu na koji je iza�lo 278.382 glasa�a (66 odsto od 421.548 tada upisanih bira�a, 96 odsto iza�lih je glasalo za zajedni�ku ravnopravnu dr�avu). U Srbiji takvog izja�njavanja nije bilo ve� je taj korak na brzinu odobrila Skup�tina Srbije, ali uz tada uobi�ajeno arogantno ignorisanje primedbi opozicije. Uz posrtanje ta zajednica je ipak pregurala traumatino doba. Paradoks je da je godine 2000, posle odlaska Slobodana Milo�evi�a sa scene, odnosi u trouglu (nedovr�ena) federacija, Srbija, Crna Gora pogor�avaju.

Ve�ina u Srbiji sada je pred definisanjem svojih federalisti�kih papira. Da se stvari ne bi nepovratno upropastile, va�nije od samog sadr�aja predloga je to da se u dono�enje tako dalekose�ne odluke uklju�e svi relevantni faktori i u Srbiji i u Crnoj Gori. DOS u Srbiji ima dvotre�insku parlamentarnu ve�inu, ali valjda su njegovi poslanici nau�ili kuda ide vlast koja ne �uje opoziciju, pa bi bilo logi�no o�ekivati da svoju platformu ponude i svojim oponentima u Srbiji, ma �ta o njima mislili.

Bilo bi naro�ito dobro ako bi se Crnoj Gori oponenti, koji sada ulaze u neku vrstu ustavotvorne izborne trke, malo pribli�ili.

Ustavi su do sada trajali kra�e mandata pojedinih politi�ara, olako krojenje ustava je mo�da jedan od uzroka nevolja. Da li �e se bar to promeniti? Kad se odlu�uje o ustavnim okvirima potrebno je da se postigne ne�to nalik na op�tu saglasnost o okviru zajednice i da se ima vizija zajedni�ke budu�nosti. Preglasavanje o pravilima igre stvara bespomo�ne manjine koje pote�u za drugim sredstvima. Mudro bi bilo da se na�e na�in da se �uje i uva�i ne samo glas ve�ine ve� i glas reprezentovanih i nereprezentovanih manjina, naro�ito onih koji najvi�e mogu biti pogo�eni �Muslimana, na primer, koji u�estvuju na svim izborima, a koji mogu biti podeljeni jo� jednom granicom, morali bi da dobiju �ansu da se iska�u. Za�to ne i crnogorskih dr�avljana koji �ive u Srbiji i crnogorski Srbi? Ustravna materija pobu�uje emocije, pra�ena je trubama i fanfarama, ali jedino �to u tom poslu ne�e smetati je razboritost.

Milan Milo�evi�

prethodni sadr�aj naredni