Vreme broj 523, 11. januar 2001.

"Ta�no je da kompenzacija za lo�u ekonomsku politiku i socijalnu situaciju mo�e biti prona�ena u hap�enjima, �to nikako ne bi bilo dobro. S tim �to sa nekim hap�enjima nema �ta da se �eka. Tu prvenstveno mislim na gospodina Milo�evi�a"

U nedavno objavljenoj knjizi "Peti oktobar � dvadeset �etiri sata prevrata" Neboj�a �ovi�, predsednik Demokratske alternative, opisan je kao neposredni izvo�a� revolucionarnih radova i jedan od trojice lidera DOS-a koji su znali �ta je tog 5. oktobra trebalo da se dogodi. Ako je to tada iko zaista mogao da zna. Posle revolucije, u prelaznoj vladi Srbije �ovi� je uglavnom radio na poslu koji bi se mogao opisati kao "funkcionisanje dr�ave i njenih sistema u trenucima raspada sistema". Poslednjih nedelja uglavnom boravi na jugu Srbije gde u ime novih vlasti radi na spre�avanju �irenja konflikta i osuje�enju albanskih ekstremista u poku�aju da ovladaju ovim prostorom. U tom poslu ima i dosta diplomatije tako da �ovi�, za koga ina�e tvrde da je prvi u DOS-u obezbedio �leper sa oru�jem, sada ula�e mnogo napora da na jugu Srbije spre�i bilo kakvu upotrebu oru�ja. Za nekoliko dana bi�e izabran i na mesto potpredsednika nove srpske vlade u kojoj �e brinuti o privredi i finansijama.

Da su se u DOS-u kojim slu�ajem ispunjavale radne liste s u�incima na demonta�i starog sistema, �ovi� bi o�igledno bio prili�no dobro plasiran. Verovatno i zbog �injenice da je nekada i sam pripadao tom sistemu i da mo�da ponajbolje zna kako stvari funkcioni�u iznutra, odnosno kako se efikasno mogu demontirati ili montirati. U razgovoru za "Vreme", vo�enom prilikom �ovi�evog kratkog zadr�avanja u Beogradu i uo�i njegovog povratka u Bujanovac, budu�i potpredsednik Vlade Srbije isti�e da je do sada veoma malo govorio o 5. oktobru i sopstvenom u�e��u u tim doga�ajima. "Vi�e sam gledao i slu�ao �ta su drugi o tome govorili i to me, da budem iskren, nije povuklo da po�urim s pri�om i opisima onoga �to se de�avalo tih dana. Ostavi�u to za neka kasnija vremena. �ini mi se da u onome �to sam dosad �itao i gledao na tu temu ima puno hvalospeva. Ali dobro, mo�da neko na svemu tome i ubere poneki promil popularnosti i popravi svoj rejting", ka�e Neboj�a �ovi�. Razgovor se zato okre�e prema situaciji na jugu Srbije i odgovoru na pitanje �ta je sve tamo zate�eno i �iji se sve otisci prstiju u ovim op�tinama prepoznaju.

"Sude�i po pri�ama i obja�njenjima, rekao bih da je stanje na jugu Srbije veoma sli�no onom na Kosovu u dugom periodu do pro�logodi�njeg rata", ka�e sagovornik "Vremena". "To su fakti�ki bile zaboravljene op�tine. Uslovi �ivota su veoma te�ki, a uz to je napravljen i takav ambijent da lako mo�e da se razvija klica netrpeljivosti, pre svega nacionalne, verske ili one po politi�koj osnovi. Odnosi izme�u Srba i Albanaca godinama su sistematski kidani. U tom delu smo imali prakti�no preslikanu mini piramidu onoga �to je bio Milo�evi�ev re�im, samo sa velikom piramidom. Jedan �ovek sa nekoliko porodica obi�no je bio gazda i �erif cele op�tine. To nikako ne zna�i da je albanska strana u svemu tome nevina. I te kako je i ona kumovala takvom stanju, ali polazim od toga da je onaj koji je imao vlast uvek najodgovorniji. Ono �to je evidentno, i �to je uostalom u dobrom delu bilo razlog sli�noj situaciji na Kosovu ranije, a ovde se samo prenelo, jeste da su se organi vlasti i administracije, pre svega organi policije, maksimalno uvukli u kriminalne, �vercerske i dilerske poslove. �ini mi se da je albanski separatisti�ki pokret, prave�i svoju strategiju re�avanja albanskog pitanja na Balkanu, kada smo mi Srbi u pitanju, pre svega zaigrao na tu kartu. Na Kosovu ste imali op�tine sa pet odsto Srba gde su oni dr�ali kompletnu vlast. Albanski separatisti�ki pokret nastojao je da potpuno isklju�i gra�anstvo, albansku etni�ku zajednicu, iz te vlasti, da napravi paralelnu dr�avu i institucije i da pri tome jedinu dodirnu ta�ku sa Srbima odr�ava ima u korupciji i �vercu. Ovde je procenat Srba ve�i, ali su manifestacije pona�anja bile sli�ne. Na jednoj strani mnogo kriminalnih i �vercerskih radnji, na drugoj administracija u jednom �irem smislu, koja je gledala samo kako da se obogati."

"VREME": Koliko dugo �e biti mogu�e odupirati se zagovornicima brzog re�avanja nevolja na jugu Srbije, s obzirom na ovde godinama stvarano uverenje kako je najbolje da vojska i policija odrade posao i re�e stvari?

�OVI�: Ta�no je da je veliki unutra�nji politi�ki pritisak da se problem na prostoru Pre�eva i Bujanovca i delu kopnene zone bezbednosti zavr�i vojnim sredstvima, jer ovde je zaista godinama pravljen ambijent da sva pitanja re�avaju vojska i policja. Ali, Srbija bi najzad trebalo da pobedi u jednom sukobu bez direktne upotrebe vojske i policije. Naravno, vojska i policija su tu i spremne su da reaguju odbrambeno, ali ne smeju u�i u zamku koja se svaki dan iznova postavlja raznim provokacijama terorista i ekstremista, ve� moraju vrlo mudro da sa�ekaju svoj trenutak. A taj trenutak mo�e biti da uop�te ne primenimo vojnu ili oru�anu silu, ve� da politi�kim sredstvima do�emo do re�enja. Jedino takvo re�enje je dugoro�no. Sada sa punim pravom mo�emo da o�ekujemo da nam pomognu i sve me�unarodne institucije �iji smo ponovo �lanovi. Isto tako Srbija i SRJ moraju posti�i da oru�ana sila KFOR-a i oru�ane snage VJ i policije ne budu neprijateljske vojske. U tom slu�aju kopnena zona bezbednosti gubi svaku logiku, ili je ve� izgubila. Napravljena je kao tampon zona za razdvajanje KFOR-a od VJ i MUP-a, i trebalo je da bude bezbedna. A ona je postala kopnena zona nebezbednosti ili zona u kojoj klijaju terorizam i ekstremizam. Politi�kim sredstvima, koja tra�e malo vi�e vremena i strpljenja, mo�emo do�i do boljeg re�enja. Ne ka�em da ne�e biti usijanih glava koje se ne�e i dalje zaletati radi popravljanja svog nacionalnog rejtinga ili ne znam kakvih ambicija, ali to bi bila nova gre�ka Srbije ili ponavljanje starih. Ako nismo nau�ili lekciju od Hrvatske, preko Bosne do Kosova, onda ni bog ne mo�e da nam pomogne. Na�e je da svoj narod izvodimo iz prostora koji su odlikovali militantnost, netolerantnost, isklju�ivost, netrpeljivost, zloba. Trebalo bi jednom probati i ne�to druga�ije. Takav pristup bi pozitivno uticao i na re�enje problema Kosova. Ne smemo zaboraviti da i tamo �ive Srbi. Tim ljudima se mora pomo�i, ova dr�ava mora da se probije do njih, i da zajedno sa KFOR-om napravi osnove za njihov normalan i bezbedan �ivot.

Da li su, po va�em mi�ljenju, neki kroja�i i automehan�ari iz sela oko Bujanovca i Pre�eva sa ne�to vojni�kog znanja zaista mogli tako lako da u�u u kopnenu zonu bez, ako ne pomo�i, onda bar namernog slepila KFOR-a. Da li je to �to smo poslednja dr�ava u Evropi koja se jo� bavi osiguranjem sopstvenih granica samo na�a gre�ka i posledica jedne nesporno lo�e politike, ili u svemu tome ima i znatnog udela me�unarodne zajednice?

Naravno da to nije samo na�a krivica. Ali u dobroj meri to su i rezultati politike koja je dugo vo�ena. Tu smo gde smo � neko vam udari �amar iz �ista mira, i zato �to ste stvorili lo�u sliku o sebi svi odmah ka�u da ste vi krivi, a ne onaj koji vam je udario �amar. Otprilike tako je i�la i geneza svega ovoga dole. Teroristi i ekstremisti su u dobroj meri bili koncipirani kao alternativno re�enje pritiska za slu�aj da Slobodan Milo�evi� i njegova vlast pobede. A onda, po�to se to nije desilo, oni su se oteli kontroli. Naravno, ne mislim da je KFOR nedu�an u svemu tome. Ali kada ka�em KFOR, ne bih generalizovao jer tu ima razlike. U velikoj meri stvari se ipak menjaju. Iz dana u dan KFOR se sve vi�e anga�uje na spre�avanju ulaska ekstremisti�kih grupa i njihove opreme u kopnenu zonu bezbednosti.

O�ekujete li da �e me�unarodna zajednica, mo�da svesna i sopstvenog udela u �itavoj toj pri�i, uskoro prekomandovati sada�nje pobunjenike u teroriste.

Terminolo�ki, to mo�e �ak i da se desi. Trebalo bi ipak voditi ra�una da tu postoji i princip spojenih sudova. U kosovskom Pomoravlju �ivi oko 45.000 Srba. Na Kosovu je trenutno i nekoliko desetina hiljada vojnika KFOR-a. Na�in re�avanja problema na jugu Srbije mo�e uticati i na bezbednost Srba i vojnika KFOR-a na Kosovu. Ako analizirate strane medije, vide�ete da su oni �ak �esto mnogo kriti�niji prema NATO-u zbog onoga �to je ura�eno nego mi sami. Mnoge zemlje koje imaju vojnike u sastavu KFOR-a imaju u svojim zakonima i ustavima jasno i o�tro definisan pojam terorizma. Na Kosovu mnogi be�e od upotrebe tog pojma i pribegavaju toj terminolo�koj igri. Kako god da zovete te ljude, oni su neregularni, jer nose neregularnu uniformu sa neregularnim simbolima, jer nose oru�je i ugro�avaju bezbednost svih ljudi u tom regionu. I na sve to dodajte da ugro�avaju teritorijalni integritet i suverenitet jedne me�unarodno priznate dr�ave koja je �lanica od UN-a, pa nadalje.

U nekim op�tinama na jugu Srbije Albanci su ve�insko stanovni�tvo. Tamo dosad nije bilo nijednog glasila na albanskom jeziku. �ta �e nova vlast ponuditi tamo�njem stanovni�tvu?

O�ito je da �e tamo�nje stanovni�tvo morati da �ivi zajedno. Niko nikoga ne mo�e odatle da po�isti i elimini�e. �im se �ivi zajedno, zna�i da se mora zajedni�ki u�estvovati i u svim segmentima vlasti. Velika gre�ka prethodne vlasti bila je to �to je poku�ala da zanemari da tamo �ive Albanci, da ignori�e tu �injenicu. Naravno, sve je to uzelo maha. Pa kad raspi�ete konkurs i pozovete na razgovor Albance biv�e policajce, niko vam se ne javi. No ne treba gubiti nadu, treba raditi. Ne�to �to je intenzivno bilo ru�eno i uni�tavano deset poslednjih godina, a ni pre toga nije bilo mnogo bolje, ne mo�e se preko no�i sagraditi.

Za desetak dana zvani�no �e se formirati nova vlada u kojoj �ete raditi kao jedan od potpredsednika i biti odgovorni za privredu i finansije. Briga o aktiviranju ekonomije i pasiviziranju kapetana Le�ija iz okoline Bujanovca te�ko da mogu zajedno. Da li to zna�i i kraj va�eg bavljenja jugom Srbije?

Ne verujem da �u sa po�etkom rada nove vlade zavr�iti ovaj posao koji sam zapo�eo, mada sve zavisi od toga kako se budemo dogovorili. Naravno, moj resor su privreda i finansije, ali �u se u novoj vladi verovatno baviti i ne�to �irom obla��u. Pretpostavljam da i neki drugi imaju ambiciju da rade ovaj posao. To za mene nije nikakav problem i svima koji imaju ambicije treba pru�iti �ansu pod uslovom da su spremni da sve to pove�u sa li�nom odgovorno��u za dalji razvoj doga�aja.

Pla�i li vas pomalo ambijent u kome nova vlada po�inje da radi � stabilna i bezbri�na ve�ina, gotovo nedostatak parlamentarne kontrole i ozbiljne opozicije? S jedne strane, dobro je imati tako veliki manevarski prostor za ozbiljne reforme koje slede ali, sa druge, za takvu vladu nema mnogo izgovora u slu�aju neuspeha.

Ima�emo mogu�nost za izgovore jedno tri meseca, mo�da �itavih �est. Ova vlada jeste pomalo specifi�na po velikom broju potpredsednika i nekome mo�e da li�i na nekakav politbiro. Formula vlade je u osnovi bila da se sa�uva jedinstvo DOS-a i re�e odre�ene ambicije nekih lidera. To je kao prvi korak normalno, ali sada treba raditi i konkretno u�initi ne�to �to nije samo pri�a. Nas �eka veliko isku�enje prebacivanja iz prostora opozicije u prostor pozicije, gde se u velikoj meri menja retorika, ali i pona�anje, jer je ipak lak�e samo kritikovati ne�to bez velike odgovornosti. Kao vlast, dobija� maksimalna ovla��enja, ali i ogromnu odgovornost. Komoditet koji nam daje tih 176 poslanika mo�e biti opasan jer mo�e doprineti da se raspustimo, da postanemo bahati i osioni. Da po�nemo da li�imo na one pre nas. Svi moraju da imaju na umu da narod ne�e nikoga vi�e trpeti deset godina. Strpljenja vi�e nema ni za ceo mandat od �etiri godine.

Na�e prose�ne plate su oko sto maraka, polovina stanovni�tva je nezaposlena, mnoge firme su pred bankrotom. Ve�inu ljudi trenutno zanima odgovor na samo jedno pitanje � �ta �e uskoro biti sa na�im nov�anicima?

Prvi kvartal �e biti veoma te�ak, mo�da �ak i celo prvo polugodi�te. U drugom delu godine o�ekujem postepeno pove�anje na�ih plata. Na�ih realnih plata, onih koje proisti�u iz rada, proizvoda i komercijalizacije tih proizvoda. To ka�em jer je ranije mnogo toga bilo sasvim virtuelno. Isto tako o�ekujem da �emo se suo�iti sa minimum milion ljudi koji �e biti fiktivno zaposleni, a ne�e imati posao. To sve govori da moramo imati izuzetno dobro postavljen socijalni fond.

Koliko �e narod biti strpljiv da sa�eka opipljiv boljitak? Ljudi iz G17 plus �ak ka�u da ova vlada ne mo�e da ra�una na uobi�ajenih sto dana tolerancije.

�ini mi se da takve ocene polaze mo�da od nekakavih li�nih trpeljivosti ili netrpeljivosti � prema �lanovima jo� neizabrane vlade, prema mandataru ili nekom tre�em. Moje je mi�ljenje da je to nebitno, da je neophodno izabrati vladu i dati ljudima mogu�nost da rade. A njih svakako �eka pakao. Zna se tako�e da nikada nisu ba� dobro prolazile vlade koje su se prihvatale velikog tranzicionog posla, a mi se nalazimo u takvom vremenu. Ne treba se svega toga pla�iti, va�no je da se taj posao radi maksimalno otvoreno i u korist gra�ana. I da se u tom poslu spre�ava i direktno odgovara na svako medijsko onanisanje, koga trenutno ima veoma mnogo. I to raznoraznih tipova, a da pri tome ba� ni�ta konkretno u svom �ivotu nisu radili, niti stvorili.

Kakav je, po va�em mi�ljenju, redosled poteza nove vlade? Jedni bi da prvo prave dr�avu, srede neizvesnost oko Kosova i juga Srbije; drugi bi da se odmah okrenu ekonomiji, tre�i misle da su prioriteti hap�enja i su�enja.

Mora da se radi paralelno. Sve je to jedno s drugim povezano. Ministri imaju svoje resore i ima mesta za sve ovo �to ste pomenuli. Sve je va�no. Koji god segment na�eg �ivota i dr�ave analizirate, vidite da tu ima mnogo propusta i on postaje najva�niji. A svi su egzistencijalno va�ni. Nas �ekaju velika isku�enja u ekonomskoj i socijalnoj sferi jer iz stomaka po�inju mnoge stvari. �ekaju nas mnoga isku�enja i u vezi s o�uvanjem zajedni�ke dr�ave i re�enjem me�usobnih odnosa Srbije i Crne Gore. I tu je pre svega potrebno strpljenje i moramo se pona�ati sasvim druga�ije nego Milo�evi�, a to zna�i da moramo �uti i drugu stranu, ne samo sebe. Ube�en sam da gospodin �ukanovi� nije u�ao u sve ovo da bi se posva�ao. Li�no mislim da postoji mogu�nost iznala�enja zajedni�kog re�enja.

�esto ste pro�log leta i�li u Crnu Goru na zvani�ne ili nezvani�ne razgovore sa tamo�njim rukovodstvom. Ako se ne varam, bili ste prili�no ube�eni da �e se re�enja o budu�nosti zajedni�ke dr�ave neuporedivo lak�e na�i kada Milo�evi�a vi�e ne bude bilo na politi�koj sceni. Sada se �ini da nije tako, da su stvari mnogo komplikovanije?

Ta�no je da sam �esto odlazio u Crnu Goru. Ta�no je i da su �ukanovi�, Marovi�, Vujanovi�, da ne nabrajam sve, veoma mnogo uradili za demokratske procese na ovim prostorima. Ono u �ta ne smemo da u�emo jeste isklju�ivost. Imam obi�aj da ka�em � sa�uvaj me bo�e arogancije velike Srbije i osetljivosti male Crne Gore. Tu mora da se prona�e odgovaraju�a mera. Iako ne �elim da se vra�am na to, crnogorsko rukovodstvo je napravilo gre�ku �to nije iza�lo na nedavne savezne izbore. Ina�e, ne treba robovati nazivima i ustrojstvima, pogotovo ne onima koji prositi�u iz ustava od 1992. godine. Oni nikada nisu ni bili po�tovani. Mora se istovremeno po�i i od fakti�kog stanja. Nemamo trenutno ni fiskalnu, ni monetarnu, ni carinsku politiku u ovoj zemlji, a moramo je ostvariti jer to razbija tr�i�te. Moramo sesti i razgovarati, strpljivo razgovarati, i sigurno �e se na�i re�enje. Moje je �ak mi�ljenje da je, ako trenutno nemam �ta pozitivno da ka�em javnosti na tu temu, bolje da ne ka�em ni�ta. U suprotnom, mogu da postanem atraktivan, ali �e na�a dr�ava izgubiti. To je isto stvar ve�be, ali je povezano i s tim koliko je ko zloban. Prostor za dogovor postoji. Me�utim, to ne mo�e da bude dogovor tipa � hajde da se vidimo popodne pa �emo do ujutro da zavr�imo posao. Neki su procesi u ovoj zemlji uzeli maha. Svi mi imamo u sebi pomalo virus onoga �to je radio biv�i re�im.

Znate li ne�to o srpskoj platformi o budu�em ure�enju dr�ave. Utisak je da u DOS-u o tome ne postoji jedinstven stav. Vojvo�anski deo DOS-a ve� je saop�tio da je za njih nova crnogorska platforma prihvatljiva.

Ono �to je �injenica jeste da DOS jo� nije seo i ozbiljno razgovarao o ovoj temi. Razgovorali jesmo, to nije bilo neozbiljno, ali nismo dovoljno vremena posvetili svemu tome. Neki drugi problemi odvukli su na drugu stranu. Na� je zadatak da �to pre to uradimo i jasno defini�emo na� stav po pitanju Crne Gore, Kosova, pa i same Vojvodine, mada ne vidim da je to veliki problem. Kada to defini�emo, onda nema vi�e solo gitarista i solo peva�a. Imamo, dakle, crnogorski predlog i to je jedna od ponuda. Obaveza je Srbije da d� svoju ponudu, a tre�a bi mogla da do�e i od saveznih organa.

Re� "hap�enja" postala je ovde jedna od najpopularnijih...

Gotovo nau�no-popularna...

... U novinama se svakodnevno ogla�avaju oni koji bi da hapse, po redu ili bez reda, ali i oni koji podse�aju da bi pre eventualnih hap�enja i su�enja trebalo obnoviti sudove i pravosudni sistem. Da ne bude da se na kraju sve svede samo na logiku � hajde da hapsimo jer u ekonomiji ide sporo.

Ta�no je da kompenzacija za lo�u ekonomsku i socijalnu situaciju mo�e biti prona�ena u hap�enjima, �to, naravno, nikako ne bi bilo dobro. Srbija ne bi smela da �ivi u strahu, niti bi promena vlasti smela da bude problem. A ona jeste bila problem. Srbija mora sada da u�e u normalne ustavne i zakonodavne tokove gde �e oni koji su odgovorni zaista i odgovarati. S tim �to sa nekim hap�enjima nema �ta da se �eka. Tu prvenstveno mislim na gospodina Milo�evi�a. I njemu �e biti lak�e kada do�e u poziciju da zna da li je kriv ili ne. To mora da se sprovede veoma �asno i dostojanstveno.

Da li smo kao dr�ava zaista dobili rok da do 31. marta uradimo "ne�to" sa Milo�evi�em?

Ja tako ne�to nisam video. A odavno u pri�e vi�e ne verujem. Za to sam da se taj problem izvede na �istinu. Svi smo postali zato�enici politike koja je vo�ena, a centralna li�nost te politike bio je Milo�evi�. Ne govorim to sa nekom �eljom za osvetom, ve� jednostavno zbog toga �to kad krenete malo Srbijom, kada se suo�ite sa problemima, vidite me�unacionalne i verske odnose; kada vidite sa kakvim se statusom susre�emo u svetu, onda ne mo�ete da se ne setite Milo�evi�a. Za �ast ove zemlje i naroda neophodno je da se to uradi. Ali sve je to stvar prava, i ja mogu o tome imati odre�eno mi�ljenje, to mo�e biti i samo moja �elja na osnovu procene javnog mnjenja, kao �oveka koji se bavi i politikom. Ina�e sam protiv hap�enja i samo hap�enja, koje potenciraju oni �to ni�ta drugo ne umeju da ka�u.

Nenad Lj. Stefanovi�

Jeste li u ovim burnim doga�ajima poslednjih meseci imali vremena da se pozabavite svojom nekada�njom strankom SPS-om?

Jesam pomalo. Vi�e sam imao nevolja sa onima koji su �eleli da na brzinu promene odelo, bilo je toga u odre�enim delovima Srbije i u jednom delu Beograda. SPS je u velikoj meri erodirao. Jedini na�in da se socijalisti�ko-socijaldemokratska opcija sa�uva, a ona je potrebna Srbiji, jeste da se u samom SPS-u smogne snage i napravi kona�an obra�un. Kona�an obra�un u smislu svo�enja ra�una jedne lo�e politike. U SPS-u treba po�istiti iznutra. Ako budu imali snage za to, opsta�e kao stranka. U protivnom, nesta�e. Ako malo bolje pretresete na�u politi�ku scenu vide�ete da bi bar dva tri Centra "Sava" mogla da se napune ljudima koji su nekada bili u SPS-u.

FMP

"Trenutno sam predsednik Skup�tine akcionarskog dru�tva FMP-a. Kad u�em u vladu napusti�u potpuno FMP i biti samo jedan od akcionara. To je kadrovski i tehnolo�ki opremljena firma koja mo�e sasvim normalno da radi i funkcioni�e, pogotovo u tr�i�nim uslovima. Zamrznu�u, dakle, svoje radno mesto, ali to isto tra�im i od drugih iz vlade. Ho�u da vidim sve radne knji�ice svih funkcionera Vlade Srbije na jednom mestu."

Gradona�elnik

Kao biv�i gradona�elnik Beograda, kako gledate na to �to je boravak Milana St. Proti�a na ovoj funkciji bio tako kratak?

Mi smo �lanovi DOS-a i moramo da po�tujemo neku disciplinu koja tamo vlada. S tim �to je pravo izbora svakoga od nas da promeni funkciju ukoliko to DOS �eli. Sve su to odgovorni poslovi, s tim �to je, po mom mi�ljenju, vo�enje Beograda jedan od najodgovornijih. Kada u�ete u jednu ku�u, o njoj sudite po�to vidite dnevnu sobu. Kada u�ete u jednu zemlju, gledate prvo njen glavni grad. Znam da je to ponekad mu�an i vrlo te�ak posao, i da taj posao tra�i veoma mnogo odricanja. Sve drugo �to bih prokomentarisao moglo bi pogre�no da se shvati.