Karla kuca na vrata
U 2001. godini vi�e se javno ne postavlja pitanje treba li suditi
biv�em srpskom vo�i Slobodanu Milo�evi�u. Glavna dilema je, izgleda,
gde �e mu se suditi � mada se ne�to ti�e raspravlja i o tome za �ta
bi Milo�evi� najpre trebalo da odgovara. Postoji nekoliko mogu�nosti,
od kojih su sve vi�e ili manje komplikovane
Jedno
od "�istih" re�enja bilo bi da se biv�i predsednik Savezne
Republike Jugoslavije, isporu�i Hagu zajedno sa najbli�im saradnicima
koji su tako�e optu�eni pred Me�unarodnim krivi�nim tribunalom za
ratne zlo�ine po�injene u biv�oj Jugoslaviji.
Biv�i re�im je tvrdio da jugoslovenski ustav izri�ito zabranjuje
ekstradiciju na�ih dr�avljana. Uz to su beskona�no ponavljali da Savet
bezbednosti UN-a uop�te i nije bio ovla��en da osniva ad
hoc tribunal, da je Tribunal za Jugoslaviju politi�ki instrument za
me�anje u ratni sukob u korist "nekih" strana i sli�no �
mada je Milo�evi� svega toga morao biti svestan kad je u Dejtonu
potpisao obavezu SRJ da sara�uje sa Ha�kim sudom. Dejtonski sporazum
nigde ne pominje da je ekstradicija obavezan oblik saradnje � ali,
razume se, ne isklju�uje tu mogu�nost.
Bilo je pravnika koji su i u Milo�evi�evo vreme o Hagu govorili druga�ije,
a pre neki dan je i renomirani ustavni pravnik Pavle Nikoli� izjavio da
ustavne smetnje ekstradiciji ne postoje, jer ovde nije re� o izru�enju
drugoj dr�avi, ve� me�unarodnom sudu koji su osnovale Ujedinjene nacije
� �to bitno menja stvar.
RATNI ZLO�INI: Zajedno s
najbli�im saradnicima Milanom Milutinovi�em, Vlajkom Stojiljkovi�em,
Dragoljubom Ojdani�em i Nikolom �ainovi�em, biv�i jugoslovenski
predsednik je pred Ha�kim sudom optu�en u maju 1999, u jeku NATO
bombardovanja Jugoslavije.
Na teret su mu stavljeni ratni zlo�ini protiv civilnog stanovni�tva
na Kosovu, odnosno ubistvo skoro 400 kosovskih Albanaca (od toga vi�e od
70 staraca, vi�e od 30 �ena i vi�e od 20 dece) u Ra�ku, Beloj Crkvi,
Velikoj i Maloj Kru�i, �akovici i Crkolezu u januaru, martu i aprilu
1999.
Glavni tu�ilac Tribunala Karla del Ponte u jesen te godine
najavljivala je da �e Milo�evi�a optu�iti i za genocid, odnosno pro�iriti
optu�nicu i na zlo�ine po�injene u Hrvatskoj i BiH, kao i na Kosovu
tokom 1998. godine. To, me�utim, nije u�injeno � bar ne javno � a
rezultati temeljnog rada ha�kih istra�itelja nisu potvrdili ni navode iz
postoje�e optu�nice.
"Na� prioritet, razumljivo, moralo je biti istra�ivanje onih
lokacija koje su navedene kao mesta zlo�ina u optu�nici protiv
predsednika Milo�evi�a i drugih vo�a", objasnila je Karla del
Ponte u jesen 1999, sumiraju�i rezultate prve ture istra�ivanja navodnih
masovnih grobnica na Kosovu. Ipak, rezultati nisu bili sasvim o�ekivani:
optu�nica je, na primer, navela 130 mu�karaca koje su srpske i
jugoslovenske snage oplja�kale, a zatim ubile u dreni�kom selu Izbici
28. marta 1999. Umesto le�eva, prona�ena je samo prekopana zemlja.
Mnogi ovda�nji pravnici i analiti�ari, �ak i oni najmanje naklonjeni
Milo�evi�u, misle da je ha�ka optu�nica vrlo tanka i da bi ga neki
dobar advokat mogao i odbraniti.
Postoje mi�ljenja da bi isporu�ivanje Milo�evi�a Hagu bilo dobro za
politi�ku stabilnost u zemlji, da naprosto nije zdravo �to je on i dalje
ovde.
NJUTNOVI ZAKONI: Problem je
u tome �to bi Milo�evi� pred Ha�kim sudom odgovarao samo za ratne zlo�ine
� jer je Tribunal samo za njih i osnovan � a ne i za druga krivi�na
dela koja gra�ani Srbije veruju da je po�inio. "Jedini zakoni koje
Milo�evi� nije prekr�io jesu Njutnovi", izjavio je svojevremeno,
pre nego �to je postao koministar policije u prelaznoj vladi Srbije, biv�i
sudija Bo�a Prelevi�.
Ukoliko
bi se Milo�evi�u sudilo pred na�im sudom, mogao bi odgovarati kako za
ratne zlo�ine � jer su odredbe me�unarodnih konvencija koje zabranjuju
ratne zlo�ine i zlo�ine protiv �ove�nosti upisane i u doma�e zakone
� tako i za svakovrsne zloupotrebe polo�aja, od politi�kih do
finansijskih.
Laik bi, listaju�i Krivi�ni zakon, verovatno prepoznao Milo�evi�ev
model vladavine u valjda svakom drugom �lanu. Tamo su izme�u ostalog
navedena i slede�a krivi�na dela: podsticanje na agresivni rat;
podsticanje na genocid i ratne zlo�ine; ratni zlo�ini protiv civilnog
stanovni�tva; podsticanje nacionalne, rasne i verske mr�nje; naru�avanje
ugleda strane dr�ave; naru�avanje ugleda me�unarodne organizacije;
zloupotreba polo�aja; naru�avanje jedinstvenog jugoslovenskog tr�i�ta;
stvaranje monopola...
HA�KI MONITORI: Postoje bar
dva va�na pitanja kad je re� o mogu�nosti da se Milo�evi�u sudi pred
doma�im sudom. Prvo je � da li bi Ha�ki tribunal, odnosno UN, smatrao
da je SRJ time ispunila me�unarodne obaveze? Drugo je � da li su na�i
sudovi u stanju da obave tako ozbiljan posao? Ni na jedno od tih pitanja
ne postoji bezuslovan odgovor.
Statut Ha�kog tribunala dopu�ta mogu�nost da se optu�enom sudi u
zemlji, s tim da se su�enje odvija pod poja�anim nadzorom Tribunala.
Njihovi ljudi bi, dakle, pratili su�enje, pa bi mogli ili zaklju�iti da
je sve to korektno i da je pravda zadovoljena, ili pak da nije u redu �
u kom slu�aju bi tra�ili da se optu�enom ipak sudi u Hagu. Naime,
Tribunal ima primarnu nadle�nost za ratne zlo�ine za koje je okrivljeni
optu�en i pred Tribunalom, te mu on mo�e ponovo suditi za isto delo ako
oceni da je doma�i sud sebe proglasio nadle�nim samo zato da bi onemogu�io
nadle�nost Tribunala.
Pojavljuje se, me�utim, pitanje da li bi na� sud procenjivao dokaze o
ratnim zlo�inima koje je prikupio Tribunal, ili bi raspolagao nekim
svojim dokazima. Stru�njaci procenjuju da je malo verovatno da jedan me�unarodni
sud sebi dopusti da servisira doma�i sud � makar bila re� i o Milo�evi�u.
STANJE U SUDU: Kad je re� o
stanju u pravosu�u, nepodeljeno mi�ljenje pravnika i drugih gra�ana je
da je ono � grozno.
Zoran Ivo�evi�, biv�i sudija Vrhovnog suda smenjen u jednoj od �istki
biv�eg re�ima, nedavno je izjavio da u Srbiji ne postoji "pristojno
sudstvo" u kojem bi bilo postavljeno pitanje pravne odgovornosti
pojedinaca. Za "Vreme" podse�a na neke od klju�nih momentata
"zaga�ivanja" te oblasti, na svojevremenu pretnju vo�e
radikala Vojislava �e�elja da �e zavesti red u sudstvu � �to je i u�inio,
dovode�i "svoje" ljude u pravosudne organe proporcionalno
zastupljenosti njegove stranke u saveznom i republi�kom parlamentu. Pre
izvesnog broja godina bila je �uvena izjava da �e se "kamionima
dovoziti sudije u Beograd" ukoliko oni nastave da napu�taju posao
zbog o�ajnog materijalnog stanja. Jedan od takvih sudija "iz
kamiona" pi�toljem je u jednoj beogradskoj sudnici pretio ve�taku
koji mu ne�to nije bio po volji. Na svojim mestima su i posle pada biv�eg
re�ima uglavnom ostali predsednici sudova preko kojih je izvr�na vlast
uticala na pravosu�e...
Prema
Ivo�evi�u, nije glavni problem u tome �to u sudovima vi�e nema
dovoljno dobrih pravnika. Ima jo� dovoljno dobrih profesionalaca koji su
u Milo�evi�evo vreme �utali zbog oportunizma, ali koji bi sad, kad je
opasnost pro�la, znali da sude i po zakonu. Osim toga, najlak�e od svega
bilo bi vratiti na posao brojne najurene sudije. Pravi problem je u
izgubljenom poverenju u sudove.
"U IME NARODA":
"Nezavisan sud trebalo bi da je pleonazam, ali nije", ka�e
Zoran Ivo�evi�, podse�aju�i da je sud najvi�e kompromitovan ba� u
delikatnim, politi�ki va�nim predmetima. Su�enje Milo�evi�u bilo bi
ozbiljno politi�ko su�enje � ali je veliki problem ko bi mu ovde
nepristrasno mogao suditi "u ime naroda". Najgora od svih
varijanti bila bi da se su�enje Milo�evi�u pretvori u farsu nalik onoj
kad je pred septembarske izbore prire�eno su�enje zapadnim vo�ama zbog
bombardovanja SRJ, pa je tako sudija u Okru�nom sudu u Beogradu � za tu
priliku doveden iz �a�ka � otvorio proces uzvikuju�i: "Vilijem
Klinton i ostali, neka u�u!"
I dr Vojin Dimitrijevi�, direktor Beogradskog centra za ljudska prava,
sumnja da bi Milo�evi� ovde dobio nepristrasno su�enje. "Sudili bi
mu ili oni koje je gonio ili � �to je za biv�eg predsednika jo� gore
� oni koje je prote�irao, pa sad imaju potrebu da se dodvore novim
vlastima." Dimitrijevi� veruje da prvi korak u sre�ivanju pravosu�a
mora biti vra�anje najurenih sudija na posao.
Eventualno su�enje Milo�evi�u pred doma�im sudom otvara i pitanje
spremnosti doma�e javnosti da se suo�i sa ratnim zlo�inima po�injenim
u njeno ime. Koministar pravde u Prelaznoj vladi Srbije ocenio je krajem
pro�le godine da bi Milo�evi�u trebalo da sudi Ha�ki tribunal:
"Mi ne mo�emo da obezbedimo pravosu�e takvog kvaliteta koje mo�e
Milo�evi�u da sudi... Njegov odlazak u Hag bitan je i zato �to ljudima
ovde jo� nije jasno �ta se sve doga�alo, �to nije dovoljno sazrela
svest koliki su zlo�ini napravljeni od ove dr�ave i u njeno ime."
Budu�i premijer Srbije Zoran �in�i� je u jednom intervjuu B92 pro�log
decembra rekao da "Slobodan Milo�evi� treba da ide u zatvor zato �to
je nalo�io izbornu kra�u, naredio mnoga ubistva i vodio ratove",
kao i zbog prebacivanja milijardi dolara na njegove ra�une i ra�une
njegovih saradnika u inostranstvu.
Vladan Bati�, kandidat za ministra pravde u budu�oj Vladi Srbije,
naveo je pre nekoliko dana da bi Milo�evi� po jugoslovenskom Krivi�nom
zakonu mogao biti gonjen, izme�u ostalog, za krivi�na dela priznavanja
kapitulacije i okupacije.
Postoje, me�utim, i mi�ljenja da jugoslovensko pravosu�e jeste u lo�em
stanju, ali ne ba� toliko da se ne bi moglo na ozbiljan na�in suditi
Milo�evi�u.
PRELAZNA RE�ENJA: Izme�u
isporu�ivanja Milo�evi�a Hagu i su�enja pred doma�im sudovima postoji
nekoliko prelaznih re�enja.
Ve� se, na primer, pominje mogu�nost da mu Ha�ki tribunal sudi u
Beogradu, �to dopu�ta i Statut tog suda. Time bi se izbegao problem
ekstradicije. Me�utim, zasad je nepoznato da li bi Tribunal na to pristao
jer bi � izme�u ostalog � verovatno ubrzo bio suo�en sa sli�nim
zahtevima iz Zagreba, a mo�da i iz drugih mesta.
Ova bi varijanta, kako napominje dr Dimitrijevi�, bila tehni�ki vrlo
komplikovana: trebalo bi obezbediti prisustvo optu�enog i njegovu
bezbednost, slobodno prisustvo svedoka i njihovu bezbednost � kao i
prisustvo i bezbednost ostalih optu�enih me�u kojima je, kao �to je
poznato, i sada�nji predsednik Srbije Milutinovi�.
Odlaze�i ameri�ki dr�avni sekretar Medlin Olbrajt je u nedavnim
razgovorima sa jugoslovenskim ministrom spoljnih poslova Goranom Svilanovi�em
u Va�ingtonu izjavila da SAD "ne bi bile protiv toga da se Slobodanu
Milo�evi�u sudi za ratne zlo�ine u Beogradu, ali pod jurisdikcijom Ha�kog
tribunala", s tim �to je ponovila da je jedan od klju�nih uslova za
dalje uklju�ivanje Jugoslavije u me�unarodne integracije puna saradnja
jugoslovenskih vlasti sa Hagom.
KO
ODLU�UJE: Razume se, Olbrajt nije � barem ne formalno � nadle�na
da odre�uje modalitete su�enja biv�em jugoslovenskom predsedniku, te je
izjavila da bi o tome trebalo da se dogovore vlasti u Beogradu i Karla del
Ponte. Tu�ilac je, me�utim, preko svog portparola ve� izjavila da se
Milo�evi�u i saradnicima mora suditi ba� u Hagu. Nije ba� sasvim
sigurno ni to da je ona ta koja �e odlu�ivati u toj stvari, jer doma�i
eksperti tvrde da je odluka u rukama predsednika Ha�kog suda Kloda �orde.
Uostalom, jasno je da nije re� samo o pravnom ve� i o politi�kom
pitanju, i da se ne�e o svemu pitati samo Ha�ki sud.
O su�enju Milo�evi�u �e u svakom slu�aju biti jo� mnogo re�i.
Poseta Karle del Ponte Beogradu najavljena je za 22. januar, a SAD su ve�
ranije poru�ile da o�ekuju neke vrlo konkretne korake na planu su�enja
ratnim zlo�incima do 31. marta.
Predsednik SRJ Vojislav Ko�tunica dosad nije imao nijednu lepu re� za
Ha�ki tribunal, naprotiv. Me�utim, ministar Svilanovi� kojeg je Ko�tunica
li�no izabrao na to mesto rekao je u Va�ingtonu da �e SRJ "po�tovati
obaveze prema Hagu" po�to je to "prihvatila Dejtonskim mirovnim
ugovorom". Dodao je da svi koji su po�inili ratne zlo�ine za to
moraju odgovarati pred licem pravde, te da je sa Olbrajtovom razgovarao o
"nekoliko ideja" u vezi sa ha�kom optu�nicom protiv Milo�evi�a.
Nije, me�utim, najavio bilo kakvu spremnost SRJ da isporu�i Milo�evi�a
Hagu, ve� je � verovatno namerno nejasno � rekao da su jugoslovenske
vlasti otvorene prema ideji da se osumnji�enima za ratne zlo�ine
"sudi u saradnji sa ha�kim tribunalom na teritoriji SRJ".
O prilikama u zemlji pone�to govori i to �to se protiv Svilanovi�evih
izjava o spremnosti da se Milo�evi�u sudi u Beogradu u saradnji sa
Tribunalom odmah pobunio njegov nominalni �ef, savezni premijer Zoran �i�i�,
rekav�i da to odstupa od zvani�nog stava savezne vlade. Pored �i�i�a,
protestovala je i Socijalisti�ka partija Srbije. U novinama se mogla na�i
vest da SPS smatra da je Svilanovi�ev stav o ispunjavanju obaveza prema
Tribunalu "suprotan nacionalnim i dr�avnim interesima srpskog naroda
i dr�ave Srbije i Jugoslavije", te da "prihvatanje politi�kog
tribunala da sudi braniocima otad�bine" nije ni�ta drugo nego
"odricanje dr�ave i naroda od prava na samoodbranu".
O svemu tome je, me�utim, predsednik SPS-a trebalo da misli znatno
ranije.
Roksanda Nin�i�
